Jump to content
Guest свештеник Иван

Духовни дарови и химна љубави (1 Коринћанима од 12-14 главе)

Recommended Posts

Guest свештеник Иван



Постављена слика


12. глава

1 А о духовним даровима, браћо, нећу да не знате. 2 Знате да кад бијасте незнабошци идосте безгласним идолима, како вас одвођаху. 3 Зато вам дајем на знање, да нико ко Духом Божијим говори не каже: Анатема на Исуса! И нико не може рећи: Исус је Господ, осим Духом Светим. 4 Различни су дарови,али је Дух исти. 5 И различне су службе, али је Господ исти. 6 И различна су дјејства, али је исти Бог који дјејствује све у свима. 7 Но свакоме се даје пројава Духа на корист. 8 Јер једноме се даје кроз Духа ријеч мудрости; а другоме ријеч знања по истом Духу; 9 А другоме вјера истим Духом; а другоме дарови исцјељивања истим Духом; 10 А другоме чињење чудеса, а другоме пророштво, а другоме разликовање духова, а другоме различни језици, а другоме тумачење језика. 11 А све ово чини један и исти Дух, дијелећи свакоме понаособ како хоће. 12 Јер као што је тијело једно и има удове многе, а сви удови једнога тијела, иако су многи, једно су тијело, тако и Христос. 13 Јер се и једним Духом сви ми крстисмо у једно тијело, били Јудејци, или Јелини, или робови, или слободни; и сви смо једним Духом напојени. 14 Јер и тијело није један уд него многи. 15 Ако рече нога: Пошто нисам рука, нисам од тијела; зар ипак није од тијела? 16 И ако рече ухо: Пошто нисам око, нисам од тијела; зар ипак није од тијела? Ако би све тијело било око, гдје је онда слух? 17 Ако би све било слух, гдје је мирисање? 18 А сада, Бог постави удове у тијелу, сваки поједини од њих како хтједе. 19 А ако би сви билиједан уд, гдје је тијело? 20 Сада пак, многи су удови, а једно тијело. 21 А око не може рећи руци: Не требаш ми; или опет глава ногама: Не требате ми. 22 Него, шта више, који се удови тијела чине да су слабији, неопходни су; 23 И који нам се чине мање часни на тијелу, њима придајемо већу част; 24 И неугледни наши удови имају већи углед, док оним угледним то не треба. Али Бог тако сложи тијело давши слабом уду већу част, 25 Да не буде раздора у тијелу него да се удови подједнако брину један за другога. 26 И ако страда један уд, с њим страдају сви удови; а ако ли се један уд прославља, с њим се радују сви удови. 27 А ви сте тијело Христово, и удови понаособ. 28 И ове постави Бог у Цркви: прво апостоле, Друго пророке, треће учитеље, затим чудотворце, онда дарове исцјељивања, помагања, управљања, различитих језика. 29 Јесу ли сви апостоли? Јесу ли сви пророци? Јесу ли сви учитељи? Јесу ли сви чудотворци? 30 Имају ли сви дарове исцјељивања? Говоре ли сви језике? Да ли сви тумаче? 31 А ревнујте за веће дарове. И показаћу вам још узвишенији пут.

13. глава

Постављена слика


1 Ако језике човјечије и анђеоске говорим, а љубави немам, онда сам као звоно које јечи, или кимвал који звечи. 2 И ако имам дар пророштва и знам све тајне и све знање, и ако имам сву вјеру да и горе премјештам, а љубави немам, ништа сам. 3 И ако раздам све имање своје, и ако предам тијело своје да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не користи. 4 Љубав дуго трпи, благотворна је, љубав не завиди, љубав се не горди, не надима се, 5 Не чини што не пристоји, не тражи своје, не раздражује се, не мисли о злу, 6 Не радује се неправди, а радује се истини, 7 Све сноси, све вјерује, свему се нада, све трпи. 8 Љубав никад не престаје, док ће пророштва нестати, језици ће замукнути, знање ће престати. 9 Јер дјелимично знамо, и дјелимично пророкујемо; 10 А када дође савршено, онда ће престати што је дјелимично. 11 Кад бијах дијете, као дијете говорах, као дијете мишљах, као дијете размишљах; а када сам постао човјек, одбацио сам што је дјетињско. 12 Јер сад видимо као у огледалу, у загонетки, а онда ћемо лицем у лице; сад знам дјелимично, а онда ћу познати као што бих познат. 13 А сад остаје вјера, нада, љубав, ово троје; али од њих највећа је љубав.

