Jump to content
  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By Поуке.орг - инфо
      Јуче је у храму Вазнесења Господњег у Сувом Пољу обиљежена црквена слава поводом чега је свету архијерејску Литургију служио Његово Преосвештенство Епископ зворничко- тузлански Господин Фотије.     Епископу су саслуживали игуман манастира Часнога Крста, архимандрит Нектарије Тешић и архијерејски намјесник угљевичко-јањски, протојереј Александар Тешић као и многи вјерни народ.   Кум данашњег прослављања овог великог Господњег празника је Раденко Шарчевић из Равног Поља, ученик седмог разреда основне школе у нашем селу, док се за идућу годину јавио да кумује Миле Шарчевић. Овим се кумство наставило са сина на оца.   Вазнесење Господње је круна хришћанских празника јер нам показује где је наша истинска отаџбина. Чули смо из данашњег читања светог Јеванђеља и апостола да Христос одлази на небеса да припреми место за своје ученике и за све хришћане који се удостоје Царства небеског. Овај празник нам указује да се отргнемо од земље, што свакако није лако јер нас земља вуче себи силом гравитације,вуче нас ка гробу. А знамо да гроб није наша последња реланост, него пролаз ка Васкрсењу и Вазнесењу на небеса. Нажалост многи од нас не размишљају своме крају и свеопштем Суду Божијем који нас све чека. Тада ће једни бити удостојени места које нам је Господ припремио на небесима а други ће бити извргнути са сатаном у огњено језеру тј. Пакао. Зато нас Црква непрестано опомиње да будемо духовно будни и да мислимо на своје спасење.     Ових дана излазимо из пандемије изазване овим несретним вирусом. Неки говоре да ће се поново појавити у истом или другачијем облику. У сваком случају, држимо се своје Цркве и Светог Причешћа. Не дозволите да вас неко одврати од Причешћа. Онај ко вас одврати од Причешћа одвратио вас је од Бога и спасења – поучио је вјерни народ у својој бесједи Епископ Фотије.     Извор: Епархија зворничко-тузланска
    • By Поуке.орг - инфо
      У четвртак, 28. маја 2020. године, када Црква Божија прославља празник Вазнесења Господњег - Спасовдан, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Саринaц.   Звучни запис беседе   Епископу су саслуживали свештеници и игумани манастира Епархије шумадијске: игуман манастира Јошаницa архимандрит Евтимије, игуман манастира Денковaц архимандрит Серафим, игуман манастира Ћелије јеромонах Доситеј, протојереј Срђан Кандић, јереј Слободан Савковић и протођакон Иван Гашић.   Литургијско појање увеличали су дивни гласови монахиња манастира Липара, које је предводила игуманија мати Тавита.   На Светој Литургији присуствовао је већи број верника који су се на крају свете Литургије сјединили са Васкрслим Господом кроз Свету Тајну Причешћа.   По прочитаном Јеванђељу, верном народу се обратио надахнутом беседом Преосвећени Владика Јован, најпре честитавши празник Вазнесења Христовог игуману и братству манастира, као и свим сабраним на Светој Литургији. Преосвећени Владика је говорио о значају и смислу празника Спасовдана за сав род људски, а који слави васцела Православна Црква:   “Срећан празник овоме свештеном манастиру и нека је благословен ваш долазак, да се данас Богу помолимо, да данас од Спаситеља света затражимо и да Га замолимо да нас спасе... Овим празником прослављамо догађај вазнесење или узнесење Христа са земље на небо. Али Господ својим Вазнесењем није оставио и препустио нас саме себи, већ чусмо Његове речи и обећање “Ја сам са вама у све дане до свршетка века”, а кад је Господ са нама, ко може против нас? Господ се свих чедрдест дана јављао својим ученицима припремао их и учио о Царству Божијем.    Свето Писмо сведочи о тим јављањима Спаситеља апостолима, мироносицама, као и другим људима попут онога пута за Емаус Луки и Клеопи. После, дакле, ових четрдесет дана, Он се вазнео на небо и сео где? – тамо где је увек и био, са десне стране Бога и Оца. Господ се родио и дошао на овај свет и проживео тридесет и три ипо године, али се никад није одвајао од Оца. Он сада оставља овај свет физички, али је присутан кроз Цркву, Литургију, Јеванђеље, кроз Духа Светога.    