Jump to content
Sign in to follow this  
WiseMan

Pronađena voda na Marsu

Recommended Posts

Hm. Da li je za verovati ovakvim vestima? Šta vi mislite?

Liquid water 'lake' revealed on Mars
_102684266_orosei5hr.jpg

Researchers have found evidence of an existing body of liquid water on Mars.

What they believe to be a lake sits under the planet's south polar ice cap, and is about 20km (12 miles) across.

Previous research found possible signs of intermittent liquid water flowing on the martian surface, but this is the first sign of a persistent body of water on the planet in the present day.

Lake beds like those explored by Nasa's Curiosity rover show water was present on the surface of Mars in the past.

However, the planet's climate has since cooled due to its thin atmosphere, leaving most of its water locked up in ice.

The result is exciting because scientists have long searched for signs of present-day liquid water on Mars, but these have come up empty or yielded ambiguous findings. It will also interest those studying the possibilities for life beyond Earth - though it does not yet raise the stakes in the search for biology.

The discovery was made using Marsis, a radar instrument on board the European Space Agency's (Esa) Mars Express orbiter.

Izvorhttps://www.bbc.com/news/science-environment-44952710

Share this post


Link to post
Share on other sites

odavno se zna i dokazano je da ima vode na marsu u manjim kolicinama, vece kolicine se nalaze na polarnim kapama, ali ovdje je rijec o tecnoj vodi?

nije  mi jasno kako egzistira tecna voda na marsu, posto je atmosferski pritisak previse slab da bi podrzavao vodu u tecnom stanju, ako moze neko da mi objasni, ja sam do sada znao da voda na marsu isparava direktno iz leda, bez tecnog agregatnog stanja, bas zbog premalog pritiska, jedino ako nije neka podzemna voda od pritiskom

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 25.7.2018. at 14:49, WiseMan рече

Hm. Da li je za verovati ovakvim vestima? Šta vi mislite?

слику сам преузео са овог сајта, где ако неко тражи, може много радова о свемирским истраживањима да пронађе: https://www.space.com/

Може, али није то баш као на земљи то је карбон диоксид који се креће кроз атмосферу, са врло мало воде. Ледене капе на јужном полу су сачињене већином од карбон-диоксида, па тек онда воде. Са тим да на северном полу има више воде. Током лета на Марсу, вода са северног пола испарава, тек након што је због температуре карбон-диоксид испарио у атмосферу. Забележено је падање снега, али то је већином карбон-диоксид, са тиме да је забележено испаравање воде која се креће кроз између атмосфере у којој је већ дошао карбон-диоксид и површине Марса.

Током зиме се опет из атмосфере карбон-диоксид и вода врате на површину Марса где формирају ледене капе на половима. 

Данас знамо да Марс сигурно има кањоне за реке. Не баш праве реке, то су били велики канали за кишницу, (или по неким истраживачима) већином су касније користили за проток истопљене воде, који је испод површине. Неки сматрају да постоје спорадичне кишне падавине. Што је главни предмет истраживања на Марсу, наредних година. НАСА са мисијом "марс 2020", шаље ровер који ће испитати воду, знаке за живот микроба...

Зато што, је Марс у прошлости имао један (не предубок као на нашој планети) велики океан "Арабија". Касније се тај океан поделио на више њих, након чега је океан остао замрзнут као подземни океан или делимично нестао кроз атмосферу. На нестанак океана, повлачење преостале воде и промену поља ротације Марса, је утицала појава највећих пронађених вулкана у нашем Соларном систему.

Вулкани у провинцији Фарсида:

aHR0cDovL3d3dy5zcGFjZS5jb20vaW1hZ2VzL2kvMDAwLzAwMS81MTMvb3JpZ2luYWwvMDkwMzA0LW9sbXlwdXMtbW9ucy0wMi5qcGc=

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 часа, Mиљан Л. рече

Током зиме се опет из атмосфере карбон-диоксид и вода врате на површину Марса где формирају ледене капе на половима. 

Начи, језеро киселе воде је у питању.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 сат, drvce рече

Начи, језеро киселе воде је у питању.

Није ми ни пало на памет то.

