Jump to content
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black

Оцени ову тему

Recommended Posts

U Jevanđelju po Jovanu u trecoj glavi pise kod:

...  22    После тога дође Исус са својим ученицима у Јудеју, онде је боравио с њима и крштавао.

  ...23    А и Јован је крштавао у Енону крај Салима, јер је тамо било много воде - и људи су долазили и крштавали се;

i vrlo brzo posle toga, u četvrtoj glavi na pocetku, piše:

...  1    Кад, дакле Господ сазна да су фарисеји чули како Исус стиче више ученика и крштава него Јован,

...  2    премда Исус сам није крштавао, него његови ученици,

...  3    остави Јудеју и оде опет у Галилеју.

Interesuje me radi li se ovde o protivrečnosti ili ne, ako jeste, to je malo čudno, jer su reči jednog autora, a rečenice su udaljene tek 15 citata? Sta kažu druga mesta Novog Zaveta  je li Isus krštavao? Takođe me interesuje kakva je 'etimologija' srpske reči krštenje, krštavanje? Sumnjam da ima veze sa reči krst.

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
1 hour ago, Tristatri рече

U Jevanđelju po Jovanu u trecoj glavi pise kod:

...  22    После тога дође Исус са својим ученицима у Јудеју, онде је боравио с њима и крштавао.

  ...23    А и Јован је крштавао у Енону крај Салима, јер је тамо било много воде - и људи су долазили и крштавали се;

i vrlo brzo posle toga, u četvrtoj glavi na pocetku, piše:

...  1    Кад, дакле Господ сазна да су фарисеји чули како Исус стиче више ученика и крштава него Јован,

...  2    премда Исус сам није крштавао, него његови ученици,

...  3    остави Јудеју и оде опет у Галилеју.

Interesuje me radi li se ovde o protivrečnosti ili ne, ako jeste, to je malo čudno, jer su reči jednog autora, a rečenice su udaljene tek 15 citata? Sta kažu druga mesta Novog Zaveta  je li Isus krštavao? Takođe me interesuje kakva je 'etimologija' srpske reči krštenje, krštavanje? Sumnjam da ima veze sa reči krst.

 

Nikakva protivrecnost nije u pitanju, samo malo sa vise paznje da se pristupi tekstu.

Ovo je Jovanovo jevandjelje, koje se, iako to, naravno, vazi i za ostala tri bez ostatka, narocito naziva i "bogoslovskim", a sam pisac - sv. Jovan Bogoslov (= θεολόγος, prvi od Apostola i Otaca koji je poneo taj naziv). Ovo znaci da se ovo Jevandjelje narocito iscrpno i detaljno bavi dubokim i teze razumljivim bogoslovskim pitanjima Hristovog bogocovestva i uopste kompletnog domostroja naseg spasenja.

U navedenom tekstu, jevandjelista sasvim ocigledno najpre prebacuje akcenat na cinjenicu da je Hristos taj koji uvek krstava, tj. - buduci da je On jedinorodni Sin Boziji, jedno od Lica, On je svakako uvek u tajni svacijeg Krstenja. S druge strane, Jovan ovo kaze da bi naglasio i Hristovu uciteljsku ulogu, jer apostoli svakako da nisu mogli da bilo sta cine mimo svog Ucitelja. Kao kad bi rekli da je npr. grupa izvidjaca "otisla sa svojim staresinom u Senovite planine, gde su pravili kucice za ptice... iako sam staresina nije pravio kucice, nego samo njegovi izvidjaci" - u pitanju je uobicajeni manir pripovedanja, narocito cest u upotrebi u to vreme, da se dostojanstvo Vodje naglasava time sto se i za trud Njegovih ucenika obavezno pominje i On sam, iako nije direktno (= fizicki, vidljivo) u tome ucestvovao (premda, kao sto rekosmo - nevidljivo, tajinstveno, svakako jeste, jer je Bozanstvo uvek nosilac i pokretac same tajne).

Znaci, jevandjelista nam jednostavno saopstava da Hristos nije fizicki krstavao ljude (polazuci ruke na njih, tj. ucestvujuci u spoljasnjosti te radnje), dok nas prethodno podseca da se citavo Jevandjelje centrira na Njegovu Licnost, i da On treba da je u centru nase paznje, jer je On taj koji fakticki tajnodejstvuje sve.

