Jump to content

Оцени ову тему

Recommended Posts

Не знам како се прави клуб овде па зато отварам тему. Надам се да ми нећете замерити. А некада сам овде писала о малој црној хаљини,етц. Да парафразирам једну филмску реплику...а била сам кул риба, а онда сам се породила. :cheesy3:

Драге маме, шта вас то радује? Шта вас фасцинира? Шта вас мучи, брине и плаши? Колико времена посвећујете физичком изгледу? Колико друштвеним мрежама? Читате ли књиге и женске часописе? Имате ли уопште потребу за читањем као када сте биле девојке? Колико времена посвећујете пријатељицама? Сматрате ли да је у реду оставити мало дете с мужем или с баком и деком и отићи у кафану, биоскоп, позориште с другарицом? Или би вас пекла савест због тога? Да ли већина људи у вашем окружењу себи даје за право да вам се меша у родитељство? Нервира ли вас то? Да ле се неке мајке у вашем окружењу такмиче са вама као да није најбитније да је дете живо и здраво? Да ли вам је тешко када нешто не можете да купите детету? Да ли се некада питате јесте ли уопште рођене за улогу мајке? Да ли мислите да сте довољно припремљене за мајчинство?

Све смо ми знале да није лако бити родитељ. Да то изискује труд, одрицање, пожртвованост. Али мене нико није упозорио на то да ће ми се срце цепати у фази грчева. Нико ми није рекао да ћу на Васкрс увече с бебом остати у болници, да ћу га држати целу ноћ док прима инфузију зато што је желео да пуже с браунилом у стопалу.

Извињавам се што је увод овако набацан. Писаћу још и питаћу вас још.

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 24 минута, Изида рече

била сам кул риба, а онда сам се породила. :cheesy3:

Ja kažem bila sam cool riba, a onda sam se udala :smeh1:. Porodila sam se pre mesec dana, 7.juna :sunce:.

пре 25 минута, Изида рече

Драге маме, шта вас то радује? Шта вас фасцинира?

Danas smo išli na prvi pregled. Mali je dobio 920 grama. To me mnogo radovalo, jer dojim i puno se trudim oko toga, pa se isplatilo.

пре 26 минута, Изида рече

Шта вас мучи, брине и плаши?

Da ću omašiti kao roditelj.

пре 27 минута, Изида рече

Колико времена посвећујете физичком изгледу? Колико друштвеним мрежама?

Posvećujem pažnju fizičkon izgledu. Porazilo bi me da sam se zapustila. E sad...trenutno se ne šminkam i ne kitim, ali nisam se ugojila (ulazim u stare farmerke), kosa čista, uspela sam da se izdepiliram...i tako. 

Od društvenih mreža imam samo Pouke i jako su mi drage. GO POUKE!

пре 29 минута, Изида рече

Сматрате ли да је у реду оставити мало дете с мужем или с баком и деком и отићи у кафану, биоскоп, позориште с другарицом?

Ne da je u redu, nego je bitno za ženino psihičko zdravlje. Trenutno nemam vremena za to jer mali mnogo jede, ali tata mi pominje da bi ga rado pričuvao i da treba da izlazim.

пре 31 минута, Изида рече

Да ли већина људи у вашем окружењу себи даје за право да вам се меша у родитељство? Нервира ли вас то?

Ne mešaju se zasada, to bi me užasno nerviralo. 

пре 32 минута, Изида рече

Да ле се неке мајке у вашем окружењу такмиче са вама као да није најбитније да је дете живо и здраво?

Ne, uglavnom razmenjujemo iskustva. Oko čega bismo se takmičile?

пре 47 минута, Изида рече

Читате ли књиге и женске часописе? Имате ли уопште потребу за читањем као када сте биле девојке? 

Nažalost, slabo. Ženske časopise nikad nisam ni čitala. Pišu ih mizogini likovi koji misle da nam je svrha postojanja da udovoljavamo muškarcima.

пре 49 минута, Изида рече

Да ли вам је тешко када нешто не можете да купите детету?

Ovo mi se zasad nije desilo. E sad kad poraste, ne znam kako će biti. Kad je ovako malo, uglavnom se sve dobija.

пре 50 минута, Изида рече

Да ли се некада питате јесте ли уопште рођене за улогу мајке? Да ли мислите да сте довољно припремљене за мајчинство?

