Jump to content
Бездомник

Далеко боље је признање, него ли деоба Косова

Rate this topic

Recommended Posts

Помаже Бог!

Мислим да је подела Косова, а посебно одступање прешевске долине, најгори могући расплет по интересе Србије и Срба уопште. Далеко боље је да се призна државност Косову, са одговоарајућом заштитом Срба који тамо живе, него ли да се трампа север Косова, који је геополитичко слепо црево, уступањем најзначајнијег коридора по интересе Србије - прешевске долине. Шта ви мислите?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ако већ морају нешто да договоре око статуса Косова, то свакако није подела. Мислим да Срби могу да зауставе и замрзну преговоре на неодређено време, ако као услов признању Косова затраже да уђу у уставу као конститутивни народ.

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 10.8.2018. at 9:20, Бездомник рече

Помаже Бог!

Мислим да је подела Косова, а посебно одступање прешевске долине, најгори могући расплет по интересе Србије и Срба уопште. Далеко боље је да се призна државност Косову, са одговоарајућом заштитом Срба који тамо живе, него ли да се трампа север Косова, који је геополитичко слепо црево, уступањем најзначајнијег коридора по интересе Србије - прешевске долине. Шта ви мислите?

A ko ti kaže da će uopšte da da preševsku dolinu za sever?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Одржати колико је могуће дуже замрзнути конфликт, онако како је благословила и у својој поруци о Косову обзнанила наша Црква, је тренутно једино што је могуће. Држава Србија се налази у незавидном положају, геополитички контекст на Балкану је такав да не иде у прилог српским интересима и није лако ни једноставно доносити било какве одлуке о трајном рјешењу статуса Косова и Метохије - Старе Србије. Чекати измјену геополитичке ситуацје и неког новог, српским нтересима, повољнијег распореда снага на геополитичкој сцени. Мало више стрпљења и мудрости. Вјерујем у државу Србију и њене институције. Вјерујем да имају снаге и мудрости да ово ријеше у најбољем интересу Срба на Косову и Метохији. Вјерујем да ће имати мудрости да замрзну преговоре уколико супротна страна настави са мегаломанским захтијевима и уколико модератори и посредници у преговорима појачају притисак на Србију. Искуство са Крајином опомиње на мудрост и трезвеност. Не одбацивати свако рјешење, али и не прихватати га брзоплето. 

 Мислим да не треба уопште постављати питање да ли је боље признати тзв. независно Косово или га подијелити. То уопште није избор. Православна антропологија и социологја не познају избор између мањег и већег и зла, нити између добра и зла. То су квазиизбори. Слободни избор је опредјељење за добро и одбацивање зла. Дакле, одржавати замрзути конфликт онолико дуже колико је могуће и колико међународне и геополитичке околности дозвољавају и вјеровати у Бога и љубити државу Србију, јер друге Матице сем ње немамо... 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 сат, Дејан рече

 

i dalje o tome kako se brani, trebalo braniti

Sta je najvaznije, lijepo je naglasio u prvom videu, ne priznati nikad de iure i cekati povoljniji geopoliticki momenat, i rukovodstvo koje ima 'ono sto odlikuje muskarca'.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 часа, Бездомник рече

Али, чак је и то боље од поделе коју заговара сада Вучић.

Nije. Krajem 90-tih, Milosevic pod najgorim pritiscima nije pristao na podjelu Kosova. Otud Rambuje, otud bombardovanje..Kad je to pretrpljeno kao odmazda za neposlusnost, nema potrebe da se sad 'milom' daje bilo sta, veci dio teritorije, a kamoli kompletno priznanje, tek tako. Tako da, nije ti dobro postavljena tema. Nije dobro nikako ni priznanje ni podjela, gluvo bilo...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Не разумем зашто је толико битно да не признамо, и на основу чега се тврди да ако признамо да се тиме одричемо права на КиМ?

Признали смо Црну Гору, да ли то значи да смо се одрекли Црне Горе. Ја не мислим, ја се нисам одрекао ни Црне Горе, ни Македоније, ни Српске Крајине, нит једне територије на којој живе срби.