Добро кажеш, то дође као минерална бања кад крене да се топи у лето:)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Слика марса, август и јул 2018 године. Преузето са сајта астрономског друштва Аристарх из крагујевца (извор)

мсм. да се лепо види како се светлост одбија од леда на половима Марса

 

Mars-11-Jul-2018-Dust-Storm.png

Mars-5-jul-2018.png

Али на ову слику доле, која је сликана из опсерваторијума у Србији. Одаје се лажни утисак, као да Марс има своја мора

mars-22-iv-2016_26479474552_o-3 33.png

Измењено од Аристарх

Share this post


Link to post
Share on other sites
Пре сат времена, Аристарх рече

Али на ову слику доле, која је сликана из опсерваторијума у Србији. Одаје се лажни утисак, као да Марс има своја мора

Tako bude kad imas skromniju opremu.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 15 часа, obi-wan рече

Tako bude kad imas skromniju opremu.

Јесте, штета има неки нови у Ужице који је најбољи тренутно код нас кажу. Али погледај како је телескоб Хабл сликао Марс, исто делује као да су мора. Ја мсм. да је ово сликано када су фазе лета на Марсу па се лед са полова отопи и као неки облак се појављује док се опет не заледи. Неки шпанци су детектовали појаву потока у време пролеће-лето.

 

eb9389686dc1623f9c4e1be00485127a__980x (1).jpg

Share this post


Link to post
Share on other sites

@obi-wan Нисам се никад бавио детаљније са Марсом, већ највише са астероидним појасевима. Када би и могли да идемо у свемир, тамо би било најзахтевније мапират простор. Тиме сам се бавио и конкретно радим на ефекту плојке, што је моја идеја која се заснива на фазону сличном билијару где погодиш један иницијални астероид у специфичну тачку и изазовеш домино ефекат који би отворио пут кроз појас космичком возилу или би неки од астероида из појаса усмерио на нпр. Марс0703_read. Имаш супротност мом раду, где други тим ради заштиту од таквих удара, поставио сам на форум неке чланке о томе...

Нисам још тај стигао да заокружим рад, али сам зацртао да хоћу, то је битно сутра ако се нађе неки астероид пун злата, платине или шта знам... па га је потребно усмерит да падне на неку ближу планету одакле би се рецимо експлоатисао...

Марс је планета која није настала у овом сунчевом систему, већ је касније мигрирала из главног појаса астероида где је и настала. Зато је њен састав специфичан, има ту свакаквих радова о води пре неких шетања када је била ближе сунцу и данас на марсу. Неки верују да је на километар испод коре језеро и негде гејзири. Али ко ће тамо понет бушилицу са свим инструментима данас:)). 50 тона ако се однесе терета од стране Русије у наредних 30 година, то ће бит највише могуће по програму. а бушилица са резерврним деловима у таквом саставу тешко да је изводљива. до 50 тона. мсм. то би сигурно била најскупља бушилица на свету. А да се разумемо, да треба вода, она може да се донесе на марс у етапама, из главног појаса астероида. извор: 

WWW.KP.RU

По крайней мере, именно на это указывает его состав и ряд расчетов астрономов

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Аристарх 

Pojas asteroida je izuzetno retko "naseljen" kamenjem, neuporedivo redje nego sto mnogi misle. Kad bi ljudi isli tamo brodom ne bi imalo potrebe da se bilo sta sklanja, jer je verovatnoca da se naidje na neki od tih komada prakticno zanemarljivo mala.

Inace, sonde tipa Vojadzer i slicne vec su prolazile tuda, i upravo pokazale da je stanje bas tako.

Sto se tice Marsa - zanimljivo je mesto, ali ipak vrlo negostoljubivo. Ono sto najvise fali je vazduh - kad bi on nekim slucajem postojao, ostalo bi bilo mnogo lakse da se resi. Ako ljudi budu tamo isli nekad, prvo sto ce morati da urade je da naprave odmah jednu solidnu a jednostavnu bazu, jer je brzo premestanje tamo-`vamo iskljuceno zbog daljine.

