Jump to content

Дванаест православних делегација на прослави 1030-годишњице крштења Кијевске Русије

Оцени ову тему


Препоручена порука

Свечаности поводом 1030-годишњице крштења Русије одржаће се 27. и 28. јула 2018. године у Кијеву, са молебном на Владимирском горју и литијом до манастира Кијево-печерске лавре, где ће се одслужити свеноћно бденије и Божанска Литургија у част Светог равноапостолног великог кнеза Владимира, крститеља Кијевске Русије.

Овај блистави догађај за православни свет биће увеличан учешћем делегација 12 помесних православних Цркава, изјавио је протојереј  Николај Данилевич, заменик начелника Одељења за спољне црквене односе Украјинске Православне Цркве.
 
Према његовим  речима, Његово Блаженство митрополит кијевски и све Украјине Онуфрије упутио је позивнице предстојатељима 14 помесних Православних Цркава широм света, а делегације из 12 Цркава присуствоваће светковинама.
 
Међу делегацијама које су најавиле присуство налази се и делегације Васељенске Патријаршије. Румунску Православну Цркву и Православну Цркву у Америци представљаће свештеници, а само Цркве Антиохије и Грчке неће бити представљене, и то „једино из техничких разлога“, изјавио је протојереј Николај.
 
Отац Николај је такође напоменуо да број и ниво црквених делегација које ће учествовати на прославама у организацији Украјинске Цркве Московске Патријаршпије јасно показују да све помесне Цркве  подржавају канонску Украјинску Цркву и Његово Блаженсгтво митрополита Онуфрија, што су и саме Цркве често изражавале.
 

View full Странице

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх московски и све Русије г. Кирил разговарао је 7. априла 2021. године телефоном са Архиепископом охридским г. Јованом, који борави у посети Руској Православној Цркви са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија.
       
      Патријарх Кирил је топло поздравио архијереја Српске Православне Цркве и изразио жаљење што се њихов лични сусрет, који је требало да буде тог дана, није могао одржати због епидемије.
      Предстојатељ Руске Православне Цркве се распитао о здравственом стању и лечењу архиепископа Јована обављеном током посете, изразивши жељу да се уважени гост врати својој пастви са новом снагом.
      Архиепископ Јован је захвалио Његовој Светости Патријарху Кирилу на бризи коју је указао организовањем његовог лечења у Русији и поделио утиске о боравку у Москви и плану да посети Санкт Петербург.
      Архиепископ охридски Јован је предстојатељу Руске Православне Цркве изнео своје виђење тренутног стања међуправославних односа и црквене ситуације у Украјини. По мишљењу архијереја Српске Патријаршије, Православна Црква је сада у стању нарушеног јединства, што је унело напетост и разједињеност у живот свих помесних Православних Цркава.
      Архиепископ Јован је нагласио потребу очувања вековног канонског поретка. Православна Црква, како је истакао, „никада није имала и не може имати један центар по узору на Римокатоличку Цркву“, јер свака од помесних Православних Цркава поседује пуноћу апостолског наслеђа. Архијереј је нагласио да је Украјинска Православна Црква „савршена апостолска Црква која је добровољно одлучила да остане под јурисдикцијом Московске Патријаршије и ужива аутономију у границама Руске Православне Цркве“.
      Архиепископ Јован је приметио да се при одређивању редоследа поступања у вези са расколницима увек сматрало кључним мишљење киријархалне Цркве, која најбоље познаје ситуацију у оквиру своје надлежности. „Немогуће је да Синод било које географски удаљене Цркве детаљније и више зна о расколницима и самопроглашенима (самосветима, саморукоположенима) у Украјини“.
      „Српска Православна Црква поштује организациону структуру Московске Патријаршије, чији је саставни део самоуправна Украјинска Православна Црква, на чијем је челу Његово Блаженство Митрополит кијевски и све Украјине г. Онуфрије. Српска Православна Црква је увек била и остала чувар догмата, то јест на страни истине и канонског поретка”, рекао је архиепископ Јован.
      На молитвено сећање, Архиепископ охридски г. Јован је поклонио Његовој Светости Патријарху московском и све Русије г. Кирилу икону Свих охридских светитеља, од Светог Климента Охридског до последњег канонизованог који је службовао на тој древној столици, светог Николаја Велимировића.
      Извор:  Служба за комуникацију Одељења спољних црквених послова Московске Патријаршије (https://mospat.ru/ru/news/86962/)
    • Од Поуке.орг - инфо,
      На територији Епархије рашко-призренске, у протеклих неколико недеља, десио се низ провала и пљачки Православних Храмова. Само у последњих 10 дана 6 наших храмова и црквених објеката су проваљени и опљачкани Према извештајима које су Епархији доставили парохијски свештеници, провале су се догодиле на следећим локацијама:

