Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Sign in to follow this  
Логос

Патријарашком Литургијом прослављено 600 година од оснивања манастира Манасије

Оцени ову тему

Recommended Posts

У манастиру Манасији, задужбини деспота Стефана Лазаревића, у недељу 5. августа 2018. године, торженственом архијерејском Лиургијом прослављено шест векова овог светила наше вере. Светом Литургијом је началствовао  Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј уз саслужење надлежног Епископа браничевског, Преосвећеног г. Игњатија, и отачаствених архијереја Српске Православне Цркве. Саслуживали су Високопреосвећени Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије и Преосвећена господа Епископи будимски Лукијан, врањски Пахомије, шумадијски Јован, будимљанско-никшићки Јоаникије, рашко-призренски Теодосије, аустријско-швајцарски Андреј, нишки Арсеније и мохачки Исихије, преподобно монаштво, чесно свештенство и ђаконство Свете Српске Цркве.

 
dstl5817.jpg
 
Певао је Мешовити хор Епархије браничевске.
 
Његова Светост Патријарх је, после свете Литургије, произнео празнично слово, честитао високопреподобној игуманији Павли и сестринству шестовековни јубилеј и  пожелео да и даље врше духовну улогу коју је манастир Манасија вековима имао.  
 
Архипастир Српске Цркве је казивао о личности Светог деспота Лазаревића, задужбинара манастира Манасије, и о царици Милици, потоњој монахињи Евгенији. -Када је косовско царство потамнело, Господ је кроз ове историјске личности чинио да се уздижемо у духовном, културном и сваком другом погледу, и то у време када се за друге земље није ни знало или нису ни постојале, подсетио је Патријарх.
 
dstl5843.jpg
 
Свјатјејши је истакао: -Наша дужност је да као наследници славних и значајних предака очувамо оно што су нам они оставили и да будемо у оном односу према вери и Господу у каквом су и они били. Морамо озбиљно гледати на прошлост да бисмо сагледали шта је то наше претке одржало кроз историју и, угледајући се на њих, како бисмо се и ми у овом тешком времену одржали. Наша садашња страдања су равна страдању српског народа у прошлости, истакао је Патријарх српски г. Иринеј и додао да се и ми, као и наши преци надамо у Господа и верујемо да нас неће оставити.
 
За трпезом љубави у манастирском конаку епископ браничевски Игњатије захвалио је патријарху Иринеју и сабраћи архијерејима што су се одазвали позиву да заједнички, литургијски прославе шест векова зрачења манастира Манасије. „Манастир је проживео све што и наш народ“ - посведочио је епископ Игњатије и додао да све оно што су други пре нас урадили, остало је нама у наслеђе, чега смо сведоци управо данас.
 
dstl5852_0.jpg
 
За трпезом се обратио словом и министар културе у Влади Републике Србије г. Владан Вукосављевић и на дар манастиру уручио игуманији Павли икону Пресвете Богородице.
 
Цветни Триод, богослужбену књигу на српском језику у издању Епархије будимске, манастиру је подарио директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама др Милета Радојевић, док је гђа Мирјана Андрић, директор Републичког завода за заштиту споменика  културе, подарила „Монографију манастира Ресаве од почетка радова на њеној обнови“.
 
dstl5857.jpg
 
Светом сабрању присуствовали су представници Републике Србије и Републике Српске, споменути министар кутуре и информисања Владан Вукосављевић, представници градских власти, директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама др Милета Радојевић са помоћником др Марком Николићем, свештенство и монаштво Епархије браничевске, верни из неколико епархија Српске Цркве, личности јавног и културног живота; г. Небојша Брадић, главни и одговорни уредник културног програма РТС, са сарадницима.
 
У манастирској порти изведен је културно-уметнички програм у којем су учествовали КУД „Црквина“ из Раконца и КУД „Вељко Дугошевић“ из Кучева.
 
Манасија нама сија после обнове
 
Након опсежних реконструкција које су трајале више деценија, манастир лепотом задивљује сваког пуника намерника и сваког ко је на боготражитељском путу. Манасија је један од најзначајнијих споменика српске средњовековне културе и најзначајнија грађевина која припада моравској школи. Животопис ове велелепне задужбине, иако тешко оштећен у многим рушењима и пустошењима (1439, 1456, 1476. и 1734.), део је културне баштине нашег народа, али и света. Манастир Манасија је уврштен прелиминарно на листу светске баштине Унеска.
 
dstl5861.jpg

dstl5876.jpg

dstl5877.jpg

dstl5884.jpg

dstl5937.jpg

dstl5948.jpg

dstl5969.jpg

 

 

Извор: Телевизија Храм


View full Странице

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Радио "Глас" Православне Епархије нишке отпочео је са емитовањем програма на празник Цвети, 12. априла 2009. године.
      О почецима радија, значају и утицају црквених радио станица на спровођење мисије Цркве говорили смо са првим директором радија "Глас" протојерејем Бориславом Стаменковићем, трећим парохом нишким.
       

      Your browser does not support the HTML5 audio tag.
       
      Извор: Радио Глас
    • Од Логос,
      Your browser does not support the HTML5 video tag.
      Данас  се навршава 20 година од НАТО бомбардовања зграде Радио-телевизије Србије, када је погинуло 16 радника РТС. То је био први случај да је медијска кућа проглашена легитимним војним циљем. Том приликом у БЕограду се одржава Међународна конференцију под називом „Крај некажњивости за злочине над новинарима“којом је претходила комеморација код споменика погинулим радницима РТС.
       