Pre ovog sam izgubila dvoje zbog trombofilije, ogromno iskušenje bilo. S obzirom da me volja za detetom i dalje držala, rekla bih da jesam za tu ulogu. Da li sam pripremljena? Niko nije, skoči i plivaj...biće to ok.

Koliko ti je dete? Dečak ili devojčica?

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Troje, najmlađe ima 4 godine. Prijavljujem se.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 минута, Natasa. рече

Pitanje-koliko su deca uticala na odnos sa mužem? Da li vam pomažu, odmažu, je l vas nerviraju...?

Malo sam više ukapirala koliko je divan. :)

Neki momenti razgovora ili... khm... intimnosti su teži za organizaciju.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Имам дете од 13 месеци и 9 дана. Дечак је. Дала сам му име Јаков по Брату Господњем. Шта ћу кад сам фанатик. :))

Муж ми у свему помаже. Како ми се неке жене жале да њихови неће да устану у ноћ и да саме купају децу ја сам изабраником мога срца више него задовољна. Хвала Богу нисмо запоставили ни наше кафе на тераси, ни понеку кафу у кафићу, ни знате већ. Али у томе нам доста помажу моји родитељи. Живимо с њима. То је најисплативије решење, а и по потреби им "увалимо" дете. 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Двоје, 25 и 14...прво је дете (извини сине) полигон, на њему се учи родитељство, било је свега, а понајвише љубави, сада реновирамо наш стан и пошто њима не пада на памет да напусте маму, мама ће напустити њих и отићи на одмор сама :D. Понекада ме пратио  осећај да сам најгора мајка на свету, али када са ове дистанце видим да сам одгајила два добра човека, могу да кажем "Добар посао си обавила", али нема опуштња...зато имам најразмаженијег пса у историји паса.

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Кад већ помињеш пса. Ја сам се била помирила с чињеницом да ћу остати уседелица и купила малтезера. Међутим пре него је беба стигла кући ја сам куцу поклонила једној дивној жени. И уопште ми не недостаје. Можда што је често виђам, а можда што имам неког пречег. 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 3 минута, Изида рече

а можда што имам неког пречег. 

разумем, новопечена си мајка, ми смо Аћима узели прошле године.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Upisujem se i ja.

Mališa ima 7 meseci i neki dan. U fazi smo propuzavanja, pokušava da sedne i bavimo se ponajviše čvrstom hranom, preko mesec dana nam je to nova obaveza i mnogo je volim.

Onaj početak je bio preživljavanje, tek kasnije smo počeli da živimo i uživamo polako. Čula sam da ima majki čija njovorođenčad samo spavaju i sisaju, e moja beba nikako nije bila jedna od tih, namučio se nesrećnik ( a i mi sa njim) sa grčevima, imao ih je po 12 sati dnevno bez prekida (ne preterujem...) prva dva meseca imam par fotki sa njim na kojima on ne spava na meni. 

Kako nam je to prošlo i sredilo se, druga priča je potpuno. I dalje mi njegov plač pravi veliki stres pa se trudim da do toga ne dođe. 

U trudnoći sam imala totalno pileći mozak, nisam mogla dve informacije da obradim ali sam čitala.
Kad sam se porodila pokušavala sam ali nije prosto bilo vremena. Onda mi je muž kupio onu malu lampicu za čitanje i počela sam da čitam uveče, kad ga smestim u krevetac pa sednem dok ne učvrsti san. Kad sam pročitala prvu knjigu nakon određenog vremena, bila sam jako srećna.
Trenutno čitam lagano štivo- Jelica Greganović- Zovem se mama, i od srca preporučujem. Upi*aćete se od smeha.

Beban ostaje sa svojim tatom po par sati bukvalno od kad je imao 3 nedelje. Prvi moj izlazak je bio dva sata, ne duže, zbog mleka i dojki, posle se sve ustalilo. 
Pomoć nemamo, nikakvu, ponekad dođe moja mama vikendom da bude sa njim pa mi zbrišemo. Sad je na raspustu pa ga češće čuva.

 

Dok sam bila trudna strašno mi je išlo na živce trpanje ljudi u sve i svašta. Ma kad me neko pita šta ću sa mačkama kad dođe beba u stanju sam bila mentalno da ga prekrižim iz kruga ljudi kojima se javljam na ulici, a kamoli za nešto ozbiljnije. Mnogo sam bila osetljiva. 
A onda sam rodila dete od preko 4 kilograma, prirodno, na kraju bez epidurala, oporavila se kao cigančica (bez namere da uvredim ikoga, kod nas se kaže da se one porode za 10 minuta i brzo oporavljaju) i toliko me ne zanima mišljenje nikoga ko nije rodio moje dete, prisustvovao porođaju i prošao ono što sam ja prošla. Tako da sam, za divno čudo, porođajem dobila i jedno ignore dugme.
 

