Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Sign in to follow this  
Логос

Јеромонах Петар (Драгојловић): 100 година од мученичког страдања Свете царске породице Романов! (ВИДЕО)

Оцени ову тему

Recommended Posts

Благодарећи Телевизији Храм доносимо видео запис емисије "Личност и заједница" у којој је гост био јеромонах Петар (Драгојловић), који је говорио о стогодишњици мученичке кончине Свете царске породице Романов.

 


View full Странице

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      И ове године Управа полиције Црне Горе је забранила свештенству Митрополије црногорско-приморске и вјерном народу да на празник Преображења Господњег у цркви посвећеној овом празнику на Ивановим коритима служе Свету литургију поводом храмовне славе те светиње.     Јаке полицијске снаге (више од 15 полицајаца и интервентна возила) које су биле распоређене око Цркве Преображења на Ивановим коритима онемогућиле су свештенству Митрополије црногорско- приморске (протојереју-ставрофору Гојку Перовићу, протојереју-ставрофору Обрену Јовановићу и  ђакону Душану Биговићу, као и Рајку Радусиновићу, предсједнику Црквене општине Цетиње) да уђе у овај свети храм подно Ловћена.   Полиција је поступала по рјешењу Министарства унутрашњих послова које је забранило одржавање Свете службе Божије иако је Митрополија црногорско-приморска уредно пријавила њено одржавање и правни тим Митрополије на ово рјешење уложило жалбу Управном суду, на коју није добијен одговор.   Из Митрополије је саопштено да је незапамћено да се данас у савременој Црној Гори забрањују богослужења и то у храму који је својина Митрополије црногорско-приморске. Овакво поступање и забране Светих служби Божијих нијесу карактеристика савремених друштава, сматрају у Митрополији.   На Преображење вјековима се служила Света служба Божија у овом светом храму на Ивановим коритима, те вишегодишње забране молитвеног сабирања представљају незаконито поступање и поигравање са најдубљим осјећањима православних вјерника. Али, у Митрополији црногорско-приморској се надају да ће ипак преовладати разум и да ће догодине моћи да се празник Преображења Господњег литургијски прослави и на Ивановим коритима како доликује и како је то било вијековима.   Управа полиције већ годинама незаконитим рјешењима забрањује богослужење у Цркви Светог Преображења Господњег на Ивановим коритима.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      На почетку емисије јеромонах Никон (Кокотовић) игуман манастира Светог Николе у Доњим Брчелима у Црмници, тумачио је Свето Јеванђеље на Девету недјељу по празнику Педесетнице, а затим говорио и о Богородичином посту који је у току. Отац Никон је у наставку одговарао на разна питања на духовну корист наших слушалаца.   Звучни запис емисије     Извор: Радио Светигора
    • Од Логос,
      Један од познатијих манастира у нашој Светој Цркви, управо је посвећен Преносу моштију Светог првомученика и архиђакона Стефана, манастир Епархије врањске у селу Горње Жапско.   -ФОТОГАЛЕРИЈА-   Исти је торжествено и свечано прославио своју славу. Најпре је, у навечерје празника, дана 14.августа 2019.године, Његово Преосвештенство Епископ врањски господин Пахомије извршио чин освећења новосаграђене гостопримнице, а након тога је служио празнично бденије, уз саслужење свештенства и монаштва Епархије.    На бденију су појале монахиње Светостефанске обитељи.    Сутрадан, дана 15.августа 2019.године, Његово Преосвештенство Епископ врањски господин Пахомије служио је Свету архијерејску Литургију у овом манастиру. Епископу је саслуживало свештенство и монаштво Епархије, као и гостујући свештеномонаси из манастира Суково (нишка Епархија), манастира Јошаница (шумадијска Епархија) и манастира Лешје (крушевачка Епархија). За певницом, поред монахиња Светостефанске обитељи певале су и монахиње из манастира Лешје код Параћина     Светој Литургији присуствовали су председник Скупштине града Врања - господин Ненад Тричковић са сарадницима, градска већница за културу и верске заједнице - госпођа Зорица Јовић, командант 4.