Jump to content
Милан Ракић

Француска-Хрватска, финале ФИФА СП 2018-За кога (и да ли) навијате? [АНКЕТА]

Rate this topic

За репрезентацију које државе ћете навијати у финалу СП?  

29 members have voted

  1. 1. За репрезентацију које државе ћете навијати у финалу СП?

    • Француска
      18
    • Хрватска
      11


Recommended Posts

Сутра у 17 сати по нашем времену, на стадиону Лужники у Москви ће се одиграти финална утакмица Светског првенства у фудбалу.

2018-fifa-world-cup-final-france-vs-croa

Састаће се репрезентације Француске и Хрватске, тимови који су до финала дошли без изгубљеног меча.

1116529059.png

Просторије чијег фудбалског савеза ће красити "Богиња", сазнаћемо дакле сутра.

348435_svetsko-prvenstvo-trofej-reuter-m

У овој мини-анкети Форума "Поуке.орг", позвани сте, ко жели, да оставите одговор за коју ћете репрезентацију сутра "навијати" (ако уопште будете) и наравно нисте дужни икоме своју одлуку да образлажете...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Hrvatska iz više razloga. Bili su odlični tokom čitavog prvenstva i od svih reprezentacija najviše su pokazali, čak i od Francuske. Statistički su bolji, imaju sve pobjede do finala, Francuska ima jedan remi. Mentalno su izuzetno jaki, tri puta su primali gol u nokaut fazi i tri puta se vraćali nikad ne prepustivši protivniku incijativu. Mala su zemlja i ako osvoje mundijal, činjenica da mundijal nije osvojila nijedna fudbalska sila nekako mi prčinjava zadovoljstvo. Osvajanje titule prvaka svijeta Hrvatima bi bilo možda ekvivalento sreći koju bi Brazilci osjećali da su dosad osvojili sve titule prvaka od 1930. Ako neko mali mora to doživjeti, i pomrsiti konce velikima neka to bude makar i Hrvatska. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 32 минута, Justin Waters рече

Hrvatska iz više razloga. Bili su odlični tokom čitavog prvenstva i od svih reprezentacija najviše su pokazali, čak i od Francuske. Statistički su bolji, imaju sve pobjede do finala, Francuska ima jedan remi. Mentalno su izuzetno jaki, tri puta su primali gol u nokaut fazi i tri puta se vraćali nikad ne prepustivši protivniku incijativu. Mala su zemlja i ako osvoje mundijal, činjenica da mundijal nije osvojila nijedna fudbalska sila nekako mi prčinjava zadovoljstvo. Osvajanje titule prvaka svijeta Hrvatima bi bilo možda ekvivalento sreći koju bi Brazilci osjećali da su dosad osvojili sve titule prvaka od 1930. Ako neko mali mora to doživjeti, i pomrsiti konce velikima neka to bude makar i Hrvatska. 

a ti si i od ranije poznat po kroatofilstvu, na stranu ovi robin hudovski argumenti

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Justin Waters рече

Ni slučajno nisam kroatofil. Nego za koga ćeš ti navijati, ako uopšte budeš gledao utkamicu? 

za nikoga, nemam za koga navijati, a vec deset godina uopste ne pratim sport, prece su mi neke druge stvari, nedostatak vremena  je glavni krivac.

ne znam bas za ovo kroatofilstvo, davno u mojim pocetcima na ovom forumu sam stekao utisak da cijenis hrvate, jednom si meni objasnjavao kako u hrvatskoj nema niko nista protiv srba, kako si isao tamo na neko takmicenje, sta li, mislim da si bas ti to bio, da te nisam zamjenio zxa drugog kroatofila, a?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, kordun рече

za nikoga, nemam za koga navijati, a vec deset godina uopste ne pratim sport, prece su mi neke druge stvari, nedostatak vremena  je glavni krivac.

ne znam bas za ovo kroatofilstvo, davno u mojim pocetcima na ovom forumu sam stekao utisak da cijenis hrvate, jednom si meni objasnjavao kako u hrvatskoj nema niko nista protiv srba, kako si isao tamo na neko takmicenje, sta li, mislim da si bas ti to bio, da te nisam zamjenio zxa drugog kroatofila, a?