Два пута је Господ говорио о своме Вазнесењу, једном Никодиму, а други пут на Тајној Вечери када је рекао “Ја изиђох од Оца и дошао сам на свет и опет остављам свет и идем Оцу своме”. Шта је тиме хтео Господ да каже? Хтео је да нам каже да је то и наш пут, пут нашег узношења на небо, нашег вазнесења. Јер вазнесењем Христовим, људска природа је узнета на небо и спашена. Након овог догађаја читаво небо постало је достижно човеку. Али ком човеку? Оном човеку који живи по Богу и у Богу. Ето нам радости Вазнесењем Господњим, јер је и нама отворено небо.    Но од нас зависи да ли ће оно бити затворено, нашом саможивошћу, нашом гордошћу, или ћемо врлинским животом да га задржимо отвореним када пођемо к њему. По речима Светог Јована Златоустог Вазнесење Господње је потврда да се Бог спријатељио са људима. Да би се узнели на небо потребно је да збацимо терет греха са себе, злобе, мржње, себичности, одвојености, да се покајемо да се исповедамо. Јер ако се не ослободимо оваквог терета, он нас вуче ка земљи и не да нам да идемо горе.    Вазнесење Господње има и морални значај, да имамо на уму да не припадамо само земљи него и небу, не само времену већ и вечности, не само материји већ и духу. Ако то осећамо и ако тако живимо бићемо вазнесени. Док живимо на земљи да се мислима и срцем уздигнемо изнад свега што је приземно чулно и грешно. Овим празником ми славимо растанак Господа са својим ученицима, а ми знамо да је сваки растанак са оним кога волимо болан. А управо овај растанак је једини растанак који је описан као радостан. Због чега? Због тога што су Апостоли поверовали и веровали у све оно што је рекао Господ да ће се збити и што се збило. Да ће испунити Очево обећање и да ће им послати Духа Светог, који води и руководи Цркву и све нас у Цркви“.     Извор: Епархија шумадијска
    • By Поуке.орг - инфо
      У четвртак 28. маја 2020. године у манастиру Вратна прослављена је храмовна слава Вазнесење Господње – Спасовдан. Архијерејском Литургијом началствовао је Његово Преосвештенство Епископ тимочки г. Иларион, а саслуживали су архимандрит Козма (Радовић), игуман манастира Буково, протојереј-ставрофор Нико Туфегџић, свештеник у пензији, протосинђел Симеон (Николић), сабрат манастира Буково, протосинђел Захарија (Митић), настојатељ манастира Свете Тројице и архиђакон Илија (Јовановић), сабрат манастира Буково.     Славски колач Епископ је преломио са породицом Леповић, овогодишњим домаћинима славе.   У празничној беседи Епископ Иларион је нагласио да други долазак Христов неће бити тако нечујан као први већ ће бити у слави са анђелима, тада ће Господ доћи као судија а не као непознати новорођени младенац у пећини. Господ нам дарује да се пре тог страшног тренутка окупљамо у Цркви Његовој, јер свака света Литургија јесте невидљиви силазак Христов са анђелима. Он је присутан кроз свето Причешће које је извор живота, рекао је владика. Потом је свима окупљенима пожелео да не буду плашљиви и површни у вери, већ да се труде да буду храбра војска Христова.     Извор: Епархија тимочка
    • By Поуке.орг - инфо
      Саборно, у духовној радости и љубави, манастир Милешева прославио је 28. маја 2020. године своју храмовну славу, Вазнесење Господње – Спасовдан.   Звучни запис беседе     Првопастир Епархије милешевске, Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије предстојао је Божанском Литургијом, уз саслужење настојатеља Светониколајевског манастира у Прибојској Бањи архимандрита Теофила, милешевског духовника архимандрита Леонтија,  настојатеља Светоуспењске обитељи у Сељанима код Пријепоља јеромонаха Петра, јеромонаха Савe из Епархије будимљанско-никшићке, архијерејског намесника прибојског протојереја-ставрофора Драгана Видаковића, пароха прибојског протојереја-ставрофора Ранка Милинчића, архијерејског намесника пријепољског протојереја Игора Ерића, јереја Николе Перковића и ђакона Ивана Савића.   Верници из свих крајева Епархије милешевске сабрали су се под крилима Белог Анђела, на духовно сагледавање овог празника, од којих су неки са страхом Божијим, вером и љубављу приступили трпези Господњој причестивши се пречасним даровима Христовим. Након трократног опхода око храма, уз читања јеванђелских одељака и молитавa, Епископ је освештао славско жито и колач.   