Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Recommended Posts

Да ли оне који стоје поред вас у литургији, који су поред вас кад се причешћујете познајете? Да ли имате комуникацију са њима? 

Да ли се дружите после Литургије у вашој цркви или после молитве свако своме дому хита?

Rezultat slika za druženja posle liturgije

Share this post


Link to post
Share on other sites

Познајем неколицину људи,  сви су старији од мене, а мој свештеник је изузетно приступачан човек, увек искрено насмејан сем кад се обраћа народу и подучава, кад уме да буде и строг, хвала Богу :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Sporadično iz viđenja, slabo poznajem. Sveštenika znam, vrlo mi je drag, deluje dosta zauzeto. Mogla bih i ja više da se potrudim, ali mi nekako glupo da ga vučem za rukav :stidljiv:. Uvek mi sveštenici deluju zauzeto i opterećeno. Zamisli slušaš ispovesti, ajoooj :0228_hot:.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Познајем већину, пошто углавном увек те исти и долазе. Мада је моја парохијска увек пуна, делом и због тога што је мала црква али је увек пуна и увек је гужва. Углавном са млађима после Литургије попричам и увек после останемо 10так минута... Или кад се сретнемо ван храма.

Углавном старији људи долазе, али има ту нас 5,6 ту око 30... Пошто долазим углавном колима после те мало старије некад и развезем.

Свештенике моје парохијске познајем, познају и они мене, генерално су доступни, мада и стално у фрци и гужви, некад и кад хоћу нешто да питам, одустанем кад видим 20 људи око њих. Међутим генерално су приступачни, осим то после Литургије, када су окружени масом.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 12 часа, Поуке.орг инфо рече

Да ли оне који стоје поред вас у литургији, који су поред вас кад се причешћујете познајете? Да ли имате комуникацију са њима? 

Да ли се дружите после Литургије у вашој цркви или после молитве свако своме дому хита?

Rezultat slika za druženja posle liturgije

Дружимо се и познајемо. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Познајем неколицину људи који живе у комшилуку (нешто даљем) које видим у храму, али не познајем све људе који су на литургији. Свештеника познају сви из моје породице, и увек је приступачан за разговор.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Kod nas su Agape posle Liturgije uvek prisutne. Druzimo se sa nekoliko porodica redovno, a sa ostalima se pozdravimo (oni koji odmah idu u svoja kola posle izlaska iz hrama); Svestenici (trojica) su nam divni, dosta angazovani, ali nadju vremena za sve koji ih traze. Jedan od njih je odlican besednik; dobila sam blagoslov da mogu snimati njegove besede. Crkveni zivot nam je aktivan. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Guest Alefshin
      Од Guest Alefshin,
      Дакле, још нисмо саставили ни месец дана, али битно је да хоћемо озбиљно да радимо, па зато и питамо за конструктивне критике и предлоге. Свестан сам `дечијих болести` нашег форума, али као и свака дечија болест и то се преболи. Некесвоје сугестије сам већ изнео на теми са овог подфорума, па сам рад да чујем и ваша мишљаења. Дакле, изволите-што искреније, отвореније и добронамерније.
    • Од Александар Милојков,
      Одговорите и, по могућности, образложите свој одговор...
    • Од Логос,
      Дана 2. маја 2019. године, у четвртак Светле седмице, на дан сећања на блажену Матрону Московску, Његова Светост Патријарх московски и целе Русије Кирил служио је Литургију у Покровском ставропигијалном женском манастиру. По завршетку богослужења поглавар Руске Цркве се обратио верницима у беседи у којој је подсетио да се овог дана Црква сећа и страшних догађаја који су се одиграли 2. маја 2014. године у Одеси.

      Данас се сећамо трагичних догађаја из Одесе, – подсетио је патријарх Кирил. – Пре пет година пред лицем Европе и целог света људи су каменовани док су се налазили у својим шаторима и нису представљали никакву опасност по околину. Само су бранили своје право да живе онако како желе не потчињавајући се другом, туђем поретку, нису желели да прихвате онај поредак света који им је наметан на силу. Међутим, злочинцима је било мало да каменицама кађају шаторе. Кад су људи искочили из њих и потрчали према Дому синдиката – његов назив је данас познат целом свету, злочинци који су их прогањали, закључали су их у ову зграду и спалили. Тада је пред лицем Европе и целог света изгорело 48 људи. Наравно, неки то покушавају да објасне специфичношћу тадашње политичке борбе, али зверство које је учињено над људима не може се објаснити ни на који други начин осим дејством ђавоље силе.“
      „Сви они који су спаљивали живе људе били су под влашћу ђавола, истакао је патријарх, приметивши да се, без обзира на опасност да ће „ови злочинци опседнути тамном силом завладати“ целим народом у Украјини, то није десило.
      „Сан који су желели да остваре људи који су се понашали као опседнути ђаволом код Дома синдиката, по милости Божијој се није остварио. И премда и данас има много питања о томе шта се дешава у Украјини можемо бити сведоци да радикалне силе зла, ђавоља злоба оваплоћена у људском обличју није тотално освојила сву власт,...“ – истакао је патријарх.
      „Данас се, сећајући се овог страшног догађаја, молимо за своју браћу и сестре у Украјини. Узносимо молитве за покој душе 48 мученика, који су живи спаљени у Одеси. Молимо се да Господ благослови живот братске Украјине,“ – рекао је Његова Светост.
      Поглавар Руске Цркве је изразио наду у то да ће ново руководство земље поштовати избор народа у корист канонске Цркве, „у којој је реално присутан Божански дух и која се молитвено заступа пред Богом, узносећи молитве за земљу и за народ.“

      Извор: Православие.ру
    • Од Ромејац,
      Дана 2. маја 2019. године, у четвртак Светле седмице, на дан сећања на блажену Матрону Московску, Његова Светост Патријарх московски и целе Русије Кирил служио је Литургију у Покровском ставропигијалном женском манастиру. По завршетку богослужења поглавар Руске Цркве се обратио верницима у беседи у којој је подсетио да се овог дана Црква сећа и страшних догађаја који су се одиграли 2. маја 2014. године у Одеси.

