Jump to content
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  1. "Tamo daleko"

    "Tamo daleko"

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Иницијативу за изградњу цркве у Ресавици покренули су њени грађани у договору са месном заједницом 8. августа 1997. године. После годину дана, 9. августа 1998. године, Његово преосвештенство Епископ браничевски Игнатије освештао је темељ за Цркву Светог Пантелејмона, а зидање и малтерисање цркве потрајало је од 2000. до 2004. године.      Мештани су затим затражили и свог свештеника, због чега је 1. септембра 2003. године основана Црквена општина и парохија ресавичка са седиштем у Ресавици. Њу сачињавају: Ресавица, Равна Река и Сењски Рудник. Пре оснивања црквене општине Ресавица је припадала парохији стрмостенској. Први парох постао је свештеник Зоран Филиповић, који је остао у цркви до 2005. године, а од тада је парох свештеник Саша Ђорђевић. Сама црква се налази на једном од најлепших места у насељу, окружена зидом од камена и металном оградом.   Донацијама појединаца и предузећа постављенa је гранитна керамика на поду, подно грејање, прикључен је топловод, поплочан улаз до цркве. Иконостас је израђен вештом руком протомајстора Мишка Милановића из Супске код Ћуприје, а иконе је живописао иконописац Никола Ђуровић из Београда. Црква припада Епархији браничевској, Намесништво свилајначко, Црквена општина ресавичка.   Епископ браничевски Игнатије је освештао новосаграђену цркву 9. августа 2012. године Уз Епископа је саслуживало десет свештеника, три ђакона и четири чтеца. За обред освештења донете су мошти Светог кнеза Лазара из Манастира Раваница, што је уз многобројно свештенство учинило овај обред још свечанијим. Велики допринос доласку црквених великодостојника, сигурно, припада пароху ресавичком Саши Ђорђевићу, који је још једном позвао своје парохијане да прилажу за здравље и спасење својих душа.   После свечаног чина Владика је одржао говор окупљеном народу, у коме је појаснио чин освећивања цркве: „Освећење цркве је потребно зато што смо ми, у ствари, Црква као заједница која се сабира на једном месту и на тај начин изражава веру у оно што је Господ обећао, а то је да ће у последњи дан када дође, сабрати све народе на једном месту и када ће бити Царство Божје. Литургија треба да се обавља у једном граду на једном месту, јер Литургија представља сабирање, а раздвајање представља смрт, јер без сабирања на светој Литургији и без причешћа неће бити ни вечног живота“.   Сама грађевина цркве символизује јединство: унутрашњи део куполе је у облику крста, што указује на утемељење Цркве на Христовом страдању. Кубе је символ неба и божанског, те изображава небо-земни спој у Цркви, спајање Бога и створене природе, Бога и човека – које га чини вечно живим бићем.   Владика је рекао да се молимо за здравље оних који су помогли да се сагради црква и доведе у ово стање. У свом говору је посебно захвалио руководству предузећа „Рембас“ на доприносу. У завршници свог обраћања верном народу Преосвећени је навео: „Ово је велики дан, ово смо једном осветили цркву за вечност, никад више је нећемо освећивати и никада се она неће ни порушити. Много тога ће проћи, а црква ће остати“. Свечани чин су улепшали појци.   После освештења цркве приређен је пригодан ручак за Владику и госте у хотелу „Ђула“. Том приликом је додељено тридесет архипастирских грамата најзаслужнијим дародавцима.   Надлежни парох Саша Ђорђевић опслужује парохију која обухвата: Сењски Рудник, Ресавицу и Равну Реку – укупно 450 домова, и то на простору у којем је својевремено живело 22 народности! Били су то рудари који су долазили овамо са постора целе раније Југославије, и још пре Другог светског рата. Потреба за православном црквом осећала се одавно.   Пројекат Цркве Светог Пантелејмона урадила је и поклонила фирма „Сигма пројект“ из Београда. Грађевинске радове је извела фирма „Вавилон“ из Раче крагујевачке, чији је власник Раде Здравковић, дипл. инж. грађевинарства.   Црква у поду захвата 180 m²; двокуполна је, има три звона, која је излила фирма „Јеремић“ из Београда.   Живописање цркве на око 900 m² отпочело је 2016. године. Владика је предложио распоред живописа, сцена и појединачних фресака, а осликавање поверио иконописцу Петру Билићу из Београда, који се овог посла латио заједно са својим синовима. Због близине манастира Манасија и Раваница, неке сцене и ликови су урађени према фрескама у овим манастирима.   