Trudim se da bar budem uredna, ako ne stignem da se našminkam i podrobnije sredim.

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ја слабо читам. Прочитала сам тек неколико књига од порођаја на овамо. Отац ми је пре месец дана купио дивну књигу за рођендан. Тек сам на стотој страни. И уместо сад да читам док бебирон спава ја блејим по нету.

Писање сам начисто запоставила. Није само време проблем, већ инспирација. Кад сам срећна нисам креативна. Нисам умела да смислим текст за позивнице за свадбу. Смислио младожења. Заборавила сам шифру једног од својих блогова. Имам женски форум, који није заживео и који уопште не посећујем. Ко велим боље да запоставим сопствени форум него мужа и дете.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Naravno.

A što se tiče blejanja po netu, mislim da je na ovim počecima nekad i prijatnije kad ,,blejiš'', ne razmišljaš ništa, odmaraš. Više sam svakako čitala pre porođaja nego sad.

ALI, završavam (drugi) faks i ostao mi je još diplomski, i mnogo se radujem što to radim. 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Свака част, Санти!

А ја сам у почетку на нету само блејала по сајтовима за маме. Чак сам и на фејсу креирала групу Мамино ћоше. 0703_read

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од obi-wan,
      https://srpskipravnickiklub.rs/2020/04/14/verujem-cenjena-glavo-da-si-i-ucio-pravo.html
      ...

      Да сваком судиш поштено (…) вели песма, а шта би се могло рећи о функционисању нашег правног система у овом ванредном стању? Власт и „струка“ (лекари) отпочетка епидемије наглашавају да је „живот најважнији“, али мора се указати бар на неке примере неуставности, за бољи дан после. Да буде јасно, српски уставни систем није укинут (нема окупације, ни револуције), нити је Србија у рату - оружаном сукобу држава и људи, већ у ванредном стању где „јавна опасност“ (ковид-19), процењено је, „угрожава опстанак државе или грађана“ (чл. 200 Устава). Не треба нам ни метафора о рату, колико год да је употпуњује министар војни у униформи, можда заборављајући да се она у епидемијама не носи (као цивил, „теренску униформу“ може носити у другим, тачно наведеним приликама).
      Прескачем одговор на питање је ли ванредно стање неуставно уведено, можда то каже Уставни суд, али већ првом „Уредбом о мерама за време ванредног стања“ (15. март) овлашћују се министарства унутрашњих послова и здравља да ограниче слободу кретања, иако то, по Уставу, може једино Влада. Влада сигурно зна да нема „промета надлежности“ међу највишим органима власти – не може, примера ради, Скупштина поверити суду доношење закона ни у ванредном стању - тако ни Влада своја уставна права у ванредном стању не може пренети на министарство. Влада је та која прописује мере одступања од људских права,уз супотпис председника Републике (чл. 200 Устава). Са Владином уредбом председник Републике се саглашава, потврђује је, отуда је нејасно зашто је он на овој и каснијим уредбама првопотписани доносилац.
      Већи број наших грађана је неки дан пре или после увођења ванредног стања ушао у Србију, са пасошем или личном картом. Није било медицинског прегледа ни присуства санитарног инспектора који би тим грађанима, по Закону о заштити становништва од заразних болести, издао усмено или писано решење о карантину. Али накнадно донетом наредбом министра здравља о увођењу карантина (17. март) обухваћени су и ти грађани. Овде је неуставно повратно дејство наредбе (забрана ретроактивности, чл. 197 Устава) коју је донео неовлашћени орган – министарство (мора Влада), а грађани нису ни знали за своју обавезу - она и не постоји јер у време преласка границе нема правног акта, по закону обавезног. Ти грађани су евидентирани и против оних који нису нађени у самоизолацији покренути су кривични поступци за дело непоступања по мерама за време епидемије, у којима јавно тужилаштво предлаже одређивање притвора и суд га најчешће одређује. На овакву кривичну и прекршајну „строгоћу“ (министар је, а не Влада, донео и наредбу од 18. марта која уводи прекршајну одговорност за кршење „полицијског сата“) у којој се изричу затворске казне додатно компликује чињеница да поступци не могу правноснажно да се заврше за време ванредног стања (осим признањем кривице) јер не теку жалбени рокови (уредба од 15. марта). Питање је да ли ће поступци моћи да се окончају и по престанку ванредног стања јер тада престају мере одступања од људских права које су правни основ ових суђења (чл. 202 Устава, вид. уставно проблематичан чл. 5 ст. 3 Кривичног законика).
      Следећи проблем нашег режима ванредног стања, посебно у вези са предстојећим Васкрсом (19. април), тиче се уставне одредбе да мере одступања од људских права ни у ком случају нису дозвољене у погледу слободе вероисповести (чл. 202 и 43). То значи да се „полицијским сатом“ или другим актом не могу спречити грађани да похађају верску службу. Ограничење или укидање слободе кретања не може се односити на одлазак и боравак на обреду у верском објекту јер би то значило ограничење слободе вероисповести, а за тако шта нужно је променити Устав (не може се мењати за време ванредног стања).
      Ове и друге примере неуставности са којима живимо треба гледати управо у духу струковно-политичке пароле да је у борби са болешћу живот најважнији. Јер у дану после, када све ово прође, ако права и слободе остану гажене живот је заправо изгубио. Са оваквом правном праксом се не сме наставити.
    • Од obi-wan,
      https://srpskipravnickiklub.rs/2020/04/16/ima-li-nesto-trulo-u-drzavi-svedskoj.html
      ...
      16.4.2020. • Бранислав Ристивојевић