Kao sto rekosmo - citanju biblijskih tekstova uopste, narocito Jevandjelja, treba da se pristupi sa posebnom paznjom, jer nisu u pitanju prosto istorijski (ili kakvi god obicni) tekstovi, nego viseslojna, stalno savremena i uvek ziva rec Bozija. Zato je vrlo razborito i preporucljivo da uz citanje samog Jevandjelja uporedno koristimo i neko provereno Otacko tumacenje tog teksta, jer je Duh koji nadahnuo pisce isto tako nadahnuo i kasnije tumace Pisma.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

По Св. Оцима Христос је крстио апостола Петра. Па је он крстио апостола Андреја. Тако су крстили једни друге. Негдје сам читала. Ако нађем у књизи написаћу чланак. 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 37 минута, Natasenka рече

По Св. Оцима Христос је крстио апостола Петра. Па је он крстио апостола Андреја. Тако су крстили једни друге. Негдје сам читала. Ако нађем у књизи написаћу чланак. 

Hristos nije nikog formalno krstavao, tj. na nacin kako mi to danas poznajemo, pa tako ni apostole. Inace bi o tome, bez ikakve sumnje, bilo reci u samim Jevandjeljima. Posle Tajne vecere i pranja nogu apostolima, Hristos izmedju ostalog kaze: "Vi ste vec ocisceni recju koju sam vam govorio" (Jn. 15,3) - ova rec dodatno potvrdjuje i objasnjava da je apostolska sluzba u Crkvi sasvim posebna i neponovljiva.

Tako da, ne znam gde si ti to procitala i kod koga od Otaca, moram da priznam da ja do sad to nigde nisam video, a procitao sam ne malo (iako sigurno ne ni dovoljno) njihovih knjiga i radova. Rekao bi` da si ili nesto pogresno razumela, ili si mozda malo pomesala sa necim drugim... :)

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@Natasenka 

Da dodamo i ovo: redosled koji si pomenula takodje nije tacan. Hristos je prvo sebi pozvao apostola Andreja, zato se on jos naziva i Prvozvani***, da bi posle toga najpre Andrej pozvao svog brata (Simona), a zatim i sam Hristos (poziva Simona - dogadjaj sa cudesnim ribolovom). Simon kasnije od Hrista dobija ime Petar (= πέτρα, u prevodu - kamen, stena), zbog njegovog vatrenog temperamenta i tvrde vere (koja se i takva opet pokazala potpuno nestalnom i ranjivom bez blagodati Bozije, sto vidimo kad se Petar tri puta glasno odrice Hrista u noci Njegovog stradanja).

Eto, nije lose da malo rasirimo pricu, kad vec pricamo... :)

...

*** vidi ovde -> Sveti Andrej Prvozvani

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 часа, Tristatri рече

....a sta je sa etimoloskim poreklom nase reci krstenje?

Zasto mislis da to ima ikakve veze sa ovim o cemu pricamo?

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Зар Андреј није био прво са Јованом?

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 18 минута, Драгана Милошевић рече

Зар Андреј није био прво са Јованом?

Jeste. Posle toga, prvi je bio od apostola koji je posao za Hristom.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
On 9.7.2018. at 8:17, Tristatri рече

U Jevanđelju po Jovanu u trecoj glavi pise kod:

...  22    После тога дође Исус са својим ученицима у Јудеју, онде је боравио с њима и крштавао.

  ...23    А и Јован је крштавао у Енону крај Салима, јер је тамо било много воде - и људи су долазили и крштавали се;

i vrlo brzo posle toga, u četvrtoj glavi na pocetku, piše:

...  1    Кад, дакле Господ сазна да су фарисеји чули како Исус стиче више ученика и крштава него Јован,

...  2    премда Исус сам није крштавао, него његови ученици,

...  3    остави Јудеју и оде опет у Галилеју.

Interesuje me radi li se ovde o protivrečnosti ili ne, ako jeste, to je malo čudno, jer su reči jednog autora, a rečenice su udaljene tek 15 citata? Sta kažu druga mesta Novog Zaveta  je li Isus krštavao? Takođe me interesuje kakva je 'etimologija' srpske reči krštenje, krštavanje? Sumnjam da ima veze sa reči krst.