Zamjenio si me. Ne takmicim se ni u kakvoj disciplini. A to da ima u Hrvatskoj koji mrze Srbe patoliški to mi je sasvim jasno. Pošto pratim sport, i interesuje me finale naravno da ću sa zanimanjem gledati meč Francuska - Hrvatska i prema tome sam se odredio na koji način ću pratiti. U slučaju poraza Hvatske dakako neću liti suze niti se previše potresti. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 минута, Justin Waters рече

Zamjenio si me. Ne takmicim se ni u kakvoj disciplini. A to da ima u Hrvatskoj koji mrze Srbe patoliški to mi je sasvim jasno. Pošto pratim sport, i interesuje me finale naravno da ću sa zanimanjem gledati meč Francuska - Hrvatska i prema tome sam se odredio na koji način ću pratiti. U slučaju poraza Hvatske dakako neću liti suze niti se previše potresti. 

ok, izvini onda sto sma te zamjenio sa drugim kroatofilom...

da, ima tamo kod njih mnogih koji patoloski mrze srbe, citav drzevni sistem im je zatrovan sa time, neces srpsku pjesmu cuti na njihovom radiju lako, kamo li sta drugo, problem je u tome sto njihova reprezentacija u fudbalu je bas tima kojih nije malo velika pokretacka sila, znas one stadinske pjesme, ubij, ubij srbina, srbe na vrbe, za dom i slicno, meni je malo debilno iz srbije navijati za hrvate, sem u slucaju da nisi srbin.

sa istim robin hudovskim argumentima koje si navodio tu gore ce sutra jos lakse biti navijati za kosovo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Za Charvate - ako igraju fudbal tako kao što sviraju i pjevaju sigurno će pobjediti. Evo malo moravskog hrvatskog folklora, Isusovo magare se žalilo da joj je dosadan, možda ne voli klapsko pjevanje. Sigurno je Dervenčanka. :D 

 

 

 

Ovo su hrvatske babe iz Poštorne, Poštorna je jedno od hrvatskih sela na Moravi

Imaju tamo i svoj fudbalski klub, manšaft Charvatská Nova Ves


Призабери фајлове...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Мени је природно дошло да навијам за Хрвате, у овој фази такмичења, а још су показали изванредну игру и упорност. Нема нам ко ближи од Хрвата, као два плућна крила смо, а то што је између два Сватска рата унето непријатељство међу нама, јесте прича за себе која може имати срећни крај, у славу Божју.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ја навијам за Хрвате зато што су они на неки начин "наши". И тако ми је забавније да гледам кад играју "наши" против "њихових", али чик да кажем ово ако будем гледао на неком јавном месту. Појели би ме живог.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Покушавам да замислим Јевреја који би навијао за Немачку која није прошла кроз фазу покајања. (ако је Немачка до краја то уопште прошла)

