Jump to content

Оцени ову тему

Recommended Posts

n2Rk9lMaHR0cDovL29jZG4uZXUvaW1hZ2VzL3B1b

Legendarni pevač Oliver Dragojević umro je jutros oko 5 sati u splitskoj bolnici u 71 godini, preneo je "Jutarnji list". Velikan hrvatske muzičke scene umro je tačno godinu dana nakon što mu je dijagnostifikovan rak pluća.

tAMk9lMaHR0cDovL29jZG4uZXUvaW1hZ2VzL3B1bFOTO: VLADIMIR NEŠOVIĆ / RAS SRBIJA

Tužnu vest potvrdila je Dragojevićeva porodica, prenosi "Jutarnji list".

Iza njega su ostali supruga Vesna, sinovi Dino, Damir i Davor.

PXZk9lMaHR0cDovL29jZG4uZXUvaW1hZ2VzL3B1b

Oliver se rodio u Splitu 7. decembra 1947. godine, a detinjstvo je proveo u Vela Luci na Korčuli. U muziku se zaljubio još kao dete kad mu je otac Marko poklonio usnu harmoniku. Prvi nastup imao je na Splitskom festivalu sa 14 godina s pesmom ‘Baloni’, a dve godine kasnije počeo je profesionalno da se bavi muzikom kao pevač i klavijaturista splitske grupe Batali.

 

Tokom svoje dugogodišnje karijere ostvario je niz uspeha, osvojio je tridesetak Porina u različitim kategorijama i jedan je od retkih hrvatskih muzičara koji se mogu pohvaliti nastupima u njujorškom Carnegie Hallu, londonskom Royal Albert Hallu, pariškoj Olympiji te Opera Houseu u Sidneju.

 
OgPk9lMaHR0cDovL29jZG4uZXUvaW1hZ2VzL3B1bFOTO: PROMO / PROMO

Izgubio borbu s rakom

 

Oliveru je karcinom pluća dijagnostifikovan 24. avgusta prošle godine, nekoliko nedelja nakon što mu je pozlilo na sahrani Remija Kazinotija. Iako je odmah krenuo s hemoterapijom, 15. oktobra je nastupio u HNK Split na koncertu nabijenom emocijama, što je bio i njegov poslednji nastup pred publikom uživo, ali je nakon toga po savetu doktora otkazao nekoliko koncerata, uključujući i dva velika u Spaladium Areni.

- Dane provodim kod kuće gde sviram i pevam. Znate, ujutro ustanem, uzmem gitaru i počnem svirati, i tako po ceo dan. Nije mi teško, gledam na to kao jednu vrstu rekreacije", izjavio je početkom godine.

 

Obožavatelji su ga uživo na sceni poslednji put gledali 16. oktobra u splitskom HNK na koncertu 'Vjeruj u ljubav' kojeg je organizovala Županijska liga protiv raka.

izvor

Share this post


Link to post
Share on other sites

Stefan Simić: POSLEDNJE ZBOGOM MAESTRO

Ko je imao prilike da vidi Olivera Dragojevića uživo, van koncerata, na ulici, na splitskoj rivi
Mogao je da kaže samo jedno – čovek kao i svaki drugi
Koji ide svojim putem i gleda svoja posla

1-a-oliver.jpg

Imao je dovoljno toga da ponudi na sceni, da slavu nije morao da gradi van nje
Prirodan, spontan, neobično običan
Sve dok ne zapeva i zasvira a onda kreće magija i ono nešto što razdvaja muzičare od umetnika
A umetnike od majstora
Oliver je bio majstor, osoben, lucidan a opet dovoljno na zemlji
Da i u najvećim časovima slave a i najtežim trenucima, poslednjih meseci, ne pravi od toga dramu
Već da ode na miru, spokojan, svestan svega što je dao

Uz Arsena i Balaševića, sigurno najveći kantautor na ovim prostorima
I ne samo da je imao ono nešto svoje, pre svega veliki stil
Već i dostojanstvo da ostane izvan svega i da ne želi da bude više od onoga što jeste

Uz njegove pesme se mnogo lakše i lepše volelo
A i patilo, samovalo, pilo…
Imale su i imaju onu posebnu crtu za koju je potreban određeni senzibilitet, i nisu za svakoga

Moja sestra je odavno rekla – ko mi bude otpevao „Cesaricu“ od Olivera, udaću se za njega
Na njenoj svadbi, skoro dve decenije posle – mladić za koga se udala je uzeo mikrofon i zapevao „Cesaricu“
Meni je to bio jedan od najemotivnijih trenutaka u životu
A tek njoj, njemu, i da ne pričam

Koliko se samo ljubavi desilo i desiće se uz Oliverove pesme, glas, muziku, reči
Koliko će samo lepih slika biti probuđeno i najsuptilnijih emocija

Trenutno moja omiljena je „Vreme božije“, ranije je bila „Brod u bocu“, jedno vreme „Stene“, pa „Molitva za Magdalenu“, pa „Ništa nova“, pa “Moj lipi anđele”, pa “Ostavljam te samu”… Zapravo, u svakom životnom dobu bila je neka druga koju sam iznova puštao, da se na kraju može reći da su mi sve, u nekom trenutku, bile omiljene.

