Jump to content

Француска-Хрватска, финале ФИФА СП 2018-За кога (и да ли) навијате? [АНКЕТА]

Оцени ову тему


За репрезентацију које државе ћете навијати у финалу СП?  

29 члановâ је гласало

  1. 1. За репрезентацију које државе ћете навијати у финалу СП?

    • Француска
      18
    • Хрватска
      11


Препоручена порука

  • Одговори 251
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Покушавам да замислим Јевреја који би навијао за Немачку која није прошла кроз фазу покајања. (ако је Немачка до краја то уопште прошла) Узме тако Јвреј, потомак жртава из Аушвица, да "објективиш

Честитке Хрватској за одличну игру и заиста историјски успех, не само за Хрватску већ и у оквиру историје светских првенстава, успели су оно што је мало коме пошло за руком. Ипак, фудбал на стран

@Justin Waters , pa kad počnu da skandiraju posle pobede: Srbe na vrbe i Krim je Ukrajina, sigurno će biti pravo "zadovoljstvo" navijati za njih!

Постоване слике

@Justin Waters 

Sve napisano moze da stoji, ali u osnovi prica je bila o pobedi Francuske u ovom datom momentu. Dakle, nesto kao kad bi mi igrali u finalu, pri cemu bi npr. 8 igraca bilo poreklom iz Juzne Koreje, i onda kazemo - "nacionalni tim Srbije osvojio pehar", a to prosto ne bi bilo tacno.

Ako ce sve da si izmesti van nacionalnih krugova, i tako da se igra - to je nesto drugo. Ali kititi svoju naciju ljudima koji joj prirodno ne pripadaju je prosto bedno.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 9 минута, obi-wan рече

@Justin Waters 

Sve napisano moze da stoji, ali u osnovi prica je bila o pobedi Francuske u ovom datom momentu. Dakle, nesto kao kad bi mi igrali u finalu, pri cemu bi npr. 8 igraca bilo poreklom iz Juzne Koreje, i onda kazemo - "nacionalni tim Srbije osvojio pehar", a to prosto ne bi bilo tacno.

Ako ce sve da si izmesti van nacionalnih krugova, i tako da se igra - to je nesto drugo. Ali kititi svoju naciju ljudima koji joj prirodno ne pripadaju je prosto bedno.

Drug Tito je rekao da svako ima pravo da bude ono što osjeća.

Više je stvar u stručnom rukovođenju i upravi...tako da i projesčni klubovi mogu imati velike uspjehe ako se zadovolje ovi kriteriji....po meni je Island najveće iznenađenje.

Mislim da teško nešto govori i veliki Milojko Pantić.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 11 часа, Isusovo magare рече

Svaka zemlja ima svoju bolest..znaš kako se moli "od kuge,gladi i rata...oslobodi nas Gospodine.." ja bih dodala "od kuge,gladi,rata i hercegovaca...oslobodi nas Gospodine!!"

Hercegovaca u nas nemamo :D 

 

 

  • Свиђа ми се 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ако ово изнад што је Зајрон цитирао није нека шала, онда је пројава узнапредовале болести управо сматрање Херцеговаца за болест неке земље, јер су они једини преостали здрав народ у целом овом нашем болесном региону.
 

  • Свиђа ми се 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

 

пре 2 часа, obi-wan рече

@Justin Waters 

Sve napisano moze da stoji, ali u osnovi prica je bila o pobedi Francuske u ovom datom momentu. Dakle, nesto kao kad bi mi igrali u finalu, pri cemu bi npr. 8 igraca bilo poreklom iz Juzne Koreje, i onda kazemo - "nacionalni tim Srbije osvojio pehar", a to prosto ne bi bilo tacno.

Ako ce sve da si izmesti van nacionalnih krugova, i tako da se igra - to je nesto drugo. Ali kititi svoju naciju ljudima koji joj prirodno ne pripadaju je prosto bedno.

Александар Ђорђевић селектор наше кошаркашке репрезентације је рекао да никада странац неће играти кошарку под Српском заставом,јер за то нема потребе и слажем се са њиме у том делу, након неког времена је позвао играча Стефан Пено отац Србин мајка Гвајанка и ни ту нисам видео проблем али сам видео проблем у будућности све више играча са балкана у било ком спорту  биће из других земаља родом или мешовитих бракова. Разлог политика.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 15 минута, Марина Савковић рече

Ако ово изнад што је Зајрон цитирао није нека шала, онда је пројава узнапредовале болести управо сматрање Херцеговаца за болест неке земље, јер су они једини преостали здрав народ у целом овом нашем болесном региону.
 

