Jump to content

[EKSKLUZIVNO] Šta se dešava sa srpskim H145M?

Оцени ову тему


Препоручена порука

Tango Six portal je prošlog četvrtka i petka na poziv kompanije Erbas Helikopters boravio u Mađarskoj na poligonu Bakoni (Bakony Combat Training Centre). Proizvođač je postojeće i buduće kupce pozvao da prisustvuju delu bojevih gađanja na kompanijskoj razvojnoj letelici D-HMBE koja su deo verifikacionih ispitivanja za HForce modularni komplet naoružanja (GWS – Generic Weapons System). 

20180727_123613-02-850x350.jpeg

Iako je Mađarska najnovija, treća, mušterija vojne verzije helikoptera H145 Erbas Helikopters je pre ove narudžbine planirao da iznajmi Bakoni za svoje potrebe. Kako nam je na lokaciji rečeno: „Umesto da vam pokazujemo .ppt prezentacije bolje da prikažemo uživo“.

20180727_101353-01.jpeg
Erbas Helikopters je iskoristio priliku da ažurira informacije o H145M programu kroz iskustva trenutnih mušterija / Foto: Petar Vojinović, Tango Six

Ispitivanja su zapravo deo kampanje razvoja HForce GW kompleta koji traje već nekoliko meseci u Mađarskoj i Švedskoj a povoljni logistički uslovi na samom poligonu dali su ideju proizvođaču da izvede demonstraciju sadašnjim i budućim kupcima ovog helikoptera. Kako smo prilikom našeg boravka u Mađarskoj saznali u neformalnim razgovorima Erbas Helikopters trenutno cilja na nekih 30 klijenata. Sa nama je u hotelu na primer bila delegacija Kazahstana a pominjali su se, između ostalih, Irak i Brazil. Erbas je takođe na višednevne demonstracije pozvao i preko 14 kompanija dobavljača naoružanja i raznovrsne opreme za H145M koji će pored izlaganja proizvoda držati i prezentacije vojnim delegacijama.

Zvanična delegacija Srbije sastavljena od predstavnika Ministarstva odbrane i RV i PVO stigla je danas na Bakoni.

Pogledajte kraću video reportažu našeg boravka uz brifing o statusu srpske narudžbine od strane glavnog inženjera H145M programa Marka Heninga kao i kraću ali detaljnu prezentaciju Talesovog Skorpion HMSD (Helmet Mounted Sight and Display) sistema:

 

Šta ima novo vezano za Srbiju?

Srećom, nakon jučerašnje skoro pa potvrde da RV i PVO Vojske Srbije ostaje bez jednog svog primerka H145M i da ga predaje Helikopterskoj jedinici MUP-a nema dramatičnijih vesti od ove. Kako je Tango Sixu zvanično potvrđeno svih devet helikoptera je trenutno u različitim fazama proizvodnje u fabrici pored Donevorta i plan isporuke ostaje nepromenjen – prva dva helikoptera stižu krajem godine a isporuke će se nastaviti tokom cele 2019. zaključno sa decembrom.

20180727_103154-01.jpeg
Verzije HForce sistema naoružanja / Foto: Petar Vojinović, Tango Six
20180727_103427-01.jpeg
Srpsko RV i PVO će svoje Skorpion kacige i njihov vizuelni sistem koristiti za nišanjenje domaće razvijenih nevođenih sredstava. Buduće opcije HForce sistema su raznovrsne i moguće ih je nadograđivati na naštu trenutno baznu verziju / Foto: Petar Vojinović, Tango Six

„Prebacivanje“ jednog helikoptera MUP-u izgleda još nije došlo kao informacija do Erbas Helikoptersa pa smo na početnom brifingu koji je sadržao ažurirane informacije i dalje mogli da vidimo da će 6 primeraka za RV i PVO biti podeljeni između onih koji će imati HForce 1 infrastrukturu sa nevođenim ubojnim sredstvima koje će razviti Srbija (poslednja izjava Nenada Miloradovića odnosila se na mitraljesku gondolu 12,7 mm i nevođena raketna zrna kalibra 80 mm) i onih koji će biti delegirani za SAR dežurstvo. Letelice koje će stići u MUP i dalje su kategorisani kao „Special ops“ i „Utillity“.