Нема контрадикторности, Јован Крститељ и Исус Христос су из исте породице-близак род. Велик део живота Исуса Христа није описан у Светом Писму.

Колко сам ја укапирао, реч крштавање-крштење вероватно има везе са разапињањем на крст Исуса Христа који је након тога победио смрт васкрсењем. Па је и обред испирања греха-пале људске природе, добило назив крштење кроз симболику страдања Исуса Христа. Чиме се акценат са Јована Крститеља као првог учитеља Новог Завета померио на Исуса Христа. Како јеванђеља бележе, народ је био мало збуњен ко је заправо од њих двоје бр.1

У Старом Завету је пророковано, да ће пре месије доћи пророк Илија да му приправи пут. Тај однос имају Јован Крститељ (Пророк Илија) и Исус Христос (Месија-помазаник).

On 9.7.2018. at 9:09, obi-wan рече

Kao sto rekosmo - citanju biblijskih tekstova uopste, narocito Jevandjelja, treba da se pristupi sa posebnom paznjom, jer nisu u pitanju prosto istorijski (ili kakvi god obicni) tekstovi, nego viseslojna, stalno savremena i uvek ziva rec Bozija. Zato je vrlo razborito i preporucljivo da uz citanje samog Jevandjelja uporedno koristimo i neko provereno Otacko tumacenje tog teksta, jer je Duh koji nadahnuo pisce isto tako nadahnuo i kasnije tumace Pisma.

Зашто се Јован Крститељ тумачи као пророковани претеча, Пророк Илија? Иако сам каже да он није Пророк Илија али да Исус Христос јесте јагње Божије.

Како Свети Оци тумаче ово питање, да ли то значи да је Јован Крститељ инкарнација Пророка Илије? или да је Јован Крститељ био у духу Пророка Илије?

А ако је у духу Пророка Илије, да ли је то Дух Свети који је био и са Авраамом током откровења. Мсм. зашто би се баш наглашавао Илија, уместо једноставно у Духу Божијем да се каже.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Управо сада, Mиљан Л. рече

Колко сам ја укапирао, реч крштавање-крштење вероватно има везе са разапињањем на крст Исуса Христа

Naravno da nema veze, da bismo razumeli neku rec, potrebno je da je posmatramo kako ona glasi u originalu, tj. kakvo je njeno izvorno znacenje.

A u originalu ona glasi βάπτισμα (= vaptizma), sto u doslovnom prevodu znaci potapanje, pogruzenje (= u vodu).

пре 42 минута, Mиљан Л. рече

Зашто се Јован Крститељ тумачи као пророковани претеча, Пророк Илија? Иако сам каже да он није Пророк Илија али да Исус Христос јесте јагње Божије.

Како Свети Оци тумаче ово питање, да ли то значи да је Јован Крститељ инкарнација Пророка Илије? или да је Јован Крститељ био у духу Пророка Илије?

А ако је у духу Пророка Илије, да ли је то Дух Свети који је био и са Авраамом током откровења. Мсм. зашто би се баш наглашавао Илија, уместо једноставно у Духу Божијем да се каже.

Jovan se poredi sa Ilijom zbog svoje neustrasive propovedi, u kojoj nije prezao ni od vladara, pa je zato, bas kao i Ilija, bio progonjen od vladara. Razlika je u tome da je Jovan odmah i postradao od Iroda, do je Ilija ziv vaznet na Nebo (nije umro prirodnom smrcu, isto i praotac Enoh), i zato on i Enoh treba da se pojave kao pretece i najava Drugog dolaska Hristovog, da bi onda i oni konacno postradali od tadasnjih vladara, ma ko ti bili.

Sto znaci, Jovan je bio preteca i najava Prvog dolaska Hristovog, dok Ilija treba da bude preteca i najava Drugog dolaska, pa se zato Jovan opet poredi sa Ilijom.

пре 46 минута, Mиљан Л. рече

инкарнација Пророка Илије

Ovaj deo narocito - inkarnacija prosto ne postoji ni u kom obliku.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 54 минута, Mиљан Л. рече

Колко сам ја укапирао, реч крштавање-крштење вероватно има везе са разапињањем на крст Исуса Христа који је након тога победио смрт васкрсењем.

