Jump to content
Аристарх

Књига о Јестири и персијски владари

Recommended Posts

Јако је интересантна књига о Јестири (http://www.hacbg.org/biblija/biblija.php?K=17&G=2), Ми учимо у Историји, да је за време владавине Персијског цара Кира великог, јеврејима допуштено да напусте Вавилон и обнове Израел унутар Персијског царства. Значи, Персија је савладала Вавилонско Царство и постала главна сила у Азији, са главним градом Вавилоном. Део јевреја који није отишао да обнови Израел. Остао је у Персији, где су дочекали да у време Персијског владара Асвира, Јеврејка, Јестера постане царица Персије.

Оно што ја запажам је следеће:

Јестера је била усвојена од стрица, након смрти својих родитеља. Стриц је био богат човек-јеврејин преко ког је упознала Персијског цара и тако стигла у харем. Након што је постала главна жена наишла је на одраслу децу бивше главне супруге која је оставила цара како се наводи у књизи, (по књизи о Јестири) 3.1: Послије тога подиже цар Асвир Амана сина Амедатина, Агагеја, и узвиси га, и намјести му пријесто више свијех кнезова што бијаху код њега; 3.2: И све слуге цареве што бијаху на вратима царевијем клањаху се и падаху пред Аманом, јер тако бјеше цар заповједио за њ. Али Мардохеј не клањаше се нити падаше.

Значи овде се описује да, цар Асвир поставља Хамана (сина Амана) за своју десну руку. Аман је самим тим, тада постао, божанство на земљи и морају људи да му се поклоне. Марохеј који је послао у царев харем Јестиру, није хтео да се покори цару као божанству, јер није хтео да падне и јер је веровао у Бога Аваамовог. Због чега Хаман одлучује да изврши истребљење јевреја, за казну не поштовања божанских владара. Тада Јестира, под наговор Марохеја, код цара успева да издејствује прекид тог плана и цар убија свог сина Хамана и поставља јевреја Мардохеја, за управника Персијом. Након што је Мардохеј признао цара Асвира за божанство.

Ко је био син Јестире, и да ли је владао Персијом?

Ја сам сматрао да је то Дарије други, који је укинуо забрану изградње другог храма у Јерусалиму. Али сам пронашао нека тумачења Старог Завета, где се покушава прецизније одредит датум и историјско име неких владара из Старог Завета. Овде објашњавају могућност да је њен син могао да буде Кир велики (Извор 1, Извор 2, ). У књизи пророка Исаије се Персијски цар, Кир наводи као Божији помазаник 45.1: Овако говори Господ помазанику својем Киру, којега држим за десницу, да оборим пред њим народе и цареве распашем, да се отварају врата пред њим и да не буду врата затворена; 45.2: Ја ћу ићи пред тобом, и путеве неравне поравнаћу, врата мједена разбићу и пријеворнице гвоздене сломићу; 45.3: И даћу ти благо тајно и богатство сакривено, да познаш да сам ја Господ Бог Израиљев, који те зовем по имену; 45.4: Ради слуге својега Јакова и Израиља изабраника својега прозвах те именом твојим и презименом, премда ме не знаш.

Књига Пророка Исаије 14, где се наводи да неки Персијски владар умишља да је звезда Даница (извор Православног тумачења),14.7: Сва земља почива и мирна је; пјевају иза гласа; 14.8: Веселе се с тебе и јеле и кедри Ливански говорећи: откако си пао, не долази нико да нас сјече; 14.9: Пакао доље усколеба се тебе ради да те срете кад дођеш, пробуди ти мртваце и све кнезове земаљске, диже с пријестола њиховијех све цареве народне; 14.10: Сви ће проговорити и рећи теби: и ти си изнемого као ми? изједначио се с нама?; 14.11: Спусти се у пакао понос твој, звека псалтира твојих, прострти су пода те мољци а црви су ти покривач; 14.12: Како паде с неба, звјездо данице, кћери зорина? како се обори на земљу који си газио народе?; 14.13: А говорио си у свом срцу: изаћи ћу на небо, више звијезда Божијих подигнућу пријесто свој, и сјешћу на гори зборној на страни сјеверној; 14.14: Изаћи ћу у висине над облаке, изједначићу се с вишњим.