бригаде Копнене војске - господин генерал Слободан Стопа са сарадницима, представници организација, друштва и институција итд. Радост је била видети мноштво народа, христољубиве војске, припадника полиције, свештенства и монаштва као и мноштво мале дечице, које Господ позива да долазе к' Њему. Многи од присутних су се причестили Светим Тајнама Христовим.     На крају Литургије, организована је свечана Литија око храма, а по завршетку Литије, Епископ Пахомије је извршио чин благосиљања кољива и славских колача, које су за ову прилику припремиле сестре Светостефанске обитељи, са настојатељницом игуманијом Јефремијом, као и кум овогодишње славе господин Станиша Цветковић са породицом, из Бујановца. За следећу годину се пријавио господин Драган Ђорђевић из Врања.    Празничну беседу, сабраним верницима, свештенству и монаштву, на крају Литургије произнео је Епископ Пахомије, укрепљујуће говорећи о животу и страданију Светог Стефана, о правилном подржавању Светим мученицима и како се требамо угледати на њих.   Сестринство манастира на челу са игуманијом Јефремијом, као и овогодишњи кумови, за све присутне приредили су  трпезу љубави.    О, Свети Великомучениче Христов Стефане, који си Бога прославио својим страдалним моштима, не заборави нас, који кроз многе невоље и искушења пролазимо, већ се моли Многомилостивом Богу да подари мир свету, да удаљи непријатеља који је устао због Божијег гнева, грехова наших ради.      Извор: Епархија врањска
    • Од Логос,
      У суботу се у београдској болници десило чудо. Пацијенткиња из унутрашњости Србије, која је била непокретна и трпела је велике болове годинама због кичме, оперисана је како би поново стала на ноге, али није било помака иако је операција прошла без компликација. После буђења из коме поново није могла да покреће ни ноге ни руке. Очај је полако улазио у њу, иако јој се вратио осећај у руке и десну ногу. Ипак није могла да устане сама, па се сваке ноћи, бесане и дуге, молила се Светој Kсенији Петроградској. Њена посвећеност молити и вери натерало је њену сестру да истражи све о овој руској светици. Успела је да набави свето уље и одмах је отрчала у болницу.     "Мажи ме, само немој да ми остављаш то овде. Носи са собом и кад год дођаш понеси га", замолила је сестру, која је чим је закорачила у болничку собу извукла уље и измасирала јој ногу светим уљем. Ниједна ни друга нису очекивале никакво чудо. Али пријао је мирис који се проширио собом. Добила је снагу, и одлучила је да седне мало на кревет иако су је вежбе већ измориле. Уз помоћ медицинске сестре, села је и одмах мочела да подиже ногу у којој јој се вратио осећај. То је радила са лакоћом.    Ово чудо је само још један од доказа да се "где Бог хоће, побеђују поредци природе", али и доказ колико је вера велики темељ нашег постојања. Господ од нас не тражи ВЕРУ У ЧУДА, већ ЧУДО ОД ВЕРЕ, да наша вера буде јака и постојана, како бисмо на тај благословени начин угодили Господу нашем.    У наставку доносимо Вам акатист Свете Ксеније Петроградске:       Кондак 1.   Изабрана угоднице и Христа ради јуродива, света блажена мати Ксенија, која си изабрала подвиг трпљења и злопаћења, похвалну песму приносимо ти штујући свети спомен твој. Ти пак, заштити нас од видљивих и невидљивих непријатеља, да ти кличемо:   Радуј се, блажена Ксенија, молитвенице за душе наше!   Икос 1.   