Тако, Цркву Светог Пантелејмона у Ресавици осликава Иконописна радионица „Билић“ из Београда, у периоду од три године. Уметнички стил и ликовни квалитет радионице „Билић“ препознатљив је у Српској Православној Цркви. Преко 30 храмова осликаних од стране протомајстора Петра говоре и о озбиљности и квалитету рада. Осликавање се изводи у оквиру канона Православне Цркве и по благослову надлежног епископа. Очекује се да ће бити окончано, ако Бог да, крајем ове, 2019. године.   Сви чланови радионице „Билић“ (протомајстор Петар са три сина) активни су верници Српске Православне Цркве. Радионица се налази у Београду, на Врачару, у непосредној близини Храма Светог Саве.   Уметничке радове на живописању у потпуности финансира фирма „Svecom d.o.o.“ из Београда, на челу са директором др Ратком Радосављевићем. Иста фирма је учествовала и у изградњи цркве, а позната је по својим активностима и помоћи рударској заједници у Србији. Та помоћ и прилози су усмерени на здравство, школство и Цркву у местима где се обавља рударска делатност и живе рудари (Соко Бања, Алексинац, Сјеница, Сењски Рудник, Равна Река, Деспотовац, Ресавица). „Svecom d.o.o.“ је велики и признати добротвор Српске Православне Цркве, који се истакао у својој вишеструкој активности у реконструкцији Цркве Светог цара Константина и Јелене у Београду, на Вождовцу.   Протођакон Радомир Ракић     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Логос,
      Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је 13. јануара 2020. године на платоу испред Спомен-храма Светог Саве на Врачару молебан на почетку Нове године и упутуо молитве за спас народа у Црној Гори, Косову и Метохији и свим српским крајевима.     Саслуживало је свештенство Архиепископије београдско-карловачке у молитвеном присуству Његовог Преосвештенства Епископа ремезијанског г. Стефана, настојатеља храма Светог Саве. После молебана, у поноћ, на радост многобројног верног народа престонице приређен је традиционални ватромет.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Логос,
      На дан када Српска Православна Црква празнује три празника - Обрезање Господње, Нову годину и Светог Василија Великог, 14. јануара 2020. године, Саборна црква у Београду је приредила свој традиционални, добротворни новогодишњи концерт у Народном позоришту.     Концерт је почео молитвом "Оче наш" и химном "Боже правде" у извођењу Првог београдског певачког друштва, после чега је старешина Саборне цркве и председник овог певачког друштва, протојереј-ставрофор Петар Лукић, прочитао традиционалну Новогодишњу поруку Његове Светости патријарха српског Иринеја:   „На почетку нове  2020. године, драга наша децо духовна, заблагодаримо Господу за сва доброчинства Његова, за овај дивни свет који је створио, за живот који нам је даровао и за могућност да постанемо деца Божја. А да смо тај потенцијал заиста остварили, потврђујемо увек изнова доласком у храм, дом Господњи и дом Оца нашега небеског. Зато је важно да се што чешће сабирамо на Светој Литургији да не бисмо заборавили наш истински идентитет, који нисмо добили биолошким рођењем, већ Светим Крштењем које су Оци Цркве називали, и што заиста и јесте, ново духовно рођење. Тим рођењем смо добили част и достојанство да се назовемо децом Божјом, и да се Богу обраћамо на најприснији начин, на начин како се дете обраћа своме родитељу - да Њега називамо нашим Оцем...   На почетку ове нове календарске године, помолимо се Господу и Спаситељу нашем Исусу Христу да нас очисти, просвети и умудри, како би нам све оно што чинимо било на спасење, на духовно узрастање, на добро Свете Цркве Божје, наших ближњих, нашег  народа, али и читавог света. Да Бог очисти наша срца како би се Он сам у њих уселио! А онда када буде више добра у нашим срцима, биће више добра  свуда око нас, јер добро истерује зло, управо као што светлост изгони таму. Помолимо се да Господ оснажи наше биће, наше умне и духовне способности, како бисмо уз помоћ Његову савладали све препреке на које наилазимо на путу до нашег заједничког циља, на путу нашег спасења..." - поручио је патријарх српски г. Иринеј.      Свечаност је посвећена великом историјском јубилеју - стогодишњици обнове Српске патријаршије (1920 - 2020).     Свети Василије Велики је и Слава Првог београдског певачког друштва (ПБПД), хора Саборне цркве, које је под највишом заштитом и покровитељством Његове Светости Патријарха српског.    