Jump to content
Логос

Број становника у Србији пао испод седам милиона

Оцени ову тему

Recommended Posts

Никада у новијој историји на овим просторима није живело мање људи него данас, што употпуњује и податак да су лане рођене 64.894 бебе, а умрле чак 103.722 особе.

Број становника у Србији пао је испод седам милиона, говоре најновији подаци Републичког завода за статистику, тако да демографи истичу да у нашој земљи, бар у новијој историји, никада није живело мање становника него данас. За свега годину дана Србија је остала без 37.500 становника, што се и могло очекивати с обзиром на то да је лане свега шест општина имало позитивни природни прираштај.
 
Кад већ завирујемо у бројке о прираштају, што значи и у бројке из породилишта, у Србији су прошле године рођене 64.894 бебе – само 160 више него 2016. године, када је у матичне књиге рођених уписано најмање деце од почетка 20. века. Новорођених је било више и за време балканских ратова, а сваке године у последњој деценији на овим просторима нестане општина попут Бечеја, Савског венца или Пријепоља, јер се природни прираштај у земљи смањи за око 385.000 људи. Гордана Бјелобрк, шеф Одсека за демографију Републичког завода за статистику, не скрива забринутост док посматра најновије податке виталне статистике и истиче да је у 2017. години забележена највећа негативна вредност природног прираштаја од када се води витална статистика, пре свега због великог броја умрлих. Конкретно: прошле године умрле су 103.722 особе – чак 3.000 више у односу на 2016. годину.
 
– Од 169 општина у Србији само шест њих је током претходне године имало позитивни природни прираштај, и то Нови Пазар, Бујановац, Сјеница, Нови Сад, Прешево и Тутин. Иако у Београду живи готово четвртина становништва Србије, ниједна београдска општина није имала позитиван природни прираштај у претходној години. Узроци ових поражавајућих демографских трендова су једноставни – млади људи одлазе из Србије и то видите не само по броју рођених беба већ и по броју бракова. Наиме, у порасту је број особа које се венчавају други или трећи пут, а опада број младенаца који први пут одлазе код матичара и то су по правилу млади људи – истиче наша саговорница и додаје да број седокосих премашује број деце.
 
– Оно што забрињава демографе јесте чињеница да расте старост мајке приликом рођења првог детета. У овом моменту, просечна жена у граду први пут одлази у породилиште у тридесетој години живота, а у осталим насељима са 27,8 година, па не чуди податак због чега највећи број породица у Србији има само једно дете – истиче наша саговорница.
 
Такозвани емотивни графикони Завода за статистику сведоче да је у 2017. години 36.047 особа изговорило судбоносно „да” при чему (просечни) младожења у нашој земљи има 31,2 године, а његова изабраница – 28,3 године. Илустративни доказ тезе да се сличности привлаче јесте и чињеница да су најчешћи бракови између супружника исте националности (88 одсто). Највише је закључених бракова у којима су супружници с истом школском спремом, а у половини нових бракова оба супружника су запослена.
 
Тачку на брачну заједницу у 2017. години ставила су 9.262 пара, чак 216 више него годину дана раније. Они који верују у баксузну моћ бројева, сигурно ће обесхрабрити податак да је просечно трајање разведеног брака за 2017. годину износило 13,3 године. Највећи број разведених бракова чине заједнице са децом – чак 55 одсто њих.
 
Подаци Републичког завода за статистику сведоче да просечна старост укупног становништва у нашој земљи константно расте – у 2017. години износила је 43 године. Проценат младог становништва (0–14 година) у укупном становништву износи 14,3 одсто, док је удео особа старијих од 65 година 19,6 процента. Највећи број старих особа живи у зајечарској области, а највећи број младих у Рашкој и Пчињској области.
 
Подаци о унутрашњим миграцијама сведоче да је током 2017. године 120.355 особа променило пребивалиште, односно трајно се преселило из свог досадашњег места становања у друго место унутар Србије. Највише њих (49.494) доселило се у Београд и у регион Војводине (27.362), а највећи број интерних миграната имао је између 25 и 34 године. С обзиром на то да је број особа које су промениле пребивалиште унутар земље мањи за око 5.000 у односу на 2016. годину, статистичари претпостављају да је у порасту број особа које су емигрирале у иностранство.
 