Равноангеоски живот искала си, блажена мати, по смрти мужа свог одбацила си лепоту овога света и свег што је у њему, жеље очију, жеље тела и гордост свагдашњу, и јуродством ум Христов стекла си. Стога услиши од нас похвалу коју ти узносимо: Радуј се, ти која си животом својим једнака Андреју, Јуродивом Христа ради!   Радуј се, ти која си се имена свог одрекла и себе мртвом назвала!   Радуј се, јер си у јуродству име твога мужа Андреја примила!   Радуј се, јер назвавши се именом мушким, слабости женске одрекла си се!   Радуј се, јер си имање своје добрим и убогим људима раздала!   Радуј се, јер си добровољно, Христа ради, сиромаштво прихватила!   Радуј се, ти која си нас јуродством својим научила да се oд сујетне мудрости овога света отргнемо!   Радуј се, блага утешитељице свих који ти се молитвено обраћају!   Радуј се, Блажена Ксенија, молитвенице за душе наше!   Кондак 2.   Гледајући твој необични живот, јер си презрела дом свој и свако земно богатство, родбина по телу безумном те сматраше, а људи из Петрова града, гледајући смирење твоје, патње и добровољно сиромаштво, појаху Богу: Алилуја!   Икос 2.   Разум од Бога дат у привидном безумљу сакрила си; у сујети великога града као пустињакиња живела си, своје молитве Богу непрестано узносећи. Ми, који се дивимо таквом животу твоме, кличемо ти похвално:   Радуј се, ти која си тешки крст јуродства, од Бога теби дат, на леђима својим понела!   Радуј се, ти која си привидним безумљем сјај благодати сакривала!   Радуј се, ти која си дар прозорљивости крајњим смирењем и молитвеним подвигом стекла!   Радуј се, јер си дар свој на корист и спасење страдајућих показала!   Радуј се, јер си страдања људска прозорљиво, у даљини непрегледној гледала!   Радуј се, јер си жени доброј рођење сина прорекла!   Радуј се, јер си жени тој од Бога чедо испросила!   Радуј се, јер си сваког научила да се Богу молитвено обраћа!   Радуј се, Блажена Ксенија, молитвенице за душе наше!   Кондак 3.   Силом одозго, од Бога ти дарованој, врелину и љуту студен храбро си подносила, распињући тело своје против страсти и похоте. Зато просветљена Духом Светим кличеш непрестано Богу: Алилуја!   Икос 3.   Имајући, блажена, небо за покров свој и земљу за постељу своју, Царства Божјег ради одрекла си се сваког угађања телу. Гледајући такав живот твој, са умилењем те призивамо:   Радуј се, јер си земаљски дом свој људима уступила!   Радуј се, јер си небеско уточиште искала и примила!   Радуј се, јер си се, немајући земаљска блага, у свем духовном богатила!   Радуј се, јер си нас животом својим трпљењу научила!   Радуј се, јер си љубав Божју људима показала!   Радуј се, украшена плодовима благочестивости!   Радуј се, јер си трпљење и незлобивост свету показала!   Радуј се, љубазна заштитнице наша пред Престолом Свевишњњега!   Радуј се, Блажена Ксенија, молитвенице за душе наше!   Кондак 4.   Буру животну у граду Петровом усковитлану, кротошћу и незлобивошћу надјачала си, Блажена мати, и бестрашће према трулежном свету стекла си. Зато и појемо Богу: Алилуја!   Икос 4.   Чувши о теби како страдаш Христа ради, жалосне тешећи, немоћне крепећи, заблуделе на прави пут изводећи, народ страдални помоћи твојој прибеже славећи те:   Радуј се, ти која си пут Христов свим срцем заволела!   Радуј се, ти која си крст Христов радосно понела!   Радуј се, ти која си сваку срамоту света, тела и ђавола претрпела!   Радуј се, јер си даровима Божјим испуњена!   Радуј се, јер си љубав ка ближњима показала!   Радуј се, јер си страдалнима утеху пружила!   Радуј се, јер си сузе уплаканих обрисала!   Радуј се, јер си благодаћу Духа Светога чудесно огрејана!   Радуј се, Блажена Ксенија, молитвенице за душе наше!   Кондак 5.   Боговођеном звездом показала се светост твоја, Ксенија Блажена, која је обасјавала хоризонт Петровога града. Јер си људима који су у безумљу греха гинули јавила пут спасења и све их пока јању призвала, да би клицали Богу: Алилуја!   