Da, mozda kod etimologije naseg jezika.

Kod grcke reci, krstenje, znaci,....Grčka riječ baptizein - odakle latinski izraz baptismus - znači "uroniti", "uranjati". Uranjanje u vodu je središnji obred krštenja. U hrvatskom i drugim slavenskim jezicima riječ krstiti (krst, krštenje) pobliže znači: unijeti u Krista, učiniti (nekoga) Kristovim.....

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 минут, Bokisd рече

Da, mozda kod etimologije naseg jezika.

Kod grcke reci, krstenje, znaci,....Grčka riječ baptizein - odakle latinski izraz baptismus - znači "uroniti", "uranjati". Uranjanje u vodu je središnji obred krštenja. U hrvatskom i drugim slavenskim jezicima riječ krstiti (krst, krštenje) pobliže znači: unijeti u Krista, učiniti (nekoga) Kristovim.....

Rek`o bi` da je kod nas preovladala rec "krstenje" iz prilicno ociglednog razloga: apostol kaze da se covek ulaskom u veru (= tj. krstenjem) prakticno saraspinje sa Hristom, tj. sa sebe zbacuje starog coveka ("coveka greha", koji de facto u tom unutarnjem smislu umire), i na sebe oblaci sasvim novog (= u duhu novorodjenog) coveka. Dakle, umesto prosto "pogruzenjem", kako glasi izvorna rec, kod nas je ostalo da ceo obred ulaska u veru nazivamo prakticno "saraspinjanjem", odnosno, "krstenjem", u skladu sa dubljim simbolizmom citave te svestenoradnje.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@Mиљан Л. @Bokisd 

Dakle, prosto receno: originalna rec nema veze sa Hristovim raspecem, dok kod nas u nasem jeziku ima veze, a zbog tog dubljeg znacenja i simbolizma tajne krstenja. :)