14. глава

1 Држите се љубави, и старајте се за духовне дарове, а особито да пророкујете. 2 Јер који говори језик, не говори људима него Богу: јер нико не разумије, пошто он духом говори тајне. 3 А који пророкује говори људима за назидање и бодрење и утјешење. 4 Јер који говори језик себе изграђује, а који пророкује Цркву изграђује. 5 А хтио бих да сви говорите језике, а особито да пророкујете; јер је већи онај који пророкује него онај који говори језике, сем ако и тумачи, да се Црква изграђује. 6 А сад, браћо, ако дођем к вама говорећи језике, шта ћу вам користити ако вам не будем говорио или у откривењу. или у познању, или у пророштву, или у поуци? 7 И бездушне ствари које дају глас, било свирала или гусле, ако не дају разговијетне гласове, како ће се разумјети шта се свира или гуди? 8 Јер, ако труба да нејасан глас, ко ће се припремити за бој? 9 Тако и ви, ако речете језиком неразумљиву ријеч. како ће се знати шта говорите? Јер ћете говорити у вјетар. 10 Ма колико да је на свијету врста гласова, али ниједан од њих није без значења. 11 Ако, дакле, не знам значење гласа, бићу туђин ономе који говори, и онај који говори биће мени туђин. 12 Тако и ви, будући да сте ревнитељи духовних дарова, трудите се да изобилујете у онима који су за изграђивање Цркве. 13 Зато, који говори језик, нека се моли Богу да и тумачи. 14 Јер ако се тим језиком молим Богу, мој дух се моли, а ум је мој без плода. 15 (та треба, дакле? Молићу се Богу духом: а молићу се и умом; хвалићу Бога духом, а хвалићу и умом. 16 Јер ако благосиљаш духом, како ће онај који заузима мјесто обичног вјерника рећи амин на твоје благодарење, кад не зна шта говориш? 17 Јер ти добро благодариш, али се други не изграђује. 18 Благодарим Богу мојему што говорим језике више од свију вас. 19 Али у Цркви волим рећи пет ријечи умом својим, да и друге поучим, неголи хиљаде ријечи језиком. 20 Браћо, не будите дјеца умом, него злоћом дјетињите, а умом будите савршени. 21 У Закону је написано: Туђим језицима и туђим уснама говорићу народу овоме, и ни тако ме неће послушати, говори Господ. 22 Тако су језици не знак вјерујућим, него невјерујућим, а пророштво не невјерујућим, него вјерујућим. 23 Ако се, дакле, скупи сва Црква на једно мјесто, па сви узговоре језике. а уђу неупућени или невјерујући, неће ли рећи да лудујете? 24 А ако сви пророкују, и уђе какав невјерујући или неупућени, бива покаран од свију и суђен од свију, 25 И тако тајне срца његова бивају откривене: и тада ће пасти ничице и поклониће се Богу, објављујући да је заиста Бог са вама. 26 (та, дакле, браћо? Када се сабирате сваки од вас има псалам, има поуку, има језик, има откривење, има тумачење; све нека буде за изграђивање. 27 Ако неко говори језик, онда нека их по двојица, или највише тројица, и то редом, а један нека тумачи. 28 Ако ли не буде тумача. нека ћути у Цркви, а нека говори самоме себи и Богу. 29 А пророци два или три нека говоре, а други нека расуђују. 30 Ако ли се открије другоме који сједи, први нека ућути. 31 Јер можете пророковати сви, један по један. да сви уче. и сви да се тјеше. 32 И духови пророчки покоравају се пророцима. 33 Јер Бог није Бог нереда, него мира. 34 Као по свима Црквама светих, жене ваше у Црквама да ћуте; јер њима није допуштено да говоре, него да се покоравају, као што и Закон говори. 35 Ако ли хоће шта да науче, нека код куће питају своје мужеве; јер је неприлично жени да говори у Цркви. 36 Еда ли од вас ријеч Божија изиђе? Или само до вас дође? 37 Ако ко сматра да је пророк или духован, нека разумије шта вам пишем, јер су ово Господње заповијести. 38 Ако ли ко неће да зна, нека не зна. 39 Тако, браћо моја, ревнујте да пророкујете. и језике говорити не забрањујте. 40 А све нека бива благообразно и уредно.
__________________________________
Кратко егзегетско тумачење:

Коринтска заједница била је, судећи по обиљу ванредних духовних дарова, који се у Новом завету углавном везују за нови почетак (нпр. Дап 2; Дап 10, 46 – примање Корнелија у Цркву; Дап 19, 6 – примање јовановаца у Цркву). Коринћани су преценили ове дарове (нарочито глосолалију), и стога се једни горде и преузносе, а други им завиде. Павле се труди да реши овај велики проблем који угрожава саму срж заједнице, а важност коју придаје овој теми увиђамо из великог дела посланице који јој посвећује.
12, 1-11: У 2. стиху видимо да некадашње идолопоклонство није чин слободе, већ принуђености услед тога што нису знали за боље. То је битно, јер ће један од критеријума за препознавање дарова од Бога бити то да онај ко их добије има слобоу у односу на њих. Из трећег стиха очигледно је да је неко ко је сматрао да има дарове Духа Исуса назвао проклетим (можда погрешно тумачећи Гал 3, 13). Ово је један од критеријума за разликовање истинских дарова. У стиховима 4-7 Павле започиње излагање заједништва у Духу, побијајући међусобне поделе у Коринту. Духовни дарови су на корист уједно појединца и заједнице. У стиховима 8-10 набраја се 9 дарова Духа, али не треба мислити да је ово потпун списак. Тешко је уочити разлику између мудрости и знања. Под вером се вероватно подразумева вера „која горе премешта“ (1 Кор 13, 2). Такође, не можемо знати шта се тачно подразумева под чињењем чуда; Теофилакт Охридски сматра да је у питању моћ кажњавања грешника, као у Дап 13, 11. Пророштво подразумева првенствено надахнуто објављивање речи Божије, као у Старом завету, мада може укључивати и прорицање будућности. „Разликовање духова“ јесте дар раљзликовања лажних и истинских пророка. Глосолалија о којој се овде говори разликује се од оне у Дап 2, јер тамо су људи разумели шта апостоли говоре, док овде говор није разумљив, осим онима који имају посебан дар тумачења језика. „Како хоће“ у 11. стиху не значи, како би се могло учинити, пуки „хир“ Духа Светога, већ значи да Он раздељује дарове онако како је најбоље, дајући свакоме онај дар који ће овај моћи да носи; иста мисао понавља се у стиху 18.
12, 12-31: Сада Павле даје слику Цркве као једног тела, организма, у ком сви удови (органи) имају своју улогу. У 13. стиху истиче да су у Цркви укинуте националне и социјалне разлике ради јединства (које сада они, због различитости дарова, цепају). У стиховима 15-21 даје конкретне примере, говорећи да завидљивост оних који имају „мање“ дарове (тачније, дарове који су се у Коринту мање ценили, иако су сви, као што Павле непрестано истиче, подједнако неопходни) изгледа као када би ухо завидело оку, или нога руци. Златоустр примећује да Павле не пореди ухо са руком, или ногу са оком, јер су они посве међусобно различити, а тако и ми, када завидимо, не завидимо онима који су много, него онима који су мало изнад нас. А, опет, ни они који имају цењеније дарове не могу одбацити оне који имају мање цењене. Не само да су удови једни другима неопходни, већ је страдање једног страдање свих, и радост једног радост свих. Ова слика о Цркви најприснија је метафора за јединство међу њним члановима. У стиху 28 Павле даје још један попис дарова, у ком се појављују, као најважнији, апостоли, пророци и учитељи. Нови дарови у односу на претходни попис јесу још и дарови помагања и управљања. Из различитог корпуса дарова у овом и претходном попису јасно нам је да Павле не намерава да наброји све дарове поименце. Битно му је да истакне који су дарови најважнији, као и да адресатима стави до знања да дар језика није толико важан (ставља га на последње место), на шта ће се касније поново осврнути. Ипак, све ово не значи да не треба да желе веће дарове од оних које тренутно имају. Али, најважнија од свега је заједница, тј. љубав, којој затим Павле пева химну, и ово је један од најлепших делова Новог завета.
13, 1-13: Оно што се сматра највећим даровима и врлинама, не значи ништа уколико ниоје учињено из љубави (стихови 1-3). Љубав коју Павле описује једнака је оној из које је Син Божији страдао за нас. То је љубав која апсолутно ништа не тражи заузврат (стихови 4-7). Предност љубави је у томе што вечно остаје (8). Павле их прекорева за детињаст начин мишљења, према ком им је важнији фасцинирајући ефекат дарова глосолалије него корист за себе и читаву узаједницу (11). Огледала (12) су у то време прављена глачањем метала. Иако је Коринт био познат по огледалима, само најбогатили могли су себи приуштити огледала која дају мање-више чист одраз; у већини је одраз био мутан, што објашњава поређење у стиху 12. У вези са стихом 13, Теофилакт тврди да ће се ванредни дарови Духа укинути када се вера рашири (што је у складу са на почетку реченим да се ови дарови везују за почетак заједнице). Вера и нада односе се на будући живот, и дарови треба да буду у њиховој служби, а љубав, која је учествовање у божанском начину постојања, јесте једино од свега овога што ће опстати у вечности. Дакле, удови тела Христовог не само да не треба да међусобно завиде или се преузносе, већ треба да имају живу љубав, какву Павле описује у овој химни, да би њихова заједница заиста била заједница Цркве.