Узме тако Јвреј, потомак жртава из Аушвица, да "објективише" и тражи разлоге због којих би навијао за репрезентацију Немачке чији играчи певају нацистичке песме, чији навијачи каче кукасте крстове, чији играчи,узвикују нацистиче слогане, чији је играч пре пар година узвикивао "Зиг хајл" пред пуним стадионом....Објективизам и ренесанса.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Нисмо толико различити као што је између Јевреја и Немаца. Срби и Хрвати су као рођена браћа, која су се јако посвађала јер је то жеља светских сила.. Али Бог мири.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By Поуке.орг - инфо
      Протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије, позвао је вјерни народ који се вечерас сабрао на молебан Пресветој Богородици у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици да појачају молитву у овим тренуцима док је владика Јоаникије са свештеницима утамничен.     Подсјетивши на преславно избављење Светога Петра од окова (верига) у које је био окован од безаконог Ирода, прота Гојко је казао да у тим часовима заточеништва апостола Петра у срцима апостола и свих хришћана тога времена није било ништа друго осим усрдне молитве из срца. По његовим ријечима то је најблаженије стање у коме човјек може да се нађе:   “Зато подсјећам себе и вас, да вечерас и ових дана, колико год је то могуће, испунимо наша срца молитвом. И ако наша молитва буде усрдна, онда неће бити мјеста да нам неко подметне или да онај непоменик убаци у наше срце ни мржњу, ни нервозу, ни завист, ни било што од тога“, поручио је о. Гојко.   Казао је да вечерас “овдје није мјесто да мислимо што је рекао Марко, шта је написао Јанко, шта мисли Митар, кад ће доћи Ђорђе”, него је вријеме за молитву Господу:   “Очигледно да смо дошли у дане, браћо и сестре, кад су наше снаге на измаку. Више не може човјек ништа да уради, све смо урадили и сад све предајемо у руке Божије! И то и јесте први и основни разлог зашто кажемо одавде, са ове молитве, да сви пођемо својим кућама.”   Нагласио је да правници раде свој посао, новинари свој посао, као и да су свештеници обилазили амбасаде и сва мјеста гдје треба да се чује и каже ријеч протеста против ове неправде.   “Чули сте како је речено у данашњем Јеванђељу: Немојте се бринути шта ћете рећи када дођете испред власти земаљских, Дух Свети ће вам рећи оно што треба. Ми смо рекли оно што треба, молитву Господу више пута поновили на овоме светоме освештаноме мјесту. Чекаћемо и молићемо се Богу у својим кућама, на свом мјесту, а ако буде требало ево нас сјутра опет овдје! Стрпљење, љубав, пажња, молитва! ”   Ректор Цетињске богословије је казао да ће владика Јоаникије и остали свештеници, ако је Божија воља, вечерас изаћи из притвора и да не би смјели никаквим поступком да натрунимо то ослобођење.   “Ако није, дани су пред нама па ћемо видјети ко је вјера и ко је невјера и како треба да се ради. Зато нека Господ благослови ваше домове и вашим кућама понесите Божји благослов. И тако колико нам буде Бог дао дана, памети, здравља присебности, среће, толико нека се све испуни молитвом”, казао је протојереј-ставрофор Гојко Перовић.   Службе у Храму Христовог Васкрсења се редовно служе, ујутро у 8 часова је Света литургија и увече у 18 часова молебан.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • By Вилер Текс
      Оци, браћо и сестре
      Ево једног подсетника на углавном заборављене жртве из српског народа које су страдале на данашњи дан.
      Иначе сајт је јако занимљив и има доста података о нашем страдању. 
      http://www.zlocininadsrbima.com/Novost.aspx?Naslov=Upаlitе-svеcе,-imаtе-i-zа-kоgа
    • By Иван Недић
      Кога од преминулих познатих личности бисте волели да Господ прими у Царство, а да притом не знате да ли је та особа имала (или чак знате да није имала) било какве везе са Црквом, православљем, још шире хришћанством, још шире вером уопште?
      Заправо, оно што сам хтео је да са вама поделим радост слушања Мишела Петрућијанија
      https://www.youtube.com/watch?v=cvrP-WtHu-U
       