Икос 5.   Видевши подвиге твоје у молитви, трпљењу студени и врелине, благочестиви људи хтедоше да умање патње твоје, одећу и храну доносећи ти. Ти си пак све то убогима раздавала, желећи да подвиг свој сачуваш. Ми пак, дивећи се добровољном сиротовању твоме, кличемо ти овако:   Радуј се, јер си жегу и студен Христа ради добровољно подносила!   Радуј се, јер си у молитви непрестано пребивала!   Радуј се, јер си Петров град свеноћним бдењем од несрећа ограђивала!   Радуј се, јер си гнев Божји много пута од њега одвратила!   Радуј се, јер си се сваког дана у години ноћима у пољу молила!   Радуј се, јер си сладост рајску у сиромаштву духа окусила!   Радуј се, јер си у сладости тој све земаљско оставила!   Радуј се, јер сва у Богу пребиваш!   Радуј се, Блажена Ксенија, молитвенице за душе наше!   Кондак 6.   Проповедају светост живота твога, Богоблажена, сви излечени тобом од многих болести, беда и жалости: богати и убоги, стари и млади. Зато и ми, славећи те, кличемо Богу: Алилуја!   Икос 6.   Засијала је слава подвига твојих, Блажена мати, када си ноћу градитељима цркве Смоленске камен тајно доносила, олакшавајући напор зидарима црквеним. Тобом вођени, и ми грешни кличемо ти овако:   Радуј се, јер си нас научила да тајно добра чинимо!   Радуј се, јер си подвигу благочестивости све призивала!   Радуј се, помоћнице градитеља храмова Божјих!   Радуј се, јер си светост црквену заволела!   Радуј се, јер труд наш на путу спасења олакшаваш!   Радуј се, брза помоћнице оних који к теби прибегавају!   Радуј се, блага утешитељ ко свих жалосних~   Радуј се, Петровог града небеска заступнице!   Радуј се, Блажена Ксенија, молитвенице за душе наше!   Кондак 7.   Желећи да избавиш од жалости уплаканог лекара који је жену сахранио, заповедила си некој девојци на Охту да побегне и тамо себи мужа нађе и утеши. И учињено је онако како си ти прорекла. Они пак у радости клицаху Богу: Алилуја!   Икос 7.   Ново чудо молитве своје показала си, Блажена мати, када си благочестивој жени рекла: "Узми копејку, угаситејку". Тиме си јој прорекла пожар у дому њеном. И по молитви твојој пламен огња угаси се. А ми, вођени тобом, кличемо ти похвално:   Радуј се, ублажитељко жалости људских!   Радуј се, јер си смелост пред Богом за страдајуће показала!   Радуј се, свећо неугасива која у молитвама Богу јарко гориш!   Радуј се, заступнице у бедама и несрећама нашим!   Радуј се, спаситељко од погибељи страстима обузетих!   Радуј се, јер си благочестиву девојку од брака неверног одвратила!   Радуј се, јер оклеветане од очајања избављаш!   Радуј се, брза заштитнице на суду неправедних!   Радуј се, Блажена Ксенија, молитвенице за душе наше!   Кондак 8.   Путнице бездомна, прешла си пут живота твога у престоном граду отаџбине наше у великом трпљењу, невоље и грдње подносећи. Сада пак, у горњем Јерусалиму пребивајући, радосно појеш Богу: Алилуја!   Икос 8.   Сваком си била све, Блажена Ксенија: невољнима утеха, сла-бима покров и заштита, тужнима радост, убогима одећа, болеснима исцелење. Тога ради кличемо ти:   Радуј се, ти која у горњим становима пребиваш!   Радуј се, ти која се за нас грешне тамо молиш!   Радуј се, ти која благи лик служења Богу објављујеш!   Радуј се, покровитељице пони-жених и прогањаних!   Радуј се, ти која молитвама својим Православље заступаш!   Радуј се, заштитнице увређених и оних који ти се моле!   Радуј се, укрепитељко увређених!   Радуј се, ти која невернике и подругљивце посрамљујеш!   Радуј се, Блажена Ксенија, молитвенице за душе наше!   Кондак 9.   Свакојаке болести претрпела си, Блажена мати, сиромаштво, глад и жеђ, и грдње људи безбожних који мишљаху да си безумна. Ти се Господу молиш упорно Му кличући: Алилуја!   