      Пандемија КОВИД-а која је захватила скоро цео свет довела нас је у ситуацију да можемо да посматрамо различите приступе које имају различите државе у решавању последица које она изазива. Ти приступи варирају у широком спектру од крајње рестриктивних као што је индијски (потпуни полицијски час за милијарду људи) до крајње либералних као што је шведски (контролисано заражавање становништва у сврху постизања имунитета). Будући да је већина здравствених власти реакцијом ближа Индији него Шведској, критика коју шведске власти трпе да се поигравају са јавним здрављем заслужује пажњу. Колико је ова критика основана?
      Савремена епидемиологија помаже владама да изврши избор мера здравствене политике које ће предузети у некој пандемији на основу математичких модела који прорачунавају која мера ће имати највише дејства. Ти модели параметре које сматрају релевантним за прорачун траже у карактеристикама болести или друштва у којем она влада. Када је болест у питању недостају сазнања о њеним најелементарнијим карактеристикама, нпр. како се све шири болест (осим капљично), колико вирус преживљава у ваздуху, води или контактним површинама и колико су маске делотворне (нарочито на отвореном). Када су у питању карактеристике друштва од значаја за ове моделе највећи проблем су оне специфичне, које и најбољи од модела не могу да захвате: одговор становништва на болест условљена његовим здравственим, санитарним или прехрамбеним навикама и културом, демографске разлике (структура и распоред становништва) или разлике у друштвеним појавама (структура породице, природа социјалних веза итд.) које су важне за ширење болести итд.
      Управо одређене специфичне карактеристике шведског друштва говоре у прилог тезе да њена стратегија није потценила болест. Густина насељености Шведске је 4 пута мања од шпанске и 10 пута мања од италијанске. Има само једну агломерацију (Штокхолм) са око 1,5 милиона становника: остало станоништво живи раштркано у мањим срединама. За разлику од Италије или Шпаније етнички је хомогена (91% становника су пореклом Швеђани) а друштво је у класном смислу егалитарно (скоро 90% људи живи од плате) па нема мањина које у правилу чешће оболевају. Има 20% већи БДП од Италије и 40% од Шпаније, што говори да има здравије становништво (богатство је најважнији социјални чинилац здравља). Породица није проширена (различите генерације не живе заједно), деца се рано осамостаљују, а чест је случај самохраних родитеља, па је просечан број укућана можда и најмањи у Европи. Социјална дистанца између људи је самом културом већ велика јер су људи, у односу на Медитеранце, по природи интровертни.
      Податке о свакој појединој карактеристици болести или друштва, тзв. „инпуте“, епидемиолозима достављају клиничари који се на терену боре са болешћу или статистичари. Нажалост, и они су недовољни. Наиме, ова болест је толико нова да математичка епидемиологија скоро да нема с чим да напуни моделе. Они се пуне скоро искључиво подацима из држава које су се већ избориле са болешћу (Кина) па су податке обрадиле или су прве биле на удару болести са толико високим бројем оболелих да постоји обиље, необрађених, података (Италија). Ти подаци имају само ограничену употребну вредност када је у питању рачун за Шведску (или Србију). Као и већина других држава Европе Шведска нема податке за најважнији параметар, а то је број заражених у популацији, јер не ради масовно тестирање.
      Закључак је да су параметри модела непотпуни, а подаци недовољни и непоуздани, јер модели не добијају потребне „инпуте“. Из ових разлога нема поуздане процене потребе и делотворности појединих здравствених, социјалних или економских мера.Све ово указује да су предвиђања којaговоре како ће било која земља која не користи полицијски час, да се суочи са хиљадама мртвих, слично Италији или Шпанији, једноставно неоснованa.