Iako počinjemo da naziremo konfiguracije opreme svakog pojedinačnog helikoptera još nismo u stanju da rekonstruišemo potpuno tačan spisak. Precizniji od poslednje izjave ministra odbrane da će RV i PVO četiri helikoptera dobiti u borbenoj verziji a da će preostala dva biti određena za SAR (ili TiS – Traganje i Spasavanje). Kako bilo, Specijalna brigada će, ako posmatramo u kontekstu naoružanja, koristiti za nijansu potentniji helikopter od Nemačke koja je prvi kupac. Njihovi H145M LUH SOF naleteli su oko 5000 sati sa operativnom raspoloživošću od 99% kako tvrdi Erbas. Nemačke specijalne snage i dalje razvijaju koncepte taktičke upotrebe ovih nekada komercijalnih letelica. Posao koji čeka i naše specijalce.

20180727_104430-01.jpeg
MEDAVAC opcije za H145M / Foto: Petar Vojinović, Tango Six

Ono što smo saznali kao novu informaciju prilikom boravka u Mađaraskoj je da je Ministarstvo odbrane naručilo 3 AMPS (Airborne Missle Protection System) sistema za aktivnu samozaštitu helikoptera od raketa zemlja-vazduh. Reč je o proizvodu nemačke kompanije Hensold. Ovaj sistem smo detaljnije predstavili u video reportaži sa prošlogodišnjeg sajma IDEX u Abu Dabiju.

Kako su iz Erbasa rekli saradnja sa partnerima iz Srbije u pogledu integracije našeg nevođenog naoružanja ide prema planu i evropski proizvođač je njom zadovoljan.

H145M program – poslednje brojke

Letelica koja je dejstvovala po poligonu pripada Erbas Helikoptersu i predstavlja prvi serijski proizvedeni H145M primerak. Helikopter je prvi put javnosti prikazan na ovogodišnjem sajmu ILA u Berlinu gde je i leteo. D-HMBE (serijski broj 20177) bio je naoružan mitraljezom HMP 400 12,7 mm smeštenom u gondoli belgijskog proizvođača FN Herstel kao i nevođenim raketnim zrnima kalibra 70 mm kompanije Tales. Scenario vežbe počivao je na dejstvu specijalnih snaga mađarske vojske gde je H145M pružao vatrenu podršku.

20180727_123655-01.jpeg
Hensold sistem samozaštite vidljiv na nosu letelice. Deo sistema su i dispenzeri IC mamaca vidljivi na prednjim i zadnjim položajima na skijama / Foto: Petar Vojinović, Tango Six
20180727_124402-01.jpeg
Unutrašnjost kokpita / Foto: Petar Vojinović, Tango Six
20180727_124818-01.jpeg
Sva vrata na helikopteru se mogu lako skinuti za potrebe upotrebe specijalnih snaga ili komplikovanijih evakuacija / Foto: Petar Vojinović, Tango Six

Prvi helikopter u borbenoj konfiguraciji za Erbas posle Tigra nastao je kao evolucija odlično prodavanog civilnog H145. Pored H145M razvijen je još jedan derivat za američki LUH (Light Utility Helicopter) program zemene UH-1H i OH-58 Kiova helikoptera. Do sada je od naručenih 478 isporučeno 429 Lakota. Prema tvrdnjama Erbasa operativna raspoloživost ove flote trenutno iznosi više od 85%.

Što se H145M programa tiče, prema poslednjim podacima od ovog meseca, trenutno je u upotrebi 20 letelica koje su ukupno naletele 8550 sati. Do sada je naručeno 49 letelica a samo u poslednjoj godini 20 isporučenih je naletelelo 4500 sati. Erbas tvrdi da je operativna raspoloživost ukupne H145M flote trenutno veća od 98%.

Svemirski skok u opremi za srpsko RV i PVO (Helionix avionika na primer neće imati ni jedan analogni instrument) biće praćen praksom održavanja na prvih 400 sati i zatim na 800 sati ili tri godine sa ponavljanjem ovog ciklusa. Erbas se i dalje u svojim prezentacijama drži rasporeda unutrašnje konfiguracije sedenja za verziju koja prevozi specijalne snage na 6 mesta uz dva bočna 7,62 mitraljeza koji se mogu uvući uz zatvaranje bočnih vrata.

20180727_133716-01.jpeg
Skorpion kaciga / Foto: Petar Vojinović

Dobavljači i mogućnost nadogradnje

Erbasov H145M, kada jednom stigne u RV i PVO, biće najmodernija letelica sa osnovnom opremom posle Seneke. Međutim, opcije nadogradnje različitom opremom i naoružanjem osiguraće da moguće opcije budu raznovrsnije i modernije čak i od eventualne „faza 3“ modernizacije MiG-ova 29. Kompanija je prošle nedelje pozvala najvažnije dobavljače koji su izložili svoje proizvode i koncepte.