    • By Поуке.орг - инфо
      Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије служио је данас, на празник Светог Игњатија Богоносца, Светог  Данила Другог, архиепископа српског, Свету архијерејску литургију у храму Светих апостола Петра и Павла, у Бијелом Пољу. Током светог богослужења Преосвећени Епископ је у свештенички чин рукоположио досадашњег ђакона, теолога Огњена Фемића.     У архипастирској бесједи Владика је говорио о Светом Игњатију Богоносцу и Светом Данилу Другом, архиепископу српском који је као Епископ хумски столовао у Бијелом Пољу. У његово вријеме обновљена је, проширена и украшена светиња храм Светих Петра и Павла.   Владика Јоаникије је оцијенио да се „врши страшна неправда над СПЦ и осмишљен, испројектован удар на православље у Црној Гори“. Ми смо, као хришћани, истакао је он, дужни да дамо отпор и устанемо против неправде, што је овај народ са својим свештеницима и учинио.   „Подсјећамо ову државу и цијелу домаћу и међународну јавност на ону основну истину да држава стоји на грађанину, као што Црква стоји на вјернику, али за државу то има још веће значење. Ако је, ових дана, толико грађана Црне Горе православне вјере изразило своје неслагање са неправдом која се чини, приликом доношења Закона, и ако је било толико наших оправданих реакција, и излазак на улице, када је све, већ, доведено до апсурда, онда сваки тај излазак и свак ко је изашао, свједочи да је тај закон ништаван и да није донесен у складу са вољом већинске Цркве у Црној Гори“, констатовао је Владика будимљанско-никшићки.   Казао је да се, према томе, закон мора да повуче.   „Тако би то било у свакој цивилизованој, а нарочито у оној проевропској држави, како данас говоре. Међутим, Црна Гора се са овим законом враћа у примитивизам, овај закон није у складу ни са правом, ни са правдом, нити са међународним стандардима, он је само у складу са злом вољом и похлепом оних који желе да отму црквену имовину, и да понизе Цркву Свету Божју православну, и нашу свету вјеру. Ми не смијемо дозволити да се газе завештања Светог  Kнеза Мирослава, и Жупана Првослава, и Стефана  Немањића ктитора Мораче, и Светога Василија Острошког , и осталих Божјих угодника из рода  нашега, који су су подизали светиње, Богу их и цркви посвећивали, намјењивали их за покој својих душа. И власти говоре да они неће скрнавити Светиње, али послије ће говорити чим се упишу,  да су они власници па могу са њима да раде шта хоће. И већ су рекли шта би жељели да ураде од наших светиња -да их дијеле коме они хоће и како хоће и да их претворе у бизнис и да понизе нашу свету вјеру. Не смијемо то, драга браћо и сестре, дозволити и ми се боримо колико можемо. Али не боримо огњем и мачем, него истином и правдом. А када је све доведено до апсурда изашли смо да јавно посвједочимо своје неслагање са својим народом и на улице. Наша борба није ни против кога лично, него против неправде. Тражимо од наших власти да овај закон повуче,  или да га радикално измијене у оним дијеловима који су за цркву неприхватљиви“, поручио је Владика будимљанско-никшићки.   Подсјетио је да су се властодршци са свима су се договорали осим са СПЦ.   „Договарају се и са пчеларима и са ловцима, када мисле да донесу уредбе или законе о пчеларима, ловцима или риболовцима и било којој другој заједници мањој или већој, а са најбројнијом вјерском заједницом – Црквом Православном нису хтјели да се договоре. То што причају да су хтјели да се договоре лажу, само су хтјели да оставе утисак, да фингирају дијалог, кога није било“, казао је он.   Све то је, додао јеон, било наметање.   „И ми не можемо да прихватимо  никакво наметање, а разговор, дијалог и договор братски увијек, ради добра и цркве и државе, а посебно ради добра нашега народа. Ето, драга браћо и сестре, због чега се ових дана сабирамо. Сабирамо се, обједињујемо и духовно се снажимо  кроз наше заједништо, примањем Светих Тајни и кроз дијељење ове муке и неправде која је снашла наш род. Али кроз то јачамо, зато што смо са Христом и зато што војујемо у име Христово истином и правдом. И ништа то нама није непознато. Црква у овом свијету и вијеку је војујућа црква, која за истину и правду војује увијек. И жели братску љубав и слогу, тамо гдје нема доброте, љубави и слоге, нема ни праве вјере. Ми смо се објединили и када смо јединствени знамо да, ако са Христом страдамо и подносимо ове муке  и патње, да ћемо са њиме и побиједити, јер крст Господњи колико је симбол страдања Христовог толико је и знак његовога Васкрсења и над смрћу, и над сваким злом и неправдом“, закључио је владика Јоаникије.   Он је пожелио да Божић вјерницима донесе радост и да она уђе у сваки дом и  породицу. Посебно је честитао новом свештенослужитељу олтара Господњега, свештенику Огњену Фемићу, који је данас рукоположен.   “Огњен се данас  лијепо спремио. Лијепо се образовао и није журио да прими свештенички чин све док није осјетио у своме срцу да га је Господ заиста призвао на свештеничку службу. Радио је и друге послове, упознао људе, упознао карактере, стекао искуство и сада спремно ступа на свештеничку службу. Он ће добити једну велику парохију поред града Никшића, гдје је све спремно за новог свештеника да се тамо настани, и народ га тамо жељно чека. И даће Бог да га укријепи,  да његова свештеничка служба засвијетли и да буде и њему на спасење и на спасење свима онима којима он буде свештеник и духовник и парох. Да се обједињавамо око престола Божјег, око колијевке Христа Богомладенца да својом љубављу препородимо и себе и своје породице, пријатеље и непријатеље. Амин, Боже дај” бесједио је владика Јоаникије.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • By александар живаљев
      За кога ради Амфилохије
      У том свом одабиру, Митрополит постаје – громада. Он је онај у којем се препознаје сваки храбри и честити Србин, који се није самоизнио на пијацу продаје сопственог људског достојанства, ту највећу пијацу овога времена
      Од   Јован Пламенац ИН4С --  08/10/2019  митрополит Амфилохије Пише: Протојереј Јован Пламенац
      За кога ради Амфилохије Радовић, митрополит црногорско-приморски? Па, зна се: за Удбу, за Мила Ђукановића, Русе, а сада и Американце. У то нема сумње, јер то кажу таблоиди Српски телеграф, Информер, Курир… и надасве, као гарант истине, кровни, АРХИтаблоид Беба Поповић.
        Томе и служе таблоиди у Србији, да позивајући се на „повјерљиве изворе“, наравно анонимне, „разоткрију“ и дезавуишу противнике политике Александра Вучића.
      А један од највећих, ако ли не, као појединац, и највећи противник политике Александра Вучића је управо Митрополит Амфилохије. Спор међу њима настао је због Косова и Метохије; по питању статуса тог дијела Србије интереси су им супротстављени.
        Док се Вучић, којег је Запад, као политичка и војна артикулација интереса великих банака, довео на положај предсједника Србије, свим силама довија да де факто признање НАТО корала Косово за државу, које је остварио Бриселским споразумом, игноришући Резолуцију Савјета безбедности 1244, доведе до де јуре признања, јер ако ту своју обавезу не испуни, у складу са мафијашким принципима Запада, пуцаће му ако не у главу а оно у политичку каријеру и самим тим у новчаник, владика Амфилохије, којем је устоличењем у трон црногорских митрополита повјерено да буде и егзарх (чувар) трона пећког, свом својом земаљском снагом труди се да то исто Косово (које убухвата и Метохију) сачува за српски народ.
      Не може и паре и јаре, тако ни Косово не може бити и посебна држава и дио Србије. Тако и у сукобу Вучића и Митрополита немогуће је остварити компромис.
        Тај сукоб Митрополита у Вучића, видјело се и раније, а посебно је видљиво ових дана, пренио се и у сам врх Српске православне цркве, у Патријаршију, Синод и Архијерејски сабор. И показао је колико је небоземна институција Црква Христова у свом овоземаљском дијелу крцата људским слабостима.