      Од свих карактеристика болести које модели користе најважнија који недостаје за било какву озбиљну процену ефикасности мера јесте обим болести у популацији. Када би се масовно тестирало знало би се следеће: а) ко је међу онима који немају симптоме болести већ био заражен, односно колико је већ људи имуно на болест; б) колика је стварна смртност код ове болести, односно колико је опасна. Ово су најважније карактеристике болести којeсу неопходнeза закључак да је полицијски час за сво становништво (а то је практично карантин јер су људи затворени) боља мера од контролисаног пуштања да болест циркулише у популацији која није посебно угрожена. Ако је смртност релативно мала, а проценат оболелих без икаквих симптома тј. имуних релативно велик, карантин је бесмислица јер се контролисаним заражавањем тешко достиже граница способности (број фамозних респиратора) иоле уредног здравственог система да лечи оболеле људе. Ова граница се изражава бројем кревета у болницама, а не бројем заражених! Циљ сваке разумне здравствене политике код заразних болести јесте заражавање популације јер је то једини начин за постизање имунитета популације како би се оно вратило редовном животу. Имунитет се постиже било вештачки вакцином, било природним путем. Неко ће приговорити да код друге људи умиру. Наравно, али не треба бити у заблуди да прва нема смртних последица. Будући да сва медицинска средства имају своје котраиндикације у виду оболевања и смрти, рачуницу треба избалансирати смртним исходима изазваним новом вакцином. Она ће бити већа од просечне јер ће вакцина за КОВИД бити развијена и тестирана на брзину, што повећава могућност грешке, па самим тим и контраиндикација у виду смрти.
      Ако је делотворна вакцина по свим проценама годину и по далеко, питање на које мора да одговори свака власт која се определи да је чека јесте да ли има луксуз да толико дуго држи становништво у карантину? Шведска ће ако настави да истрајава на стратегији контролисаног заражавања имати релативно брзо достигнут имунитет у већем делу становништва и без вакцине. Државе које спроводе потпуни карантин у виду полицијског часа нису у стању да развију имунитет у становништву па ће самим тим поново бити подложне овој епидемији када се она врати следеће зиме. Тадаће опет морати да уводе полицијски час, што ће опет водити још већем паду у националним економијама јер ће ова мера бити уведена у окружењу последица првог карантина. То су испражњене државне касе и огромне масе свеже незапослених. То је рецепт за потпуну пропаст. Лажна је теза да се овим различитим стратегијама борбе са болешћу бира између становништва и привреде. Потпуни карантин, наиме, потпуно уништава народну привреду јер је потпуно зауставља (овде су даља објашњења потребно само магарцима). Уништена народна привреда води општем сиромашењу становништва, а оно је најважнији и најснажнији фактор сваковрсног, и душевног и телесног, оболевања становништва (ако су овде некоме потребна даља објашњења онда је он већ обермагарац). У коначном свођењу обрачуна потпуни карантин ће имати далекосежнији утицај на смртност популације од контролисаног заражавања. Код карантина народ ће дуго времена умирати од свих могућих болести, код контролисаног заражавања само од једног у кратком року.
      Само за оне који аматерски посматрају епидемиологију свака пандемија представља искључиво здравствени проблем. Здравствена политика једне одговорне државе се у првом реду састоји од мера социјалне и економске политике јер свака епидемија има своју социјалну и економску димензију. Државе које предузимају социјалне и економске мере у стању епидемије без правих података о карактеристикама болести са којом се суочавају и без процене дугорочног утицаја тих мера на друштво ће изгубити битку не само са КОВИД-ом већ са свим болестима. Разуман епидемиолог би схватио да у борби са болешћу за коју нема нити вакцине нити лека, избор који неке власти имају није између добра и зла, већ између два зла: брзе смрти малог броја људи или агоније великог.Мање је зло пустити да се болест рашири у општој популацији, а усредсредити ресурсе на заштиту ризичних група у њој, него учинити сву популацију подложну читавом спектру болести које прате сиромаштво.
      Свако ко доноси здравствене мере у оваквој ситуацији мора имати на уму да је епидемиологија у првом реду статистика. Тако је она наука великих бројева: становништво је њој на првом месту, појединцима се она не бави. Што се већи део популације заштити имунитетом на што дужи рок, то се боље савладавају трајне друштвене и економске последице епидемија.
      Да парафразирам Стаљина: смрт једног човека је трагедија, живот хиљада је успешна епидемиологија.
    • Од Поуке.орг инфо,
      Координатор Правног савјета Митрополије црногорско-приморске протојереј-ставрофор др Велибор Џомић гостовао је у емисији „Клуб А“ подгоричке А1 ТВ Монтенегро. Са уредницом ове емисије Милицом Минић разговарао је између осталог и о Нацрту закона о слободи вјероисповјести.
      Клуб А: Протојереј-ставрофор др Велибор Џомић, 13.06.2018.