14, 1-25: Затим се Павле још једном враћа на дарове, и то конкретно на однос између два дара – пророштва и језика. У бити, ова два дара су слични – оба подразумевају богонадахнуто говорење. Међутим, док је пророштво говорење разумљивим језиком, за језик су потребни тумачи. Према томе, предност има овај први, јер је разумљив свима. Критеријум дарова јесте њихова корисност за Цркву. Видимо да дар језика не само да је мање користан за заједницу, него и за појединца (стихови 13-15); међутим, постаје једнако користан уколико се има и дар тумачења тога што се говори (стих 5). Против нерастумачене глосолалије најречитије говори чиеница да сваки језик има своје значење, па је бескорисно говорити га ако га не разумемо (стих 10). Уместо „туђин“, дослован превод у 11. стиху био би варварин. Дакле, онај који ми говори неразумљивим језиком за мене је варварин; за античког Грка било би крајње понижавајуће да га неко сматра варварином. Да не би неко помислио да Павле омаловажава дар језика из зависти, он истиче да и сам има тај дар, и то више од свих (18-19). У стиху 20 Павле оепт позива да се отрезне од детињастог начина размишљања; „ум“ је превод речи „френ“, која изворно означава дијафрагму, али како је античка анатомија овде стављала функцију ума, онда је та реч у овом контексту временом постала синоним за реч „нус“. Цитат у стиху 21 је Иса 28, 11, и овде скреће пажњу на Божији суд. Стихови 22 и 25 међусобно су наизглед контрадикторни. Међутим, ако увидимо да се у стиху 25 ради о неверујућем који није никада чуо реч Божију, а у стиху 22 о онима који су је чули али нису поверовали (за шта их дар језика изобличава), онда ствари долазе на своје место.
14, 26-33: У стиху 26 помиње се још један дар – песништво, што још једном потврђује да Павле не мари да поброји све дарове поименце, јер му то није циљ. Овде Павле заповеда да све треба да буде по поретку. Оно што нам се овде открива (стих 32), јесте специфичност дарова Духа у односу на екстатичка стања незнабожачких гатара, врачара и сличних „харизматика“, а то је уједно још један критеријум за њихово разликовање: они који имају дарове нису њима поробљени, већ могу да их користе по својој слободи. Дакле, могућа је (и захтева се) њихова синергија са Духом Светим, а не слепо и несвесно препуштање његовом тобож магијском дејству.
14, 34-40: Заповести о положају жене у Цркви треба посматрати у светлу њеног тадашњег социјалног положаја. Да је жени дата превелика слобода у односу на уобичајен статус у друштву, то би изазвало вероватно презир околине према Цркви. Иначе, имамо сведочанства и о женама харизматицима (нпр. 1 Кор 11, 5). Свакако, ту је и одјек Пост 3, 16. Стих 37 говори да ће истински харизматици препознати истину овога што Павле говори. „Нека не зна“ у стиху 38 може бити: „неће бити признат“.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Дивна је "Химна љубави "
Када питају за дефиницију љубави... требало би одговорити њоме!
  :aplauz:dada.gif

 

facenew22222222

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest - . . .-

Ал' си извадио тему... потпуно сам заборавио да сам ово објавио :)) то је још онај мој први профил када сам био обрисао у знак протеста :)

Немам то, ако неко има нека постави, ако нема, ајде они који раде у фотошопу нека направе нешто

Share this post


Link to post
Share on other sites

"Љубав дуго трпи, благотворна је, љубав не завиди, љубав се не горди, не надима се, 5 Не чини што не пристоји, не тражи своје, не раздражује се, не мисли о злу, 6 Не радује се неправди, а радује се истини, 7 Све сноси, све вјерује, свему се нада, све трпи."

 

Јесте ли свјесни љубави Божије према вама, као што је горе описана, доживљавате ли је и у чему је конкретно прпознајете? 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Јесте ли свјесни љубави Божије према вама, као што је горе описана, доживљавате ли је и у чему је конкретно прпознајете?

 

Prepoznajem ljubav Božju u tome što osećam potpunu i iskonsku pripadnost u živome Bogu. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...