Eto ti onda Thompson pa ga slušaj..on ti je čistokrvni..:))

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 часа, kopitar рече

Drug Tito je rekao da svako ima pravo da bude ono što osjeća.

Više je stvar u stručnom rukovođenju i upravi...tako da i projesčni klubovi mogu imati velike uspjehe ako se zadovolje ovi kriteriji....po meni je Island najveće iznenađenje.

Mislim da teško nešto govori i veliki Milojko Pantić.

Ja se osjećam kao Tito!!:2hf007n:

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
1 hour ago, Марина Савковић рече

Ако ово изнад што је Зајрон цитирао није нека шала, онда је пројава узнапредовале болести управо сматрање Херцеговаца за болест неке земље, јер су они једини преостали здрав народ у целом овом нашем болесном региону.
 

Da Morava nema Bosance i Hercegovce nije ni šala ni nikakva uznapredovala bolest vec konstatacija, otkud bi ih tamo imali?

Dakle Bosance i Hercegovce na Moravi nemamo ali pjesme o Hercegovini, Bosni, Srbiji, Dalmaciji, Crnoj Gori i Moravske Hrvate - to imamo. :D 

 

 

 

 

 

Folklorni ansambl gradišćanskih Hrvata "KOLO SLAVUJ", Beč, Austrija "Kiritof na Moravi - Tanci i jačke moravskih Hrvatov" – plesovi i pjesme moravskih Hrvata

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 46 минута, Zayron рече

Da Morava nema Bosance i Hercegovce nije ni šala ni nikakva uznapredovala bolest vec konstatacija, otkud bi ih tamo imali?

Dakle Bosance i Hercegovce na Moravi nemamo ali pjesme o Hercegovini, Bosni, Srbiji, Dalmaciji, Crnoj Gori i Moravske Hrvate - to imamo. :D 

I o Beogradu takodjer:

https://tinyurl.com/y9m96vrb

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 5 часа, obi-wan рече

@Justin Waters 

Sve napisano moze da stoji, ali u osnovi prica je bila o pobedi Francuske u ovom datom momentu. Dakle, nesto kao kad bi mi igrali u finalu, pri cemu bi npr. 8 igraca bilo poreklom iz Juzne Koreje, i onda kazemo - "nacionalni tim Srbije osvojio pehar", a to prosto ne bi bilo tacno.

Ako ce sve da si izmesti van nacionalnih krugova, i tako da se igra - to je nesto drugo. Ali kititi svoju naciju ljudima koji joj prirodno ne pripadaju je prosto bedno.

Tvoja definicija nacije kao nečeg prirodnog nije baš u potpunosti ispravna. Nacija je socijalni konstrukt, i stvar dogovora ljudi. Zašto Mbape ne pripada Francuskoj makar i prirodno? Šta to znači prirodno?

Ako je Mbape rođen u Francuskoj, osjeća se kao Francuz, ima francusko državljanstvo, on je Francuz bez obzira odakle su mu roditelji. U Francuskojm timu ima onoliko Francuza koliko ih se izjasni da su Francuz, ostali i ne moraju biti ako se izjašnjavaju drugačije oni su oni drugi koji imaju francuski pasoš i pravo igranja za Francusku reprezentaciju. 

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 сат, Justin Waters рече

Tvoja definicija nacije kao nečeg prirodnog nije baš u potpunosti ispravna. Nacija je socijalni konstrukt, i stvar dogovora ljudi. Zašto Mbape ne pripada Francuskoj makar i prirodno? Šta to znači prirodno?

Ako je Mbape rođen u Francuskoj, osjeća se kao Francuz, ima francusko državljanstvo, on je Francuz bez obzira odakle su mu roditelji. U Francuskojm timu ima onoliko Francuza koliko ih se izjasni da su Francuz, ostali i ne moraju biti ako se izjašnjavaju drugačije oni su oni drugi koji imaju francuski pasoš i pravo igranja za Francusku reprezentaciju.

Mislio sam na zemlju porekla. Moze, naravno, i masa Kineza da se izjasne da su Srbi - nemam bas nista protiv - ali priznaces da bi to bilo prilicno apsurdno.

I nije bas da je nacija socijalni konstrukt, ona je izrasla prevashodno na plemenskim temeljima, a to bi vec bilo nesto skroz drugo. Pleme je izrastalo iz prirodnih, porodicnih veza - ili jesi bio clan plemena, ili nisi, nije postojalo "slobodno izjasnjavanje" u tom pogledu. I nesporno je da postojece "prirodne" nacije imaju svoj karakteristike, i da se jedna od druge solidno razlikuju, cak i unutar istih narodnih grupa (npr. Slovena). Naravno, vremenom je dolazilo i do delimicnih mesanja i medjuuticaja medju narodima, ali to nimalo nije ukinulo posebnost svakog naroda za sebe.