...

kolonizacia-marsu.jpg

https://www.teslamagazin.sk/elon-musk/

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 14 минута, obi-wan рече

Pojas asteroida je izuzetno retko "naseljen" kamenjem, neuporedivo redje nego sto mnogi misle. Kad bi ljudi isli tamo brodom ne bi imalo potrebe da se bilo sta sklanja, jer je verovatnoca da se naidje na neki od tih komada prakticno zanemarljivo mala.

не,не знаш да је зезнуто и сателиту да буде дуже у орбити око земље због прашине и камења која га оштете па заврше као отпад. Скоро је покренут програм система за сакупљање отпада у нашој орбити од сателита који су дотрајали или уништени. А тамо у појасевима има тренутно непребројива количина стена које су веће и од лупам од медитеранског мора, који се крећу и хаотично унутар појаса па неки излети са времена на време. За рударење је то јако битан простор, и неке друге ствари...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 11 минута, obi-wan рече

Sto se tice Marsa - zanimljivo je mesto, ali ipak vrlo negostoljubivo. Ono sto najvise fali je vazduh - kad bi on nekim slucajem postojao, ostalo bi bilo mnogo lakse da se resi. Ako ljudi budu tamo isli nekad, prvo sto ce morati da urade je da naprave odmah jednu solidnu a jednostavnu bazu, jer je brzo premestanje tamo-`vamo iskljuceno zbog daljine.

То је званично бр.1 циљ свих. Марс делује као најбоља међубаза за даље истраживање и тераформацију. Иако је тераформација луда прича заправо за наше доба у смислу званичне технологије. Због те прича добијају паре0703_read

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Аристарх рече

не,не знаш да је зезнуто и сателиту да буде дуже у орбити око земље због прашине и камења која га оштете па заврше као отпад. Скоро је покренут програм система за сакупљање отпада у нашој орбити од сателита. А тамо у појасевима има тренутно непребројива количина стена, који се крећу и хаотично унутар ње па неки излети са времена на време. За рударење је то јако битан простор, и неке друге ствари...

Pogledaj clanke o tome i videces i sam da je tamo prostor nemerljivo veci nego oko nas ovde.
Ovde je otpad oko jedne planete, a tamo citav pojas u koji bi moglo da stane mnogo vise kamenja, pa da opet ne bude guzve.

Kad se svo poznato kamenje skupi - a ima vec mnogo hiljada kartiranih - ono zaprema svega oko 4% zapremine naseg Meseca. Na tako velikom prostoru to je toliko retko da bi u stvari bilo vrlo tesko da se nadje neki konkretan ako se unapred ne bi izracunalo kako da se dodje do njega.