Veskam MX-15(D) elektrooptički sistem dolazi uz HForce komplet i nemoguće ga je u toj konfiguraciji zameniti sa opcijom koju proizvodi kompanija Flir. Jedino će MUP imati opciju da pazari Flir budući da ne uzima HForce komplet (mada instalacije za eventualnu ugradnju ostaju) ili će zadržati „demilitarizovani“ Veskam bez obeleživača ciljeva. Uparen sa opcijama Tales vođenih raketa i najavljenih vođenih opcija drugih proizvođača H145M može biti najmodernija naoružana platforma u Vojsci Srbije za više decenija ukoliko se ikada odlučimo za tu vrstu nadogradnje.

20180727_123635-01.jpeg

Testiranja lokalno modifikovanog HForce 1 kompleta obaviće se u Srbiji na poligonu TOC-a u Nikincima / Foto: Petar Vojinović, Tango Six

tango-six.png

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Sun14861,
      “Dobrota je prezrena, odnosno obezvređena. Sve te uzvišene i neopipljive vrednosti ljudskog duha – poput hrabrosti, poštenja, vernosti, bezuslovnog prijateljstva i ljubavi – danas su ismejane i nisu popularne. Važno je samo koliko ste ljudi prevarili. Ako ste prevarili mnogo ljudi i pritom zaradili, onda ste namazani i mnogo ste pametni. Time dobijate poene i niko vas neće prezreti. Ili, ako dovoljno dugo to radite, čak i oni koji su vas prezreli u početku, pristaće na to da ste uspeli. Danas su teze zamenjene i u današnjem sistemu vrednosti dobrota se graniči sa glupošću. To je pogubno, i zato ćemo platiti danak, a tada ćemo morati da se vratimo pravim vrednostima jer su jedino one temelj ljudskog postojanja.” Nebojša Glogovac
    • Од Danijela,
      U Japanu je prvi put devedesetih godina uveden termin koji opisuje nezainteresovanost mladih.
       
       Foto: Shutterstock     Pojam Millennials označava generaciju koja je postala punoletna početkom 21. veka. Odrastanje ove generacije pratio je munjeviti razvoj tehnike. Proizvodi, kao izvor zabave, smenjuju se vrtoglavom brzinom, svet se praktično preko noći digitalizuje, internet uklanja sve barijere između protoka informacija i komunikacije. Učenje novih programa i aplikacija ne predstavlja im problem budući da su odrasli uz računare, a tolerancija i otvorenost ka novom i drugačijem je opšteprisutna. Površno gledano, deluju superiornije u odnosu na roditelje, ali novi milenijum ima i svoje mračne strane.
      Globalizacija, pored povezivanja sveta, iznedruje i oblik društvene otuđenosti, hikikomori. Ovaj termin se koristi za ponašanje adolescenta ili mlade osobe koja izbegava kontakt sa okolinom i povlači se iz socijalnih aktivnosti. Fenomen je prvi put opisan u Japanu devedesetih godina 20. veka gde se navodi da su mladi ljudi nezainteresovani da zauzmu svoje mesto na tržištu rada i u opštem društvenom doprinosu. Kuriozitet ovog fenomena je i to da nema statistički značajne razlike između stepena obrazovanja pojedinca.

