Jump to content

Зоран Ђуровић: Доцент Андреј Јефтић и његово доцирање

Оцени ову тему


Препоручена порука

Зоран Ђуровић: Доцент Андреј Јефтић и његово доцирање

 

Намера ми је да напишем само једну ноту на држање предавања Андреја Јефтића (=АЈ) са Богословског факултета из Београда, професору Здравку Пену. Шта сам имао да кажем око „плагијата“ ЗП (=Здравко Пено), рекао сам у коментарима на текст објављен на Поукама.[1] Неки увод у целу причу се има и мојим текстом о Херцеговачком клану[2]. Нота се односи на сам докторски младог и обећавајућег Јефтића, како су га окарактерисали они који су га примили најпре за асистената на БФ, а затим и промовисали у доктора теологије. Тај докторат би захтевао исцрпну анализу, али се ја тиме нећу бавити, него само неким ситним анализама, које ће чак и неупућенима бити речите.

Теза (Андреј З. Јефтић, РЕЦЕПЦИЈА СВЕТИХ ОТАЦА У ДЈЕЛУ ТОМАСА Ф. ТОРЕНСА, Патристичка теологија и савремена наука, докторска дисертација, Београд, 2015) није докторски рад, него преглед, односно препричавање младог АЈ текстова које је прочитао од Торенса. Докторска теза је истраживачки рад, а не препричавање написаног. За пример узмимо Климент Александријски, 208-213. Свако може да се исподвизава и ишчита тих 5 страница, као и да их упореди са Thomas F. Torrance, Divine Meaning: Studies in Patristic Hermeneutics, 130-178.

АЈ нема ниједан једини цитат из Климента који Торенс није навео.

Он није читао Климента. Нека ми неко сада каже, како неко може да оцени мишљење једног аутора о другом, а да другог није читао? На основу чега АЈ може да каже да ли Торенс греши или је у праву око Климента?

АЈ није ни читао издање Климента које је читао Торенс, него наводи издање Стромата, из Patrologia Graeca 8,9 (p. 308). Торенс је читао критичко издање Clemens von Alexandria: Stromata, Buch I-VI, Otto Stählin (Hrsg.), J. C. Hinrichs, 1906, Leipzig 1905-1936, Vol. 12 Griechischen christlichen Schriftsteller der ersten drei Jahrhunderte. Зато ви немате корисподенцију између Торенса и АЈ, јер други наводи по ПГ. Преписује од Торенса референце, а у изворима наводи ПГ! Свако ће узети издање из аутора тезе, а онда кад отвори то издање, неће наћи оно на шта се тај аутор позива цитирајући сасвим друго издање. Тако Торенс, p. 132 n. 17, наводи 1.6.33-35, али у ПГ осим 1, 6 нећете наћи ништа. И онда се чудите који су мишеви појели бројеве или параграфе?! Све што је млади и обећавајући теолог АЈ урадио састоји се у томе да је отачка дела, која се помињу у Торенса потражио у ПГ серији, само што је навео наслове у његовом српском преводу, да би додатно збунио људе, али и без потребних колумни из Мињовог издања.

Дакле, АЈ, пошто је млад, није стигао да прочита ништа од извора. Али има времена. Доста је што је и чуо за Миња!

Затим налазимо и цитат без референце (подсећам да се бавимо само Климентом): „Ослањајући се на вјеру (у прве принципе) примјеном метода истраживања долазимо до знања (ἐπιστήμη). Овај метод трага за коначним утемељењем „материјалног садржаја нашег знања“ у првим принципима који су недоказиви и о којима знање стичемо непосредно (као и код чулних опажања) и који руководе нашом вјером“ (АЈ p. 208).

Добро, нема референце, иако имамо знаке навода, као и грчки текст. Неко би замерио што АЈ користи латинско принцип уместо начела, али и то да занемаримо, јер је језик одувек контаминиран, није самосвојан. Проблематично је „до знања (ἐπιστήμη)“, јер Торенс сасвим добро зна да је то научно, сигурно знање scientific knowledge (ἐπιστήμη), а не просто знање (Торенс, 130). Занемаривши чак и овај факат да не преноси верно Торенса, наилазимо на некакву херцеговачко-метафизичку изјаву: „материјалног садржаја нашег знања“. Спознао сам да је Бог нематеријалан, али имам материјалну идеју о нематеријалности Бога, односно нематеријално је материјално у мојој свести. Није ми баш јасно, али, то је херцеговачка метафизика, коју у Торенса не нађох.