      „Данас се сећамо трагичних догађаја из Одесе, – подсетио је патријарх Кирил. – Пре пет година пред лицем Европе и целог света људи су каменовани док су се налазили у својим шаторима и нису представљали никакву опасност по околину. Само су бранили своје право да живе онако како желе не потчињавајући се другом, туђем поретку, нису желели да прихвате онај поредак света који им је наметан на силу. Међутим, злочинцима је било мало да каменицама кађају шаторе. Кад су људи искочили из њих и потрчали према Дому синдиката – његов назив је данас познат целом свету, злочинци који су их прогањали, закључали су их у ову зграду и спалили. Тада је пред лицем Европе и целог света изгорело 48 људи. Наравно, неки то покушавају да објасне специфичношћу тадашње политичке борбе, али зверство које је учињено над људима не може се објаснити ни на који други начин осим дејством ђавоље силе.“
      „Сви они који су спаљивали живе људе били су под влашћу ђавола, истакао је патријарх, приметивши да се, без обзира на опасност да ће „ови злочинци опседнути тамном силом завладати“ целим народом у Украјини, то није десило.
      „Сан који су желели да остваре људи који су се понашали као опседнути ђаволом код Дома синдиката, по милости Божијој се није остварио. И премда и данас има много питања о томе шта се дешава у Украјини можемо бити сведоци да радикалне силе зла, ђавоља злоба оваплоћена у људском обличју није тотално освојила сву власт,...“ – истакао је патријарх.

      Одеса, 2.маj 2014. Код Дома синдиката
       
      „Данас се, сећајући се овог страшног догађаја, молимо за своју браћу и сестре у Украјини. Узносимо молитве за покој душе 48 мученика, који су живи спаљени у Одеси. Молимо се да Господ благослови живот братске Украјине,“ – рекао је Његова Светост.
      Поглавар Руске Цркве је изразио наду у то да ће ново руководство земље поштовати избор народа у корист канонске Цркве, „у којој је реално присутан Божански дух и која се молитвено заступа пред Богом, узносећи молитве за земљу и за народ.“
       
      https://pravoslavie.ru/srpska/120997.htm?fbclid=IwAR3VjUkUEkgKDGCkFqZfITLVF410-WlbRM_hmqS9qGC_ZYqlqZ4D8qJYpKA
    • Од Mertok,
      Васељенска патријаршија дала је аукефалност Украјинској православној цркви. Смешна ствар је да је пре неколико година имала потпуно другачије мишљење о овом питању. Наиме Цариград изгубио је аутономију Кијева давне 1686. године када је Руској православој цркви дато право да бира Кијевског митрополита. Српска православна црква ту аутокефалност не признаје и "нову" Украјинску цркву сматра неканонском и расколничком. У вези са тим погоршала је ситуација око манастира Хиландар.
      Монашка република планини Атос је потпуно подређена Васељенске патријаршије и мора строго да се придржава свих њењих наређења. Међутим, манастир Хиландар је основан на иницијативу Стефана Немање и сада је у веома тешком положају, јер је у двојној подређености. Као један од 20 манастира Свете Горе, он се предаје руководству монашке републике и, стога, Цариградском патријарху. Али као манастир Српске православне цркве, он мора следити наредбе патријарха Иринеја, који је одбио да призна нову украјинску цркву.
      Чини се, у чему је разлика, који положај заузима један од манастира СПЦ, ако је то само један од многих манастира. Али, прво, један део цркве не може да предузме акције на које се други не слаже, јер ће се иначе претворити у поделу. Друго, манастири Свете Горе су средиште читавог православља планете. Бискупи, метрополити и патријарси могу играти политику или се свађати. Али монаси Атоса ће наставити да се моле Господу и задржавају веру у себе. Утицај Свете Горе је огроман. Чак се и Османско царство није усудило да је дотакне, знајући добро за могуће посљедице. Стога је положај Хиландара за СПЦ изузетно важан, јер су деведесет монаха срце српског православља. Хиландар такође добро знаје овај значај, јер до сада није одговорио на питање о признавању нове цркве Украјине.
      С друге стране, умешаност монаха у сукоб цркава је велика грешка. Људи одлазе у манастир од гужве и буке живота међу обичним људима и се сви покушавају посветити Богу. Од висине зидова манастира сва питања изгледају као права бесмислена врева. За њих није битно ко ће сутра бити предсједник или прогласити рат сусједној земљи. Не би требало да се тичу свих врста политичких конфронтација. Али у таквој ситуацији, пре или касније, монаси ће бити приморани да одговоре на питање "Шта је за њих важније - манастир или православље?"
×
×
  • Create New...