Јевреји преводе њено име и као "јутарња звезда". Због захвалности јер спашени од истребљења и јер су добили право да се бране од било кога унутар Персије. Јевреји су установили обичај Поста посвећеног Јестири где је одређено да се на тај дан чита Псалм 22. Књига о Јестири 8.11: Да је цар допустио Јудејцима што су у коме год граду, да се скупе и бране свој живот, да потру и побију и истријебе сваку војску којега им драго народа и земље, који би ударили на њих, и дјецу њихову и жене њихове, а имање њихово да разграбе.

Са једне стране у старом завету, је паганско божанство Баал био Асирско-Вавилонски симбол звезде Данице, коме су жртвована деца (Јер. 19:4-6). Хришћани прихватају касније латински израз Луцифер-Ђаво-Сотона за јутарњу звезду. То је данас планета Венера. (Извор: Откровење 20.1; По Матеју 26.41; По Луци 10.17)

Повратници у Израел, јевреје који су остали у Вавилону називају "Јестерина деца". Ако је Јестира, мајка Персијског владара који је за Персијанце, сматран за Бога на земљи, исто као и њен супруг Асвир коме су се морали клањати као Божанству. Да ли је могуће да је Јестирија некако постала симбол јеврејског покоравања-паду у Вавилону, пред Персијским владарима који су сматрани за богове? Вавилонска курва која се касније помиње у књизи Откровења као мајка Антихриста-човека (који може симболично бити Јестерино дете-Вавилонски јеврејин) који нема веру од својих предака (не познаје Бога Авраамовог) и проглашава се за Бога.

Како објашњавамо то различито описивање звезде Данице. У једном контексту звезда даница (планета Венера) мења назив у Ђавола-Сатану који по апостолима пада са неба у пакао. Док у другом контексту код Пророка Исаије може бити позитиван симбол помазаника Божијег, Кира великог, или другог Персијског владара који је умислио да је на нивоу звезде Данице а заправо је пао у пакао?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 13 часа, Mиљан Л. рече

Како објашњавамо то различито описивање звезде Данице. У једном контексту звезда даница (планета Венера) мења назив у Ђавола-Сатану који по апостолима пада са неба у пакао. Док у другом контексту код Пророка Исаије може бити позитиван симбол помазаника Божијег, Кира великог, или другог Персијског владара који је умислио да је на нивоу звезде Данице а заправо је пао у пакао?

Verovatno, postoji neki odredjeni kontekst ( kao sto se kaze za Mihajla, koji je vodja andjeoske vojske , i, za Satanaila se kaze, takodje, da je vodja svoje andjeoske vojske ,... a, razlika u delovanju,  kao nebo i zemlja,.....)

Zanimljivo, ove stvari sto si sve naveo. ( nisam se jos bas 100% udubio u citanje )

Share this post


Link to post
Share on other sites

Јесте, скреће пажњу то да писац књиге о Јестири, Мардохејево клањање Персијском владару, описује као пад. Исто као што касније Исаија описује да неки Персијски владар умишља да је достигао небеса (конкретно звезду даницу) и како даље нваоди, заправо је пао у пакао код осталих владара које је газио до тад.

Наводи се да део јевреја уместо одласка у Израел, остаје у Вавилону и да пре оснивања Израела или после, није дефинисано. Полако преузимају двор Персијски. Персијски владар је у Персији сматран за божанство на земљи, као фараони у Египту или Вавилонци пре Персијанаца. Зато мсм. да Хришћани одбијају свако признавање неког владара типа Нерона као Божанство на земљи ком се треба клањати и да зато рани Хришћани страдају у јавним мучењима. Јер би њихово поклањање било ком владару као Божанству, био пад и били би у духу антихриста.

Јер:

Разлика између јеврејског и хришћанског доживљавања Јестире је та, што јој јевреји посвећују један свети дан у години. Док у Цркви, Јестира нема такву позицију. Била је расправа да ли књига о Јестири, треба да уђе у састав Светог Писма или не треба. Та књига је касније дошла преко Асирских Јевреја, али Свети Кирил Јерусалимски и Свети Августин је признају као део Светог Писма. Док Свети Григорије Богослов и Свети Атанасије Александријски нису хтели да је уврсте у канонске текстове Светог Писма.