Говорећи о значају Вазнесења Господњег за хришћане али и за цео свет, Епископ Атанасије је рекао: – Овај светли празник Вазнесења Господњега има посебно место у хришћанској историји и животима хришћана. У црквеном календару он се зове Спасовдан, а најодређеније могао би се звати Христовдан. Има много празника посвећених личности Господа Исуса Христа и догађајима везаним за Њега, међутим овај празник је специфичан, некако збирни празник међу празницима који говоре о Христу. Зато, да би смо најбоље разумели смисао и значај овога дана, било би најприкладније звати га Христовдан јер нам најбоље говори о Господу Христу као Сину Божијем, Спаситељу света. Ово је дан највећег посведочавања Христа као Спаситеља.   – Господ наш је имао велики број оних који су одмах поверовали у Њега, чим су чули Његову проповед. Он је био вољен, праћен, са љубављу. Они који су гледали дела Његова постајали су одмах Његови ученици и поштоваоци. Међутим, на крају је Он био издан. Споља гледано, Он и Његова мисија доживели су крах. Он предан на смрт, а Он проповеда живот. Он проповедао љубав а Њега мржња људска надјачала и предала на смрт да буде распет. Он Син Божији а поруган од стране људи, од стране грешника. Ученици Његови, верни Њему, многи се поколебали, разбежали, изгубили веру и наду.   – Господ наш није желео да напусти овај свет све дотле док није све своје ученике потпуно поново убедио у себе као Христа, Вечнога Цара, Спаситеља света. Зато и кажемо, ово је Христов дан, који збира све што је претходно било. Ово је празник убедљивости. Господ наш Исус Христос се показао убедљиво као Христос, Син Божији, Спаситељ света.   – Данас је дан када смо и ми радосни јер је Господ наш победник, Он је тај који је убедљив, Он је тај који је на данашњи дан ушао у славу своју и обећао свима, убедљиво, да ће и они који га следе такође тако бити прослављени, нагласио је Епископ Атанасије.   Монашко сестринство манастира Милешеве, са својом игуманијом мати Аквилином, уприличило је трпезу љубави у манастирској гостопримници за све сабране прослављаче Господа и Спаса нашега Исуса Христа.      Извор: Епархија милешевска
    • By Поуке.орг - инфо
      Владика вршачки Теодор Несторовић, духовни вођа банатски Срба са краја 16. века, у народном предању је запамћен као примерен архијереј, благе нарави, скроман и православљу потпуно предан. Волео је свој народ и патио због његових страдања, посебно на подручју Баната, где је био епископ. Живот под Отоманском влашћу био је тада, посебно тежак. Када је у Вршац стигао глас да су се јаничари у Стамболу побунили, владика Теодор се понадао да ће се ови зулумћари повући из Баната и других поробљених српских земаља. Kод владике Теодора, 1593. године, долазе народни прваци и обавештавају га да су створени услови за подизање устанка. Владика Теодор им поручује: „Узмите заставе их својих цркава, украсите их ликом Светог Саве. Као што је свети цар Константин победио са заставама на којима је био крст, тако и на нашим заставама нек се вије лик светог Саве, нашег духовног оца и бранитеља. Кренимо, децо моја и браћо моја, у бој за правду и слободу„.       Устанак је почео 1594. године. И до данас је остала упамћена устаничка песма:  „Сва се будум земља побунила, – Шест стотина подигло се села, – Свак на цара пушку подигао!“     Устаници су извојевали многе победе, али и пролили много крви. Чета од 200 устаника, под вођством Петра Мојзеша, ослободи и вршачку паланку. Разјарене османлије су говориле да их не побеђују устаници, већ „каурски светац Сава“. То је био и повод да спале мошти светог Саве на Врачару у Београду. Јуна 1594. године, у одлучној бици код Бечкерека, 30.000 Турака је напало 4300 устаника. Изгинула је скоро сва српска војска, а цео Банат пао под турску власт. Српски живаљ, предвођен владиком Теодором, избегао је у Ердељ. Ердељски кнез Батори, доделио је епископу Теодору за прибежиште место Тевиса. После неког времена, Турци су поручили епископу Теодору да ће, ако се врати у Вршац, њему и његовом народу, бити спашени животи. Иако је знао да се не може поуздати у њихово обећање, преовладала је нада да ће његова жртва бити довољан залог за престанак страдања недужног српског народа. Када је дошао у Вршац, Турци су га одмах утамничили и после бројних понижења и мучења, живог „на мех одрали“. Поштовање и сећање на владику Теодора, као светитеља и мученика вековима је живо у Банату, али и у целом српском народу. Град Вршац данас прославља своју градску славу – светог владику Теодора. Света Литургија се служи у храму на Вршачком брегу, посвећеном овом свештеномученику.   ЖИТИЈЕ СВЕТОГ ТЕОДОРА ВРШАЧКОГ

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...