Jump to content
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt

Оцени ову тему

Recommended Posts

Не знам где бих друго поставила ову тему.

Елем, Андрић је рекао да је најбољи када је очајан.

Ја имам проблем са инспирацијом већ две године. Кад сам срећна нисам креативна. Нисам чак ни умела да смислим текст за позивнице за сопствено венчање. Смислио га младожења. Мада понекад нешто напишем и људи ми кажу да је то лепо, али то није оно некадашње. Признајем да више немам ни толико времена. Признајем и да сам се мало олењила. А и немам више потребу ни да читам ни да пишем као некада.

Каква су ваша искуства?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Супер тема... 

Код мене је срећа окидач за инспирацију у много чему. Тада некако све стижем, ваљда и због тога што готово да немам потребу да спавам...

А туга ме спутава, блокира ме...када се вратим мислима уназад кроз живот, неких такбих периода се готово и не сећам, слично као да сам их преспавала...

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Milica Bajic рече

Супер тема... 

Код мене је срећа окидач за инспирацију у много чему. Тада некако све стижем, ваљда и због тога што готово да немам потребу да спавам...

А туга ме спутава, блокира ме...када се вратим мислима уназад кроз живот, неких такбих периода се готово и не сећам, слично као да сам их преспавала...

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 14 минута, gothic88nika рече

Meni su inat, bes i osecaj nemoci okidac za nesto veliko... Znam... nisam ni ja ponosna na to...

То раде неки људи које познајем, агресијом против депресије :)

Мислим да је врлина и умети препознати таква осећања у себи, поготово за младог човека у данашњем свету, а камоли то све преусмерити у нешто позитивно, велико. Само напред. 

Ове моје фазе вегетирања трају предуго. Не кажем да су нешто лоше, али уме да потраје....

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Milica Bajic To i ja mislim, ali rekoh, da ne ispadnem filozof... Koliko god imala lose faze, uvek sam gledala da to usmerim na nesto pozitivno... Za razliku od nekih koji svaki pad koriste kao izgovor za narkomaniju i sl.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, gothic88nika рече

@Milica Bajic To i ja mislim, ali rekoh, da ne ispadnem filozof... Koliko god imala lose faze, uvek sam gledala da to usmerim na nesto pozitivno... Za razliku od nekih koji svaki pad koriste kao izgovor za narkomaniju i sl.

Мене једино чупа што све те дроге сама у глави стварам, за то још не апсе :D

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 12.7.2018. at 10:50, Изида рече

Елем, Андрић је рекао да је најбољи када је очајан.

Мени су најдирљивије песме написане у болу и немоћи. Неколико пута сам писала понешто кад сам била тужна. Онако да извриштим на папир све оно што ми је на души.

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Milica Bajic@gothic88nika  хтела сам тебе, али сам нас обе таговала.. нмвзе, прочитаћу и ја опет..

Знаш шта, најбоља дрога за инспирацију је заљубљеност. Није лака за "завршавање" ;) али може да се налети. То обавезно да пробаш. Нису лоше ни чоколадице у међувремену. Још ако се нађе неки добар френд/ца за винце...их..

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 минута, Lady Godiva рече

Мени су најдирљивије песме написане у болу и немоћи. Неколико пута сам писала понешто кад сам била тужна. Онако да извриштим на папир све оно што ми је на души.