https://www.universetoday.com/119626/how-dense-is-the-asteroid-belt/

Share this post


Link to post
Share on other sites
Sign in to follow this  

  • Сличан садржај

    • Од Danijela,
      Izvor: N1
      Glavni urednik nedeljnika NIN Milan Ćulibrk ocenio je u Novom danu TV N1 da u Srbiji imamo šizofrenu situaciju da tvrdimo da smo na evropskom putu, a predsednik Aleksandar Vučić razgovara sa Putinom i Lukašenkom. Mi nismo normalni, ovde stvari ne mogu racionalno da se objasne, smatra on.
      Ćulibrk se u Novom danu TV N1 osvrnuo na telefonski razgovor predsednika Aleksandra Vučića i Vladimira Putina, posle hapšenja direktora Kancelarije za KiM Marka Đurića, ocenjujući da je predsednik Rusije sigurno u pravu kada govori o odnosima Beograda i Moskve, jer Srbija ne samo da je ključni, već i jedini partner Rusije u Evropi.
      “Imamo potpuno šizofrenu situaciju da tvrdimo da smo na evropskom putu, a Vučić razgovara sa Putinom i (predsednikom Belorusije Aleksanrom) Lukašenkom”, primetio je Ćulibrk.
      Podsetio je i da Srbija ima čak 65 odsto spoljnotrgovinske razmne sa EU i još 25 odsto sa zemljama CEFTA koje su na putu ka Uniji, dok izvoz u Rusiju čini maksimalno sedam odsto. Pritom je, kako dodaje, najviše stranih investicija sa Zapada, a najviše donacija sa Zapada i iz Japana, ali je sve to, kako kaže, nebitno, jer će dve trećine građana reći da je Rusija najveći investitor i donator u Srbiji.
      “Ne znam da li je to neznanje ili podsvest. Nikoga ne interesuje šta je stvarnost, stvarnost odudara od onoga što ljudi misle i što im se servira”, naveo je glavni urednik NIN-a.
      Smatra i da pošto je očito da su SAD već uključene u dijalog o Kosovu, Srbija pokušava da nađe balans time što bi pridobila bar Rusiju, ali da mu se čini da se na taj način samo komplikuje situacija i pregovori odlažu.
      “Nama treba pet, šest godina da se bavimo važnim pitanjem za državu (Kosovom), da bi predsednik nedavno, po povratku iz SAD, rekao da je razočaran jer nije očekivao takav stav Zapada. Pitajte običnog građanina da li je očekivao takav stav Zapada. Da, očekivao je”, ističe Ćulibrk.
      Teško je bilo izdvojiti samo 50 Vučićevih neistina
      Kaže i da je NIN u poslednjem broju, u saradnji sa Istinomerom, objavio istraživanje “50 neistina Aleksandra Vučića”, i da je bilo teško napraviti selekciju i izdvojiti samo 50, ali da uprkos tome građani i dalje veruju predsedniku, što pokazuju i nedavni izbori u Smederevkoj Palanci, gde je Srpska napredna stranka osvojila dvotrećinsku većinu.
      Ćulibrk je u novom NIN-u objavio i uvodnik pod naslovom “Stvarno nenormalna Srbija”, u kojem između ostalog navodi: “Šta može biti normalno u zemlji u kojoj normalan rad parlamenta opsturiše vlast, a država koja je smanjila plate i penzije sa 9,5 miliona evra časti nemačku firmu (Kontinental) čiji je godišnji prihod za osam milijardi veći od srpskog BDP-a.”
      Objašnjava i da se 500 stručnjaka koji su potrebni Kontinentalu ne nalazi na birou, već trenutno rade u domaćim kompanijama.
      “Upropastićemo 100 domaćih firmi u kojima radi po pet tih stručnjaka, samo da pređu iz srpske u nemačku kompaniju. Gušimo sopstvene firme”, upzorio je on.
      Srbija će opet dobiri negativnu ocenu GRECO
      Uveren je i da će telo Saveta Evrope za borbu protiv korupcije - GRECO (Grupa država za borbu protiv korupcije), u oktobru ponovo dati negativnu ocenu Srbiji, jer ništa nije urađeno da rad parlamenta postane transparentniji.
      Ćulibrk dodaje i da na sajtu Ministarstva pravde stoji da Srbija ubrzo ispunjava preporuke GRECO, sa sve linkom na ocene tog tela Saveta Evrope u kojima eksplicitno stoji da Srbija nije primenila na zadovoljavajući način nijednu od 13 datih preporuka.
      “Mi smo bolesni, mi nismo normalni. Što kaže Milan Knežević - mi tvdimo da je voda suva i da je kamen mek”, naveo je Ćulibrk i podsetio da je i Slobodan Milošević dobijao izbore 1993. godine kada su plate bile pet maraka, a penzije dve marke.
      “Ne vredi, ovde stvari ne mogu racionalno da se objasne”, ocenio je glavni urednik NIN-a i dodao da je jedna od poslanica naprednjaka čiji je “besmislen amandman” odbijen rekla da se povodom toga oseća sasvim normalno, ali da se on lično oseća nenormalno, kao i svi normalani ljudi.
       
      http://rs.n1info.com/a375454/Vesti/Culibrk-Mi-nismo-normalni.html
    • Од Danijela,
      Luksuzno oslikana ranohrišćanska grobnica, otkrivena nedavno prilikom zaštitnih iskopavanja na gradilištu u Sremskoj Mitrovici, promeniće istoriju hrišćanstva, smatraju stručnjaci. Velika zidana „večna kuća“ potiče najverovatnije iz vremena pre Konstantinovog Milanskog edikta, kojim je hrišćanstvo od proganjanog kulta postalo religija izjednačena sa svim drugim verama u Rimskom carstvu.