      Podjednako su ovim stanjem pogođeni i visoko obrazovani i slabo edukovani, a razlike nema ni u odnosu na to da li je reč o  uzornim ili problematičnim učenicima. Pojedinac prekida svaki kontakt sa društvom, svoj život zasniva na sopstvenom, zatvorenom svetu u porodičnoj kući ili sobi. U ekstremnim slučajevima odbija komunikaciju sa  članovima porodice, retko kad napuštaju sobu i to isključivo zbog fizioloških potreba, danju spava, a noć koristi za aktivnosti koje su uglavnom u vezi sa internetom.
      Otkrijte i Zašto su milenijalci takvi narcisi?
      Hikikomori, kao oblik ponašanja kod omladine, predstavlja socijalni problem u poslednje tri decenije, a prepoznat je i u drugim zemljama, uključujući i one na evropskom kontinentu. Moderna psihijatrija nije otkrila tačan uzrok ove pojave, ali u nekim slučajevima joj mogu prethoditi depresija, anksioznost ili poremećaj ličnosti. Takođe, u vezu sa ovom pojavom dovodi se zavisnost od interneta, porast nezaposlenosti mladih, otuđenost kao posledica promene načina komunikacije u novom milenijumu, mediska prezasićenost fikcijom, nametanje nerealnih kriterijuma umne i fizičke savršenosti.
      Međutim, ovaj fenomen se ne posmatra kao oboljenje, već kao stanje u kojem se pojedinac nalazi, ali samo ako je pojava izolovana i nisu joj prethodile druge psihijatriske dijagnoze. Prema kriterijumima prve epidemiološke studije Ministarstva zdravlja Japana 2003. godine, osoba koja se može smatrati hikikomorijem vreme uglavnom provodi kod kuće, nije u stanju da obavlja elementarnu društvenu interakciju kao što je odlazak u školu ili na posao, stanje izolovanosti traje duže od  šest meseci, nema bliske prijatelje i prethodno se kod osobe nije dijagnostikovalo nijedno psihijatrisko oboljenje. Ovom studijom, u koju je bilo uključeno 4134 ispitanika, starosti između 20 i 49 godina, procenjeno je da je ukupan broj hikikomorija u Japanu u tom trenutku bio veći od 600.000.
      Da bi se ovaj fenomen lakše pratio i razumeo, ovaj vid društvenog delovanja se može podeliti na primarni i sekundarni oblik. Primarni predstavlja pojavu opisanog ponašanja kod pojedinca kod koga se prethodno nisu ustanovile manifestacije poremećaja ličnosti ili raspoloženja, drugi mentalni poremećaji ili mentalna retardacija. Sekundarni predstavlja pojavu ovog poremećaja ponašanja udruženog sa nekim od mentalnih oboljenja.
      Definisanje primarnog hikikomorija je od izuzetne važnosti za prepoznavanje i tretiranje ovog stanja kao zasebnog fenomena za čiji nastanak nije neophodno prisustvo drugog mentalnog poremećaja, već on može postojati izolovano kao stanje pojedinca. Izučavanjem ovog fenomena mogu se bolje sagledati socijalni problemi, kako mladih u Japanu tako i u svetu, i pravilno se tretirati. Međutim, kod sekunarnog hikikomorija prvenstveno se mora tretirati primarno oboljenje.
      Suva i Suzuki sa Univerziteta Nakoja opisuju karakteristike koje su uočljive kod stanja hikikomori. Kao prvo navode javljanje simptoma „Prihvatanje poraza bez borbe“. Osoba izbegava svaki vid kompeticije, odustaje od svojih ciljeva iako je prethodno radila na njihovom ostvarenju. Mada lako odustaju od ideja i želja, svesni posledica, ovaj vid neuspeha donosi im frustraciju i nezadovoljstvo. Građenje idealne slike sebe na osnovu očekivanja okoline nastaje kao posledica nemogućnosti da zadrže svoje ideje i želje zbog čega padaju pod uticaj okoline koja im nameće ideal kojem bi trebalo da teže.
      Istovremeno, nastoje da tu sliku očuvaju, što im povećava nezadovoljstvo, jer se vremenom ta slika sve više razlikuje od realnosti, što dovodi do povlačenja pojedinca sve više. Vrlo često je podstrek roditelja prisutan, oni veruju da i dalje postoji način da njihova deca postignu dosta u životu, pružaju im podršku, kako emotivnu tako i finansijsku. Na kraju, izbegavaju kontakt sa okolinom kako bi što duže očuvali pozitivno mišljenje o sebi, izbegavajući situacije u kojim bi pričali o svom životu, svojim ciljevima, idealima i planovima.
      Otkrijte i Zbog čega ljudi vole da gledaju rijaliti programe?