Ух ух ретки су они који умеју да се изразе а да не звуче патетично у болу. Није да ја сумњам у тебе, бритког си језика и врцавог ума :) али рецимо ја своје неке жврљотине из таквих периода никада не читам... Можда да поделиш са нама па да видимо?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Danijela,
      Брак је пут за спасење човека. Ако га размотримо са становишта духа Цркве, онда ћемо морати да признамо да главни циљ брака не може бити ништа друго до спасење човека. То јест, циљ брака не може бити ни срећа, ни рођење деце, ни на пример, проналажење животног сапутника – све су то ствари од другоразредног значаја.
      Брак је веома важан догађај у нашем животу и сама Црква га благосиља и штити. Знате, у првим годинама Цркве постојали су одређени хришћани, јеретици разуме се, који су учили да је брак нешто гнусно, нешто ниже од чедности и да нико не би требало да ступи у брак. Али Свети апостол Павле говори: «Женидбу да држе сви у части, и постеља женидбена да буде чиста» (Јев. 13, 4).
      Црква је врло рано у постулатима Апостолских и Васељенских Сабора одбацила такве погрешне идеје о браку. На једном од Сабора чак је разматрано да ли свештеницима треба да буде дозвољено да буду у браку. И римокатолици до наших дана још увек не допуштају својим свештеницима да се жене – тамо нема брака, већ само целибат. И тако се на том Сабору водила расправа може ли свештеник да буде ожењен, зато што су неки хришћани сматрали да је брак нижи од чедности, да се не уклапа у духовни живот, а тим пре у живот свештенства.
      Разуме се да православни оци нису прихватили то јеретичко и погрешао гледиште и један подвижник, Свети свештеномученик Пафнутије, чак је стао у одбрану свештеника са породицом и рекао да поштен брак није препрека за свештеника. Од тог тренутка у Православној цркви постоје ожењени свештеници. Сходно томе, Црква прихвата, благосиља брак и верује да је он пут за спасење.
      Главни циљ брака, тог толико важног догађаја, јесте наше спасење. То треба добро разумети, зато што на тој основи треба и градити брак; ако човек не положи правилну основу, онда ће све на крају испасти криво. Из свог малог искуства – наравно, не личног, јер ја никада нисам био у браку, – већ из искуства које сам стекао из разговора са многим људима који се сусрећу са разним проблемима, а нарочито из разговора са православним супружницима, блиским Цркви, који такође упадају у невоље и тешке положаје, увидео сам да и њима недостаје та спознаја да је брак пут за спасење.
      Неко ће ипак рећи:
      – Ја сам се оженио јер хоћу да будем срећан. Желим да будем са особом која ће ме волети и да у нашој породици царује хармонија. Желим да моја породица буде моја сигурна лука где могу да се одморим када се вратим кући, – тако ми причамо.
      Да, све је то природно, људски. Али да ли тако треба да буде? Навешћу један пример из монашког живота, како бисмо разумели да је тај пагански дух еудаимонизма проникао и у наше хришћанско размишљање.
      Данас младић који жели да постане монах говори следеће:
      – Желим да се закалуђерим, да нађем добар манастир, са добром братијом, добрим оцима, добрим старцем. Желим да тај старац буде свет, разборит, да се не љути, да није злобан, да се не односи лоше према мени, да разуме све моје потребе. Добро би било и да се манастир налази на лепом месту, ма да све тамо буде добро!
      И ето човек са таквих полазишта улази у монашки живот. Тако сам и ја почео као млад монах, али сам напослетку схватио да је то била грешка. А у «Патерику» примећујемо сасвим супротно гледиште. Тако је неки младић пришао старцу и упитао га:
      – Ава, куда да пођем да се спасем?
      То јест «куда да се запутим како бих се закалуђерио»? И добио је одговор:
      – Чедо моје, иди тамо где те чека труд, тамо пођи. Не иди тамо где је све лако, ако желиш да се спасиш. Уколико хоћеш да будеш задовољан, да ти буде добро и лепо, она у реду, иди тамо где је све лако. Али ако заиста желиш да пронађеш спасење иди тамо где су потешкоће, где је потребан труд.
      Једном је неки младић упитао Аву Захарија:
      – Ава, како треба да се понашам са манастирском братијом како бих достигао спасење?
      И старац је узео своју камилавку, бацио је на земљу, изгазио је и рекао:
      – Ако постанеш овакав, тада ћеш се спасти. Ако постанеш ова камилавка, и други те буду газили, моћи ћеш да се спасеш.
      Није му рекао: «Ако хоћеш спасење, твој старац треба да буде кротак, да се не испречава на путу твојих прохтева, да се брине о теби», – итд. Не, свети оци нису тако посматрали ствари.