       
      – Црква Св. апостола Петра и Павла у Клокоту. Дана 6. 3. 2021. године, на Задушнице, непознати починиоци су провалили у храм, при чему су оштетили улазна врата, поломили прозор, тупим предметом покушали да састружу златне листиће којима је централна икона била прекривена(при чему су је уништили) и украли око 200 евра.
      – Црква Свете Тројице у Партешу. Дана 6. марта 2021. године, у раним јутарњим часовима, проваљен је храм од стране непознатог лица. Том приликом је извршена преметачина и обијена је каса, у којој се налазио новац од дневног прихода оствареног од продаје свећа поводом задушница. Непознато лице је из храма однело Плаштаницу са Христовог гроба, икону Св. Јована Крститеља и новац из касе у износу од 15.000,,00 динара и 70 евра.
      – У селу Горња Гуштерица у општини Грачаница, у ноћи између 15. и 16. марта обијена је и опљачкана црква Свете Недеље. Из цркве је украден новац са икона у вредности од 5000 динара (45 евр), улазна врата су проваљена и причињена је друга материјална штета, а провалу су приметили мештани овог села у јутарњим часовима са својим свештеником о томе обавестили полицију која је направила увид.
      У општини Штрпце, у селима Драјковце и Доња Битиња 13. марта надлежни свештеник је пријавио провалу и пљачку у две цркве у његовој парохији:
      У селу Драјковце, у цркви Светих 40 мученика Севастијских, непознате особе су насилно ушле и украле одређену количину новца.
      У Доњој Битињи проваљена је црква и црквени звоник храма Светог Димитрија при чему су демолирана улазна врата, а из цркве је однешено 3.000 динара.
      – У општини Пећ, селу Витомирици, свештеник је 12. марта пријавио да је проваљен парохијски дом у изградњи поред храма св. апостола Луке. У провали је украден грађевински материјал у вредности од око 4000 евра.
      Сви случајеви су пријављени косовској полицији и овом приликом Епархија Рашко-призренска још једном изражава дубоку забринутост због учесталих случајева обијања наших храмова на Косову и Метохији. Оволико провала и крађа у кратком времену изазива узнемиреност међу нашим свештенством и народом, посебно у ове свете дане Великог поста.
      Епархија апелује на Косовску полицију, али и међународне организације да учине максималан напор да се напади на верске објекте спрече и да се одговорни приведу правди. Учестале крађе и провале на нашим храмовима такође показују да је неопходно да се предузму додатне мере безбедности.
       
      Извор: Епархија рашко-призренска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије примио је 11. марта 2021. године у Патријаршији српској у Београду Његову Екселенцију Александра Боцан-Харченка, амбасадора Руске Федерације у Републици Србији.    

