Jump to content
JESSY

Divne osobe se ne rađaju, one takve postaju vremenom...

Оцени ову тему

Recommended Posts

uplakana-devojka-BalkansPress.com_800.jp

 

Svaka osoba na svetu ima karte koje su joj podeljene na samom startu i sa tim kartama mora igrati komplikovanu igru koja se zove život.

Dodeljene su nasumično, a o sreći zavise vaši geni, mesto gde ste rođeni, finansijske mogućnosti vaše porodice…Kakve god vam okolnosti život pruži, vi ste ti koji odlučujete da li ćete biti žrtve ili oni koji preživljavaju. Vi imate kontrolu nad izborom da li svoj život učiniti slatkim ili kiselim.

Oni koji odaberu sladak život, oni koji preživljavaju, su najjači.

{adselite}"Najlepši i najbolji ljudi koje poznajemo su oni koji su doživeli poraz, upoznali patnju i gubitak, borili se u svakom trenutku i pronašli put iz najtamnijih dubina. Ove osobe znaju da cene, osetljive su i imaju razumevanja prema drugima. Život im je dao iskustva koja su ih napunila saosećanjem, ljubaznošću i dubokom empatijom. Divni ljudi se ne rađaju takvi, oni takvi postaju”,rekla je Elizabeta Kubler-Ros, psihijatar i autorka iz Švajcarske.

Ljubazni ljudi donose svetlo u svet zato što su izašli iz mraka

U svetu tame u kojem su rođeni, ljubazni ljudi svojom su pozitivnošću osvetlili živote drugih. Upravo su njima dodeljene "nesrećne" karte poput loše porodične situacije ili siromaštva. Ne samo da su naučili kako da uspeju u životu, naučili su i kako preći preko loših stvari i izdići se iznad njih.

Odgurnuli su svoje "štake" i nekako postigli nemoguće: potrčali su i dostigli sve one koji su imali više sreće i bolje okolnosti. 

Dok su neki dobili set divnih olovaka u boji, oni su dobili jednu običnu, napola potrošenu olovku sa kojom su obojili svoj život šarenije i bleštavije od ostalih.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ljubazni ljudi vole najjače jer su bili najviše povređeni

Pojedinci koje su bivši partneri povredili ili prevarili više će i bolje znati voleti svog budućeg partnera. Oni znaju kako je to kad nečije srce pukne i kako ga zalepiti i popraviti. Oni nikada nikome ne žele priuštiti iskustvo kakvo su sami doživeli.

Ljubazni ljudi su na teži način naučili da su lični nedostatci prilika za rast i razvoj

Više je nego moguće da su ljubazni i dragi ljudi nekad bili pesimisti. S vremenom su naučili da iz pesimizma nema rasta. Shvatili su da je svaka stvar koja ih je poput tega vukla dole ustvari još jedna stepenica na putu prema ostvarenju snova.

Možda ih je baš to što su se morali nositi sa bratom alkoholičarem naučilo empatiji i strpljenju da pomognu zavisnicima. Mnogi terapeuti su u ranoj dobi naučili kako se povezati sa onima koji pate. Na taj način, ljubazni ljudi iz živog peska grade stazu ka uspehu.

 

Ljubazni ljudi ne žele da drugi pate onako kako su patili oni

Deca znaju biti okrutna i zadirkivati druge zbog pegica, klempavih ušiju ili bubuljica.

Osobe koje znaju kako je to kad ih neko muči i zlostavlja ne žele drugima naneti takvu bol. Ljubaznost i dobrota u čoveku proizlaze iz okrutnosti koju je doživeo.

Umesto da tu agresiju prenosi na druge, ljubazna će osoba prekinuti začarani krug i komplimentima odgovoriti na zlostavljanje.

Ljubazni ljudi pomažu drugima da prežive i postanu bolje osobe 

Ovakve se osobe mogu nositi sa bilo kakvom situacijom koju im život spremi. Znaju da mogu preživeti sve zato što imaju iskustva s preživaljavanjem. U trci života ljudi obično gledaju pravo ispred sebe i ne obaziru se na druge "takmičare". Oni zaista ljubazni među nama bodre svoje prijatelje, poznanike, kolege i porodicu.