      Prema japanskom sociologu Miti, srž ovog problema može se naći u socijalno-kulturološkoj pozadini Japana nakon Drugog svetskog rata. Period nakon rata se može podeliti na tri dekade: vreme ideala, vreme snova i vreme fikcije. Za stvaranje društvenog fenomena hikikomori veruje se da je ključna sociološka pozadina perioda koji se označaba kao „vreme fikcije“, a to je period koji je trajao od početka osamdesetih godina do sredine devedesetih godina 20. veka.  U ovoj dekadi odrastanje mladih je obeleženo prisustvom vršnjačkog i porodičnog nasilja, izraženim buntom prema autoritetima poput  roditelja i profesora, kao i učestalo narušavanje javnog reda i mira od strane omladine.
      Na početku novog milenijuma dolazi do velikih interpersonalnih promena. Vreme fikcije nastaje posle perioda koji se označava kao „vreme snova“, koje je bilo obeleženo društvenom interakcijom poznatom kao konformizam, koji je podrazumevao društveni poredak u kojem se negovalo kolektivno dobro, favorizovao se timski duh, društvena zajednica se organizovala tako da svaki pojedinac u okruženju u kojem radi i boravi doživljava kolektiv kao širu porodicu. Nakon ovog perioda nastaju nagle promene u međuljudskim odnosima unutar društvene zajednice. Konformizam, kao oblik društvene interakcije, naglo gubi na značaju.
      Individualizam u tom periodu još nije u potpunosti formiran. Najveće žrtve ovog perioda tranzicije su upravo generacije koje će trpeti posledicu sudara globalizacije sa konformističkim društvom. Odnosi između Japanaca će se definisati kao rapidna promena u japanskom društvu koja vodi ka društvenoj situaciji koja nije orijentisana ka grupnoj pripadnosti. Novi oblik individualizma je sklonost kao mentalnoj i društvenoj izolovanosti, koju prati česta nezainteresovanost pojedinca za dešavanja i ljude u njihovoj okolini, ali sa hiperfokusom na daleke izvore informacija i osobe sa kojima održavaju kontakt putem mobilnih telefona i interneta.
      Pored svega navedenog ne treba zaboraviti i da je od početka devedesetih godina pa do sada, kako u  svetu tako i u Japanu, u porastu neregularna zaposlenost, kojom su posebno pogođeni mladi naraštaji. Nesigurnost zaposlenja i zarade doprinosi povećanju nesigurnosti pojedinca kao i nemogućnosti planiranja života. Sve navedene društvene pojave se uzimaju kao ključni socijalno-kulturološki faktori u nastanku fenomena hikikomori.
      Činjenica koja sve više zabrinjava je ta da je oblik ovog fenomena, pored  Japana, registrovan i u drugim zemljama kao što su Severna Koreja, SAD, Engleska, Italija, Španija. Posle 11. septembra i Lehmanovog šoka u SAD primećena je značajno teža interakcija mladih ljudi u društvu i povećana sklonost ka izolaciji. U Evropi je nazaposlenost mladih u porastu, stoga se i ovo gleda kao jedan od ozbiljnih faktora za danji razvoj fenomena otuđenosti. Stoga postoji opravdani strah da će se ovo stanje socijalne izolovanosti uskoro proširiti i na druge zemlje i da će fenomen, koji se rodio u Japanu, postati  globalni problem.
      Izvor: Elementarijum
      Život u izolaciji: Da li znate šta je hikikomori?
      WWW.NATIONALGEOGRAPHIC.RS U Japanu je prvi put devedesetih godina uveden termin koji opisuje nezainteresovanost mladih.  
    • Од JESSY,
      Iako je objavljena sada davne 1997, pronašle smo da Trauma i oporavak – struktura traumatskog doživljaja Džudit Luis Herman i dalje postavlja prava pitanja i daje najbolje odgovore o seksualnoj traumi. Džudit Herman je godinama radila sa ženama i decom žrtvama porodičnog nasilja, a u jednom periodu je blisko sarađivala sa Beselom van der Kolkom (koga ne moramo posebno predstavljati), držala zajedno sa njim seminare o traumi i učestvovala u formiranju takozvane Bostonske grupe za proučavanje traume. Knjiga koju prikazujemo nastala je kao rezultat Džuditinog višedecenijskog istraživačkog i kliničkog rada, i sastoji se iz opisa brojnih (kako ona kaže, predvidivih) načina na koje se ljudi prilagođavaju na užasne događaje, ali i opisa procesa isceljenja, ilustrovanih autentičnim svedočenjima ljudi i žena koji su preživeli (u svakom smislu te reči) nasilje.
      Knjiga je pisana sa jasnim ciljem da se pojedinačna iskustva nasilja stave u širi društveni i politički konktekst, a pre svega da se preispita nejednakost moći, zbog koje zapravo i dolazi do nasilja. Međutim, kao i svi stručnjaci koji se bave traumom, Hermanova ima još jedan važan cilj, a to je da nas sve – i laičku i stručnu javnost – podseti na postojanje ljudske patnje i obespravljenosti koju bismo radije da zaboravimo.
×
×
  • Креирај ново...