      View full Странице
    • Од АлександраВ,
      Да представим клуб Жива Дела Утехе
      Клуб је затвореног типа због тога што се у оквиру договора око прикупљања помоћи износе подаци који су нам потребни како бисмо се лакше и боље организовали и договорили, јер се наше активности не завршавају само на виртуелном нивоу, већ излазимо на терен, имамо контакте уживо и делујемо у "спољном свету" (бројеви телефона, лични подаци о особама за које прикупљамо помоћ и друго). Други разлог је што се у току договора за појединачне акције веома често износе нека наша запажања и искуства која су од користи за доношење одређених одлука а нема потребе и није ни на корист да ти подаци буду доступни свима.
      Сви чланови клуба на почетном панелу "Тренутно актуелне теме на ЖРУ" виде и теме које су активне у клубу (које су за остале чланове форума који нису чланови клуба невидљиве), тако да не мора да се уђе у клуб да би видио шта се дешава, јер се то види за чланове на почетној страни форума
      Клуб функционише као подфорум, могу се отварати теме које се сасвим лепо организују, управо као и цео "велики" форум. "Власник" клуба може да одреди лидере и модераторе који ће уређивати клуб. Чланови се могу позвати а могу и сами да затраже пријем у клуб.
      Укратко о клубу ЖДУ:
      Жива Дела Утехе представљају хуманитарну делатност организовану у оквиру сајта Поуке.орг, чији су саставни део. Клуб је формиран као подршка активностима у вези организацијe ЖДУ.
      За сада смо отворили наш ЖДУ клуб, па ћемо се полако и лепо све договарати. Клуб ће се развијати онако како се будемо ангажовали, и волела бих да се придруже чланови форума који ће узети равноправно и активно учешће, предлозима, примедбама, сугестијама итд.
      Неки од нас су се већ ангажовали преко наше групе на пп, која је функционисала пет месеци и реализовала досадашње успешне акције, узели смо учешће у договорима за претходне акције које смо реализовали од како смо "подигли" ЖДУ, а неки су нови чланови. Свима  желим искрену добродошлицу. Полако се прикупљамо и ја заиста не знам како да изразим задовољство и захвалност што смо у могућности да на овај начин много квалитетније функционишемо, и надам се успемо да помогнемо људима којима је та помоћ потребна. Веома је важно да се сви придржавамо правилника, и наравно да се око свега потпуно равноправно договарамо.
      Позвала бих све чланове који желе да буду координатори у својим градовима, не само у Србији већ где год да се налазе, да се пријаве, идеја је и да овде у клубу ЖДУ отворимо и теме по градовима, ради лакшег договора, са надом да ћемо заиста изградити једну јаку хуманитарну мрежу, уз благослове парохијских свештеника и подршку сајта Поуке.орг.
      Морам да напоменем, у случају БИЛО КАКВЕ ЗЛОУПОТРЕБЕ чланства у клубу ЖДУ, члан који то буде радио биће избачен из клуба и пријављен администрацији Поука.
      Хвала пуно и нека свима буде на радост, уз Божију помоћ!

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Креирај ново...