      Александар Вучић Материјалистички врједносни систем преплавио је Цркву овога свијета и вијека, њене свештенике, архијереје, па и њихову паству, вјерни народ. Подлегли смо сластима положаја, славе и новца, тјелесног уживања, узајамно прожетим, отворили им своја срца и душе, док Бога носамо на уснама.
      И Митрополит Амфилохије носи бреме својих људских слабости. И сам је склон да животне проблеме Цркве гурне под тепих. Ови, на изглед ситни проблеми у Цркви када буду објелодањени, у амбијенту новопаганског свијета, чији су служитељи режими свих држава на Балкану, али и у добром дијелу свијета, и скоро сви медији, добијају многоструке размјере.
      Митрополит их прикрива да би Цркву сачувао од неопаганске злурадости и хајке. Али, у том гурању прљавштине под тепих она све више расте, бубри и, у једном тренутку, распрсне се, као чир, и тај гној исцури и засмрди. Као ово сада…
      „Црква је увијек имала проблеме, али их је и рјешевала“, рекао ми је једном, у манастиру Острогу, владика Јоаникије. Цркву чине и људи, који у њу уносе своје слабости. И тако настају њени проблеми. Али, своје проблеме Црква мора да рјешава, не да их прикрива. Без обзира на цијену. Одлагање рјешавања тих проблема раслабљује Цркву.
      Исус Христос, који је глава Цркве и овога и онога свијете, све вријеме нуди мелем оздрављења својим удовима, али неће их силом оздравити. Христос би обесмислио суштину личности, слободе коју је даривао човјеку дарујући му живот, ако би му било што чинио мимо његове воље, његове сагласности, па и лијечио га.
      Лијек је ту, на дохват нам руке и ума, у светом Јеванђељу. На нама, на слободи наше личности је да ли ћемо да га узмемо, да ли ћемо двери својих душа да држимо затворене за Бога, или ћемо Богу, који тако стрпљиво чека, да допустимо да уђе у нас.
      O. Јован Пламенац Када дара пређе мјеру, као што је било озакоњење убијања зачете а нерођене дјеце, те промоција педерастије као мјере вриједности, као ово сада настојање Вучића да изврши своју обавезу према онима који су га довели на власт, због које су га и довели, да им и правно преда Косово, када се дође до зида, онда Митрополит свуче своје људске слабости и постаје онај црногорски војник са Вучјег дола и Мојковца, руски војник који је разбио Наполеона и Хитлера, навлачи срчаност Давидову и, као кнез Лазар, стојећи на ивица ножа, у понуди земаљског и небеског, или-или, без оклијевања бира – Царство небеско.
      У том свом одабиру, Митрополит постаје – громада. Он је онај у којем се препознаје сваки храбри и честити Србин, који се није самоизнио на пијацу продаје сопственог људског достојанства, ту највећу пијацу овога времена.
      А пуно је Срба који су достојни имена Човјек. Двојица су се ових дана доказали на велика врата: Мило Ломпар и Матија Бећковић. Беби-медији у Србији и Црној Гори затворени су за оне који српску нацију грчевито држе усправљеном, као да држе јарбол којег разбија оркан, а отворени су за протагонисте обезличене масе, наливене у овај живот као у шоу, у којем се новцем великих банака, као у анимацији, имена претварају у бројке.
      Пуно је и истинских служитеља Олтара Бога Вишњега. Они, гласније или тише, солирају. Њихово удруживање од овдашњих слугу капитала Запада, како оних у државним властима тако и оних у Цркви, било би препознато као паравојна организација. Не мало их је и у Архијерејском сабору Српске православне цркве. Они се или не виде или се слабо виде.
      Засјенила их је грандиозна личност Митрополита Амфилоха, који је стуб не само српског, него и цјелокупног, васељенског православља. Али, не толико од Митрополита колико од њих зависи куда ће даље Српска православна црква: хоће ли устрајати на путу Јеванђеља или ће је, привремено, прогутати аждаја новопаганског свијета.
      Ко има очи да види и уши да чује, јасно му је за кога ради Митрополит Амфилохије. Он ради за – Исуса Христа.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...