Motivišu druge da trče zajedno sa njima, dele svoje imaginarne boce vode i energiju sa svima koji su im u blizini. Postanu osobe koje su za druge spremne učiniti sve i pomoći im kad zapne, onakve osobe kakve nisu imali uz sebe kad im je bilo najgore.

 

http://www.balkanspress.com/index.php/magazin/psihologija/5162-zasto-najbolji-ljudi-cesto-pate-divne-osobe-se-ne-radaju-one-takve-postaju-vremenom#

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ovo je tačno. Ja sam neko ko je dete razvedenih roditelja, odrasla kao autsajder u porodici, sama se borila za sebe, svoju ličnost, svoje vaspitanje i ponosna sam na to. Doduše što se društva tiče, tu sam hendikepirana jer ne mogu da pružim drugoj osobi ništa osim ljubavi, što mnogi zloupotrebljavaju.

Послато са HUAWEI Y625-U21 користећи Pouke.org мобилну апликацију

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Милан Ракић,
      Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić (43) i njena nekoliko godina mlađa partnerka, doktorka Milica Đurđić, uskoro postaju roditelji.

      Kako saznaje magazin "Gloria", vantelesnoj oplodnji podvrgla se Milica Đurđić, koja se zbog drugog stanja već nekoliko meseci ne pojavljuje sa Anom Brnabić u javnosti, a kako je magazinu "Gloria" rečeno u Kliničkom centru Srbije, u Centru za radiologiju i magnetnu rezonancu gde je zaposlena, otišla je na trudničko bolovanje.
      - Premijerka i dalje ostaje pri stavu da ne priča javno o privatnim stvarima. U svakom slučaju hvala na lepim željama - rekli su za "Gloriu" u Aninom kabinetu kada su pozvali da čestitaju premijerki i njenoj partnerki.
      Takođe, u skladu sa stavom svoje šefice, nisu mogli da nam otkriju kog će pola biti beba, objašnjava "Gloria".
      https://www.blic.rs/zabava/ana-brnabic-milica-djurdjic-milica-durdic/1dq37kq
    • Од Милан Ракић,
      Uskoro će napuniti 90 godina i upravo je napustio MIT (Masačusetski institut za tehnologiju). Tamo je revolucionisao modernu lingvistiku i postao kritička savest Sjedinjenih Država. U ime El Paísovog kulturnog dodatka Babelia posetili smo velikog intelektualca na njegovoj novoj adresi u Arizoni.