Дакле, најбитнији су људи на територији. Није битна нит територија, нит људи који не живе ту. Чији су људи, тог је и територија. Треба да се боримо да се направе услови да људи могу да живе не КиМ. Прављење етнички чистих држава није нама у интересу, јер тиме губимо сваку шансу да на тој територији могу да живе у миру срби а албанци. А то треба да нам је циљ. Подела је прављење етничко чистих територија, и због тога је то најгоре решење.

А ко нама нуди замрзнути конфликт? Колико видим то није у понуди, то су неке наше жеље. Као када би рекли решење за КиМ је да срби буду већина на КиМ, и у Албанији, а сви албанци да се преселе у Немачку и САД, пошто је тамо бољи живот, а и међусобно се воле, немци, американци и албанци.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 часа, Ђорђе Р рече

Не разумем зашто је толико битно да не признамо, и на основу чега се тврди да ако признамо да се тиме одричемо права на КиМ?

Признали смо Црну Гору, да ли то значи да смо се одрекли Црне Горе. Ја не мислим, ја се нисам одрекао ни Црне Горе, ни Македоније, ни Српске Крајине, нит једне територије на којој живе срби.

Дакле, најбитнији су људи на територији. Није битна нит територија, нит људи који не живе ту. Чији су људи, тог је и територија. Треба да се боримо да се направе услови да људи могу да живе не КиМ. Прављење етнички чистих држава није нама у интересу, јер тиме губимо сваку шансу да на тој територији могу да живе у миру срби а албанци. А то треба да нам је циљ. Подела је прављење етничко чистих територија, и због тога је то најгоре решење.

А ко нама нуди замрзнути конфликт? Колико видим то није у понуди, то су неке наше жеље. Као када би рекли решење за КиМ је да срби буду већина на КиМ, и у Албанији, а сви албанци да се преселе у Немачку и САД, пошто је тамо бољи живот, а и међусобно се воле, немци, американци и албанци.

Ево да покушам да објасним. 

1. Држава Србија се одриче права на своју територију ако је некоме поклони. Ако је део њене територије под окупацијом, има право да га поврати кад буде у прилици. 

2. Питај Србе каква су им права у независној Црној Гори у односу на претходну заједничку државу, а у Македонији се и не чују живи, да не говоримо о потирању српског културног наслеђа тамо.

3. Битна је територија, јер Кад Косовари кажу независно Косово они мисле Албанско Косово, без Срба, па можда није ред да им у томе помажемо. Не знам како замишљаш ту борбу за стварање услова да Срби могу нормално да живе на независном Косову, како нпр. можемо да утичемо на то у Албанији? И нема разлике да ли се ради о признању целе територије или једног дела. 

4. Замрзнути конфликт се не нуди, нуде се решења и са међународне и са албанске, а сада на жалост и са српске стране, која су на штету српског народа. У околностима у којима се сада преговара, не може ни да буде другачије па је паметније да се сада не доносе крупне одлуке, поготову да их не доносе они који су добрим делом и направили проблем. Бриселски преговори су почели као технички (макар се тако говорило), тј. са циљем да се и Србима и Албанцима олакша живот, а претворили су се у преговоре о статусу Косова. 

Што се пресељења Албанаца у Немачку тиче, нећеш чекати дуго, видећеш шта ће да се деси кад им дају визе.  

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 12.8.2018. at 21:19, сведок рече

Ево да покушам да објасним. 

1. Држава Србија се одриче права на своју територију ако је некоме поклони. Ако је део њене територије под окупацијом, има право да га поврати кад буде у прилици. 

2. Питај Србе каква су им права у независној Црној Гори у односу на претходну заједничку државу, а у Македонији се и не чују живи, да не говоримо о потирању српског културног наслеђа тамо.

3. Битна је територија, јер Кад Косовари кажу независно Косово они мисле Албанско Косово, без Срба, па можда није ред да им у томе помажемо. Не знам како замишљаш ту борбу за стварање услова да Срби могу нормално да живе на независном Косову, како нпр. можемо да утичемо на то у Албанији? И нема разлике да ли се ради о признању целе територије или једног дела. 

4. Замрзнути конфликт се не нуди, нуде се решења и са међународне и са албанске, а сада на жалост и са српске стране, која су на штету српског народа. У околностима у којима се сада преговара, не може ни да буде другачије па је паметније да се сада не доносе крупне одлуке, поготову да их не доносе они који су добрим делом и направили проблем. Бриселски преговори су почели као технички (макар се тако говорило), тј. са циљем да се и Србима и Албанцима олакша живот, а претворили су се у преговоре о статусу Косова. 