To je odlika velikih, što ne voliš samo pojedine njihove pesme nego njihovu umetnost.

Priče da Oliver nije voleo Srbiju su gluposti, Oliver nije voleo ono što se desilo, i dešavalo, i nije mogao da pređe preko toga. Vrlo emotivno je pričao o susretima sa publikom iz Srbije, gde god da je pevao, oni su dolazili. To je veza, neraskidiva veza, mnogo veća od novca, popularnosti, neprimerenih izjava koje nikada nije davao…

Držao se izvan toga, u svom svetu, svestan svega, ne želeći da glumata nešto što nije bio. Ostao je dosledan, čovek svog vremena ali nije osporavao pravo mladima da grade nove mostove i budućnost.

On ih je gradio, u svom vremenu i gradiće ih zauvek preko svojih pesama, koje su univerzalne.

Oliver je ostao i ostaće, kao malo ko, sveprisutan, iako je otišao.

Nije imao potrebu da bude veći od svoje muzike, umetnosti, nekako je znao gde mu je mesto, i to je možda najpoštenije prema svima a pre svega prema svom pozivu i publici.

Stvorio je svoj žanr, svoj način pevanja, ono nešto svoje, i to mu niko ne može osporiti.

Biće još puno kantautora, pevača, tekstopisaca ali jedan je Oliver, kao skup svega toga.

Olivera više nema, Oliver je zauvek ostao.

I ostaće urezana slika plavokosog mladića kako korača jadranskom obalom i peva „Moj galebe…“.

To je bio Oliver, ponosni usamljenik, zaljubljenik u more, daljine, talase, pesmu, vino… Tamo ga treba tražiti, u tom tragu u beskraju, zajedno sa svojim galebom, u prostranstva u koja su odleteli…

radio gornji grad

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 58 минута, Милан Ракић рече

 

Priče da Oliver nije voleo Srbiju su gluposti, Oliver nije voleo ono što se desilo, i dešavalo, i nije mogao da pređe preko toga. Vrlo emotivno je pričao o susretima sa publikom iz Srbije, gde god da je pevao, oni su dolazili. To je veza, neraskidiva veza, mnogo veća od novca, popularnosti, neprimerenih izjava koje nikada nije davao…

О покојнику све налепше,али ово није тачно,само из националних побуда,није дошао у Србију ни РС... мада му ја честитам на дослености,један од ретких који се држао речи...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Оливер Драгојевић није обичан покојник. Он је покојник који је подржавао Олују, јавно подржавао Маркача и Готовину, певао за "бранитеље", а уздржаност када је говорио о Србима и одлука да не пева у Београду или Бањој Луци нису имали везе са ненаметљивошћу и географијом. У Србији кад се покрене било која тема о Степинцу, људи губе разум, а чак је и Степинац имао неке сачуване изјаве које би се могле протумачити као позив на мир, Драгојевић није. Далматинац је у стању проклето да мрзи, можда више него ико, а овог човека - бар да је био неки не знам какав уметник, па да кажемо да је свет нешто изгубио, него певач локалног значаја... Једини који су нешто изгубили су његова породица и хрватски народ. Њима бих изјавио саучешће да их познајем или да пишем на неком хрватском или мешовитом порталу, овде ћу само рећи да на ову данашњу помаму србијанског "РИП-овања" за Оливером Драгојевићем по медијима и порталима гледам као на блажену глупост.

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Дидим 

Pozeleti nekom Carstvo Nebesko je najpravoslavnija osobina koja postoji. U tome ne moze da bude nista lose. I ne moze nasa nacionalna svest nikad da bude preca od crkvujuce, ako smo stvarno pravi Hriscani. U stvari, jedan od kljucnih uzroka nase novije propasti je upravo uzdizanje nacije na mesto koje joj ne pripada, niti moze da joj pripada.

"...a ja vam kazem - ljubite neprijatelje svoje, blagosiljajte one koji vas kunu, molite se za one koji vas gone..."

...

"Ја волим свој народ, али га не обожавам. Ја сам уверен да су и други народи добри као и мој народ. Ја знам да је један исти Творац створио све народе и да он у сваком народу имао обилату жетву добрих људи. На своме народу ја се не учим мрзети остале народе него, напротив, на своме народу као у некој школи ја се учим и вежбам волети све народе на земљи. Моја љубав према свима народима ипак не чини ме интарнационалним јер интернационализма негира све народе, сваку народност и сваку националну индивидуалност, а ја утврђујем своју љубављу све народе, сваку народност и сваку националну индивидуалност. Ја сам човек средњи и осредњи као сваки сељак, сваки занатлија, не желим да ме ко зове генијем нити да будем геније. Јер видим да они који то желе вуку човечанство са средине пута не на тротоар него у јендек, да ће све крајности и левице и деснице проћи као сиви облаци, и да ће се род људски вратити опет на средину пута и наставити своје путовање средином пута. Овај пут, овај средњи пут назвали су Оци наши православни: Царски пут. Јер га је просекао велики Цар и Господар наш."