Како ме Нечастиви наведе да још мало нешто прочитам, наиђох и на ово препричавање Атанасија (Великог, не Херцеговачког): „Знати Бога kata physin, у складу са његовом сопственом природом, значи знати га под утицајем његове дистинктне божанске energeia-е, тј. знати га кроз живи емпиријски однос који је одређен theosis-ом“ (p. 215).

У ноти Ај наводи: „TRc, 248. Као потврду оваквог схватања синтагме код Атанасија Торенс наводи: Три слова против Аријанаца, I: 27, 37, II: 2, 31, 50, 58, 65, 70, 72; III: 9, 19, 25, 34, 60, IV: 1; Писмо о саборима у Аримину и Селевкији, 52; О Дионисијевом мишљењу, 23, 26; Живот св. Атонија, 14; Писмо афричким епископима, 8, Против Аполинарија, I: 5, 9, 16, II: 9“.

Ово је диван пример учитавања, а не читања текстова, јер би од Атанасија направио Паламу, а они су далеко светлосним годинама. Опет, на страну не коришћење српског (дистинктна): „знати га под утицајем његове дистинктне божанске energeia-е“, морам да признам да не знам шта АЈ хоће да каже. Но, у теолошку расправу се не бих упуштао са младим АЈ, јер он није имао времена да „прочита све Оце“, него бих скренуо пажњу на опет недопуштене фауле у науци. Не може се рећи: Три слова против Аријанаца, него само Беседе против Аријанаца, зато што 4. слово није аутентично (Торенс сам наводи IV: 1). Исто важи и за лажно дело Против Аполинарија, јер је Атанасије био пријатељ са Аполинаријем, и ниједан научник, осим шарлатана не би ово дело данас приписао Атанасију. Одавде се види да млади и перспективни АЈ нема нити критичког отклона према Торенсу, нити је поредио његове текстове са изворима. Био је само ђачић који је покушавао да преприча у свом малом шта је Торенс мислио. Плашим се да је дифракција огромнистичких размера.

 

Живот је кратак да бих се бавио делом младог и обећавајућег АЈ, али њега на БФ у Бг нису научили никаквој научној методологији него га само искористили као топовско месо. Није он крив, али није ни без кривице, јер се ухватио у коло. Мени се често јављају докторанти са тог факултета, али и са других за помоћ. Некима се нађем при руци, друге откачим, јер њихови асистенти и професори узимају плату, а не ја.

Знам да овим ништа брзо не могу да променим у Србији, јер су то интересне, а не научне заједнице, као што знам да има доста појединаца који су радом дошли до каквих-таквих позиција.

Како је пак млади АЈ, који је завршио основну школу са одличним успехом, а за мене се нема доказа да сам исту завршио, помињао плагијате, питао бих га да ли то Перишић има модел за писање реферата за докторске титуле, или није плагијат кад сам себе цитира? Ево примера из Перишићевог „стручног“ осврта на његову и Вилотићеву тезу:

 

xzHYkPF.jpg

 

 

Зоран Ђуровић

Рим 9.08.2018

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 227
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Постоване слике

Свака ти част, аво. Крвав је ово посао. Лично ми је најјача реченица „Знати Бога kata physin, у складу са његовом сопственом природом, значи знати га под утицајем његове дистинктне божанскеenergeia-е, тј. знати га кроз живи емпиријски однос који је одређен theosis-ом“.

 

Ја бих ово давао ко епитимију кад ми дођу на исповест, да науче напамет и да само то понављају у сваком разговору о Богу.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 10 минута, w.a.mozart рече

Крвав је ово посао.

Амин, амин, амин!

@Zoran Đurović, ово је већ нешто! :skidamkapu:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Аво, ово и даље не мења чињеницу да је професор Пено прилично плагирао у оној својој студији. :) А некако ми није аргумент, ако си мислио да браниш Пена, нападати оног који је аргументовано показао да се ради о плагијату. Чак и да је Андреј најгори, то не ремети истинитост аргумената које је изнео.