Што се пресељења Албанаца у Немачку тиче, нећеш чекати дуго, видећеш шта ће да се деси кад им дају визе. 

1. Изнео си две супротне реченице. Ил нешто поклањаш, ил ти је део територије под окупацијом, отет. Не можеш да поклониш територију ил било шта (ил било какву имовину), ако ти је отета. Ми смо поклонили Црну Гору, поклонили смо Македонију, ал нисмо поклонили Српску Крајину, тиме што смо признали Хрватску у садашњим границама. По тој логици, ми нисмо требали да признамо Хрватску!?

2. Апсолутно се слажем. Ал постављам питање зашто је то тако? Шта српска држава, српско друштво, чини да то промени? Апсолутно ништа. Српској држави није стало ни до срба у Србији, а камо ли у другим државама. Ја уопште не видим да је Србија српска држава, по мени то је приватна држава корумпираних елита.

3. Ми им свакако у томе помажемо, признали, ил не признали КиМ. И у овом статусу, "замрзнутог конфликта", међународног протектората, ми ништа не чинимо да КиМ не остане без срба. Ал да, ми можемо много тога да учинимо да побољшамо њихов положај. Независно од тога дал званично ил полузванично признали Косово. Мада ми смо га већ признали, на много места, почев од Олимпијског комитета, па надаље. Можемо много тога да учинимо за србе и у Албанији, и у Црној Гори, Македонији. Ал да би то урадили, морамо да почнемо да се понашамо према свом народу као мајка, а не као маћеха. Много тога по овом питању можемо да научимо управо од Албаније, како се та држава односи према албанцима који живе у другим државама.