       – Na zidovima grobnice su na pročeljima naslikani s jedne strane Dobri pastir, a s druge trojica mladića koje je Nabuhodonosor bacio u užarenu peć, a anđeo Gospodnji ih spasava svojim hladnim dahom. Sa strana se nalaze ograde raja. To jesu vrlo česti hrišćanski motivi, ali iz mnogo kasnijeg perioda, oko pola veka kasnije, kad je religija kanonizovana posle sabora u Nikeji. Na freskama ove grobnice imamo prototip tog kasnijeg kanona, naslikan najverovatnije pre Milanskog edikta i mnogo pre Nikejskog sabora. Ove starozavetne freske predstavljaju Sirmijum u sasvim novom svetlu kad je reč o istoriji hrišćanstva – kaže Biljana Lučić, arheolog-konzervator iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture Sremska Mitrovica. Ona je s kolegama tokom zaštitnih iskopavanja na prostoru istočne nekropole antičkog Sirmijuma otkrila 26 grobova i grobnicu koja odudara od svega što je do sada viđeno na ovim prostorima, a retkost je i u Evropi. Slične freske su zabeležene samo na po jednoj lokaciji u Solunu, Rimu i Napulju, ali sirmijumske su izgleda starije.
      – Moramo da budemo oprezni i sačekamo rezultate analiza, koje će nam precizno dati vreme kad je grobnica načinjena i kakva je bila osoba koja je u njoj sahranjena. Međutim pošto je reč o području koje je iskopavano sedamdesetih godina 20. veka, kad je pronađena Bazilika Svetog Irineja, možemo da damo preliminarne procene.
      Grobnica je najverovatnije sagrađena u drugoj polovini trećeg veka ili na samom početku četvrtog veka, a u njoj je, s obzirom na veličinu i oslikavanje, bez ikakve sumnje sahranjena neka važna ličnost – kaže Biljana Lučić.

      Pronalazak ovakvog sakralnog objekta otvara niz pitanja, pre svega da li su hrišćani zaista tako nemilosrdno proganjani u Rimu, kako navode crkveni hroničari? Ukoliko jesu, kako je bilo moguće da se u Sirmijumu, koji je u to vreme bio jedna od četiri prestonice carstva, neko tako pompezno i javno sahranjuje kao hrišćanin. Ili je možda reč o tome da su hrišćani već bili većina u Sirmijumu koji je već bio centar episkopije i kulta svetih mučenika Irineja i Dimitrija?
      Stručnjaci sremskomitrovačkog zavoda za zaštitu spomenika kulture kažu da odgovor mogu da pruže samo dalja iskopavanja, a sigurni su da će ona Sirmijum vratiti u žižu pažnje svetske naučne javnosti.
      Pošto je grobnica nedavno otkrivena prilikom zaštitnih iskopavanja na terenu gde će se graditi benzinska pumpa, nametnuo se veliki problem kako sačuvati epohalno otkriće.
      Zavodu za zaštitu spomenika kulture pritekli su u pomoć stručnjaci Republičkog zavoda i zajedno su smislili ingeniozno rešenje i izveli pravi tehnički podvig. Umesto da skidaju malter sa fresaka, a zatim rastavljaju grobnicu kamen po kamen i ponovo je sastavljaju, što je uobičajeno, oni su celu građevinu upakovali u kavez od čeličnih profila, podigli dizalicom i potpuno neoštećenu dopremili u depo.