I da se razumemo - poenta ove price jeste da je upravo ta raznorodnost ljudi odlicna stvar, i da treba da se ocuva i podstice, tako da narodi nadopunjuju jedni druge u tim svojim razlicitostima, a ne da se na silu ide na nekakve "unifikacije". Raznorodnost nije mana, nego upravo bogatstvo ljudskog roda. I stoga je smesno da se covek iz Afrike izjasnjava kao Francuz (a to, bez ikakve sumnje, cini samo i iskljucivo zbog polozaja i pogodnosti tog drustva, koje mu je omogucilo licni prosperitet), kad je i njegovo pravo poreklo sasvim normalno i pozeljno, i predstavlja jedan vazan komad u mozaiku celog covecanstva. Da je npr. Tesla isao ovom "logikom", on bi bez ikakve sumnje imao svaku osnovu da se izjasni kao Amerikanac, i da sasvim zanemari i zaboravi svoje poreklo. Jer, sta ce mu to, ako je vec nacija socijalni konstrukt? On se, medjutim, kako i sam kaze, itekako dicio svojim srpskim poreklom. Analogno, Mbape bi itekako trebao da istakne ko je on u stvari, iako zivi u Francuskoj, i da se itekako dici svojim africkim poreklom. Jedino sto onda ne bi igrao za "nacionalni tim". A to nas opet vraca na pocetak price, i ono sto sam rekao na tom pocetku: Francuska se ovde kiti tudjim perjem. Oni jesu osvojili prvenstvo i ranije, sa bas svojim timom, ali ga mozda ne bi uopste osvojili sad, bez dosljaka koji cine glavnicu ovog sad tima. S druge strane, Hrvati su dosli dokle su dosli sa svojim timom, tj. sa ljudima ovog podneblja, koje mogu bez problema da zovu svojim.

I jos ovo: jedini pravi socijalni konstrukt u ovom pogledu je americka "nacija" - koja to fakticki nije. Tu je u pitanju prosta mesavina raznih dosljaka, koji su stvorili jednu organizacionu celinu kao svoju novu drzavu. "Amerikanac" je prosto geografska odrednica, kao sto bi bila i "Sumadinac" ili "Crnogorac", a ne nacionalna. Ali je jasno da oni kao drzava sasvim verovatno ne bi ni opstali da nisu stvorili tu vestacku "naciju" - pojam nacije tu je posluzio kao vazno sredstvo kohezije i vezivanja. I to je samo po sebi OK. Ako tako zele ljudi koji tamo zive, niko to ne moze da im brani. Ali to ne menja cinjenicu da su oni poreklom iz nekog sasvim drugog, konretnog naroda, koji postoji sam za sebe.

Edit: o rodjenim Amerikancima - Indijancima - posebna prica, naravno. :)

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      “После Христа, Свети Златоуст је волео више од свих других Светих Старога и Новога Завета – Апостола Павла. Толико дубоко га је волео, да га је тако дубоко протумачио да, као што вели једно предање – а то предање хоће нешто да каже – да није било њега, било би потребно да Апостол Павле поново дође да протумачи своје Јеванђеље, то јест своје Посланице. 

       
      „Јер, вели Златоуст, Павле нас је нагнао да учинимо овај скок. Павле, и љубав према Павлу! Опростите ми, или боље немојте праштати, него подражавајте ту љубав!“(О промени имена. ПГ 51,118). Толику је велику љубав имао према Апостолу Павлу, да му је заиста и долазио Апостол Павле у Духу Светоме, и учинио га духонадахнутим тумачем његовим, то јест њему повереног и њиме проповеданог и записиваног Јеванђеља Христовог. Златоустово понирање у дубине Светога Писама личи заиста на Павлово удубљивање у Реч Божију Старог Завета и у Ипостасну Реч Божију, јављену лично у Новом Завету – у Христу Оваплоћеном, Сину и Логосу, Богочовеку Спаситељу, Који је уствари сав садржај и смисао и циљ и старозаветне и новозаветне усмене и писане Речи Божије.“
       
      Епископ Атанасије (Јевтић), 
      “Пети Јеванђелист – Свети Јован Златоусти као егзегета Речи Божије“
       