Што мени производи закључак, да су код Апостола, Мардухеј и Јестира симболично приказани као пример уништавања вере у Бога (пад верника и свештеника) из најбоље намере да их спасу од истребљења које је припремио Хаман, син Персијског владара. Што значи, Јестирина деца како кажу јевреји за Вавилонске јевреје, грешком родитеља, постају не-познаваоци Бога Авраамовог по јеврејима или људи у духу анти-христа како кажу Хришћани. Што би одговарало опису Вавилонске курве из књиге Откровења. Мсм. да су Хришћани за разлику од јевреја, тако остали у духу Пророка Илије који је са својим ученицима, убивши све пророке-жрецове Ваалове, искоренио веру у бога Баала (бог васкрсења) коју је Израелски цар Ахав поставио као главну веру.

По мени ту Исус Христос, повлачи јасну линију у теологији заправо. Јер јевреји нису имали ни стандард вере ни текста, део прихватају око 400 година пре Христа. Стандардизују тек 100 година после Христа и тај део "Танах" улази у састав светог Писма као Стари Завет. Мсм. користили су у писању арамејски, хеленски и персијски језик. Јер је хербрејски скоро изумро као језик и тек се касније обновио.

Дал може неко од теолога уопштено да разјасни ову тему? 

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Ivan Marković 

Може ли се утврдити ко је био Јестирин син, дал је био владар, јел имао потомке?

Наводи се код неких историчара као Дарије други, он је укинуо забрану изградње другог храма у Јерусалиму. У почетку теме са цитирао овај извор  (Извор 1, Извор 2, ) где јевреји тврде да је њен син могао да буде Кир Велики који је обновио Израел. А ког Пророк Исаија бележи као Божијег помазаника, који не познаје Бога Авраамовог.

Књига Пророка Исаије: 45.1: Овако говори Господ помазанику својем Киру, којега држим за десницу, да оборим пред њим народе и цареве распашем, да се отварају врата пред њим и да не буду врата затворена; 45.2: Ја ћу ићи пред тобом, и путеве неравне поравнаћу, врата мједена разбићу и пријеворнице гвоздене сломићу; 45.3: И даћу ти благо тајно и богатство сакривено, да познаш да сам ја Господ Бог Израиљев, који те зовем по имену; 45.4: Ради слуге својега Јакова и Израиља изабраника својега прозвах те именом твојим и презименом, премда ме не знаш.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 18.8.2018. at 14:54, Аристарх рече

Може ли се утврдити ко је био Јестирин син, дал је био владар, јел имао потомке?