4. Дал ми можемо да не доносимо крупне одлуке? Просто то је немогуће, какву год одлуку да донесемо, то ће бити крупна одлука. Ако одлучимо да идемо против међународне заједнице, и да не испунимо обавезе које смо преузели, коју ћемо цену платити? Милошевић је обећао да ће потписати Рамбује, па се предомислио, и коју смо цену платили? Вучић је обећао да ће признати Косово, а ако не призна, коју ћемо цену платити? Код њих је и шаргарепа и штап. Ако нисмо лекције из прошлости научили, понављаћемо их опет. Рамбије је била боља понуда, него што смо на крају добили. Ахтисаријев план је био бољи него што нам се сада нуди. Можемо да се одлучимо да чекамо руског цара и наредних хиљаду година, и да плаћамо цену због тога. Само се бојим да и када дође руски цар, да ће он да прави велику Бугарску, а не велику Србију, јер Бугарска има људи, потенцијала, да постане велика, а Србија, како смо кренули, биће срећна ако буде имала људи и за Београдски пашалук.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By Логос
      У овојемисији коју смо уживо емитовали из студија Радија "Слово љубве", на више него бројна и изванредна питања наших слушалаца, одговарао је о. Арсеније Арсенијевић, старешина Вазнесењске цркве у центру Београда и главни и одговорни уредник нашег радија.    Звучни запис беседе   "Огањ искушења показује нама самима од чега смо саздани, али и чиме смо се хранили до сада", рекао је између осталог о. Арсеније, говорећи о сусрету појединца са самим собом у овој, ванредној ситуацији. Било је речи о природном и наметнутом страху који ових дана доживљавају бројни верници, поверењу у Господа, благодарењу за све што нам шаље, послушању као изузетно важном чиниоцу живота сваког православног хришћанина, као и трпљењу и смирењу...    Отац Арсеније је одговорио на веома велики број питања који је стигао на редакцијски број телефона путем СМС и вибер порука, најављујући да ћемо, уз Божију помоћ, овакву емисију поновити следеће недеље. "Слава Господу за све је реченица која нам све говори и све објашњава" рекао је између осталог о. Арсеније.     Извор: Радио Слово љубве
    • By Логос
      У суботу друге недеље Васкршњег поста, 14. марта по новом календару када славимо свету Преподобномученицу Евдокију, верујући народ Лапова је са радошћу дочекао свог надлежног Архијереја, Епископа шумадијског Господина Јована.   Звучни запис беседе   Епископу су на светој Литургији саслуживали свештеници: архијерејски намесник рачански протојереј-ставрофор Миладин Михаиловић, протојереј Велибор Јовановић, протонамесници Миломир Васиљевић, Горан Живковић и Влада Бранисављевић, јереји Младен Ђурановић, Ивица Камберовић и Мирољуб Блажић, као и протођакон Иван Гашић и ђакони Стеван Илић и Марко Арсенић.   После прочитаних Јеванђеља Епископ Јован је одржао пригодну беседу у којој је нагласио да је данашње Јеванђеље јако поучно. “Када је Господ исцелио болеснике онда се повукао на једно пусто место да би заблагодарио Богу Оцу за та исцељења. Поука данашњег Јеванђеља је да треба стално да захваљујемо Господу и човек који то ради је, како каже наш народ, благородан.    Ипак, многима гордост не дозвољава да се захваљују Богу. Ако, на пример, чинимо добра дела да би се показали пред људима, онда нисмо на прави начин испунили своје Богом дано призвање. На заамвоној молитви чита се да је сваки добри дар сишао са неба. Све што је добро сишло је са Богом који је постао човек.    Данашње Јеванђеље нас опомиње на Васкршњи пост, а када постимо треба да се молимо и обрнуто. Треба постити не само јелом, него и мислима и делима и поступцима. Ако само постимо јелима, то је онда једнострано и није благословено. Пост је установљен још у рају када је Бог заповедио Адаму да не једе са дрвета познања добра и зла. Бог је хтео да види послушност Адама, јер онај ко има послушности он има и смирења. Послушност је начело оданости и чува нас да не "подивљамо" и да не будемо горди сматрајући да нам нико не треба и да смо бољи од свих”, истакао је епископ.    Владика је даље поучио присутни народ рекавши да нам не вреди ако знамо Јеванђеље, а не живимо по њему. “Пост служи и да дамо предност духу над телом, а уједно је и начин да човек скида старог човека у себи са свим његовим грешним навикама рађајући при томе новога човека. Све што је Господ чинио је ради нас, да би се научили молитви, јер се једино путем поста и молитве побеђују демони.    Свети Павле каже да када је немоћан да је тада силан, што значи да човек признавањем чињенице да је грешан, прихвата благодат Бога који опрашта све грехове искреном покајнику”. Епископ Јован је завршио своју богонадахнуту беседу рекавши да свако ко жели да води духовни живот ваља да пости и да се причешћује редовно.     Извор: Епархија шумадијска
    • By Логос
      Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је јутрос са свештенством Литургију пређеосвећених дарова у Цетињском манастиру. На крају богослужења благосиљано је кољиво, у спомен на Светог великомученика Теодора Тирона.     Владика је рекао да све што се пјева и служи у току прве недјеље Великог поста није ништа друго него је воспоминаније Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа.   “И на сва она збивања од настанка свијета па до Христовог Васкрсења. Зато и почињемо, и читамо у току овога поста од првих поглавља Књиге постања, о настанку свијета”, објаснио је Митрополит црногорско-приморски.   Додао је да се онда редом спомињу сва збивања којима је припремано рођење Господа.   “И Његово крштење, Његово преображење, Његово распеће и Његово свето васкрсење”, казао је он.   Казао је да се посебно на сјутрашњој вечерњој Велике суботе сјећамо Светог великомученика Теодора који је мученички пострадао за Господа.   “И који је открио у своје вријеме хришћанима да не једу јела идолослужитеља. Припремио је тада прво кољиво које ми данас овдје имамо пред собом и које је било благословено за спасење и оних који су у то вријеме служили Господу и за спасење свих хришћана до наших времена”, казао је он.   Владика Амфилохије је нагласио да је пост припрема душе и тијела, очишћење од тјелесних, душевних и духовних страсти и припремање за свето причешће тијелом и крвљу Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа.   “Нарочито на Велики четвртак и касније, на Велику суботу и дан Христовог васкрсења”, закључио је Митрополит Амфилохије.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • By Логос
      Литију улицама Подгорице, након молебана који је служен у Саборном храму Христовог Васкрсења вечерас, 20. фебруара, предводио је Његово преосвештенство Епископ захумско-херцеговачки и приморски г. Димитрије.     Обраћајући се великом броју вјерног народа, владика Димитрије је казао да му је на уму и срцу, од када су почели ови крсни ходови за одбрану светиња, мисао Достојевског да ће љепота спасити свијет.   „Заиста кад гледам ову дјецу и вас, ваша лица, та мисао се потврђује. Врхунска љепота је лик Господњи, лик нашег Исуса Христа. Његово Свето јеванђеље, Његове поуке, Његова ријеч и дјело, и највише од свега Његова жртва. У часу у којем је највише патио Он није мислио на Себе, него на друге, на ближње, на нас. И зато љепота која ће спасити свијет је заиста сваки човјек који по угледу на свог Господа не живи себи, него живи браћи и сестрама својим, и живи за будућност ове дјеце која су са нама вечерас.“   Цитирајући другог, такође, великог руског писца Александра Солжењицина који је рекао да је спасење човјечанства у томе да све што се дешава нашим ближњима се тиче и нас самих, владика је казао да свака патња, болест, нечија криза у породици… све треба да нас се тиче и да нас боли. По његовим ријечима то је оно што је велико у овим литијама јер се ми сабирамо свих ових дана  да би показали да нас се тиче, да нас је брига. Указао је на то да овај свијет данашњи пати највише од равнодушности и небриге за ближњег:   „А ове литије су све само не то. Оне су израз врхунске бриге за Бога и Божије, и за људе и људскост. Оне су израз врхунске бриге и пажње и према свијету у коме живимо и према људима са којим живимо, и према држави и друштву у коме живимо.“   Нагласио је да смо дужни и одговорни пред овом свјетлошћу која се излива у наша срца ових дана.   „Пазимо и будимо одговорни пред овом тајном у којој се сви налазимо и из које црпимо надахнуће. Запушимо уста онима који покушавају да нас оклеветају, говорећи да ми нешто овдје рушимо. Ми овдје градимо и усавршавамо на боље. Градимо и изграђујемо наша срца, а онда борећи се против овог закона, трудимо се да изградимо и друштво у коме живимо и систем који треба да чува сваког грађанина, и да никог не дискриминише по било ком основу. Ми смо овдје смо због тога“, поручио је владика Димитрије.   Своју бесједу Његово преосвештенство Епископ захумско-херцеговачки и приморски г. Димитрије завршио је парафразирајући стихове дјечијег писца Љубивоја Ршумовића: „Светиње се бране књигом и песмом о небу, сестрином сузом, мајчином бригом и оним брашном у хлебу. Светиње се бране лепотом и чашћу и знањем, светиње се бране светим животом и лепим васпитањем. Не дамо светиње.“   Након владике Димитрија, вјерни народ испред Саборног храма Христовог Васкрсења је поздравио свештеник Предраг Поповић, парох у Великој Плани, који је прије дванаест дана пјешке са још 10 вјерника кренуо за Острог. Отац Предраг је казао да ћемо када будемо видјели да Господ долази у слави Својој, Он доћи литијама праћен анђелским, светоотачким, дјечјим и свим створењима Његовим и да ће небо тако засијати јер је то наш начин борбе и молитве.   „Немојте стати народе мој, јер је срце многих уз вас“, казао је отац Предраг Поповић и поручио да воли вјерни народ Црне Горе до Острога, у који се и запутио овом литијом.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • By Логос