Икос 9.   Речити говорници не могаху разумети да си ти безумљем својим безумље целога света разобличила и немоћи својом јаке и мудре посрамила. Не видеше у теби силу и премудрост Божју. Ми пак, који помоћ твоју примамо, појемо ти овако:   Радуј се, носитељко духа Божјега!   Радуј се, јер се са Апостолом Павлом немоћи својом хвалиш!   Радуј се, јер привидним безумљем твојим свет разобличаваш!   Радуј се, јер лепоту овога света спасења ради одбацујеш!   Радуј се, јер небеска блага свим срцем љубиш!   Радуј се, јер нас на пут спасења призиваш!   Радуј се, јер страшне грехе пијанства разоткриваш!   Радуј се, јер си бесплатни и милостиви лекар свима била!   Радуј се, Блажена Ксенија, молитвенице за душе наше!   Кондак 10.   Желећи да спасеш душу, тело си своје са страстима и похотама распела и неповратно себе одбацивши, крст си свој на леђа положила и Христа свим срцем следила, појући Му: Алилуја!   Икос 10.   Бедем си чврсти и уточиште неуништиво онима који ти се моле, мати Ксенија. Тога ради заштити и нас од непријатеља видљивих и невидљивих молитва ма својим, да бисмо ти клицали:   Радуј се, ти која нас на подвиг духовни покрећеш!   Радуј се, ти која нас од вражјих замки избављаш!   Радуј се, тамјане кађени, Богу принесени!   Радуј се, ти која мир Божји у срца људска доносиш!   Радуј се, ти која дух злобе у срцима озлојеђених умртвљујеш!   Радуј се, ти која деци кроткој благослов дарујеш!   Радуј се, јер их тајном молитвом од болести исцељујеш!   Радуј се, јер свету озлојађеном Мудрост Божју показујеш!   Радуј се, Блажена Ксенија, молитвенице за душе наше!   Кондак 11.   Похвалну песму приносе ти, Блажена Ксенија, они који су твојим молитвама спасени од невоља, жалости и свих напасти, и заједно с тобом радосно кличу Богу. Алилуја!   Икос 11.   Живот твој, Света мати, показао се као озарујућа светлост која у мраку живота овога људе обасјава. Ти си пале у провалију греха избавила и ка светлости Христовој усмерила пут њихов. Зато ти и кличемо:   Радуј се, јер православне Божјом светлошћу просвећујеш!   Радуј се, Христова угоднице, јер си у свету небески живела!   Радуј се, јер си у мукама многим велику благодат стекла!   Радуј се, јер у тами греха благодаћу Божјом сијаш!   Радуј се, јер очајнима руку помоћи на путу спасења пружаш!   Радуј се јер слабе у вери укрепљујеш!   Радуј се, јер дух злобе посрамљујеш!   Радуј се, ти која си животом својим ангеле задивила!   Радуј се, Блажена Ксенија, молитвенице за душе наше!   Кондак 12.   Благодат обилну изливаш, Блажена Ксенија, на оне који штују спомен твој и прибегавају покрову твоме. Тога ради и нама који се теби молимо источи од Бога реку исцељења, да Му кличемо: Алилуја!   Икос 12.   Појући о многим чудесима твојим, Блажена мати, славимо те и свеусрдно молимо: не остављај нас грешне у жалости, но умоли Господа сила да не отпаднемо од вере наше православне, него да се у њој с тобом утврђујемо и да ти кличемо.   Радуј се, јер си нас састрадању са страдајућима научила!   Радуј се, јер си немоћи наше свеусрдно примила!   Радуј се, јер си нас распињању тела са страстима и похотама научила!   Радуј се, покровитељко и посреднице оних који штују спомен твој!   Радуј се, јер си пут пун невоља прошла!   Радуј се, јер си спасење вечно тиме улепшала!   Радуј се, јер тешиш оне који се гробу твоме клањају!   Радуј се, јер се за спасење Отачаства нашег заузимаш непрестано!   Радуј се, Блажена Ксенија, молитвенице за душе наше!   Кондак 13.   О, света блажена мати Ксенија, у животу твоме крст тешки понела си. Прими од нас грешних мољења која теби приносимо. Заштити нас молитвама твојим од замке духова таме и свих оних који нам зло мисле. Умоли Сведарежљивог Бога да нам пода силу и крепост како би свако од нас узео крст свој и пошао за Христом појући Му с тобом: Алилуја! (трипут)    