Нисам се баш детаљно бавио тим делом тумачења Старог Завета и јеврејске историје. Али, Јестирин син сигурно није био Кир Велики, први персијски краљ. Веома детаљан историјски извештај о њему даје Херодот, а сам Кир је ослободио Персију од доминације Међана. Његова мајка била је ћерка медијског краља Астијага, који је пак био син Кијаксара. Сасвим је могуће да је то био Кир млађи, један од актера грађанског рата у Персији са својим братом Артаксерксом, а овај грађански рат је опет детаљно описао Сократов ученик и потоњи вођа грчких плаћеника у персијској војсци, један од најплоднијих грчких писаца, Ксенофонт. Он је повест овог рата описао у Анабази. Сад, божји поазаник Кир из књиге пророка Исаије јесте Кир велики (највероватније), унук поменутог Астијага и оснивач персијске државе, и њега не треба бркати са Киром млађим из Ксенофонтове Анабазе.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By Поуке.орг - инфо
      Свештеник Живко Ј. Илић, Црква и Византија у иконоборачкој кризи, ИП Филип Вишњић, Београд 2020.     Велико освјежење за дио јавности који се интересује за тему односа између световне и духовне власти (или како је данас интересантније, односа између Цркве и државе), а који још увијек зна разлику између неутемељених писања или усмених јавних наступа самозваних „аналитичара“ и научно утемељене студије, представља излазак из штампе књиге свештеника Живка Ј. Илића под насловом Црква и Византија у иконоборачкој кризи.   Користећи историјске изворе и анализирајући постојећу литературу која се бави како историјским периодом иконоборства, тако и односом између духовне и световне власти, писац се у својој књизи бави анализом утицаја световних и духовних власти на развој проблема иконоборства, као и анализом утицаја самог проблема иконоборства на  даљи развој односа између духовне и световне власти у византијском царству. Потпуно у складу са свим научним принципима, писац приступа анализи односа између световних и духовних власти у периоду који јесте познат, али тек је захваљујући овој студији и сазнат, као период најдубље кризе у односима између световне и духовне власти у историји Византијског царства. Поред централне теме, односа између духовне и световне власти, отац Живко је у оквиру историјске анализе иконоборства у потпуности представио и основне елементе теологије иконе и православног учења о иконопоштовању. Иако би ова књига и без тог елемента представљала велики подухват на пољу разумјевања односа између духовне и световне власти, тиме јој је, без сумње, обезбјеђено мјесто међу најозбиљнијим историјско–богословским научним студијама о односу између духовне и световне власти у нашој помјесној Цркви.     Књига Црква и Византија у иконоборачкој кризи настала је захваљујући вишегодишњем прегалаштву једног изузетног пастира Цркве Христове, које је само крунисано одбраном докторске дисертације на Православном богословском факултету Универзитета у Београду 2018. године. Ова књига јесте коначни производ управо те докторске дисертације и самим тим о њеној научној вриједности што се тиче историје Византије додатно говори и састав Комисије пред којом је одбрањена (епископ проф. др Атанасије Јевтић, проф. др Радивој Радић и протојереј-ставрофор проф. др Радомир Поповић – ментор).   Међутим, немогуће је у самој књизи не уочити вишеслојност знања коју пројављује њен аутор, а која је производ како потпуно заокруженог образовног циклуса кроз који је прошао у крилу наше помјесне Цркве, тако и дугогодишњег пастирског и катихетског служења у њој. Та вишеслојност знања у овој књизи евидентна је не само на пољу историје, већ и на пољу новозавјетне егзегезе, хришћанске књижевности, догматског богословља и канонског права.   Надамо се да ће управо из тог разлога како сама књига, тако и њен аутор у нашој научној, али и широј јавности убудуће бити консултован као истински познавалац односа између духовне и световне власти, гдје га ова књига несумњиво сврстава.     протојереј др Борис Милинковић   Извор: Инфо-служба СПЦ
    • By Поуке.орг - инфо
      У данима пасхалне светлости године Господње 2020. пред читалачку јавност стигла је књига презвитера Александра Р. Јевтића под насловом Господе, где станујеш? Књига је са благословом Његовог Преосвештенства Епископа жичког Г. др Јустина изашла из штампе у издању ЕУО Епархије жичке. Уредник издања је протојереј Радош Младеновић, а лектуру је извршила гђа Бранка Косановић. Штампарија је Интерклима-графика, Врњци. – 191 стр.; 21 цм. Тираж 1.000.     Наслов књига је инспирисан сусретом апостола са Господом, који је на њих оставио такав утисак да им је проведено време с Њим било кратко и да су пожелели да знају где станује како би се опет сусрели. Ова књига је израз исте жеље.   Уводна реч презвитера др Оливера Суботића:   “Књига Господе, где станујеш?  је плод деценијског писања о. Александра за Православни мисионар.   […] Текстови оца Александра су од почетка били препознатљиви по томе што су писани у нешто краћој форми, директни, са јасном поруком, и са, готово по правилу, пропратним уоквиреним додатком. Оно што је још једна особеност његових текстова који су објављени у овом зборнику јесте то што у њима човек наилази на мноштво тема и мотива не само из теологије, већ и из области философије, науке и књижевности, који су одраз огромне начитаности аутора и његовог готово енциклопедијског знања. Због свог редовног доприноса унапређењу квалитета Православног мисионара, о. Александар је веома брзо постао члан редакције часописа, у којој је активан до дана данашњег. […] Књига је систематизована тако што је подељена у четири тематске целине: Ликови и дела светитељâ, Врлине – украси душе, Бог у књижевности и Вечно у савременом свету. Притом, она се не мора (и вероватно од већине читалаца и неће) читати „линеарно“ – можете је слободно насумице отварати и читати са пронађеног места, а она тиме неће изгубити на својој садржајности и дубини.“   Др Драган Хамовић, Записи из трусног подручја званог душа   “Књига Господе, где станујеш? протонамесника Александра Јевтића није ништа друго него продужетак његове службе у Епархији жичкој – годинȃ већ под сводовима новог Храма Светог Саве у Краљеву – али и као израз путање властите изградње, која не престаје до послетка. И то је први и најосетљивији елеменат што ове текстове држи на окупу. Образован аутор, утемељен у предању којем припада, поглед усмерава на проблемске тачке од егзистенцијалног значаја, и за посвећене и за непосвећене, и за дубоке и за летимичне. […]   Негде се пак Јевтић обраћа баштини српске и светске књижевности, доказаном изворишту података о човеку, тврдих антрополошких истина. Јер, књижевна дела и јесу велика ако су есенција општег искуства. […]   У текстовима књиге Господе, где станујеш? затичемо и жива сведочанства из нашег доба и најближег окружења, која делују јаче од сваке речите проповеди. У читавом том мозаику од елемената црквенопредањског, историјског, књижевног и свакидашњег трајања и опитовања, о. Александар се довољно спремно, али и с дужним опрезом, хвата у коштац са непосредним изазовима и појединца и заједнице у којој служи. У кратким обимима, на делу показује изразиту економију и информативност излагања, на тачно издвојену тему, никада једнослојну. Да се не умноже речи. […]     Има писаца који вас лако придобију и воде својим путем, у чијим текстовима читалац затекне своје сталне упитаности и недоумице. Затиче у тим текстовима подстицајна места на која тражи одговор, али и кључеве што му отварају запекле менталне браве. Трусне теме које о. Александар Јевтић дотиче и укратко развија у записима књиге Господе, где станујеш? припадају широком кругу тема за шири круг духовно наднесених читалаца, као што, уједно, осветљавају изнутра и не сакривају њиховог аутора. И када то још с почетка проосетимо, надаље му приступамо с поверењем. А поверење је велика, често недосежна ствар.“     Извор: Епархија жичка
    • By Поуке.орг - инфо
      У Издавачкој кући Московске Патријаршије у серији „Реч Његове Светости патријарха“ издата је књига „Велика победа“ Његове Светости патријарха московског и све Русије Кирила. Девети број серијала садржи речи и проповеди патријарха Кирила посвећене победи у Великом  Отаџбинском рату. У свом обраћању читаоцима Његова Светост Патријарх напомиње да прослава Дана победе заувек остаје један од централних догађаја године у Русији. Ово је, пре свега, дивна прилика да се подсетимо историје, анализирамо садашњост и, наравно, размишљамо о будућности. На крају крајева, иако смо у стању да себе добро проценимо, имамо наду да ћемо лекције историје правилно научити, да ћемо моћи адекватно сачувати духовно и културно наслеђе које су нам оставили наши оци и деке.   „У протеклом рату наш народ се борио за истину и положио милионе и милионе својих живота у овој борби. Данас узносимо посебне молитве за своју Отаџбину, тако да ће нам Бог дати снагу да увек останемо на страни Божје истине. Тада ће Русија бити непобедива. Апелујем на младу генерацију: негујте дух ратника који су у стању да одбране Отаџбину. Узмите пример светих племића кнезова Александра Невског, Димитрија Донског и многих других наших великих заповедника. Узмите пример заповедника и ратника Великог Отаџбинског рата - од маршала победе Георгија Константиновича Жукова, од Александра Матросова, са Зојом Космодемјанском, од оних који су не размишљајући жртвовали живот у име Отаџбине. Ови примери светаца и хероја помоћи ће нам да будемо јачи, паметнији, имамо вољу и добра осећања за изградњу наше велике Отаџбине“, каже Предстојатељ  Руске Православне Цркве.   Књиге Његове Светости патријарха Кирила намењене су широком кругу читалаца заинтересованих за службу Предстојатељ Руске Православне Цркве, као и онима који се у својим политичким и друштвеним активностима обраћају мишљењу Његове Светости Патријарха.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • By Поуке.орг - инфо