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од kainos,
      Pozdrav svima. U razgovoru sa jednim pravoslavcem na jednom drugom forumu sam mu rekao da je Isus doslovni Sin Božji, jer je Bog rekao dva puta - "Ovo je moj ljubljeni Sin" - a i Pavle kaže u poslanici Rimljanima da Bog nije poštedio svoga VLASTITOGA ili SOPSTVENOGA Sina. On veli da su to sve antropomorfizmi!. Znači on vjeruje kao ostali trinitarijanci, protestanti, da su oni podijelili sebi titutlu, ja sam Otac, ti si SIn, a ti si SD. To bi onda izgledalo kao neka predstava, jer je Isus uzeo samo ulogu Sina. Sad, ako je Isus rođen ili proizišao od ili iz Oca, jer grčka riječ ek znači oboje, onda mora da mu je pravi Sin. Molio bih teologe ovdje da mi oni objasne ovu misteriju, je li Sin samo neki antropoformizam, titula ili uloga, ili je pravi doslovni Sin od svoga Oca?
    • Од александар живаљев,
      Božićna poslanica nadbiskupa Hočevara
          Beogradski nadbiskup i metropolit mons. Stanislav Hočevar je u ponedeljak 23. decembra 2019., u Ordinarijatu nadbiskupije povodom Božića održao konferenciju za novinare, gde je pročitao božićnu poslanicu i svima poželeo srećne praznike. Božićnu poslanicu beogradskog nadbiskupa objavljujemo u celosti:
      „A Isus napredovaše…“
      Braćo i sestre,
      Kada god čujemo reč Božić, ili vidimo neku božićnu sliku, ili čujemo božićnu melodiju, pred našim očima se odmah pojavi dete. Nemoćno dete.
      Gledamo, dakle, i vidimo Čedo Božje u jaslicama. Pred Njim, u zanosu, kleči Njegova presveta Majka. Sa strane stoji ponizni, ali kao stub nesalomljivi čestiti Josif. Dolaze i pastiri – pastiri s ovcama. Dolaze takođe i klanjaju se tom Detetu neobično dostojanstveni mudraci, koji raznolikom bojom svoje kože kao da predstavljaju svojevrsni svetski parlament. A ona, tako posebna zvezda što im je osvetljavala put, sada stoji kao uzvičnik nad jaslama.
      U jaslama, dakle, leži Novorođeni: da, sâm Jedinorođeni, koji će, kada se ispuni vreme, odagnati smrt iz groba. I sámo nebo otvara se nad ovim prizorom! Mnoštvo anđela peva i objavljuje – a to su veoma važne poruke – „Slava na visini Bogu, i na zemlji mir, među ljudima dobra volja.“ Imajući sve ovo pred svojim očima, predraga moja braćo i sestre, svi Vi dragi prijatelji, kako da Vas najiskrenije ne pozdravim i ne zaželim da se sva ova lepota i svekolika sila ove nebeske ljubavi ne izlije u Vaša srca!
      Ali slaviti Božić ne znači prvenstveno biti zagledan u nemoć Deteta, ili, izolovano, u trenutak rođenja Božjega Sina. Božić je zapravo svojevrsna eksplozija svega najuzvišenijeg, i ljudskog i Božjeg. Božić je, pre svega, neprekidna erupcija večnog u našem ograničenom svetu; Božić je tako velika svetkovina dinamike Božje ljubavi i mogućnosti celovitog ljudskog napretka. Dok je, naime, čovekov pad u slabost greha u zemaljskom raju proizveo smrt – naše starenje, bolesti i nemoći, potoke i reke društvenih iskvarenosti i sebičnosti u našim odnosima ili, opšte posmatrano, individualizam i mržnju ‒ događaj ovaploćenja Božjega Sina rodio je novi svet, svet obnove i napretka, svet zajedništva i solidarnosti… Blagdani Božića su zato neopisivo delotvorni lek za ljudsku slabost: oni su neponovljiva preventiva od mogućih katastrofa ljudskog roda!
      Božić je, dakle, događaj koji jedinstveno otvara vrata razvoja svekolikom napretku. On otvara perspektive i onog ljudskog i onog Božjeg. Jevanđelista Luka na više mesta ističe kako je ovaploćeni Sin Božji, dakle dete Isus iz Nazareta, napredovao (Lk 2, 52). Napredovao je ne samo uzrastajući, što je po sebi sastavni deo stvorenog sveta. Danas – nažalost – ni to nije uvek tako. U naše vreme, vreme tolikih kontraceptivnih sredstava i abortusa, surogat-majčinstva, droge i eutanazije, čak ni prirodni rast i napredak nisu ljudima više logična posledica stvorenog. Naprotiv, čovečanstvo danas smatra da je slobodno onda kada nasilno prekida život, kada onemogućava rast, napredovanje i prirodni organski razvoj. Nije, dakle, ništa neobično kada umesto širenja razvoja imamo ekološke katastrofe, umesto zdravlja ‒ bolesti zavisnosti, umesto duhovne i moralne zrelosti ili svetosti ‒ pošast korupcije, sebičnosti i urušavanja harmonije porodičnog života.
      Među tim umoženim otrovima savremenog sveta teško otkrivamo celoviti sjaj božićnog blagdana!