Све ово пишем не зато да се сврставам на било чију страну (знаш да ми то није у нарави), већ из разлога што се оваква и слична препуцавања претварају управо у то - у лична препуцавања и са научном критиком и аргументацијом немају везе. Све ме ово помало подсећа на Лудовикосову "критику" Зизијуласа. :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 15 минута, Александар Милојков рече

Чак и да је Андреј најгори, то не ремети истинитост аргумената које је изнео.

Чак и да је најбољи, то не ремети опружницу на рачун свих поменутих коју је о. Зоран написао како сада проф. Јефтићу (и проф. Перишићу) а тако и читавој клапи ономад када је писао о Кафки на ПБФ.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 16 минута, Леон Професионалац рече

Чак и да је најбољи, то не ремети опружницу на рачун свих поменутих коју је о. Зоран написао како сада проф. Јефтићу (и проф. Перишићу) а тако и читавој клапи ономад када је писао о Кафки на ПБФ.

У реду ако је тема Јефтићева дисертација. Али ако је тема Јефтићево писање о Пеновом чланку, онда ово не пролази као аргумент. Кажем, све и да је сам Јефтић најгори, то не утиче да чињенице и аргументе које је у чланку навео. То би била нека од логичких грешака типа ad hominem или слично томе.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

На пример, ако се мени свиђа Моника Белучи, што је, јелте, евидентна чињеница, а знам да се она свиђа и Ави... И сад ја ухватим и раскринкам Аву да је зацопан у Монику. Онда неко реагује на моје писање аргументом - сада ћемо показати да је и Александар загрејан за Монику. Јесте, Александру се свиђа Моника, али то нема везе са чињеницом коју је Александар аргументовао: да Ава воли Монику. :)

Ето, сликовито објашњено. :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 27 минута, Александар Милојков рече

У реду ако је тема Јефтићева дисертација. Али ако је тема Јефтићево писање о Пеновом чланку, онда ово не пролази као аргумент. Кажем, све и да је сам Јефтић најгори, то не утиче да чињенице и аргументе које је у чланку навео. То би била нека од логичких грешака типа ad hominem или слично томе.

На овој теми о. Зоран се није бавио расправом између АЈ и ЗП што је горе у појаснио упутивши читаоце на тему где је дао своје мишљење о поменутој двојици.

Да, овде тема јесте дисертација проф. Јефтића. И да, били бисте у праву али када би Ђурoвићева тема била у вези са писањем проф. Јефтића. Или можда све има везе једно с другим? 

Лично, ово ми дође и као исповедање и као истеривање истине али и као оно: ево, видите, нико није без греха тј. сви редом имају путера на глави. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 сат, Zoran Đurović рече

АЈ није ни читао издање Климента које је читао Торенс, него наводи издање Стромата, из Patrologia Graeca 8,9 (p. 308). Торенс је читао критичко издање Clemens von Alexandria: Stromata, Buch I-VI, Otto Stählin (Hrsg.), J. C. Hinrichs, 1906, Leipzig 1905-1936, Vol. 12 Griechischen christlichen Schriftsteller der ersten drei Jahrhunderte. Зато ви немате корисподенцију између Торенса и АЈ, јер други наводи по ПГ. Преписује од Торенса референце, а у изворима наводи ПГ! Свако ће узети издање из аутора тезе, а онда кад отвори то издање, неће наћи оно на шта се тај аутор позива цитирајући сасвим друго издање. Тако Торенс, p. 132 n. 17, наводи 1.6.33-35, али у ПГ осим 1, 6 нећете наћи ништа. И онда се чудите који су мишеви појели бројеве или параграфе?! Све што је млади и обећавајући теолог АЈ урадио састоји се у томе да је отачка дела, која се помињу у Торенса потражио у ПГ серији, само што је навео наслове у његовом српском преводу, да би додатно збунио људе, али и без потребних колумни из Мињовог издања.