      Молебан и саборна литија у знак подршке верном народу Црне Горе и Косова и Метохије окупили су више хиљада верника у Ваљеву. На платоу испред Храма Васкрсења Христовог, Епископ ваљевски Г. Милутин са свештенством и свештеномонаштвом одслужио је молебан, а потом позвао у молитвену шетњу централним градским улицама.      Са иконама у рукама, уз песму призренских богослова, завичајци Светог Владике Николаја и Оца Јустина Ћелијског гласно су поручили:“Не дамо светиње“, онако како браћа и сестре у Црној Гори то безмало два месеца чине, бранећи завештања предака од дискриминаторног закона којег је црногорски парламент усвојио 27. децембра 2019. Посредством видео – бима окупљенима су се обратили Митрополит црногорско – приморски Г. Амфилохије, Епископ аустралијско – новозеландски Г. Силуан и архимандрит Методије, проигуман манастира Хиландар.   У Ваљево су данас стигле честице моштију Светог Владике Николаја и Оца Јустина, као и пламен из кандила крај њихових кивота. Носили су га чланови Светосавске омладинске заједнице. У челу литије биле су и честице моштију Светог Јована Крститеља и Светог Нектарија Егинског, у чијем је храму Епископ Милутин служио прву Свету Литургију у знак молитвене подршке архијерејима, свештенству и верном народу у Црној Гори. До Божића Литургије су служене у свим епархијским храмовима, а прва молитвена шетња уприличена је на Богојављење у Бањи Врујци.    Молитвена помињања братског народа нису изостала ни у једном храму нити једног дана. Саборна литија у граду великих светитеља, војсковођа, државника, уметника и благочестивих људи уопште, изискивала је нешто дуже и темељније припреме. И, ево, сабрали смо се на празник Преноса моштију Светог Јована Златоуста, једног од највећих отаца Цркве, да молитве принесемо како би неправда која се чини верном народу у Црној Гори била побеђена, беседио је Епископ Милутин након молебана на платоу испред Храма Васкрсења Христовог.   – Данас смо заједно са Митрополитом Амфилохијем, који је јунак у Црној Гори, који ништа не руши него гради. Јунак, који не свађа, него мири завађену браћу и жели да Црна Гора опстане и буде као што је била у време великог Светог Петра Цетињског и духовног витеза Светог Василија Острошког чудотворца…    Ми у Црној Гори немамо непријатеља, него браћу одвојену. Молимо се за њих да се уразуме и уплаше да се не разгневи Свети Василије Острошки и подигне десницу своју из студене стене острошке и не каже оно што би рекао онима који би да руше Цркву Христову. Нико не може срушити Цркву, већ само себи ископати гроб. Она ће у дану свеопштег васкрсења сијати као невеста Христова, мајка свих нас – рекао је Владика Милутин.   Јако је важно да Ваљево устане и проговори у миру у достојанству, рекао је Митрополит Амфилохије Епископу Милутину. Важно је да проговоре Свети Владика Николај и Отац Јустин који заједно пред престолом Божјим са Светим Василијем и Петром Цетињским нас данас подржавају. Славни боговидац Његош стоји на Ловћену, рони сузе и чуди се ко је тај који би да ствара неку „Цркву“ у Црној Гори.   – Упућујемо велику подршку Митрополиту Амфилохију и епископима у Црној Гори да смо са њима заједно и дању и ноћу. Да се свако од нас моли Богу и у у својој кући, а вечерас заједно вапијемо Господу да сачува оно што су градили Свети Василије и Свети Петар, а писао Петар Други Петровић Његош. Све су то величине у наша срца усађене. Без њих нема Српства, нема никакве снаге. Ко год је водио рат против живога Бога (Нерон, Диоклецијан), изгубио је – истакао је Владика Милутин. Цркву не оснива политика, јер држава је секуларна. Нема „игре“ са светима и светим Православљем. Не мрзимо нашу браћу која им се противе. Волимо их и молимо се за њих, само им кажемо:“Не дамо светиње“.    То су градили свети Немањићи и Петровићи. Градили и чували, баш као и Сердар Јанко Вукотић, Марко Миљанов, Пеко војвода и Сердар Јоле и други „витезови крста и мача“ , који су крв проливали у борби против непријатеља за слободу Црне Горе.   – Ми овде можемо само да замолимо Господа да им каже да виде да у личности Митрополита Амфилохија стоји човек – громада духовна, вођа и стуб духовни Црне Горе, који ју је обновио. Он има часно свештенство, узвишено монаштво, којима би се подичиле Васељенска и Руска Црква. Ово је ујединило народ, јер никада народ у Црној Гори није био вернији Христу Господу него данас. Шета и километре прелази и по киши и снегу – закључио је ваљевски архијереј.   