      Piše: Jan Martinez Ahrens (El País, kulturni dodatak Babelia)
      Noam Čomski (Filadelfija, 1928) je prevladao sve barijere ispraznosti. On ne govori o svom privatnom životu, ne koristi mobilni telefon i u vunenim vremenima ostajao je nepokolebljiv. Hapšen je zbog protivljenja ratu u Vijetnamu, bio je na crnoj listi Ričarda Niksona, podržao je objavljivanje Pentagonovih papira i osudio prljavi rat Ronalda Regana. Tokom poslednjih 60 godina vodio je mnoge bitke. Jednako brani prava Kurda i bori se protiv klimatskih promena. Podržao je proteste pokreta Okupiraj i brani prava ilegalnih imigranata. Kao mladi lingvista 50-ih godina prošlog veka zapanjio je svet svojom generativnom gramatikom. U neprekidnom angažmanu uvek je išao napred suočavajući se sa demonima kapitalizma, bilo da su to velike banke, vojni konglomerati ili Donald Tramp. U svojoj poslednjoj knjizi “Requiem for the American dream / Rekvijem za američki san” on iznosi argumente iz istoimenog dokumentarca i prokazuje sramotnu koncentraciju bogatstva i moći u zapadnim demokratijama. Rezultat je 168 strana Čomskog u najčistijem obliku.
      Smatrate li se radikalnim?
      Svi mi sebe smatramo umerenima i razumnima.
      Ali vi ste ideološki jasno opredeljeni.
      Oni koji treba da se pravdaju su moćnici na vlasti. Svaka hijerarhija je nelegitimna dok ne dokaže suprotno. Ponekad se mogu opravdati, ali uglavnom ne. To je anarhizam.
      Nakon 60 godina podučavanja na Masačusetskom institutu za tehnologiju (MIT), profesor je došao živeti na granici pustinje Sonora. U Tuksonu, na preko 4.000 kilometara od Bostona, pronašao je novi dom na Odseku za lingvistiku na Univerzitetu u Arizoni. To je jedna od retkih zelenih tačaka u ovom sprženom gradu. Jaseni, vrbe, palme i orasi rastu oko zgrade od crvene cigle iz 1904. Unutra po zidovima vise slike nasmešenih studenata, mape prostiranja autohtonih plemena, plakati kulturnih događaja, a na kraju jednog hodnika je soba najvećeg živog lingviste.
      Živimo li u vremenu razočaranja?
      Pre 40 godina je neoliberalizam, kojeg su vodili Ronald Regan i Margaret Tačer, napao svet. I to je imalo učinka. Akutna koncentracija bogatstva u privatnim rukama pratila je gubitak moći u opštoj populaciji. Ljudi su sve manje zastupljeni i vode nesigurne živote sa sve lošijim poslovima. Rezultat je mešavina besa, straha i eskapizma. Više se ne veruje ni u same činjenice. Neki to nazivaju populizmom, ali u stvarnosti to je diskreditacija institucija.
      Tako smo dobili lažne vesti?
      Razočaranje institucionalnim strukturama dovelo je do tačke u kojoj ljudi više ne veruju činjenicama. Ako nikome ne verujete, zašto biste verovali činjenicama? Ako niko ne čini ništa za mene, zašto bih verovao bilo kome?
      Čak ni medijima?
      Većina služi Trampovim interesima.
      Ali ih ima veoma kritičnih, kao što su Njujork tajms, Vašington post, Si-en-en…
      Pogledajte televiziju i naslovne strane novina. Ne postoji ništa osim Tramp, Tramp, Tramp. Mediji su naseli na Trampovu strategiju. Svakog dana on im baca po jednu laž da bi se našao pod reflektorima i bio u centru pažnje. U međuvremenu, divlja frakcija republikanaca razvija svoju politiku krajnje desnice, režući radnička prava i napuštajući borbu protiv klimatskih promena, a to nas može dokrajčiti.
      Vidite li Trampa kao rizik za demokratiju?
      On je velika opasnost. Svesno i namerno je oslobodio talase rasizma, ksenofobije i seksizma koji su bili latentni, ali koje niko pre njega nije legitimizovao.
      Hoće li opet pobediti?
      Moguće je, ako uspe odgoditi smrtonosni učinak svojih politika. On je potpuni demagog i šoumen koji zna kako da održi aktivnom svoju bazu obožavatelja. Ide mu u korist i to da su demokrati u konfuziji i da možda neće izaći sa uverljivim programom.
      Da li još uvek podržavate demokratskog senatora Bernija Sandersa?
      On je pristojan čovek. Koristi termin socijalizam, ali zapravo se zalaže za demokratski nju dil. Njegovi predlozi ne bi bili čudni Ajzenhaueru (američkom predsedniku iz Republikanske partije od 1953. do 1961). Sandersov uspeh, više nego Trampov, bio je pravo iznenađenje izbora 2016. Umalo je postao predsednički kandidat bez podrške korporacija i medija, samo uz podršku javnosti.
      Da li primećujete skretanje udesno u političkom spektru?