Kakav je to fakultet, ako doktor nauka ne cita dela o kojima pise?  Sramota, po mom misljenju.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 сат, w.a.mozart рече

знати га кроз живи емпиријски однос који је одређен theosis-ом.

:D

Даклем, попови кад будете проповедали речите народу да се мора отеозити! Иначе нема у рај. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 сат, Zoran Đurović рече

Зоран Ђуровић: Доцент Андреј Јефтић и његово доцирање

 

Намера ми је да напишем само једну ноту на држање предавања Андреја Јефтића (=АЈ) са Богословског факултета из Београда, професору Здравку Пену. Шта сам имао да кажем око „плагијата“ ЗП (=Здравко Пено), рекао сам у коментарима на текст објављен на Поукама.[1] Неки увод у целу причу се има и мојим текстом о Херцеговачком клану[2]. Нота се односи на сам докторски младог и обећавајућег Јефтића, како су га окарактерисали они који су га примили најпре за асистената на БФ, а затим и промовисали у доктора теологије. Тај докторат би захтевао исцрпну анализу, али се ја тиме нећу бавити, него само неким ситним анализама, које ће чак и неупућенима бити речите.

Теза (Андреј З. Јефтић, РЕЦЕПЦИЈА СВЕТИХ ОТАЦА У ДЈЕЛУ ТОМАСА Ф. ТОРЕНСА, Патристичка теологија и савремена наука, докторска дисертација, Београд, 2015) није докторски рад, него преглед, односно препричавање младог АЈ текстова које је прочитао од Торенса. Докторска теза је истраживачки рад, а не препричавање написаног. За пример узмимо Климент Александријски, 208-213. Свако може да се исподвизава и ишчита тих 5 страница, као и да их упореди са Thomas F. Torrance, Divine Meaning: Studies in Patristic Hermeneutics, 130-178.

АЈ нема ниједан једини цитат из Климента који Торенс није навео.

Он није читао Климента. Нека ми неко сада каже, како неко може да оцени мишљење једног аутора о другом, а да другог није читао? На основу чега АЈ може да каже да ли Торенс греши или је у праву око Климента?

АЈ није ни читао издање Климента које је читао Торенс, него наводи издање Стромата, из Patrologia Graeca 8,9 (p. 308). Торенс је читао критичко издање Clemens von Alexandria: Stromata, Buch I-VI, Otto Stählin (Hrsg.), J. C. Hinrichs, 1906, Leipzig 1905-1936, Vol. 12 Griechischen christlichen Schriftsteller der ersten drei Jahrhunderte. Зато ви немате корисподенцију између Торенса и АЈ, јер други наводи по ПГ. Преписује од Торенса референце, а у изворима наводи ПГ! Свако ће узети издање из аутора тезе, а онда кад отвори то издање, неће наћи оно на шта се тај аутор позива цитирајући сасвим друго издање. Тако Торенс, p. 132 n. 17, наводи 1.6.33-35, али у ПГ осим 1, 6 нећете наћи ништа. И онда се чудите који су мишеви појели бројеве или параграфе?! Све што је млади и обећавајући теолог АЈ урадио састоји се у томе да је отачка дела, која се помињу у Торенса потражио у ПГ серији, само што је навео наслове у његовом српском преводу, да би додатно збунио људе, али и без потребних колумни из Мињовог издања.

Дакле, АЈ, пошто је млад, није стигао да прочита ништа од извора. Али има времена. Доста је што је и чуо за Миња!

Затим налазимо и цитат без референце (подсећам да се бавимо само Климентом): „Ослањајући се на вјеру (у прве принципе) примјеном метода истраживања долазимо до знања (ἐπιστήμη). Овај метод трага за коначним утемељењем „материјалног садржаја нашег знања“ у првим принципима који су недоказиви и о којима знање стичемо непосредно (као и код чулних опажања) и који руководе нашом вјером“ (АЈ p. 208).