      – Nužda nas je naterala da smislimo nov metod transporta. Zahvaljujući njemu, grobnica će biti jedinstven eksponat, koji će po završetku konzervacije i restauracije moći da se vidi onakava kakva je bila na terenu – kaže Biljana Lučić.
      – Nažalost, prilikom proslave godišnjice Milanskog edikta Sirmijum je napravedno ostao u zasenku, iako su se ovde dešavale veoma važne stvari za razvoj i širenje hrišćanstva. Možda će ovo otkriće biti početak nove epohe u istraživanju tog dela istorije. Sama naivnost fresaka pokazuje da su one etalon nečega što će postati kanon, uzor za sve predstava ovog tipa do današnjih dana. Nijedna kasnija freska koju su slikali vrhunski umetnici nije vrednija od ovog naivnog rada posvećenog vernika koji je van sumnje „nulta tačka“, od koje se može pratiti razvoj hrišćanske religije – naglašava Biljana Lučić.
      Otkriće ranohrišćanske grobnice potvrđuje značaj antičkog Sirmijuma, o kome se više zna u inostranstvu nego u Srbiji.
      – Mi imamo ogromnu baštinu koja je resurs za kulturni turizam, na kome se u svetu zarađuje mnogo. Ranije se kod nas nije razmišljalo na taj način, vladala je neka neobjašnjiva ravnodušnost. Sad se stvari menjaju i očekujemo da će Sirmijum zauzeti mesto koje mu pripada na kulturnoj i turističkoj mapi sveta – kaže Ljubiša Šulaja, direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture Sremska Mitrovica.
      Boris Subašić
      http://mitrovica.info/pronadjena-grobnica-iz-sirmiuma-menja-istoriju-hriscanstva/
    • Од Срђан Ранђеловић,
      ОДГОВОР:
      Када човек о нечему говори или пише никада није сигуран да ли је довољно рекао, а увек може бити сигуран да није све рекао о ономе о чему говори. Отуда се о неким питањима и стварима пише и говори стотинама и хиљадама година, и увек се има нешто ново додати или казати. Такав је случај и са нашим одговором у вези св. Водице, што сведочи и Ваше горње питање, које је постављено са жељом да се већ раније дати одговор допуни и употпуни, што ево радо чиним.
      Ми у Цркви (Епископи и свештеници) када говоримо о предметима наше свете вере, често нисмо у стању да замислимо и претпоставимо колико наш народ мало зна о својој вери, па у много чему претпостављамо извесну количину тог знања и верског образовања код наших верника, те нам се стога деси да наши разговори о вери или беседе буду неразумљиве и тешко схватљиве за наше слушаоце, управо због тога што многи немају основна неопходна предзнања. Отуда је заиста добро да верници имају могућности и услова да слободно постављају питања о ономе што им није јасно или не разумеју у својој вери или о ономе што се у цркви ради. (Ту могућност је пружала наша рубрика у "Православљу"- "Практична веронаука", која, Богу хвала, сада излази као целовита књига). Но, ред је да пређемо на Ваше питање.
      Света Водица, нарочито она Богојављенска (коју народ углавном и узима и носи својим домовима), може се чувати неограничено време. Ма колико дуго је чували, она не губи своју освећујућу благодат нити постаје подложна кварењу. Има у народу породица које Богојављенску Водицу чувају по тридесет и више година, с тим што сваке године, од нове Водице, када је донесу од цркве, помало додају у флашу у којој држе стару водицу.
      Но, главно питање је: "након једне године, када стигне нова Водица, шта да се ради са старом"? Одговор на то директно питање у црквеним књигама не пише, нити има било какво писано наређење у вези тога. Али зато постоји народно предање и обичај који је Црква прећутно усвојила, те је исти стекао предањску вредност, као и многе друге ствари које се путем предања у Цркви чувају (а о чему је било говора у првом одговору на прво питање из Практичне веронауке).
      Дакле, по том народном обичају, а сада и црквеном предању, уколико се сва количина Богојављенске Водице не утроши побожно у току године, онда се тај остатак, када стигне нова Водица, саспе у бунар, у реку или у цвеће. У сваком случају тамо где се неће изложити гажењу и обесвећењу.
      Што се пак тиче Водице која се по домовима свети за Васкрс (никада: на Васкрс), она се у току поста може, и треба, узимати свако јутро по мало пре сваког јела, и тако утрошити. Она се управо и освећује са тим циљем, да би свети велики празник Васкрсења Христовог дочекали у освећеним домовима, али и са освећеним душама својим (као храмовима Духа Светога), чему побожно коришћење свете Водице итекако доприноси.
      Уз ово допунско објашњење, треба ипак прочитати поново и ранији одговор о светој Водици, где је на крају оног одговора јасно речено шта све православни хришћанин треба да чини и практикује у овоме своме животу, а ради постизања свога спасења и задобијања вечнога живота у Царству Небескоме.
      Мир ти и радост од Господа.
      Из књиге:
      Практична веронаука
      Извор: Манастир Глоговац

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...