      U političkim elitama to postoji, ali ne u opštoj populaciji. Od 80-ih godina prošlog veka došlo je do raskola između onoga što ljudi žele i javnih politika. To se dobro vidi na primeru poreza. Ankete pokazuju da većina ljudi želi veće poreze za bogate. Ali to se ne događa. Protiv toga promoviše se ideja da smanjenje poreza donosi prednosti za sve, te da je država neprijatelj. Ali ko ima koristi od rezanja davanja za puteve, bolnice, čistu vodu i čist vazduh?
      Da li je onda neoliberalizam pobedio?
      Neoliberalizam postoji, ali samo za siromašne. Slobodno tržište važi samo za njih. To je istorija kapitalizma. Velike korporacije započele su klasnu borbu, one su autentični marksisti, ali s obrnutim vrednostima. Principi slobodnog tržišta odlično se primenjuju na siromašne, ali vrlo bogati su zaštićeni. Velike energetske industrije primaju subvencije od nekoliko stotina miliona dolara, finansijske institucije dobijaju masivnu pomoć nakon što propadnu. Svi oni žive na sigurnom: oni se smatraju prevelikima da bi mogli pasti i moraju biti spaseni ako imaju problema. Na kraju, porezi služe za subvencionisanje tih entiteta i s njima bogatih i moćnih. Onda se stanovništvu kaže da je država problem i smanjuje se njeno područje delovanja. I šta se događa? Prostor države je okupiran privatnom moći, a tiranija velikih entiteta raste.
      Zvuči poput Orvela ovo što opisujete.
      Čak bi i Orvel bio zadivljen. Živimo u fikciji da je tržište divno jer nam govore da se ono sastoji od informisanih potrošača koji donose racionalne odluke. Ali samo upalite televizor i pogledajte reklame: nastoje li one da obaveste potrošača koji će onda donositi racionalne odluke? Ili ga samo zavode? Razmislite, na primer, o reklamama za kola. Nude li one podatke o njihovim karakteristikama? Prikazuju li izveštaje nezavisnih eksperata? To bi stvorilo informisane potrošače sposobne za donošenje racionalnih odluka. Umesto toga, ono što vidimo je leteći automobil kojeg vozi poznati glumac. Kompanije ne žele slobodna već zatvorena tržišta. Inače bi se srušili.
      Da li je odgovor društva na ove izazove preslab?
      Postoje mnogi aktivni javni pokreti, ali im se ne obraća pažnja jer elite ne žele da se prihvati činjenica da demokratija može funkcionisati. To je opasno za njih. To može ugroziti njihovu moć. Najbolje je da se nametne vizija koja vam govori da je država neprijatelj, a da ste vi prepušteni samom sebi.
      Tramp često koristi pojam anti-amerikanizam, kako to razumete?
      U SAD-u vas zbog kritikovanja vlade optužuju za anti-amerikanizam. Došlo je do uspostavljanja ideološke kontrole nad društvom, uz pomoć zapaljivog patriotizma.
      Na nekim mestima u Evropi se događa isto to.
      Ali ništa slično onome što se ovde događa. Nema nijedne zemlje sa toliko zastava.
      Plašite li se nacionalizma?
      Zavisi, ako to znači biti zainteresovan za vašu lokalnu kulturu, to je dobro. Ali ako je to oružje protiv drugih, znamo gde to može voditi, videli smo i iskusili.
      Mislite li da je moguće da se ponovi ono što se dogodilo 30-ih godina prošlog veka?
      Situacija se pogoršala; nakon izbora Baraka Obame pokrenula se rasistička reakcija ogromne virulencije, s kampanjama koje su negirale njegovo državljanstvo i identifikovale crnog predsednika kao antihrista. Bilo je mnogo manifestacija mržnje. Međutim, Sjedinjene Države nisu Vajmarska republika. Ima razloga za zabrinutost, ali izgledi da se ponovi nešto tako su veoma mali.
      Na početku vaše knjige se prisećate Velike depresije, vremena kada je “sve bilo gore nego sada, ali je postojao osećaj da će biti bolje”.
      Dobro se sećam. Moja porodica je pripadala radničkoj klasi, bili su nezaposleni i bez dobrog obrazovanja. Objektivno, to je bilo puno gore vreme nego sada, ali je postojao osećaj da smo svi zajedno u tome. Tada smo imali predsednika koji je saosećao sa patnjama ljudi, sindikati su bili organizovani… Postojala je ideja da zajedno možemo pobediti krizu. Taj osećaj je izgubljen. Sada nam se čini da smo sami u bezizlazu, a da je država protiv nas.
      Imate li još nade?
      Naravno da ima. Još uvek postoje javni pokreti, ljudi spremni da se bore. Prilike su tu, pitanje je samo jesmo li ih sposobni iskoristiti.
      Čomski završava s osmehom. Oprašta se s nama svojim dubokim glasom. Zatim odlazi iz ureda, spušta se niz stepenice fakulteta i izlazi u svetlost pustinje Sonora.
      Preveo Mario Bezbradica, izvor:Peščanik.net,
    • Од Драгана Милошевић,
      Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova su, po nalogu Višeg javnog tužilaštva, uhapsili F.J. (42) i B.C. (39) zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo izazivanje panike i nereda.
       