Добро, нема референце, иако имамо знаке навода, као и грчки текст. Неко би замерио што АЈ користи латинско принцип уместо начела, али и то да занемаримо, јер је језик одувек контаминиран, није самосвојан. Проблематично је „до знања (ἐπιστήμη)“, јер Торенс сасвим добро зна да је то научно, сигурно знање scientific knowledge (ἐπιστήμη), а не просто знање (Торенс, 130). Занемаривши чак и овај факат да не преноси верно Торенса, наилазимо на некакву херцеговачко-метафизичку изјаву: „материјалног садржаја нашег знања“. Спознао сам да је Бог нематеријалан, али имам материјалну идеју о нематеријалности Бога, односно нематеријално је материјално у мојој свести. Није ми баш јасно, али, то је херцеговачка метафизика, коју у Торенса не нађох.

Како ме Нечастиви наведе да још мало нешто прочитам, наиђох и на ово препричавање Атанасија (Великог, не Херцеговачког): „Знати Бога kata physin, у складу са његовом сопственом природом, значи знати га под утицајем његове дистинктне божанске energeia-е, тј. знати га кроз живи емпиријски однос који је одређен theosis-ом“ (p. 215).

У ноти Ај наводи: „TRc, 248. Као потврду оваквог схватања синтагме код Атанасија Торенс наводи: Три слова против Аријанаца, I: 27, 37, II: 2, 31, 50, 58, 65, 70, 72; III: 9, 19, 25, 34, 60, IV: 1; Писмо о саборима у Аримину и Селевкији, 52; О Дионисијевом мишљењу, 23, 26; Живот св. Атонија, 14; Писмо афричким епископима, 8, Против Аполинарија, I: 5, 9, 16, II: 9“.

Ово је диван пример учитавања, а не читања текстова, јер би од Атанасија направио Паламу, а они су далеко светлосним годинама. Опет, на страну не коришћење српског (дистинктна): „знати га под утицајем његове дистинктне божанске energeia-е“, морам да признам да не знам шта АЈ хоће да каже. Но, у теолошку расправу се не бих упуштао са младим АЈ, јер он није имао времена да „прочита све Оце“, него бих скренуо пажњу на опет недопуштене фауле у науци. Не може се рећи: Три слова против Аријанаца, него само Беседе против Аријанаца, зато што 4. слово није аутентично (Торенс сам наводи IV: 1). Исто важи и за лажно дело Против Аполинарија, јер је Атанасије био пријатељ са Аполинаријем, и ниједан научник, осим шарлатана не би ово дело данас приписао Атанасију. Одавде се види да млади и перспективни АЈ нема нити критичког отклона према Торенсу, нити је поредио његове текстове са изворима. Био је само ђачић који је покушавао да преприча у свом малом шта је Торенс мислио. Плашим се да је дифракција огромнистичких размера.

 

Живот је кратак да бих се бавио делом младог и обећавајућег АЈ, али њега на БФ у Бг нису научили никаквој научној методологији него га само искористили као топовско месо. Није он крив, али није ни без кривице, јер се ухватио у коло. Мени се често јављају докторанти са тог факултета, али и са других за помоћ. Некима се нађем при руци, друге откачим, јер њихови асистенти и професори узимају плату, а не ја.

Знам да овим ништа брзо не могу да променим у Србији, јер су то интересне, а не научне заједнице, као што знам да има доста појединаца који су радом дошли до каквих-таквих позиција.

Како је пак млади АЈ, који је завршио основну школу са одличним успехом, а за мене се нема доказа да сам исту завршио, помињао плагијате, питао бих га да ли то Перишић има модел за писање реферата за докторске титуле, или није плагијат кад сам себе цитира? Ево примера из Перишићевог „стручног“ осврта на његову и Вилотићеву тезу:

 

xzHYkPF.jpg

 

 

Зоран Ђуровић

Рим 9.08.2018

Падре, ниси само ти читао данас докторат Јефтић доктора Андреја...читао сам га и ја. Па ко велим, да сврнем на журку. Ако си мислио да у Херцеговини постоји само метафизика, ту си се зезно:))...постоји и логика. Па каже:" Дакле, искази не могу подлијегати логичкој анализи која, како он сматра, сама по себи имплицира да су искази који се анализирају само-референтни (истинити по себи) и атемпорални"-стр. 80 документа у Скрибду који Бокисд би вредан да нам приведе данас.

Рече човек и остаде жив...искази који су истинити сами по себи су следећи искази:

1) Аналитички искази

2) Таутологије

Самореферентни искази не да нису истинити сами по себи него су и често узрок озбиљних парадокса...