Сабрана дела владике Николаја, књига II стр 781-782

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 7 минута, obi-wan рече

Pozeleti nekom Carstvo Nebesko je najpravoslavnija osobina koja postoji. U tome ne moze da bude nista lose. I ne moze nasa nacionalna svest nikad da bude preca od crkvujuce, ako smo stvarno pravi Hriscani. U stvari, jedan od kljucnih uzroka nase novije propasti je upravo uzdizanje nacije na mesto koje joj ne pripada, niti moze da joj pripada.

Слажем се. Бог да му душу прости.

Проблем нас Срба је што смо склони патетисању и хвалоспевима свима и свакоме што такође нема везе са црквеном свешћу.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 22 минута, Вилер Текс рече

Проблем нас Срба је што смо склони патетисању и хвалоспевима свима и свакоме што такође нема везе са црквеном свешћу.

To je pitanje ko sta misli, to ne mozemo da znamo, jer je to jedino Bozije da moze da vidi.

Zato nam je Hristos strogo zabranio da sudimo i osudjujemo bilo koga.

S druge strane, mnogi od nas su odmladovali i odrasli 70-ih i 80-ih godina proslog veka, i ljude kao sto je Dragojevic dozivljavamo kao bliske i dobro poznate. Istina je da su se mnoga od tih poznatih imena sa zapada bivse drzave zestoko kompromitovala u narednim ratovima, ali nase je da budemo iznad toga, i da sledujemo i svedocimo zivoga Boga. Zlopamcenje je tama paklena, ne treba nam bas ni malo.

Lepo je patrijarh Pavle to rekao (kad je govorio o Jasenovcu) - "oprostiti moramo, zaboraviti ne smemo".

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest
Ова тема је за сада закључана и нису омогућени будући одговори.

  • Сличан садржај

    • Од АлександраВ,
      Sedam je meseci od ubistva Olivera Ivanovića. Osim malih sporadičnih informacija iz istrage o jednom autu, čaurama i dva suspendovana policajca koja su u međuvremenu i vraćena na posao i isto tako sporadičnih velikih najava dvojice predsednika o skorim otkrićima, čak i sa konkretnim datumima za saopštavanje rezultata istrage, do danas nema drugih za javnost vidljivih pomaka u dve istrage koje se vode. Od juče je poznato da se vodi i treća – „svoju istragu od prvog dana“ vodi poslednja životna saputnica Milena Popović, koja u intervjuu za Večernje novosti, iz Vlade Srbije gde je od skora zaposlena u kabinetu Ane Brnabić, najavljuje da „možda bude uspešnija od zvanične“.
      Očigledno da se sudski postupak odvija u javnosti, potvrdio je ono što javnost u najvećem delu i zna, brat ubijenog Olivera Ivanovića, sudija Miroslav Ivanović.
      U intervjuu za list „Danas“ koji se objavljuje u jeku poltičke i medijske lavine o etničkoj podeli Kosova, on kaže: Sasvim je moguće da je Oliver ubijen kao protivnik podele Kosova.
      „Ja sam inače dosta rezervisan čovek u izgovaranju konačnih zaključaka, ali definitivno Oliver jeste imao drugačiji politički stav o podeli i razgraničenju i on se o tome već izjašnjavao na mnogo mesta i prilika. To se može videti na internetu u njegovim gostovanjima, posebno u drugoj polovini 2017. godine, pred kraj njegovog života“ – rekao je Miroslav Ivanović.
      Moj brat nije imao ličnog neprijatelja, nije bio ni u kakvim drugim osim političkim odnosima sa ljudima oko sebe, kaže, što je tokom proteklih meseci više puta ponavljao.
      „Definitivno, Oliver je politički uklonjen, jer je politički smetao,“ izjavio je za Danas.
      Upalili smo reflektor
      „Nadajmo se da će ovo skidanje maski doprineti konačnom razotkrivanju ubistva Olivera Ivanovića, čoveka i opozicionog lidera, koji je bio smetnja određenim mračnim strukturama, po svemu sudeći sa obe strane ili više, za zlokoban plan koji je trebalo da se sprovede u toku ove godine. Oliver i sada govori glasnije nego pre!“ – oglasio se i iguman manastira Visoki Dečani, arhimandrit Sava Janjić koji  je ponovo dospeo u žižu javnosti u avgustu nakon što je posle apela Vladike Teodosija protiv ideja etničke podele i upozorenja da će to dovesti do egzodusa srpskog naroda, i sam Janjić upozorio na tzv. dogovorni incident kojim bi se priča o podeli i pokrenula na terenu.
      „Uloga naše Crkve jeste da brine o svom vernom narodu i spreči one koji bi da ga kao vukovi raspude i razdele, kao što su to činili njihovi prethodnici u novijoj istoriji. Zato smo morali da upalimo reflektore, da svi pokažu svoje pravo lice. Za nezavisne novinare ovo je prilika da razgolite vladavinu lokalnih autokratija i spreče novo krvoproliće širom Balkana. Možda iz ove trenutne zamršene situacije ipak izađe jedna mlađa i odgovornija generacija, koja neće graditi svoju budućnost na mržnji, zastraživanju i kriminalu, već na međusobnom razumevanju, praštanju i nadi,“ takođe je poručio u poruci o Oliveru Ivanoviću iguman.
      Zataškavanje ubistva