    • Од Логос,
      Сећајте се својих старешина који вам проповедаше реч Божју. (Јев. 13,7)     Десети дан августа 2014. лета Господњег златним словима је записан у историји Богом чуване Епархије тимочке. Тога дана, када наша Света Црква савршава молитвени спомен на Свете славне и свехвалне апостоле и ђаконе Прохора, Никанора, Тимона и Пармена, спроведена је у дело одлука Светог Архијерејског Сабора, од маја исте године, којом је за Епископа тимочког изабран најбогoљубивији високопреподобни архимандрит Иларион (Голубовић), игуман свештене Светониколајевске обитељи манастира Буково.   Тога дана Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, на светој архијерејској Литургији у Саборном храму Рождества Пресвете Богородице у Зајечару, савршио је чин хиротоније и увео у трон Епископâ тимочких, Његово Преосвештенство Епископа тимочког г. Илариона. На торжественом евхаристијском сабрању Патријарху су саслуживали су Високопреосвештени Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и Преосвећена господа Епископи: жички Јустин, белоградчишки Поликарп (Бугарска Патријаршија), рашко-призренски и косовско-метохијски Теодосије, брегалнички Марко и моравички Антоније; архимандрити, изабрана господа Епископи: топлички Арсеније и јегарски Јероним, као и протопрезвитер-ставрофор Анастасије Коропулу, настојатељ храма Светог апостола Томе у Атини.       Молитвено учешће узели су Преосвећена господа Епископи: бачки Иринеј, врањски Пахомије, крушевачки Давид, изабрани славонски Јован и изабрани средњоевропски Сергије. На крају свете Евхаристије одлуку Светог Архијерејског Сабора прочитао је Његово Преосвештенство Епископ жички г. Јустин, а у трон Епископâ тимочких владику Илариона увели су Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и Преосвећени Епископ жички г. Јустин. Био је то по свему посебан дан који је одисао Светодуховском радошћу.   Епископ није власник благодатне ризнице благодати Божје коју би могао да дели онима којима жели, јер, према речима светог Дионисија Ареопагита, епископ је, као богољубиви свештеносавршитељ само онај који обзнањује вољу Божју; он не узводи властитом благодаћу кандидате на степене свештенства, него га Бог покреће на сва јерархијска освећења. Благодат је ваистину живи дар Духа Светога који живи у Цркви, како и појемо у једној богослужбеној песми да Светим Духом свака душа живи. С једне стране Свети Дух превазилази све земаљске поредке и институције, али са друге стране ствара себи обиталиште, које у земаљским пределима има овакве или онакве црте, и које представља спољашњи израз Духа, сасуд у коме се чувају Његови благодатни и освећујући дарови. Наведено чудесно станиште Духа Светога јесте Црква Божја која је кроз векове на свештен и благословен начин пронела драгоцену ризницу богооткривене Истине. Епископ се обраћа васцелој Цркви сабраној на евхаристијском сабрању да се са сваком љубављу и усрдношћу помоли за ниспослање благодати Духа Светога на онога кога је сâм Дух рукопроизвео односно изабрао и упутио на црквено служење, а изабраност од стране сабране локалне Цркве представља један од критеријума препознавања воље Божје, јер се на узвишену службу епископа не изабира неко ко је народу по вољи, него ко је већ унапред изабран од Бога за служење.     