И то није све, има ту још гомила глупости, али полако...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ајме Аво, и Марковић ти се придружио. :))

Немој сутра да кукате кад вас оптуже за УЗЕПЕ (удружени злочиначки подухват) илити стручније речено jointni criminalisticki enterprajz.

:))

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 5 минута, Ведран* рече

Ајме Аво, и Марковић ти се придружио. :))

Немој сутра да кукате кад вас оптуже за УЗЕПЕ (удружени злочиначки подухват) илити стручније речено jointni criminalisticki enterprajz.

:))

Ima i druga definicija za ove poduhvate,....kako rekose ( na Savetu za nacionalnu bezbednost ),.... agenturno delovanje politicara i svestenika,..... :smeh1:

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 7 минута, Ivan Marković рече

Па каже:" Дакле, искази не могу подлијегати логичкој анализи која, како он сматра, сама по себи имплицира да су искази који се анализирају само-референтни (истинити по себи) и атемпорални"

Мало појашњење. Овде се "он" односи на Торанса, па је могуће да је ову сумануту конструкцију изнео и Торанс (иако мало вероватно), али је Јефтић могао да нам покаже своје познавање логике тиме што би такву грешку исправио (макар у фусноти). Јер је то колосална глупост, а не мали пропуст, ко год да га је направио...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг инфо,
      АВА РИМСКИ ПОСТАО ДУХОВНИК БОГОРОДИЧИНЕ ЦРКВЕ РУЖИЦА НА КАЛЕМЕГДАНУ! Драги пријатељи, од јуче, 15. августа, године Господње 2021, постављен сам актом Патријарховим сабратом и духовником у цркви Ружици и капели свете Петке на Калемегдану. Такође сам постављен и у Информативну службу СПЦ. Перипетије које су биле ових месеци су разлог мог ретког појављивања на ФБ и ЈТ. Наставићемо и овде дружење, а моћи ћете од 1. да ме четвртком видите у Ружици уживо. Неки су помислили да их игноришем јер ме није било, а и кад сам се на кратко појављивао то је било у стилу Сфингиних енигми:))) – Но, свако ко зна крокодиле међ' којима морам да пливам, разуме ове разлоге. Многи ће се овоме обрадовати и учествовати у Авиној радости, а многи ће – као нпр. Родољуб Лазић – бити огорчени. Овај гест не значи само неки Авин успех, него је и велики знак да се прозори у СПЦ отварају да уђе мало промаје. Напомињем да мој пријем за Архиепископију не значи да сам in toto прихваћен, односно да се мој прошли рад може у целости потписати – јер ни сам не бих све могао потписати – него да је део уметничког и научног рада, као и ревновања за црквено јединство препознат као такав. Закључен је још један мој животни циклус и сада иде закључни у коме се своде рачуни и у коме намеравам да завршим разне научне и уметничке пројекте који су започети. Захваљујем се пред Господом свим драгим пријатељима који су ме подржавали и у овоме што је било, а што је дубоко обележило наш црквено-духовни живот, где су посебну улогу имале Поуке. О томе ће се писати у будућности, јер су темељи наше обнове, иако постављени пре више деценија, били стално ојачавани у мору искушења. И често решења нису била добра. Зато од истраживача очекујемо објективни суд, колико је то могуће. Морам да се нарочито захвалим мојој жени, Сузи, јер се сви њој диве, док мене доживљавају као неког пешадинца. Хвале њену побожност и дуготрпељивост, јер то у мени не могу да нађу:))) Велики поздрав свима!
       