      Извор: Епархија жичка
    • Од JESSY,
      На улици испред кафане пријатељ ми је стегао руку и рекао: причаћемо о сценарију другом приликом и на другом месту… И отишао је својим путем (Срђан Печеничић) Пријатељ ме је позвао да се нађемо и попричамо о његовом филмском сценарију који ми је дао да прочитам. Да будем искрен, не волим да читам текстове својих пријатеља. Ако их похвалим, мислиће да тако говорим зато што су ми пријатељи. Ако говорим лоше, изгубићу пријатеља. Смишљао сам разне изговоре да одложим виђење, али није вредело. Пријатељ ми је предложио да се нађемо у једном лепом италијанском ресторану код Конака књегиње Љубице. Мој пријатељ је стигао први. Срдачно смо се поздравили. Рекао сам: „Извини, молим те, да променимо кафану. Ово место ме сећа на неке ружне ствари из мог живота. Ово је кафана у коју сам често долазио као дете.”
      „Долазио си у кафану као дете? С родитељима?”
      „Не. Сам. Наравно, није била овако отмена, била је то сиротињска кафана, а власник је био мој отац. Мој отац је држао ову кафану пре рата, за време рата и после рата. Причало се да је био добар и с Немцима и с партизанима. Када су Немци 1941. године ушли у Београд, међу првима су ухапсили мога оца. Држали су га 24 сата у затвору и пустили га. Отац је касније причао да га је то доста коштало, али се исплатило. Кад су партизани 1944. године ослободили Београд, међу првима су ухапсили мога оца. Држали су га у затвору 24 сата. И пустили. Отац је касније причао у пола гласа да га је то скупо коштало, много скупље него код Немаца. Кафана није престајала са радом ни у миру ни у рату. У то време то је била периферија Београда. У кафани су се сакупљали лађари, рибари, лопови, просјаци, посрнуле жене… Талог Београда. Отац и мајка су се развели. Ја нисам као дете тачно знао шта то значи. Нити ми је било јасно зашто отац више не станује са нама. Када је отац отишао, мајка и ја смо остали сами. Мајка није радила. Били смо веома сиромашни. Скоро да нисмо имали шта да једемо.
      Шта је била моја мука? Једном месечно мајка би ме окупала, лепо обукла и послала код оца. Пошто се он никад није сам сетио да нам помогне. Ишао сам код оца у његову кафану да би ми он при одласку гурнуо у џеп мало новца који сам носио мајци. Али, требало је преживети до тог тренутка кад би се он сетио да ми да новац. Мајка ме је молила да, ако отац није у кафани, седим и чекам док се врати из града. Седео сам за овим столом и чекао оца, често сатима… А онда, кад би он дошао, нисам знао шта да разговарам с њим. Нити је он знао шта мене да пита. Желео сам да ме загрли, помилује по глави, пољуби… Ништа од тога њему није падало на памет. Прилазиле су ми жене које су мирисале на ракију, грлиле ме, љубиле, јер сам их подсећао на њихову децу која су била жива или нестала за време рата. Пијани бродари су ми наручивали пиће… И терали ме да пијем кувану ракију јер је то здраво и тако се постаје „мушко”. Нудили су ми да пушим љуте и горке цигарете. Очи су ме пекле од дима, био сам потпуно мокар од зноја, нервозе, туге што морам да седим у тој прљавој и задимљеној кафани и чекам да ми отац удели мало новца. Али сам знао да тај новац нестрпљиво чека код куће моја мајка… Чинило ми се да би ми било лакше да седнем испред кафане и да просим него да чекам да ми отац удели милостињу. Сваког месеца бројао сам дане до одласка код оца. И мој ужас се повећавао како се ближио тај дан… Било је мучење и понижавање, али смо на тај начин преживљавали и ја и мајка.
      Питао сам мајку: „Мама, зашто ме отац не воли?” Добио сам утешан одговор: „Воли те, само то не показује.”
      Отац је старио и почео је да поболева. Обилазио сам га скоро сваког дана. Доносио му воће, чистио стан, помагао му да се окупа. Нисам више хтео да узимам новац од њега. Био ми је некако симпатичан и драг у тој својој беспомоћности. И ако он није волео мене, ја сам волео њега.
      Једног дана када сам дошао у кафану затекао сам необичајену тишину. Сви су ме љубили, миловали по коси и тихо говорили: „Дете, прими саучешће… Умро је твој отац.” То је значило престанак мог мучења и понижавања. Тада сам први пут у животу попио пола чаше вина. И напио се… Имао сам осам година.
      Знали смо да је отац имућан и да поред кафане има и неколико станова које је издавао. Није имао никога од родбине, осим мене. Мислили смо да ће отац све оставити мени и мајци. И да ћемо мајка и ја најзад нормално живети. Нажалост, преварили смо се. Пред смрт, кад је већ био тешко болестан, отац се оженио својом младом конобарицом и све оставио њој. Баш све: и кафану и станове. Мени и мајци ништа. И даље смо годинама живели у беди и немаштини…
      Да ли сам због тога мрзео свог оца ? Не. Волео сам га много више него што је он волео мене. Тако је у животу: волимо највише оне који најмање воле нас…
      На улици испред кафане пријатељ ми је стегао руку и рекао: причаћемо о сценарију другом приликом и на другом месту. И отишао је својим путем.
      Вратио сам се у кафану и сео за сто за којим сам увек седео кад сам чекао оца. Био сам сигуран да ће се вратити… Да ће ме загрлити, пољубити и рећи: сине, тако сам срећан што те видим… Волим те!
      Седео сам и чекао… И чекао. Нико није дошао.
      Професор ФДУ
      http://www.politika.rs/scc/clanak/458760/Pogledi/Otac-koga-sam-voleo
       