      Razočarani smo što i u javnosti nema oglašavanja vlasti iz BG, Prištine i iz krugova međunarodnih organizacija. Kao da neko želi da ovo ubistvo zataška, ili misle da ode u zaborav, oglasila se i stranka Olivera Ivanovića – GI SDP.
      Oni su se sa prijateljima i članovima porodice okupili jutros u 10 časova pred prostorijama svoje stranke, na mestu gde je Ivanović ubijen i zapalili sveće u tišini.
      U jutrošnjem saopštenju za javnost, osvrnuli su se na jučerašnju iznenadnu ostavku specijalnog tužioca Bljakaja:
      „Brine nas jučerasnja informacija da se na tužioce u Tužilaštvu Kosova vrše ogromni pritisci, pretnje, ometanja u radu do tog stepena da su prinuđeni da podnose ostavke. To stvara lošu sliku o profesionalnom radu institucija na Kosovu.“
      U vezi sa istragom ubistva njihovog lidera, GI SDP i sedam meseci kasnije gotovo identičnu izjavu daje:
      „Mi njegovi saradnici i dalje ostajemo uskraćeni za odgovore na mnoga pitanja. Nemamo ni jedan detalj, ni informaciju što se tiče rada istražnih organa Kosovske policije i Tužilaštva Kosova. Ne znamo koliko je do sada svedoka saslušano i da li je istraga došla makar do nekog detalja vezanog za ubistvo.“
      GI SDP će stalno obaveštavati javnost o toku istrage i neće dozvoliti da njegovo mučko i kukavičko ubistvo se zaboravi a istovremeno ćemo postavljati pitanja i tražiti odgovore na pitanja:
      Ko je naručio ubistvo Olivera Ivanovića? Kome je i zašto smetao lider GI Srbija demokratija pravda?
      Vreme će brzo pokazati, dodali su na kraju svoje poruke.