      Сећам се, када сам био на Светој Гори, дошао је један архимандрит из Атине и желео да нађе себи келију, где би могао да се посвети тиховању. Пришао је оцу Јеврему у Катунакију и рекао:
      – Геронда, има ли овде код вас нека келија где бих могао да се посветим тиховању и подвижничком животу?
      Старац му је одговорио:
      – Келија има много.
      Ако је ико од вас био у Катунакији, тај зна да тамо има много келија.
      А архимандрит ће њему:
      – Желим келију у којој има пијаће воде.
      – Па, имамо и такве.
      – И да не буде влаге! И да не буде на великој надморској висини, и да није у пећини, ни под литицом…
      Отац Јефрем га је прекинуо:
      – Оче, врати се ти натраг у Атину, ниси ти за Катунакију! Овде је потребан труд, а не комфор.
      То говоримо са тачке гледишта монаштва. Али и у браку, хришћанском браку, животни циљ треба да буде спасење. И када кажемо «спасење», тада имамо у виду да човек заволи Христа више од свега, да се сједини са Њим, како би све окренуо на своју духовну корист и усавршио свој живот у Исусу Христу. Приступајући браку он треба да мисли на следећи начин: «Ако се оженим то значи да мој брак треба да постане средство које ће ме довести до спасења…».
      Сећам се како су млади људи долазили старцу Пајсију и говорили:
      – Оче, помолите се да нађемо добру девојку за женидбу!
      Старац је одговарао:
      – Ма хајте децо! А шта ће бити са лошим девојкама? Сви хоћете добре, а шта да се ради са лошим?
      Настављао је:
      – Шта да урадимо? Да их усолимо и затворимо у конзерве као сардине? Да их конзервирамо? Неко треба и лоше да узме!
      А потом је довршио беседу:
      – Децо, то је грешка и ви градите свој брак на погрешној основи.
      Ви хоћете да узмете добру девојку – у реду. Ма како год да то природно изгледа и ма колико горко било, ако све не крене по плану, – да, то је логично, али то је погрешна основа, зато што је то брак који се своди искључиво на жељу за срећом. То значи да ја ступам у брак зарад задовољства, а не због спасења. То јест, мој главни циљ није моје спасење, брак са Христом, већ да ми живот буде пријатан. Стога, ако ступим у брак и увидим да та добра, скромна, кротка хришћанска девојка није баш толико кротка и скромна, те да је не красе искључиво врлине, већ и пороци, као и код сваког човека, и када крену проблеми у браку ја ћу рећи: «Али ја нисам хтео такав брак! Нисам хтео да се мучим, живцирам, да ме она стално малтретира».
      Да, све је то људски, али се на крају крајева испоставља да је за наше спасење било неопходно да не пребивамо у том жељеном комфору. А ако сагледамо невоље у браку на духовнији начин, зар се било шта дешава без Промисла Божијег? Тим пре у нашем браку!
      Када сам дипломирао наставио сам да се дружим са неким колегама из исте генерације. И после неколико година, када сам се већ налазио у Новом Скиту, једном сам се попео на лимуново дрво да оберем воће и прилази ми монах и каже:
      – Слушај, дошао је један човек и тражи те!
      Ја сам му рекао:
      – И шта, сад да се спуштам? Пусти га нека дође овде!
      Дошао је, бацио сам поглед на њега с висине и видим младића са поседелом брадом, бледог, мршавог, измученог. Питам га:
      – Ко си ти?
      Он каже:
      – Зар ме ниси препознао? Мој ти глас уопште није познат?
      – Не, није ми познат!
      – Па то сам ја, Панајот, твој колега са факултета!
      – Јао, Панајоте, па како си постао такав, сине мој? Да се ниси разболео?
      – Ма не, оженио сам се!
      А ја сам ето мислио да се разболео. Рекао сам му пар речи за утеху:
      – Не падај духом, скоро си се претворио у свете мошти!
      Он се осушио, изгледао је полумртво, коса му поседела. Оженио се нашом колегиницом са факултета и каже ми:
      – Шта да ти причам оче? Сећаш ли се те и те?
      – Да, била је наша колегиница. Памтим је.
      – Сву ми је душу појела!
      Да… Убрзо су га оци научили како да остане на правом путу. Објаснили су му да га сигурно чекају проблеми у браку. Нашао је компликовану жену, али они обоје имају своје недостатке, и обоје трпе. Али само ако се то сагледа са духовне тачке гледишта човек може да извуче корист из свих тих потешкоћа. Ако се човек на прави начин односи према свим брачним проблемима, моћи ће све да их окрене на велику духовну корист.
      Митрополит Атанасије Лимасолски
      С руског Александар Ђокић  
      26 / 02 / 2018
      http://www.pravoslavie.ru/srpska/111007.htm
    • Од Поуке.орг инфо,
      У оквиру мајског циклуса Разговора о вери у конаку Капеле Свете Петке, у недељу, 21. маја 2017. године, о томе како је и сећање на срећу - срећа, говорила је Жаклина Писано Беридо
       