      Међународна организација за људска права „Хјуман рајтс воч“ 2000. године је саопштила да није било оправдања за бомбардовање телевизије.
      Поводом међународне конференције разговарали смо са предсједником удружења новинара Црне Горе г.Гораном Ћетковићем који је за слушаоце нашег радиа говорио о самом бомбардовању зграде РТС-а 1999године, извјештавању тадашњих мас медија као и о проблемима са којима се данас новинари сусрећу како код нас тако и широм свијета.
       
      Извор: Радио Светигора / РТС
    • Од Логос,
      Ове, 2019. године, 20. априла, навршава се 17 година од упокојења чувеног владике др Данила (Крстића), епископа будимског, незаборавног духовника, пастира Цркве Христове који је био једна од најобразованијих личности Српске Цркве. Дипломирао је упоредну књижевност на Сорбони, докторирао теологију на Харварду. Велики јерарх се у Господу упокојио 2002. године, а сахрањен је у порти Манастира Ваведење на Топчидеру. 

      Животопис Владике Данила (Крстића)
      Епископ Данило је био један од најобразованијих архијереја Српске Православне Цркве и веома познат широм православног света. У време његовог боравка у Београду, као викарног Епископа Патријарха српског, изузетном ерудицијом и пастирском речју, одушевљавао је младе интелектуалце, нарочито студенте Београдског универзитета. Показао је како се живи за Реч Господњу и Јеванђеље Христово. Богати богословски и књижевни опус владике Данила разасут је у многобројним публикацијама, часописима и књигама, објављеним како у Српској Православној Цркви, тако и у издањима других сестринских Цркава.
      Епископ Данило (Крстић) је рођен 13. маја, 1927. године у Новом Саду као Славко Крстић у благочестивој породици православних хришћана, оца Бранислава и мајке Славне, рођене Пејић. Основно школовање и гимназију завршио је у родном граду.
      Године 1946. започиње студије права на Београдском универзитету, где се задржава само годину дана. Године 1947. уписује упоредну књижевност на чувеној париској Сорбони, а после дипломирања проводи једну школску годину у Минхену студирајући техничке науке. У Париз се враћа 1953. године и уписује се на Православни теолошки институт светог Сергија Радонешког, на којем успешно брани дипломски рад из Новог завета, у јуну 1958. године, код чувеног професора, владике Касијана Безобразова. Године 1958. септембра месеца, руковођен професором Георгијем Флоровским, руским емигрантом и потпомогнут од Американца Џорџа Вилијамса, започиње рад на докторској дисертацији Свети Јован Златоусти као теолог Божанског човекољубља на Богословском факултету Харвардског универзитета, најеминентнијој школи за то доба у Америци.
      На Бадње вече 1960. године, по благослову Српског патријарха Германа, прима монашки постриг у манастиру Светог Саве у Либертивилу, код Чикага, и добија име Данило, по светом Данилу II архиепископу српском. На Велику Госпојину исте године и у истом манастиру бива рукоположен у чин јерођакона. Године 1962. рукоположен је у чин јеромонаха у храму Светог Саве у Њујорку. Године 1968. постаје доктор теолошких наука. У међувремену служи у грчком православном манастиру у Бостону и опслужује малу румунску парохију у околини града.
      Враћа се у отаџбину 1968. године. Прво бива именован за службеника Гласника, службеног листа Српске православне цркве. Касније ће постати уредник овог листа и уређиваће га преко двадесет година, од 1969. до 1990. Такође бива постављен и за уредника Теолошких погледа, верско-научног часописа, који управо у његово време, достиже углед најреномиранијих светских часописа те врсте. Године 1969. у препуном Саборном храму у Београду, Патријарх српски Герман и Епископи сремски Макарије и зворничко-тузлански Лонгин хиротонишу га за Епископа марчанског, викара Српског Патријарха. Године 1984. постаје администратор будимски. Изабран је за епархијског Архијереја Епархије будимске 1988. године, са седиштем у Будимпешти. Устоличен је у Сент Андреји за Епископа будимског 7. октобра 1990. године. Један је од оснивача, први декан и дугогодишњи професор Академије Српске Православне Цркве за уметности и консервацију, основане 1993. године. Предавао је Пастирско богословље на Богословском факултету СПЦ (1993 – 1997).
      Епископ будимски др Данило (Крстић) је уснуо у Господу у суботу, 20. априла 2002. године, пете недеље Васкршњег поста, у Сент Андреји. Сахрањен је у манастиру Ваведење на Сењаку у Београду. Опело је служио, блаженопочивши, Његова Светост Патријарх српски Г. Павле са великим бројем архијереја, свештеника и монаха Српске православне цркве, као и верног народа.

      Извор: Манастир Ваведење
    • Од Логос,
      На видеосервису ради „канал „Московског сретењског манастира“ (канал московского Сретенского монастыря). На каналу се могу пратити видеозаписи о историји и данашњем раду ове обитељи, а и предавања, беседе, проповеди, богослужења и репортаже о званичним догађајима. У овом тренутку на каналу су постављена догађања почев од јесени 2018. на тему „Практични опит живота угледних пастира 19. и 20. века“, беседе о Псалтиру и многи други записи.
      http://www.youtube.com/c/Сретенскиймонастырь
       
      Извор: Српска Православна Црква
×
×
  • Create New...