Сада, када се навршило пет година архипастирске службе Његовог Преосвештенства Епископа тимочког г. Илариона, васцелим бићем се радујемо, Радујући се са онима који се радују (Рим. 12:14;). Поред истинске духовне радости која нас на посебан и благословен начин обузима поводом малог, али значајног јубилеја, налазимо се на великом задатку према нашем духовном оцу и архипастиру, да као верна чада која се налазе под свештеним омофором драгог нам Владике, посведочимо оно што очи наше видеше и уши наше чуше. Јер, по учењу свештеномученика Игнатија антиохијског Епископ је слика Очева, у Цркви предстојатељ на месту Божјем. У руци епископа се сажима свака духовна власт. Сви треба да следују вољи епископа као што је све свештенство које је сагласно са епископом сагласно као струне са гитаром. А ко тајно од епископа нешто у Цркви ради тај служи ђаволу. Јер, ни Христос будући са Оцем сједињен, не учини ништа без Оца, тако не треба да чини ни народ Божји ништа без епископа, вели у посланици Магнежанима свети Игнатије.    Имајући на уму ову поуку Светог Игнатија Богоносца, користимо прилику да посведочимо да очи наше видеше да је Преосвећени Владика у свом архипастирском служењу актуализовао ону истину коју је изрекао Свети апостол Павле: Ко епископство жели, добро дело жели (1Тим З, 1). Преданим служењем и истрајавањем на тешком и трновитом, али спасоносном путу, овај отачаствени архијереј Цркве Божје у Епископији тимочкој, свештенство и поверени верни народ смирено и усрдно својим личним примером духовно руководи, на тај начин сведочећи истинитост поуке Светог Јована Златоуста који каже: Сви треба да гледају на епископа и да по његовом животу уређују свој сопствени живот.     Будући да духовно руковођење и целокупно архипастирско служење бива утемељено и крунисано светом Литургијом као Тајном над тајнама и Светајном Цркве, за ових пет година архипастировања, Владика је у свештеном сагласју са презвитеријумом (свештенством) и лаосом (верним народом Божјим), иако свестан велике истине, да је савршавање Евхаристије велико и страшно и самим небеским силама, ревносно и са великом љубављу је целокупан свој живот и архијерејско служење уоквирио светом Литургијом. Црква као тело Христово које се у Божанственој Литургији огледа, сва је у служби. Ван ње, верујемо, нема спасења. Ван службе Богу и ближњем, нема ни обожења ни спасења. Зарад такве службе, Бог нас је и створио.   Из ове благословене обнове богослужбеног живота, покренута је градитељска обнова многих светиња у којима се узноси умилни славопој Господу. Следујући Спаситељевој заповести о проповеди благе вести Еванђеља Његовог, коју је упутио својим светим апостолима, а преко њих и свима нама, рекавши: Идите и научите све народе крштавајући их у име Оца и Сина и Светога Духа (Мт. 28:19), у Епархији тимочкој отворен је мисионарски центар Гостопримницакоји на посебан начин доприноси мисији Цркве, како у катихетском, тако и у свим осталим сегментима проповедања речи Божје. Драгоцени бисер у погледу мисије у окриљу наведеног мисионарског центра чини Фестивал хришћанске културе, који се одржава једном годишње. Владика Иларион посебну пажњу и делатну љубав пројављује и према потребитима, жртвена љубав делатно бива исказана кроз веома успешан и плодотворан рад Верског добротворног старатељства Епархије тимочке.    На крају овог скромног прилога у част преданог и плодоносног петогодишњег архипастирског служења Његовог Преосвештенства Епископа тимочког Илариона, „опет и много путаˮ са поштовањем и љубављу срдачно понављамо:   Преосвештеном и високодостојном Господину Господину Илариону, Божијом милошћу Православном Епископу тимочком. Подај Господе дуг и миран живот, здравље и спасење, победу над непријатељима и сачувај га на многе године!   Долгоденствуј, Преосвештени Владико, на многа и блага лета!     Катихета Бранислав Илић       Извор: Српска Православна Црква   Бранислав Илић: Пет година архипастирског служења -
      EPARHIJA-TIMOCKA.ORG Пет година преданог архипастирског служења Његовог Преосвештенства Епископа тимочког г. Илариона (Голубовића) Десети дан месеца августа...
      View full Странице

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...