Поред Првог београдског певачког друштва, којим диригује гђа Светлана Вилић, на великој сцени Народног позоришта, у оквиру Новогодишњег концерта, учествовали су: Дечји хор овог Друштва (диригент гђа Радмила Кнежевић); драмски уметник Хаџи-Петар Божовић који је читао текст др Радована Пилиповића, директора Архива Српске Православне Цркве, о стогодишњици обнове Српске патријаршије; песник Живојин Ракочевић, ансамбл "Ренесанс", етно-група „Потопљени у историји" из Пољске, етно-група "Дар" из Републике Српске, ансамбл народних игара и песама "Димитрије Котуровић", као и легендарна група "Кербер", која је наступила у пратњи Хора Првог београдског певачког друштва.   Господин Арно Гујон, велики хуманиста и пријатељ српског народа, на посебан начин је поздравио све присутне изражавајући своје искрено дивљење и поштовање Српској Православној Цркви и српском народу. Пренео је своје утиске и прве посете Косову и Метохији и цркви Светог Димитрија у коју се сливају реке људи, и упоредио је то са црквама у Француској где се на прсте могу избројати верници у храмовима.    За данашњу одбрану Православља на Косову и Метохији, у Црној Гори и у свим деловима где Срби живе, Арно Гујон је казао да је та борба постала симбол отпора, симбол наде свим Европљанима, показујући им пут духовне обнове и додао: „Српска Православна Црква је тренутно најживља Црква у Европи и част ми је што смо моја породица и ја део ње“ .    Директан пренос концерта обезбедио је ТВ Студио Б.   Његова Светост патријарх српски Иринеј благословио је свечани концерт, коме сваке године присуствује велики број угледних званица, архијереја и свештенослужитеља СПЦ, представника дипломатског кора, амбасадори Грчке и Русије,  државни и градски званичници, представника Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама, представника Војске Србије, сарадника „Православног пастирско-саветодавног центра", академици, професори, културни и јавни радници, донатори и добротвори Саборне цркве, као и гости из иностранства. У пратњи Свјатјејшег патријарха Иринеја били су епископ ремезијански г. Стефан (Шарић) и Никола Селаковић, изасланик Председника Републике Србије.   Домаћини славе Првог београдског певачког друштва, Светог Василија Великог 2020. године су професор др Радмила Милентијевић из Њујорка и приложници: Стана Којић, Бродац, Република Српска; Милан и Сенка Миланковић, Бродац, Република Српска; Ресторан Царева ћуприја, Београд; Игор Грбић и Сузана Милић из Београда.   Велики добротвор Саборне цркве и задужбинар Првог београдског певачког друштва је професор др. Радмила Милентијевић из Њујорка а остали добротвори Саборне цркве и хора ПБПД су: Канцеларија за сарадњу са верским заједницама; Дом војске Србије; Народно позориште, Београд; ГО Прибој; Продукцијска кућа "Комуна", Београд; "Гранд" продукција; ФК Партизан; доо "Младекс", Београд; Игор Грбић, ПУПД Јањушевић, Прибој; ресторан "Царева ћуприја", Београд; "Галеса", Нови Београд; "АСА Ивелик" доо, Београд; породица Рајовић; Симекс, Суботица; Винарија Чока; АРА - Аранђеловић, Лештане; Алура Мед, доо; Дејан Цвијовић; Драган Тарлаћ; Дејан Бодирога; Дејан Томашевић; Тома и Весна Фила; Александар Боричић; Радојко Станојевић; Породица Ђоковић; Милинко Млађен; Слободан и Милош Бијелић; Велибор Хајдуковић; Слободан и Даша Томовић; Миленко и Биљана Станковић; Срђан и Снежана Филиповић; Славића Лакићевић; Дарко Спасић; Лазар Ркокић; Лука Митић; Сузана Милић; Перо Јовановић; Његослав Трифковић; Синиђа Анђић; Владимир Атанацковић; Зоран Влајчић; Драган Поповић; Клење; Александар Влајчић; штампарија Беопринт, Београд; штампарија Драслар партнер.   На самом крају је старешина Саборне цркве, отац Петар Лукић, захвалио свима на подршци и помоћи у реализацији овог Новогодишњег концерта, који се, иначе, традиционално одржава од 1996. године. Први Новогодишњи концерт Саборне цркве, под називом „Новогодишњи благослов", био је одржан 14. јануара 1996. године, у "Кристалној дворани" београдског хотела Хајат, да би се његово одржавање, затим, традиционално пренело на велику сцену Народног позоришта у Београду. У извођењу првог концерта учествовали су: Прво београдско певачко друштво, под руковођењем диригента Владимира Милосављевића, Хор Вождовачке цркве, ансамбл „Ренесанс", солисти на народним инструментима, Бора Дугић на фрули и Жорж Грујић на рогу и гајдама.      Извор: Инфо-служба СПЦ

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...