      У издању манастирâ Пустиње и Раче, а са благословом Епископа ваљевског Милутина, 2019. године је објављена књига епископа Јована (Пурића) Горе имајмо срца (историја и есхатон) ИСБН 978-86-81218-18-1.     У самом уводу владика Јован објашњава православно учење о есхатону као савршено испуњавање и осмишљење историје, односно врхунац, пуноћу и стварност вечног животу у заједници са Тројичним Богом после Другог Христовог доласка, а наглашава да последње догађаје треба схватити искључиво у светлу Оваплоћења и Откривења Господа Исуса Христа, Сина Божјег. То је веома важно јер се у савременој богословској литератури говори о двема есхатологијама – за које аутор каже да су у сржи једне и јединствене – футуристичкој (у вези са очекивањима онога што ће се тек збити и открити у Другом Христовом доласку) и оствареној (у вези са Оваплоћењем Сина Божјег и Његовог првог доласка у свет, односно у историју). Дакле, аутор овде жели да истакне да есхатологија мора да буде у вези оба Христова доласка, јер је есхатолошка епоха започела првим доласком и до Другог доласка.   У даљем тексту eпископ Јован говори на тему Божански домострој као предуслов есхатолошке стварности, а затим је врло занимљив одељак на тему Надвечност и самобитијност Божја. Поглавље Временост света, аутор базира на светоотачкој литератури која се бави категоријама времена. Затим следи одељак О логосима бићâ и ствари, па Рођење Исуса Христа и премошћавање јаза између времена и вечности, где аутор уз помоћ библијских зачала говори и Оваплоћењу и богочовечанској Личности Исуса Христа.   Поглавље Прожимање вечности и времена је, можда, и главнo у целој књизи, јер аутор у њему говори о духовном стању у Царству Божјем, о Осмом дану и сусрету вечности и временитости, који се као категорије међусобно разликују квалитативно, а не квантитативно, што eпископ Јован објашњава тако што наглашава да вечност није бескрајно продужено време, већ је нестворена Божја вечност у онтолошком смислу сасвим другачија од створеног времена. У истом одељку аутор објашњава и пуноћу времена, а кроз ово тумачење даје и дефиницију времена у хришћанском догматском учењу.   Последње поглавље Очекивање нових небеса, нове земље и нове заједнице са Тројичним Богом може да буде и закључак те публикације уз акценат аутора да је циљ живота сваког хришћанина да уђе у заједницу са Богом и да кроз примање нетварне благодати Божје постане нови човек, односно обожени човек, као христолико биће које је од стране сопственог Творца призвано на вечни живот у заједници са Богом. Вера у Бога, односно живот у Богу, као живот у Христу, даје смисао људском постојању које ће и бити испуњено у Осмом дану Царства Божјег. На крају је дата обимна библиографија подељена на два сегмента: светоотачки извори и литература на српском и осталим језицима.   Ова публикација може да буде корисна свештеницима, монасима, студентима богословских факултетâ и ђацима богословијâ, али и свим верницима јер, уз јасан стил, сажето и са неколико аспеката анализира појам историје и есхатона у православном хришћанском догматском учењу.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • By Поуке.орг - инфо
      Протојереј Марко Пантић објавио је Приручник за хришћанску етику, збирку предавања на Теолошкој школи у манастиру Светог Саве у Либертивилу. Књигу је аутор поделио у два дела: О хришћанској етици (појам, предмет и циљ, однос са догматиком, морални закон, савест и слободна воља) и О природи човека.     Ова публикација је врло корисна јер је хришћанска етика део етике, као науке, који је прожет хришћанским погледом на живот. Ова научна дисциплина је врло значајна за хуманистичке науке у целини јер није пуки скуп правила, већ показатељ учествовања у божанском животу. Христове заповести човеку откривају божански етос и негују етику сагласну са Богом и Божјим законима.   Христос је пуноћа Закона и Пророка, и Христово јеванђеље је допуна и давалац смисла етици и социјалном учењу Старог завета. Циљ етике је да помогне човеку у суочавању са етичким проблемима, обликовању правила понашања, као и да га усмери ка иправном избору. Мандазирис пише у својој књизи Хришћанска етика да човек није створен ради етике, већ етика ради човека. Међутим, човек наше епохе одстранио је етику од свакодневног живота, и сада је потребно да је се поново сети и врати јој улогу коју је увек имала, а не да створи нову етику. Зато аутор Приручника за хришћанску етику и пише други део: пририода човека, са посебним акцентима на грех и врлину.   Први део књиге доноси поглавља о хришћанској етици уопште, о односу догматике и етике, о историјском развоју хришћанске етике, о моралном закону, о савести, о слободи воље; док у другом делу аутор наводи поглавља о природи човека, о паду у грех и нарушавање образа и подобија по Светим оцима, о самољубљу, о развоју греха у човеку, о хришћанској врлини и њеним својствима, о хришћанским врлинама (о вери, нади, љубави, смирењу, трезвености), уз додатак о врлини (добродетељи) и стању воље.   Књигу Приручник за хришћанску етику препоручујемо свим ђацима и студентима богословских школа, свим свештенослужитељима и верницима.   ђакон др Ивица Чаировић     Извор: Инфо-служба СПЦ

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...