       
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије и Његова Екселенција Александар Боцан-Харченко су током пријема разговарали о историјским и актуелним темама у односима између братских народа Србије и Русије са циљем да се препознају правци даљег развоја и укрепљења њихових чврстих пријатељских односа.
      Патријарх Порфирије је заблагодарио aмабасадору Боцан-Харченку на посети и посвећености зближавању два братска народа на свим нивоима, док jе Амбасадор захвалио Патријарху на срдачном пријему и преданом раду на успостављању међуверског суживота у миру и љубави на Западном Балкану.
      Пријему су присуствовали члан Светог Архијерејског Синода Епископ крушевачки г. Давид, заменик амбасадора г. Андреј Темјашов и шеф Кабинета Патријарха српског ђакон др Александар Прашчевић.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Свети Сава је наша вечита прича, никад до краја испричана и завршена. Сви Срби знају о њему понешто, али нико не зна све, јер је његова биографија истовремено биографија Бога и Цркве у свету и историји. У великој мери, то је биографија целог овог народа.   Повезане вести:    У сусрет прослави великог јубилеја СПЦ: Беседа Светога Саве о правој вери изговорена 1220. године у Жичи   У сусрет прослави великог јубилеја СПЦ: Протопрезвитер-ставрофор др Радомир Поповић - Кратак преглед Српске Цркве кроз историју   У сусрет прослави великог јубилеја СПЦ: Пећка Патријаршија – Чувар наше будућности   У сусрет прослави великог јубилеја СПЦ: Манастир Жича - дом Спасов Свети Сава је конкретна историјска личност, Србин од крви и меса, становник земље, али и грађанин Неба и човек будућег века. Он је, као што је рекао Владика Николај, “најлепше српско дете” које је даровано Богу, али и најлепши српски лик кроз који се Бог нама показује. Кроз њега је биће овог народа најбоље видело и предосетило Царство Божије и вечни живот. Непознати и далеки светови који се скривају иза завеса овог света у њему су се открили на најлепши начин. Кроз њега је наш дух доживео најдубљу катарзу, а мисао највећи узлет. Наша бурна природа, често склона разузданости и деструктивној стихији, Светим Савом се оплемењивала и припитомљавала.   Српски народ нема неспорнију личност и већег просветитеља. Свети Сава се умом уздизао докле су стизали најумнији људи његове епохе, а срцем до самог Божанског престола. Напустио је царски двор, одрекао се раскоши и отишао у “земљу Пресвете Богородице” да поправи и просвети себе, како би касније могао да поправља и просвећује друге. Целим бићем је тежио ка Небу, саживљавао се са чудесним васионским световима откривајући свет као чудесну поему Вечног уметника. Живот му је био непрестана егзистенцијална дијалектика божанског и човечанског. Он није само “имитирао” Христа. Он је са Њим у свему “сарађивао”.   Свети Сава је био “небески ангел у телу”. У њему је горео пламен вечне божанске љубави. Његовим бићем су струјале чудотворне енергије Духа Божијег, шириле се вечне врлине и мисли. Целог живота је сакупљао “божански мед”, хранио се божанском храном, пио “божанско вино”, и све то несебично давао другом не тражећи признање, плату и награду.   Према себи је целог живота био строг, а према другима благ. Све што је имао давао је другима — живео је за друге. За себе ништа није тражио, а све је добијао и имао. Могао је многима да влада, али је он изабрао да служи свима. Што се више одрицао од често неограничених потреба људске природе, то је боље потврђивао себе као личност. Код њега је све било универзално, саборно, свечовечанско и свеобухватно — ум, воља, осећања, љубав. Љубав је ширила његово биће до неслућених размера. Њоме се ослобађао окова смрти, ускости природног раста и процеса, ограничености националне историје и идеологије.   Када је први пут стигао у манастир Светог Саве Освећеног у Јерусалиму, у сусрет му је кренула Богородица Тројеручица. Она му је, према предању тог манастира, откључала и отворила врата. Ту је икону добио на дар и однео је у Хиландар где је постала игуманија а и његова стална покровитељка и заштитница. Јерусалим се није тако обрадовао ниједном странцу, ниједном госту.   Свети Сава није ни митско ни “магијско” биће, нити светац који стоји насупрот “профаним” људима. Он је само целовита, остварена и довршена људска личност која је свој овоземаљски век проживела црквеним стилом живота. Христос и Црква Божија су учинили да буде то што јесте, света и непролазна личност, вечна “икона” Христова. У њему се Христос оваплотио, примила се древна хришћанска, ћирилометодијевска и светогорска философија живота, наставила се сва минула хришћанска поколења. Сабрала су се у њему сва времена, повезали векови, укрстиле се људске судбине, проговорила сва наша поколења “језиком лепшим од језика и наречјем којим је Господ створио овај чудесни свет”. У њему је исто тако снажно одјекнуо и будући еон. Зато већ толико векова, уверљиво и убедљиво, сведочи да Бог “хода” овом земљом и планетом, да је БОГ са нама.   