Вечерас су у Ваљево дошли исповедници вере православне са страдалног Косова и Метохије, ученици и наставници Богословије „Свети Кирило и Методије“ из Призрена. Прешли су далеки пут да подрже нас у Ваљеву и браћу у Црној Гори, да донесу мирис лепог царског града Призрена.   На челу са Епископом Милутином, више хиљада верника мирно и достојанствено, уз пригодне песме, прошетало је улицама Синђелићевом, Карађорђевом и Војводе Мишића до Храма Покрова Пресвете Богородице. У порти храма прочитана је молитва Мајци Божјој, а сестринство манастира Ћелије отпевало је тропар Преподобном Јустину Ћелијском. Литија се потом вратила на плато саборног храма, где се преко видео – бима најпре обратио Митрополит црногорско – приморски Г. Амфилохије.    Он је упутио благослове светих Божјих људи са простора Црне Горе Владики ваљевском Г. Милутину, ћелијској игуманији мати Гликерији и њеном сестринству, свештеницима и верном народу Ваљевске епархије, која је постала један од духовних центара благодарећи Светом Владики Николају и Оцу Јустину. Будући да су дела Владике Николаја у раној младости оставила снажан утисак на њега, а најзначајнији период у његовом духовном развоју представљао боравак крај ћелијског богомудраца, Митрополит Амфилохије посебно је дирнут молитвеном подршком коју овај крај пружа његовом верном народу.   – Много нам је значајна ваша братска помоћ, ваша молитва, јер овде се Црква Божја налази на распећу. Додуше, сва историја Цркве јесте распеће и васкрсење Његово, зато се не треба чудити што је тако и данас. Сав 20. век био је у знаку распећа Цркве широм словенских земаља, од Русије до наших простора. Владика Николај је носио то распеће, заједно са Патријархом Гаврилом Дожићем у Дахауу.    Дао је Бог да се врате његове мошти у Лелић, да их целивамо и васпитавамо се на његовом великом духу светоохридском и светогорском, а у исто време надахњивани духом светог старца ћелијског који је такође био прогнан и на распећу. Народ у Црној Гори је васкрсао и то је чудо Божје – поручио је Митрополит Амфилохије драгим му Ваљевцима. Ми ходимо да побједимо. То ће бити велика победа Христова, победа Цркве Христове и нека би дао Бог да то буде победа у целом свету, закључио је Митрополит Амфилохије.   Да километри нису препрека молитвеном заједништву, посведочио је својом поруком предстојатељ најудаљенијег светосавског олтара, Епископ аустралијско – новозеландски Г. Силуан, духовно рођен управо у ваљевском крају, а ученик Цетињске богословије.   – Да се сила Божја у немоћи пројављује говорио је Свети апостол Павле и то доживљавамо када посматрамо буђење нашег народа у Црној Гори, враћање правим вредностима и свему ономе што је формирало и одржало наш народ кроз векове. Ово страдање је пробудило многе у целом свету да размисле шта су наше светиње и какву су улогу имале и имају у нашем народу.    Радујем се што сам као клирик Ваљевске епархије учествовао у многим сабрањима и молио се Богу са својим духовним оцем Епископом Милутином, свештенством, монаштвом и верницима. Ево, сада као Епископ аустралијско – новозеландски радујем се што са својим свештенством и верним народом могу да будем са вама у молитвеној подршци Цркви Христовој у Црној Гори – рекао је Владика Силуан, помоливши се да браћа у Црној Гори победе у својој борби ма колико непријатељ био јак и наоружан силама овог света.   Молитвеном скупу у Ваљеву стигао је и благослов Српске царске лавре манастира Хиландар од проигумана архимандрита Методија.   – Кроз борбу ми као верници и Црква као заједница постајемо снажнији. Али, увек морамо да знамо да је једини прави непријатељ наш хришћана онај невидљиви – ђаво. Људи нису никада прави непријатељи. На овај начин би требало да расуђујемо када размишљамо о догађајима у Црној Гори. Јер, како да нам буду непријатељи браћа који су исте крви, исте вере? Можемо и да поверујемо да је Господ допустио ова страдања да би се они који су пропагандом заведени вратили на пут својих предака. Дакле, да престану да уништавају извор са ког су наши преци пили најчистију воду. Зато, ова борба не треба да буде борба против неког, већ за некога.    Да се боримо молитвено за нашу браћу, јер ако се што више њих обрати, биће све како треба – поручио је архимандрит Методије, поздрављајући верни народ у Ваљеву и благодарећи Владики Милутину што је имао могућност да се придружи у молитви у име свог братства, али и братстава свих светогорских манастира где се такође узносе молитве за спас светиња у Црној Гори.   У културно – уметничком програму наступио је истакнути драмски уметник Ненад Јездић, прочитавши спев „Небесна Литургија“ Светог Владике Николаја. Ученици призренске богословије својим дивним гласовима донели су дух прелепог царског града и свете српске земље Косова и Метохије, за коју се такође данас верни народ Ваљевске епархије молио.     Извор: Епархија ваљевска

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...