      https://m.facebook.com/story.php?story_fbid=4538250459552719&id=100001034309037
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Недеља Свих светих остаће великим словима уписана у историји Епархије ваљевске. Након петнаест месеци, Епархија је добила свог предстојатеља – досадашњег Владику мохачког Исихија, викарног Епископа новосадског и бачког др Иринеја и игумана манастира Ковиљ. Катедрални Храм Васкрсења Христовог, по површини један од највећих Храмова Српској Православној Цркви, био је испуњен верницима који су желели да буду део великог догађаја. Светом Архијерејском Литургијом је началствовао Епископ Исихије, што је уобичајено када Епископ прима Епархију на управу.
        Повезан садржај:
       Животопис новоизабраног Епископа ваљевског Исихија (Рогића)
      Историјат Епархије ваљевске
      Патријарх Порфирије: Народ Ваљевске епархије је добио достојног наследника владике Милутина
      Приступна беседа Епископа ваљевског г. Исихија
      Историјски дан за Ваљево и Епархију ваљевску
      Протонамесник Филип Јаковљевић: Епископ Исихије има сличности са Владиком Милутином!   У молитвеном присуству Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, Његовог Блаженства Архиепископа охридског и Митрополита скопског Јована и Његовог Преосвештенства Епископа новосадског и бачког г. Иринеја, Епископу Исихију је саслуживало више од двадесет архијереја, велики број свештенослужитеља из више Епархија, уз појање Хора свештеника и богослова, Мешовитог црквеног хора „Хаџи Рувим“, камерног хора „Емануил“, Дечјег црквеног хора, као и хора ковиљских монаха. На крају богослужења, обављен је свечани чин устоличења, након чега је Патријарх Порфирије, некадашњи сабрат Епископа Исихија у манастиру Ковиљ и неко ко је у многоме утицао на духовни живот ваљевског Владике рекао, између осталог, да је Владика Исихије достојни наследник почившег Епископа Милутина који је оставио велики траг током четрнаестогодишњег архипастировања Епархијом ваљевском, те да је народ Епархије ваљевске побожан и честит.

      Владика Исихије је у приступној беседи, између осталог, истакао да га је промисао Божја довела у Епархију ваљевску, посебну и изузетну по много чему, а нарочито по славним и богобојажљивим људима, као и да ће настојати да сачува јединство поверене му Епархије.

      Епархија ваљевска потрудила се да обезбеди све услове како би верници могли што лакше да прате богослужење, након чега су могли да се окрепе и освеже. Трпеза љубави је приређена у Епархијском дому. Захваљујући радију „Источник“ и локалној ТВ „Ва плус“, обезбеђен је пренос богослужења. Подсећамо, Епархија ваљевска је обновљена 2006. године, поделом тадашње Шабачко-ваљевске Епархије, а за првог Епископа изабран је блаженопочивши Владика Милутин, који је оставио неизбрисив траг, како у материјалном, тако и у духовном смислу. Од последица вируса корона, упокојио се 30. марта 2020. године. До недеље 27. јуна, када је устоличен Епископ Исихије, Епархијом је администрирао Владика шабачки Лаврентије. 
      На многаја лета Владико Исихије!
                                                                                  Извор: Радио Источник
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Хајде да прочитамо Прву саборну посланицу апостола Петра. Суштина одломка је у томе да су почели прогони хришћана. Исус Христос је упозорио хришћане на то да ће бити прогањани и истеривани. Међутим, човек не верује да му се нешто дешава све док гвожђе не дотакне његово тело. Христос је и Сам страдао. Очигледно, иста таква чаша очекује хришћане. Ако не све – неке, у сваком случају.