      Čovek koji Kosovo i Metohiju nije merio metrima i procentima; koji se borio za narod, a ne za svoj lični interes; koji je mučki ubijen s leđa, a danas govori glasnije nego ikada do sada, izobličavajući one koji su ga progonili; čovek koji nije širio defetizam, već nadu – Oliver Ivanović
      Izvor: Kossev
    • Од Снежана,
      Srpski pesnik koga citiraju svi na društvenim mrežama, a on je umro kao beskućnik: Lažem, ja to. Lažem, jer ne mogu ja njoj pričati te svoje bedne priče kako nemam gde spavati, gde se okupati i gde držati torbu. Ne mogu
      Nemam ja više ljudi. Mene nema više ko da traži. Mene više niko ne sme da nađe. Može da me traži koliko hoće.
      Pričao mi jedan pričac.
      Bajagina priča
      U Srbiju, u Vojvodinu početkom rata došao jedan čovek. U godinama, ali gord, ponosan, stasit. A opet izbeglica koja nigde nije prispela. Nije tražio ništa. Nikada. Nije molio, nije kumio, nije se prenemagao. Usamljenik jedan, koji je podignutog čela šetao Dunavskom ulicom u Novom Sadu.
      A kad padne noć, gde da prenoći? Ni kučeta, ni mačeta, ni krova nad glavom. A grad i zemlja u koju je došao nikako da ga se sete. Imali su valjda preča posla. Trebalo je ratovati naokolo i mobilisati mladost po Srbiji. Elem, noći su bile najgore. Ali, seti se naš junak da ima nekakvog rođaka na železnici i potraži ga. Rođak izbeglici “obezbedi” smeštaj. Preko noći je samo trebalo ući u neki lokalni voz i odspavati u kupeu. Vozovi ionako nigde ne idu, a i kad idu to je po vojvođanskom lokalu.
      Ali, bilo je tih situacija priča pričac kad se naš junak, usamljena izbeglica budio u Baru, daleko dole na moru u Crnoj Gori. Pa se ustalilo spavanje na relaciji Novi Sad-Bar, pa je čovek počeo živjeti u vozu. Zanimljivo je to. Svugdje si, a nigde. Stalno si negdje, a opet nema te. Mnogo kasnije, gradski oci Novog Sada smilovaše se i dadoše beskućniku neku udžericu u Sremskim Karlovcima. Država ga nikad ni pogledala nije. A on kakav je bio od države je baš zazirao.
      I ostala bi ovo jedna od bezbroj priča ugraviranih u ljudski almanah nesreće devedesetih da je ne pamtim po dva detalja. Onaj pričac, koji mi ispriča priču zove se Momčilo. Znate ga kao Bajagu. A, opet, ona usamljena, gorda i ponosna izbeglica što vozarenjem vara sebe i sudbinu, zvala se Duško. Za sva vremena zove se ČOVEK Duško Trifunović.
      Šta bi dao da si na njegovom mestu?
      -Kada sam došao u Novi Sad ja sam jedno vreme spavao u vozu. Nisam imao gde drugo. Kao izbeglica ja sam imao tu besplatnu kartu i onda naveče sednem u voz, onaj što je iz Novog Sada kretao u devet i furam na more, do poslednje stanice. Do Bara. Nisam znao šta ću drugo da radi, po noći, a ne moguu da spavam u parku. A, nisam ni neki noćni čovek pa da idem po kafanama i barovima, za šta treba i para i zato ti ja fino legnem u voz i probudim se na moru. Tamo kad stignem kupim komad hleba i jednu riblju konzervu, da miriše na more, umijem se, doručkujem i opet nazad prvim vozom za Novi Sad. Dođem tamo kod Borke u “Prometejevu” knjižaru, gde sam se najčešće grejao i gde sam držao torbu sa stvarima, jedinom mojom imovinom, a ona me pita: “Gde si bio?” Ja joj kažem: Bio sam kod jedne zgodne prijateljice. Kod nje sam noć proveo.
      Lažem, ja to. Lažem, jer ne mogu ja njoj pričati te svoje bedne priče kako nemam gde spavati, gde se okupati i gde držati torbu. Ne mogu, jer ljudi me znaju. Ja sam još 1960. godine dobio “Brankovu nagradu” u Novom Sadu i ja sam tu obeležen kao pesnik – istakao je Trifunović.
      Ovako je govorio Duško Trifunović u svom poslednjem intervjuu, koga je dao Branku Stankoviću u emisiji «Kvadratura kruga» na RTS-u.
      Priča o paketiću germe i poklonu za dete