      View full Странице
    • Guest ja
      Од Guest ja,
      Autoprevoznik Dragan Živanović Cina promenio profesiju posle saobraćajke
      Slepi majstor popravlja traktore
      Utorak - 02.06.2009
      Do pre 24 godine, Dragan Živanović Cina (52) se uspešno bavio autoprevozničkim poslom. Drugovao je sa kamionom već nekoliko godina do trenutka kada je u saobraćajnoj nesreći ostao invalid, izgubivši oba oka, ali i dan-danas druguje sa mašinama jer kod svoje kuće radi kao automehaničar, popravljajući komšijama i prijateljima kamione, automobile i traktore.
      Jaka volja za životom i ljubav prema porodici i prijateljima održala je majstor Cinu u životu svih ovih godina.
      - Šta sam ja imao od toga da kukam nad sudbinom, to mi ne bi povratilo oči. Da se ne lažemo, imao sam u početku krize, dolazilo mi je, bre, da otvorim tablu sa osiguračima i da samo stavim ruku na žice. Međutim, razmislim lepo, pa odustanem - priča Živanović i navodi kako je prvi put nakon nesreće izašao iz krize.
      - Dođe lepo vreme, svi nešto rade, seljaka teško i u toku zime da zadržiš u kući, a kamoli na leto. Imali smo neku „ladu“ u dvorištu koja je već bila zrela za staro gvožđe. Uzmem ja kutiju sa alatom, pa polako dođem do „lade“, otvorim haubu i krenem. Rasklopim motor polako, deo po deo, šraf po šraf i posle nekoliko dana zamenim delove, sklopim je i upali „lada“ na prvo verglanje. Niko mi nije verovao, ali ta „lada“ mi je dala neverovatnu volju da nastavim da se i dalje bavim ovim poslom, iako sam ostao bez vida - priča Živanović.
      Na naše pitanje kako raspoznaje delove, ključeve, šrafove, Živanović kaže:
      - Pa, bre, na dodir! Ja imam u glavi sliku kako izgleda motor, gde mu koji deo stoji, koliko šrafova ima. Što ne znam, ja napipam - kroz smeh će Živanović.
      - Ne mogu baš sve da radim, za neke stvari ipak treba čovek da ima vid, ali većinu kvarova mogu da otkrijem samo pomoću sluha, i to bolje od većine majstora. Kada traktoru, recimo, nisu naštelovani ventili, ja ga odmah čujem, i to tačno znam koji ventil zveči - kaže.
      U toku razgovara sa majstor Cinom, već dolaze prijatelji sa zahtevom da se nešto popravi na „zastavi 128“.
      - Imaš tamo u garaži alat, uključi aparat za varenje, pa vari. Ako nešto zapne, zovi, ja sam ovde - komanduje Cina, raspoznajući po boji glasa koji je od njegovih meštana došao u njegovu radnju.
      - Odnedavno sam počeo da popravljam i kosilice za travu. Sve je to isto, sve radi po istom principu, samo se razlikuju nijanse - veli Cina, pokazujući na sastavljen motor koji sprema za jednu kosilicu.
      Čujemo se
      Na kraju razgovora se pozdravismo i, ne razmišljajući, kažem mu da se „u zdravlju vidimo“ i sledeće godine.
      - Da se vidimo teško, ali ćemo se svakako čuti - uz osmeh odgovara čovek čija bi životna priča teško stala u podeblju knjigu.
      Dragana Dašić
      http://www.alo.rs/vesti/15712/Slepi_majstor_popravlja_traktore

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...