       
      Дакле, то је оно што се односи на нас. „Пазимо!“
      „Време је да почне суд од дома Божјег“ (1 Петр. 4, 17).
      Ове речи можемо запамтити. Зато што се то види, на пример, из наше историје. Ако слушате друштвене дискусије о Стаљиновим репресијама, о прогонима, о неправдама које су се дешавале у то време, вероватно се сећате бројева. Тридесет седам, …тридест седам, …тридесет седам. Тридесет седма година… Обично се помињу ужаси последњих година пред рат. А прогони су почели раније. Седамнаесте године, осамнаесте године. Убијали су већ тад. Али нису убијали оне због којих су плакали тридесет седме. Не партијске чиновнике, не врхушку нове номенклатуре. Убијали су сеоске попове. Убијали су зато што људи имају цвикере на носу. Убијали су племиће. Убијали су официре. Чак и ако су носили цивилну одећу. Убијали су стари свет. Убијали су нештедимице. Убијали су масовно. И нису просто стрељали. Закопавали су у септичке јаме, разапињали су на Царским дверима, прикуцавали су ексерима за железничке прагове у очекивању воза који долази, причешћивали су отопљеним оловом… То нису била стрељања по суду или без суда. Нису била стрељања! Многе жртве су се за стрељање молиле као за милост.
      То значи да је време да суд почне од Дома Божјег. Пре него што је ова гвоздена црвена рука дотакла грло своје црвене деце за којом днас плачемо (данас!), иста ова црвена гвоздена рука је брисала с лица земље Цркву Божју.
      Ако се не уништи Црква – све остало ће постојати. Људи то не разумеју, а лукави је има разум. Префињен, развраћен. Он је веома прозорљив. Не плаши се ракета. Ни далеког домета, ни средњег, ни малог. Он се не боји ракета „земља-ваздух“ или „ваздух-земља“. Њега уопште баш брига за ове ствари. Он одличо зна ко је његов непријатељ.
      И жалац рата је увек усмерен на оно што људи не цене. На Цркву.
      Људи не цене Цркву. Чак ни у нашој срећној и побожној, у поређењу с многим другим земљама, Русији, људи не знају Цркву. Колико често човек не зна за главно благо које се налази у његовој кући. Он мисли да су његово благо акције неког предузећа, а његово благо је унук који се тек родио (још му то нису јавили). Не знамо шта је наше благо. И апостол Петар нам каже: „Време је да почне суд од дома Божјег.“ Свако очишћење ће се пре свега односити на нас.
      У току ових месеци и дана нејасног и злосрећног ковидног догађаја, који је захватио цео свет, сви се чуде (и сад се чудимо) томе што је проценат умрлих свештеника већи од процента људи који су умрли међу свим категоријама становника.
      Таксисти нису престајали да возе клијенте. Међу таксистима нема смртности. Међу таксистима просто нема ковида. Нема! Људи су седели у продавницама за касом, никуда нису ишли. Удисали су угљендиоксид по савету лекара. Људи су седели за касом и удисали су угљендиоскид по седам-осам сати у супермаркетима који се нису затварали. Међу њима нема мртвих. Међу лекарима који свакодневно негују болеснике смртност је мања него међу свештеницима. Зашто је то тако? Па шта је то? Да ли је то диверзија? Ђавољи ударац? Да ли је то случајност или тајна законитост коју ми не разумемо?
      Не знам. Нисам сигуран да сам потпуно у праву. Али читам ове речи: „Време је да почне суд од дома Божјег“ и мислим, да ли се можда односе и на ово?
      Шта год да дође на нас… Доћи ће туђинци – Црква ће прва пострадати. Ако се наши рогати подигну из бездана и започну нову револуцију – Црква ће прва посрадати. Ако се појави нова зараза уместо старог ковида – Црква ће прва пострадати. А кад Црква плати (или не плати), кад се оконча њено питање, почеће да страдају сви остали. Очигледно, налазимо се на извесној оштрици, само што нико то не разуме – ни споља, ни унутра. Ми сами о томе не желимо да размишљамо („А зашто нас? – Па зато што ће дом Божји први пострадати.“) Овај механизам ће бити сакривен од људи.
      Ово није баш утешно. То је само упозорење на озбиљно искушење. Црква треба да буде виша, боља и чистија од света који је окружује. Ми треба да будемо за пола главе, за главу више. Просто морамо бити изнад.
      У сваком случају, почеће од нас, чак и ако смо испод. Свеједно ће од нас почети.
      Шта год да дође – „Време је да почне суд од дома Божјег“.
       
      Извор: Православие.ру
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Умировљени Епископ захумско-херцеговачки и приморски, Атанасије, упокојио се у Господу. Његово преосвештенство преминуо је у вечерњим часовима, у четвртак, 4. марта 2021. године, у Јавној здравственој установи Болница Требиње. Обавјештење о сахрани новопредстављеног владике биће објављено накнадно.
      Владиκο, бесмртног имена, вјечна ти успомена!
       
       
      Животопис блаженопочившег умировљеног Епископа захумско-херцеговачког и приморског Атанасија (Јевтића)

       
      Извор: Епархија захумско-херцеговачка и приморска

      View full Странице
×
×
  • Креирај ново...