      Ali ima jedna još starija, u dubljem zaboravu utopljena priča. Priča o Dušku Trifunoviću, čoveku koji je svoj život proveo u Sarajevu, koji je ušao u naše glave, naša srca, naše duše, naše čitanke, kao onaj Čika Duško, koji nas je pitao «Šta deca znaju o zavičaju». I ne, nije ovo priča o Bregoviću, Bijelom dugmetu, Teškoj industriji…Nije to neka pop ikonična storija o kakvoj pikanterije vrednoj minijaturi, koja se zaturila od nas slepih kod očiju.
      Negde na početku rata, jedna žena je stajalu u redu u polupraznoj prodavnici u Sarajevu. Na Alipašinom polju. Žena sa trogodišnjom kćerkom. Od svega što su mogle kupiti, uzele su par paketića germe i jedan paketić praška za pecivo. Sve i ništa. To im je jedino osalo na praznim rafovima. Ispred njih na kasi stoji čovek, a u njegovoj korpi pet kesica grisinija, dve tegle džema i dve Frutekove kašice (od krompira). Čovek je pogledao mladu ženu sa kćerkom, platio svoju «obilatu» korpu fasunge i izašao.
      Taj isti čovek sačekao je da žena i devojčica izađu iz prodavnice i obratio im se rečima «Da li biste mi učinili jednu veliku uslugu?” Nakon toga, zamolio je ženu da uzme kesu koji je držao kao dar za devojčicu. Da i to je bio Duško Trifunović.
      Po njemu se ništa nije dostojno zvati
      Duško Trifunović, najveći gospodin ljudskog uma na našim prostorima, živeo je kao skitnica, dok su pojedini mediji po Bosni pisali laži da je ministar kulture u Karadžićevoj vladi i da je ode u slavu snajperista. Da, i tu pljuvačinu je doživeo i preživeo Duško.
      A, znate li da je pre rata, taj naš Čika Duško napisao dramu «Kulin Ban», u slavu naše, bosanske pismenosti? Znate li da drama nikada nigde nije izvedena? Znate li da se od Sarajeva, pa na dalje po Dušku Trifunoviću ništa ne zove? Jer takva smo mi sorta. Što bi rekao njegov brat po peru Brančilo Ćopić, znaš ti nas, jebo ti nas.
      Pa je na kraju skončao čika Duško u najvećoj bedi, ali su mu od sahrane moćnici u Novom Sadu napravili lokalni spektakl i podigli spomenik na Vidikovcu. Jer, najbolji pjesnik je mrtav pesnik.
      Čika Duško, bili smo ti loši đaci, ništa o zavičaju od tebe naučili nismo. A kako smo se o tebe ogrešili, možda je dobro što se po tebi u ovim našim poganštinama od državica ništa ne zove.
      Pa je najbolje za kraj citirati Duška Trifunovića: “Ja odlazim, hvala vam lepo. Vi se snađite, ako možete.”
      A ne možemo!
      IZVOR: BUKA
    • Од Милан Ракић,
      Vaš sin je mrtav. Žao nam je. Umro je od bolesti koju je medicina iskorijenila prije 100 godina. Niste vakcinisali svoje dijete i veoma nam je žao zbog Vašeg gubitka. Jelena Karleuša je bila protiv vakcinacije na fejsu i vi ste odabrali da svoje dijete ne vakcinišete da ne bi dobilo autizam. Poslušali ste šta kaže pjevačica o vakcinama i sad je vaše dijete mrtvo. Uspjeli ste u tome i Vaše dijete nije umrlo kao autistično i poremećeno nego je umrlo zbog banalnih ospica koje smo iskorijenili prije mnogo godina upravo vakcinama ali eto Vaše dijete nije primilo odgovarajuće vakcine, napala ga je ta vrsta ospica koja se vraća na velika vrata i uskoro će biti proglašena epidemija u cijeloj zemlji. Žao nam je. Trebali ste kao roditelji da preispitate kompetentnost Jelene Karleuše i sličnih osoba koje pričaju o vakcinama i autizmu, o medicini i doktorima i teoriji zavjere. Mi nismo Jelena Karleuša i razumijemo da nam ne vjerujete jer nemamo milion pratioca na instagramu i fejsu ali vidite mi smo samo doktori. Mi smo obični ljudi koji čitav život rade na tome da produže životni vijek Vama i Vašoj djeci ali nismo pjevači i poznate ličnosti pa razumijemo kad roditelji poput vas ne vakcinišu djecu i onda Vaša djeca umru od bolesti koje smo nekad davno iskorijenili...