      Božić je, još više, neoborivi obrazac rasta u mudrosti. Sam po sebi, Božić nas smešta u sámo središte pedagoških veština. Isusovo začeće i rođenje događaju se u tišini, u prirodi, u sabranosti, u intimnosti, u porodici, u susretanju, u otvaranju neba, u pevanju anđela, u dolasku mudraca, u intenzivnoj kontemplaciji Neba i Zemlje. Novorođeni zaista postaje središte i Neba i Zemlje. I to dete raste u iskustvu dostojanstva, odgovornosti i dijaloga sa svim i sa svima.
      Njemu neće biti teško da otkriva nesagledivu veličinu i harmoniju svemira, neće mu biti teško da se s najvećom čežnjom napaja mudrošću svoga naroda, sabiranom tolikih stoleća, i da od prvog trenutka svog zemaljskog života iskusi najslađi melem autentičnih odnosa: odnosa između Njega i roditelja, odnosa između siromašnih pastira i bogatih kraljeva, melem stvaralačkih odnosa između Boga i ljudi, Neba i Zemlje, anđela i svih drugih stvorenih bića. Ti čisti odnosi, te nezamenjive relacije omogućiće da to ljudsko čedo na najdublji način i na praktičnoj ravni jeste jedno s Božjim Sinom. Zato samo u Njemu postoji čista slivenost Boga i čoveka, upravo ona koje predstavlja najdublju čežnju svakog ljudskoga bića, pa i svih nas danas.
      Ali Božić je pre svega i iznad svega najnevidljivija, ali ipak najopipljivija stvarnost milosti! On označava onaj život u kojem se najsnažnije mogu iskusiti ljubav, sinovska izabranost, neponovljivost, jedinstvenost i posebnost.
      Braćo i sestre: božićni dani pripovedaju, dakle, o našoj izvornosti, posebnosti, nezamenljivosti. A ona tako posebna zvezda, koja je mudrace dovela do pećine, govori zapravo i o našoj zvezdi, o našoj neponovljivosti, o našem pozivu da pomažemo i savetujemo druge. To, naime, u nama čini čisti, besplatni i bezuslovni dar Božje ljubavi prema drugim ljudima. Taj dar neuništivog prijateljstva prema svakome, u svakom od nas ponaosob stvara poseban sjaj, lepotu – „SLAVU“, kako kaže Sveto pismo. Lepota dolazi isključivo iz unutrašnjosti i plod je zavoljenosti! Zato mi, koji smo danas – u vreme idolatrije zemaljske i spoljašnje lepote – izgubili osećaj za unutrašnju lepotu, harmoniju i radost, stvaramo tolike centre estetske hirurgije, i na taj način samo uvećavamo razlike između siromašnih i bogatih, zalivamo seme gorke zavisti i stvaramo svet PRIVIDA.
      Uzrastati, naime, u milosti – to znači u sebi otkrivati privlačnost za sve što je dobro, pošteno, lepo i obeleženo večnošću. Znači otkrivati u sebi snagu za sve veću prisnost sa tim uzvišenim ciljevima i smislom života. Blagodat omogućuje oboženje nas samih i celokupnog svemira. Tako Bog već sada postaje sve više i više „sve u svemu“.
      Predraga braćo i sestre!
      Božićni blagdani nose, dakle, u sebi samim najveću i najslađu težnju za svestranim pozitivnim ali održivim razvojem, oni nose u sebi najveću stvaralačku čežnju i snagu za ostvarenje, i bude u nama svest da bez zrelosti, odnosno svetosti, ne možemo srećni biti.
      Ove činjenice i nama danas govore da čovečanstvo mora na prvo mesto da stavi ne stvari nego čoveka kao ličnost; one upućuju na pedagoško nekoristoljubivo raspoloženje; na unutrašnju harmoniju – a ne na spoljašnju dopadljivost; na blagodat i milost – a ne na aktivizam; na dar – a ne na novac!
      Čestitajući svima Vama, predraga moja braćo i sestre i prijatelji u Gospodu, nastupajuću radost božićnih i novogodišnjih blagdana, od srca Vam želim da napredujete. Da napredujete autentično i skladno. Želim da Vas ovi dani obogate mudrošću i milošću, da, poduprti tim duhovnim snagama, možete srećno napredovati. Zato: neka Vam je srećan i blagoslovljen Božić, neka Vam je radosna i blagoslovljena godina 2020!
      Da, mir Božji sa svima Vama!
      Hristos se rodi – Vaistinu se rodi!
      U tom duhu Vas radosno blagosiljam u ime Oca i Sina i Duha Svetoga.
      + Stanislav Hočevar, nadbiskup
      Video
       
    • Од grigorije22,
      Izuzetno dobar i koristan video.
       
    • Од Istok17,
      Da li se Isus Hristos javio Mojsiju kada mu je rekao da mu je ime 'Ja sam onaj koji jeste' i 'Ja jesam'? Nasao sam povezanost izmedju tog stiha iz starog zavjeta i nekih iz novog. Kad podignete sina covjecijega, onda cete doznati da Ja jesam'  i '..jer ako ne povjerujete da Ja jesam, pomrijecete u grijesima svojim'
       
      Moze li se navedeno povezati i sa ovim, jer ne vidim drugi razlog zbog kojeg bi popadali pred Isusom 'A sa njima stajase Juda, izdajnik njegov. A kada im rece: "Ja sam", odstupise nazad i popadase na zemlju"
    • Од Џуманџи,
      Не може, болан, Џизс је био новотарац, не иде... 
×
×
  • Креирај ново...