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије, позвао је вјерни народ који се вечерас сабрао на молебан Пресветој Богородици у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици да појачају молитву у овим тренуцима док је владика Јоаникије са свештеницима утамничен.     Подсјетивши на преславно избављење Светога Петра од окова (верига) у које је био окован од безаконог Ирода, прота Гојко је казао да у тим часовима заточеништва апостола Петра у срцима апостола и свих хришћана тога времена није било ништа друго осим усрдне молитве из срца. По његовим ријечима то је најблаженије стање у коме човјек може да се нађе:   “Зато подсјећам себе и вас, да вечерас и ових дана, колико год је то могуће, испунимо наша срца молитвом. И ако наша молитва буде усрдна, онда неће бити мјеста да нам неко подметне или да онај непоменик убаци у наше срце ни мржњу, ни нервозу, ни завист, ни било што од тога“, поручио је о. Гојко.   Казао је да вечерас “овдје није мјесто да мислимо што је рекао Марко, шта је написао Јанко, шта мисли Митар, кад ће доћи Ђорђе”, него је вријеме за молитву Господу:   “Очигледно да смо дошли у дане, браћо и сестре, кад су наше снаге на измаку. Више не може човјек ништа да уради, све смо урадили и сад све предајемо у руке Божије! И то и јесте први и основни разлог зашто кажемо одавде, са ове молитве, да сви пођемо својим кућама.”   Нагласио је да правници раде свој посао, новинари свој посао, као и да су свештеници обилазили амбасаде и сва мјеста гдје треба да се чује и каже ријеч протеста против ове неправде.   “Чули сте како је речено у данашњем Јеванђељу: Немојте се бринути шта ћете рећи када дођете испред власти земаљских, Дух Свети ће вам рећи оно што треба. Ми смо рекли оно што треба, молитву Господу више пута поновили на овоме светоме освештаноме мјесту. Чекаћемо и молићемо се Богу у својим кућама, на свом мјесту, а ако буде требало ево нас сјутра опет овдје! Стрпљење, љубав, пажња, молитва! ”   Ректор Цетињске богословије је казао да ће владика Јоаникије и остали свештеници, ако је Божија воља, вечерас изаћи из притвора и да не би смјели никаквим поступком да натрунимо то ослобођење.   “Ако није, дани су пред нама па ћемо видјети ко је вјера и ко је невјера и како треба да се ради. Зато нека Господ благослови ваше домове и вашим кућама понесите Божји благослов. И тако колико нам буде Бог дао дана, памети, здравља присебности, среће, толико нека се све испуни молитвом”, казао је протојереј-ставрофор Гојко Перовић.   Службе у Храму Христовог Васкрсења се редовно служе, ујутро у 8 часова је Света литургија и увече у 18 часова молебан.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Вилер Текс,
      Оци, браћо и сестре
      Ево једног подсетника на углавном заборављене жртве из српског народа које су страдале на данашњи дан.
      Иначе сајт је јако занимљив и има доста података о нашем страдању. 
      http://www.zlocininadsrbima.com/Novost.aspx?Naslov=Upаlitе-svеcе,-imаtе-i-zа-kоgа
    • Од Иван Недић,
      Кога од преминулих познатих личности бисте волели да Господ прими у Царство, а да притом не знате да ли је та особа имала (или чак знате да није имала) било какве везе са Црквом, православљем, још шире хришћанством, још шире вером уопште?
      Заправо, оно што сам хтео је да са вама поделим радост слушања Мишела Петрућијанија
      https://www.youtube.com/watch?v=cvrP-WtHu-U
       
×
×
  • Креирај ново...