       
          Oni se sumnjiče da su na društvenim mrežama širili lažnu informaciju da "u naredna dva dana vodu u Beogradskom vodovodu ne treba koristiti za piće, jer se u vodu greškom prosuo metan, pun kancerogenih čestica" i na taj način izazvali uznemirenost i paniku među građanima, saopštio je večeras MUP. Osumnjičenima F. J. i B. C. određeno je zadržavanje do 48 časova nakon čega će, uz krivičnu prijavu, biti privedeni nadležnom tužilaštvu.
      Kako se navodi, uhapšeni B.C. je zaposlen u Ministarstvu unutrašnjih poslova.
      Takođe, po nalogu Višeg javnog tužilaštva, protiv još šest osoba, zbog sumnje da su počinili isto krivično delo, biće podnete krivične prijave u redovnom postupku, piše u saopštenju.
      izvor
         
    • Од damsoyu,
      Dugo proučavam teološka pitanja PC i RKC,najviše iz ličnog "interesa" (inače sam iz "mešovitog" braka).
      Ovo pitanje potiče iz moje lične situacije jer je u pitanju jedna veoma bliska starija osoba od mojih predaka,krštena kao katolik.
      Pitanje se može posmatrati kao opšti slučaj pitanja "Da li se obični katolici spasavaju".Stim što sam emotivno uključen u ovo pitanje.
      Pre 10tak godina pitao sam pravoslavnog sveštenika za ,da li je potrebno da se upiše u PC da bi imala spasenje..Pop je rekao da nema potrebe da prelaze u PC, da se svako spasava kroz "svoju" Crkvu.Inače taj meni blizak predak stanuje pored popove kuće,pa su imali i izvjesne komšijske odnose.
      Kako sam teološki napredovao mene je mučilo to osjećanje i pogađalo me ta podjela crkava i stalno sam od raznih ljudi,običnih ili teologa slušao "pretnje" da katolici se neće spasiti..i to me je sve lično pogađalo zbog meni bliskih osoba s kojima sam odrastao.
      Proučavajući forum i teologiju shvatio sam da PC nema jedinstvenog stava o katolicima.
      Pitanje za vas ovde je, da li je moguće da npr. dotični pop s kojim sam ja razgovarao,je na izvjestan način procijenio "pravovjernost" tih mojih srodnika tj njihovu mogućnost da iako formalno upisani u "raskolu", da je njihova živa vjera sačuvana od bitnijih zabluda, da im srce nije u raskolu,što zbog života u mješovitoj sredini (Bosna), porodičnih veza, poimanja Hriscanstva,redovno su na slavama kod komsija,rodbine..ponekad i na liturgiji,dok je katolicki hram bio neobnovljen isli su u pravoslavni,itd..
      Tj da na neki način za njih je put spasenj izvjesniji dok su tu gdje jesu, nego da prelaze u PC.I ne samo izvjesniji, nego ništa manje moguć nego za nekoga ko je u PC.(Jer pretpostavljam da je on zaključio da je manje moguć , da bi bio dužan da savjetuje da ih upoznam sa PC,da ih približavam i "nagovaram", jer zapravo najviše pogađa moju dušu ,koji sam kršten u PC i naslušao sam se priča o jedinosiinitosti, nego njih,koji cijeli život žive zapravo u jedinstvu).Jer slušajući određene teologe PC mislkio sam da je moj zadatak da ih ja "prekrstim" u PC, međutim uvijek se sjetim odgovora tog lokalnog popa pre 10 godina,dakle moje bi bilo da poštujem tu njegovu odluku ako hoću da budem dosledan.
      Da dodam još Par godina kasnije,Upoznavsi neke teološke pojmove jednom sam vršio "inspekciju" njihove vjere, i dobio sam sledeće odgovore: 
      Papa je poglavar u katoličkoj crkvi, ne za sve Hrišćane (primat) tj pravoslavci ne moraju da priznaju papu za poglavara, papa nije nepogresiv, u visokom kleru cesto je bilo zlocinaca,bilo bi dobro da popovi mogu da se žene,Stepinac mi nije svetac...i još poneke stvari..naravno za filioque  i te dubinske stvari nikad nisu ni čuli a kamoli da o tome nešto vjeruju.Jedno da kažem narodno katoličanstvo,po mom mišljenju koje ima korijen u Bosni  još dok su franjevci sami birali sebi vođr pod Turcima..

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...