За живота је био “путујући храм” и апостол, а његове мошти су биле “лек бесмртности”. За живота је учинио много, али је то несразмерно мало у односу на оно што чини у животу после живота. Када је умро, као да се тек родио и почео да живи. Тада је све његово добило још чудеснију снагу и преображавајућу моћ. Током векова се његов жиг утискивао на све што је српско. Постао је заштитни знак целог народа, његов духовни крвоток и огњени стуб који спаја народ са Небом. Оно што је за Запад у средњем веку био Фрања Асишки, то је Свети Сава за Србе и за све балканске народе.   Када смо доживљавали највеће удесе и погибије, Савино смо име призивали у помоћ!   Са његовим именом на уснама долазило се на овај свет. У највећим посрнућима њиме смо васкрсавали. У злокобним добима он је мирио завађену браћу! У трагичним сеобама њега смо носили као највећу светињу и амајлију и, како каже песник, “докле смо се ми расејали, дотле се његово име протегло и пепео развејао”. Ниједно српско поколење није било безбрижно и спокојно, али су га сва славила и радовала му се!   Од Светог Саве нико нас није лепше свету представио и са светом помирио. Где се он појављивао, тамо су туђини постајали сродници, непријатељи пријатељи, разбраћени браћа.   Свети Сава је, чини се, по начину мишљења савременији од наших савременика. Као да ми живимо у његовом, а он у нашем времену. Због тога он није наша прошлост него наша будућност. Он је стварао аутентичну и отворену српску културу, спремну да од других прими све оно што је достојно да буде примљено, али истовремено способну да одбаци све што скрнави људско достојанство. Циљ му је био да његова земља буде земља слободних, разноликих и различитих људи који ће међусобно да сарађују. Идеал су му били часни и свети људи којима све треба да буде подређено. Циљ му је била “света”, а не “велика” Србија, јер је земља највећа када је земља светих и честитих људи.   Начела правде, права, слободе, мудрости и љубави уградио је у темеље српске државе. Његова политичка философија је објединила најбоље политичкоправне и државне традиције Атине, Јерусалима и Рима. Стварао је државу за потребе људи, а не људе за интересе државе. Настојао је да се на свим нивоима успоставе присни лични односи, а да се укину односи засновани на принципу господар — роб и претпостављени — потчињени. Градио је слободну заједницу различитих личности, а борио се против присилне заједнице сачињене од истих људи у различитим групама које међусобно ратују. Градио је Цркву Божију целог живота. Због свега тога су многа поколења била на путу Светог Саве. Њиме су се преображавала и надахњивала. Он им је био путоказ, визија, перспектива и животна философија. Који би народни и друштвенополитички идеали данас били модерниј и, напредниј и, човечниј и?   У овом веку се све преокренуло. Светог Саву смо или умртвили или отписали из живота. Можда је мањи грех оних који га отписују него оних који га умртвљују. За највећи број Срба Свети Сава је данас, у најбољем постати садашњост и велико благо за искорак у будућност. Обоготворити прошлост није ништа друго до идолопоклонство, а негирање прошлости је злочин. Трезвено и одговорно проучавање прошлости, усвајање оног што је издржало проверу времена и историје и транспоновање тога у конкретни живот — то је оно што чине одговорни и зрели народи. Ако свете Божије људе, попут Светог Саве, посматрамо само као људе прошлости, а не као људе будућности, узоре и идеале којима тежимо, на погрешном смо путу.     Протопрезвитер-ставрофор Радован Биговић   Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У Историјском архиву града Новог Сада, 22. јануара 2021. године, отворена је изложба „Страдање православних свештеника током Шајкашко-новосадске рације”, посвећена свештеницима који су побијени у Погрому (Шајкашко-новосадској рацији) у јануару 1942. године.

       
      Изложбу су отворили г. Петар Ђурђев, директор Историјског архива, и г. Милан Новаковић, начелник Јужнобачког округа. Господин Петар Ђурђев је у свом обраћању нагласио да ће и у следећим годинама превасходно деловање бити проналажење што више биографија људи који су пострадали у Погрому у јужној Бачкој. „Нама јесте циљ не да се бавимо лицитирањем броја жртава, нити да их оспоравамо, нити да их повећавамо, већ да покушамо да пратимо те људе који су страдали, да их покажемо као праве историјске ликове, да им пронађемо фотографију, да им дамо биографију а, управо кроз тај људски чин, да им вратимо људско достојанство.  Познавајући њихов животни пут, можемо као друштво дознати шта смо имали и шта смо кроз ту чудовишну акцију изгубили”, навео је директор Историјског архива града Новог Сада. Изложба ће бити доступна до 22. фебруара 2021. године.
       
      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
×
×
  • Креирај ново...