      Znate niste Vi krivi. Nije kriva ni Jelena Karleuša. Budale imaju pravo na glas, na izražavanje i na mišljenje. Budale poput ljudi koji nisu završili srednju školu. Znate gospođo da Jelena Karleuša nije završila srednju školu? Znate li da ona nema diplomu iz zdravstva i da nije kompetentna da priča o vakcinama? Niste znali? Pa dobro sad je kasno. Vaš sin od šest godina je jutros umro. Temperatura je dovela do kolapsa pluća i nakon što smo pokušali da izvedemo traheotomiju na njegovom tankom i osutom vratu od čireva i osipa on je nažalost umro na liječničkim rukama...
      Jelena Karleuša nije bila tu da uslika i stavi na fejs posljedicu ne vakcinacije jer to ne bi skupilo milion lajkova ali sada Vi imate priliku da objavite sliku svog sina koji je podlegao zbog toga što nije primio vakcinu. Kao što rekoh možete biti sretni jer nije umro od autizma. Autizam se dobija od vakcina jel tako? To tvrdi Jelena Karleuša sa svojom školom, znanjem i sa dugogodišnjim iskustvom u vakcinaciji. Znamo da nismo ona i da nema smisla da Vam sad nešto govorimo ali ako će Vam biti lakše možete biti sretni jer ste imali savršeno zdravog dječaka kojeg je ubila bolest iz prošlog vijeka.
      Jelena Karleuša Vas je nažalost vratila u srednji vijek. Ta žena i njoj slične vraćaju Vas u srednji vijek i sa svojim mišljenjima i snažnim dokazima koje su skinule sa interneta odlučuju o sudbini Vašeg djeteta. Nastavite sad sa svojim akcijama i glasovima protiv vakcina. Kad sahranite svog dječaka objavite još nekoliko statusa o zlokobnom djelovanju vakcina na ljudsko tijelo. Vi ste zdravi jel tako? Primili ste vakcine? Jeste naravno i nemate autizam, niste retardirani i nemate posljedice na mozgu? Zanimljivo je da Vi tako zdravi i normalni imate zaostalost koja je tipična za autizam. Jelena Karleuša isto ima zaostalost tipičnu za autizam ako pogledate bolje u riječnik, ponašanje i stav gospođe Karleuše vidjet ćete uz manjak obrazovanja, stručnosti i kompetentnosti na polju vakcinacije djece također i zaostalost u svim ostalim područjima života. Naravno znamo, razumijemo Vas ona je diva, uspješna, zgodna, moćna i atraktivna žena koja je ostvarena na svim životnim poljima a među njima je i polje vakcinacija. Naravno. Imate divan primjer i nit vodilju uz jedan problem-Vaše dijete je mrtvo.
      Kako rekoh ja nisam Jelena Karleuša. Ja sam obična doktorica, infektolog u kliničkom centru za infektivne bolesti i viruse. Nemam fejs i nisam na instagramu pa moj rad o bolestima koje iskorijenjuje vakcinacija nije nikad podijeljen i lajkan na mrežama gdje Vi i Jelena Karleuša provodite vrijeme sa svojim vijestima iz svijeta vakcina. Nažalost nisam imala priliku poput Jelene Karleuša da objavim svoj rad i da podijelim milionima ljudi informaciju kako će djeca poput Vašeg sina uskoro umirati od niza bolesti koje je medicina jednom davno iskorijenila...
      Nisam Jelena Karleuša. Obična sam doktorica koja je upravo završila smjenu, ide na večeru i poslije toga u kino. Nemam potrebu da se namećem sa slavnim ličnostima i njihovim stavovima o vakcinama. Ja sam učila deset godina medicinu a potom tri godine specijalizirala svoj posao da bi mogla sutra spasiti dijete poput Vašeg sina ali vidite nisam uspjela. Na mom fakultetu nisu me upozorili na Jelenu Karleušu i na njen uticaj u svijetu vakcinacije i lijekova. Ona se razumije bolje od mene. Infektolog i imunolog a potom i diva. Jelena Karleuša Vam je pomogla da Vaše dijete ne dobije smrtonosne bolesti, poremećaje i autizme ali vidite nije bila tu dok se Vaš sin gušio od otečenog vrata i unutarnjih osipa u grlu i nije mogla da spasi Vašeg sina jer ona nije doktor. Žao mi je ali ta žena nema diplomu iz medicine ali to svakako nitko nije ni tražio zar ne?
      Jeste li ikad preispitali Jelenu Karleušu i njeno znanje iz medicine? Jeste li sjeli s njom i pitali je odakle joj ideja da vakcine uzrokuju autizam? Jeste li je pitali gdje je radila praksu i kod kojeg doktora je stekla osnovno znanje o sastojku svake od pojedinih vakcina za svaku bolest i za šta je jedna vakcina zapravo zadužena? Znate li da vakcina ne može uzrokovati autizam? Ne znate? Evo ja Vam moram reći da medicina još uvijek nije razvila tako moćnu vakcinu koja u svom sastavu može da uzrokuje autizam, zaostalost, retardaciju i dugoročne posljedice...Nije moguće. Nisam vidjela u svom radnom stažu tako moćnu vakcinu ali čula sam da je vidjela Jelena Karleuša te opasne vakcine koje imaju smrt u svom sastavu. Ne znam gdje ih je ona vidjela jer ja nisam radila sa takvim vakcinama. Dala sam stotine vakcina i nitko nije postao autističan, retardiran i mrtav od vakcine. Jelena Karleuša očito radi sa tim nekim opasnim vakcinama pa neće da vakciniše svoju djecu.
      Možda je vidjela vackine od Ace Lukasa u njegovoj torbi koje on sebi daje pa je pobrkala da su to one iste koje dajemo Vašoj djeci? Oh žao nam je, ne dajemo takve vakcine Vašoj djeci. Vakcine u sebi imaju tragove originalne bolesti koja potom unešena u organizam šalje informacije tijelu da ono može stvoriti antitijela i izgraditi imuni sistem na taj način da drugi put kad Vaše tijelo dođe u kontakt sa tom vrstom bolesti ono jednostavno pojede i uništi tu vrstu bakterije ili virusa. Tako je prosto. Vakcina su oslabljene bakterije i u maloj količini kad se one daju natjeraju organizam da proizvede antitijela da se sljedeći put pri kontaktu tijelo može jednostavno i bez problema obraniti. Jelena Karleuša tvrdi da u vakcinama ima autizma, šizofrenije, ludila i bolesti za cijelu civilizaciju. Nažalost nema a svi dokazi za njenu tvrdnju leže na internetu nikako u službenim enciklopedijama zdravlja i njege bolesnika. Nisam nikad vidjela te vakcine o kojima priča ta žena. Da bi čovjek postao lud potrebno je više od vakcine i manje od vakcine. Ludilo, autizam, retardacija, zakržljalost mišića, atrofija i deformacija ne dolazi u vakcinama i ne liječi se sa vakcinama. Nemaju toliku moć te vakcine i njihova svrha je veoma prosta-Da izgradite imuni sistem kod svoje djece da ne umiru u ovom modernom vremenu od srednjovjekovnih bolesti. Žao nam je. Vaše dijete i stotine drugih polako ali sigurno umiru od srednjeg vijeka koji ste dopustili onog momenta kad ste odlučili svoj život povjeriti Jeleni Karleuši i njenom stručnom mišljenju...
      Mi smo kao doktori nemoćni. Nemamo pravo da Vas natjeramo na vakcine. Nema potrebe. Vi imate Jelenu Karleušu i naš prijedlog je da sačekate njeno stručno mišljenje o ovoj temi. Mi smo neznalice žao nam je. Vaše dijete je samo jedno od niza djece žrtvi koje je vakcina mogla spriječiti i tek će epidemija narasti jer vakcinacija je postala neobavezna i sad ste otvorili vrata srednjem vijeku u svoj život...
      Nadam se da ćete vakcinisati ostalu djecu ali ne morate. Jednom sam pročitala divan status jednog uglednog doktora koji je završio medicinu i posvetio svoj život liječenju ljudi i djece-Ne morate vakcinisati svu djecu samo onu koju želite da zadržite. Jelena Karleuša je vakcinisana znate li to? Niste znali? Jeste, vakcinisana je kao i sva ostala djeca protiv bolesti iz srednjeg vijeka. Kad bolje razmislim ona je zaista upravu. Vakcina zaista ostavlja trajne posljedice na čovjeka i nažalost s tim se moram kao doktorica na kraju složiti jer imam dokaz ispred sebe-Jelenu Karleušu, Vaše mrtvo dijete i Vama slične...
      Trajna posljedica vakcinacije.

    • Од Милан Ракић,
      Lider Građanske inicijative "Srbija, demokratija, pravda" Oliver Ivanović ubijen je u pucnjavi koja se jutros oko 8.15 časova dogodila u Kosovskoj Mitrovici.
      Kako za "Blic" kaže Ivanovićev advokat Nebojša Vlajić, Ivanović je nažalost podlegao povredama.
      - Izgleda je već na licu mesta preminuo. Koliko znamo za sada, zadobio je pet prostrelnih rana. Odmah je prevezen u bolnicu, lekari su pokušali da ga reanimiraju, ali nije bilo spasa - priča Vlajić za "Blic.
      Kosovska policija je samo potvrdila da je Ivanović upućen u bolnicu i da trenutno nema više informacija o napadu, piše "Koha".
      Na Ivanovića su pucali dok je ulazio u prostorije svoje stranke.

      ДОПУНА ВЕСТИ 20.00: ИЗЈАВА ВЛАДИКЕ ТЕОДОСИЈА И АРХИМАНДРИТА САВЕ: 
       
      Vladika Teodosije: Oliver je ulivao nadu u opstanak
      16.01.2018 | 17:02  Episkop raško-prizrenski i kosovsko-metohijski Teodosije istakao je da je sa velikim bolom primio vest o tragičnoj pogibiji Olivera Ivanovića.
      a:    Vladika Teodosije (Foto arhiva Kim)   "Tugujući zbog gubitka iskrenog prijatelja i jednog od najdarovitijih predstavnika srpskog naroda, koji je svojom istrajnošću i rešenošću da ostane na Kosovu i Metohiji ulivao nadu u opstanak svim Srbima na ovim prostorima, molimo se Vaskrslom Gospodu da ga upokoji, saučestvujući u bolu porodice Ivanović i svih onih na koje je ovaj događaj ostavio gorak i težak utisak", naveo je vladika Teodosije povodom ubistva predsednika SDP-a Olivera Ivanovića. (ким радио)
      АРХИМАНДРИТ САВА (ЈАЊИЋ):
      Сви смо данас дубоко потрешени због мучког убиства Оливера Ивановића, човека велике храбрости и политичке харизме. Овај страшни злочин не сме да остане неистражен и његови починиоци морају да буду доведени пред лице правде. Оливер је посебно био везан за Дечане јер је одавде родом и сећам се наших честих разговора и сусрета. Свима ће нам много недостајати, а понајвише његовој породици и колегама којимај изражавам најискреније саучешће. Почивај у миру драги пријатељу - ВЕЧНАЈА ПАМЈАТ!
      We are all deeply shocked by the cowardly murder of Oliver Ivanović, a person of tremendous courage and political charisma. This heinous crime must be investigated and the perpetrators brought to justice. Oliver was particularly close to Dečani Monastery as he grew up here and I keep in my best memory our frequent meetings and the time we spent together. We will be all missing him, especially his family and colleagues to whom I express my sincerest condolences. May you rest in peace, dear friend - MEMORY ETERNAL!
    • Од Милан Ракић,
      Nepoznati napadači upucali su Olivera Ivanovića jutros u Kosovskoj Mitrovici, a on je ubrzo podlegao povredama, potvrđeno je "Blicu".

      Lider Građanske inicijative "Srbija, demokratija, pravda" Oliver Ivanović ubijen je u pucnjavi koja se jutros oko 8.15 časova dogodila u Kosovskoj Mitrovici.
      Kako za "Blic" kaže Ivanovićev advokat Nebojša Vlajić, Ivanović je nažalost podlegao povredama.
      - Izgleda je već na licu mesta preminuo. Koliko znamo za sada, zadobio je pet prostrelnih rana. Odmah je prevezen u bolnicu, lekari su pokušali da ga reanimiraju, ali nije bilo spasa - priča Vlajić za "Blic.
      Kosovska policija je samo potvrdila da je Ivanović upućen u bolnicu i da trenutno nema više informacija o napadu, piše "Koha".
      Na Ivanovića su pucali dok je ulazio u prostorije svoje stranke.

      ДОПУНА ВЕСТИ 20.00: ИЗЈАВА ВЛАДИКЕ ТЕОДОСИЈА И АРХИМАНДРИТА САВЕ: 
       
      Vladika Teodosije: Oliver je ulivao nadu u opstanak
      16.01.2018 | 17:02  Episkop raško-prizrenski i kosovsko-metohijski Teodosije istakao je da je sa velikim bolom primio vest o tragičnoj pogibiji Olivera Ivanovića.
      a:    Vladika Teodosije (Foto arhiva Kim)   "Tugujući zbog gubitka iskrenog prijatelja i jednog od najdarovitijih predstavnika srpskog naroda, koji je svojom istrajnošću i rešenošću da ostane na Kosovu i Metohiji ulivao nadu u opstanak svim Srbima na ovim prostorima, molimo se Vaskrslom Gospodu da ga upokoji, saučestvujući u bolu porodice Ivanović i svih onih na koje je ovaj događaj ostavio gorak i težak utisak", naveo je vladika Teodosije povodom ubistva predsednika SDP-a Olivera Ivanovića. (ким радио)
      АРХИМАНДРИТ САВА (ЈАЊИЋ):
      Сви смо данас дубоко потрешени због мучког убиства Оливера Ивановића, човека велике храбрости и политичке харизме. Овај страшни злочин не сме да остане неистражен и његови починиоци морају да буду доведени пред лице правде. Оливер је посебно био везан за Дечане јер је одавде родом и сећам се наших честих разговора и сусрета. Свима ће нам много недостајати, а понајвише његовој породици и колегама којимај изражавам најискреније саучешће. Почивај у миру драги пријатељу - ВЕЧНАЈА ПАМЈАТ!
      We are all deeply shocked by the cowardly murder of Oliver Ivanović, a person of tremendous courage and political charisma. This heinous crime must be investigated and the perpetrators brought to justice. Oliver was particularly close to Dečani Monastery as he grew up here and I keep in my best memory our frequent meetings and the time we spent together. We will be all missing him, especially his family and colleagues to whom I express my sincerest condolences. May you rest in peace, dear friend - MEMORY ETERNAL!

      View full Странице

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...