Увид у статистику морталитета сведочи да Срби умиру од болести које се могу спречити и које су последица нездравог начина живота. Наиме, водећи узрок смрти код оба пола биле су болести система крвотока – оне потписују више од половину читуља у нашој земљи. Други узрок смрти у нашој земљи су тумори, на које отпада петина смртних случајева.
 
d06b01-broj-rodjenih.jpg
 

View full Странице

Share this post


Link to post
Share on other sites

Битна је тема, али у тексту завода за статистику хвали података да би могла да се схвати суштина. И начин тумачења теме је једностран. Убрзати економију и природни прираштај наталитета једне нације је приоритет, па и објаснити кроз средства јавног информисања..

Ако говоримо о стопи морталитета и наталитета коју приказује завод за статистику, не сме се гледати овако прошлост пре 50 година, а изоставити битнијих 50 година пре тога, обзиром да смо имали нагли раст после светских ратова и тада смо достигли већу бројност. Јер ми данас не можемо генерацију из 1960 натерати да производе нпр. квалитетније објекте јавне намене које ми морамо после њих да користимо. Нема временске машине:stadaradim:.

Генерације рођене у Србији (без КиМ) од 1960 до 1970 су најодговорније за драстично мањи природни прираштај наталитета, по чему су се статистички одвојили од генерација пре њих. Стопа односа морталитета и наталитета се није могла одмах видно изразити јер процес старења једног народа траје више деценија или стотинама година. Па када повежемо миграције становника долазимо до стања које имамо данас. А ми смо сви данас и овде, зато нам треба упоредни однос новорођених у свакој општини на начин да се види да ли је број рођених већи од не-пензионисаних грађана (у складу са очекиваним животним веком). Ако је то у плусу, ми можемо да предвиђамо раст.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ista situacija je i u Hrvatskoj samo malo i gora jer zbog ulaska u EU osim lošeg priraštaja , tu je masovni odlazak čitavih obitelji s djecom u inozemstvo .

Problem nataliteta je prisutan u većem dijelu Europe a naručiti u siromašnijim državama poput Balkana i dr.

Ozbiljne države poput Francuske , Njemačke i dr. bogatiji i uređenijih društava su na vrijeme reagirali i uspjeli riješiti ovaj ozbiljan problem ( raznim poticajnim mjerama i useljavanjem iz dr. država) .

Za rješavanje ovog problema je potreban duži vremenski period ( nekoliko decenija ).

Tako da su se naši političari kasno sjetili i tu se više ništa ne može učiniti.

Za nekoliko godina zbog potpunog kolapsa  mirovinskog , zdravstvenog i dr povezanih sektora doći do potpunog kaosa. Što će se pokušati riješiti useljavanjem iz čunga- luga zemalja , samo se i sa ovim već kasni.

Možda će se izlaz tražiti u nacionalnim nabrijavanjima i novim ratovima jer su ova područija idealna za to.

Što nam je činiti?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 26 минута, kopitar рече

Ista situacija je i u Hrvatskoj samo malo i gora jer zbog ulaska u EU osim lošeg priraštaja , tu je masovni odlazak čitavih obitelji s djecom u inozemstvo .

То чека и нас. Кад уђемо у ЕУ и нестану последње бирократске препреке за одлазак, доћи ће до демографске катастрофе. А и сада је ситуација ужасна.

Тешко да има ту лека, то је процес који је јако тешко зауставити и преокренути а за то и треба јако пуно времена. А мафија на власти која овде жари и пали деценијама сигурно неће да се тиме замлаћује; штавише њима и одговара да све што може оде да би могли на миру да владају (=пљачкају) ове што су остали.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 42 минута, kopitar рече

Ista situacija je i u Hrvatskoj samo malo i gora jer zbog ulaska u EU osim lošeg priraštaja , tu je masovni odlazak čitavih obitelji s djecom u inozemstvo .

Problem nataliteta je prisutan u većem dijelu Europe a naručiti u siromašnijim državama poput Balkana i dr.

Ozbiljne države poput Francuske , Njemačke i dr. bogatiji i uređenijih društava su na vrijeme reagirali i uspjeli riješiti ovaj ozbiljan problem ( raznim poticajnim mjerama i useljavanjem iz dr. država) .

Za rješavanje ovog problema je potreban duži vremenski period ( nekoliko decenija ).

Tako da su se naši političari kasno sjetili i tu se više ništa ne može učiniti.

Za nekoliko godina zbog potpunog kolapsa  mirovinskog , zdravstvenog i dr povezanih sektora doći do potpunog kaosa. Što će se pokušati riješiti useljavanjem iz čunga- luga zemalja , samo se i sa ovim već kasni.

Možda će se izlaz tražiti u nacionalnim nabrijavanjima i novim ratovima jer su ova područija idealna za to.

Što nam je činiti?

Нација која покуша то да реши преко колена, може да доживи мрачно доба од више деценија, са привремено позитивним трендом раста наталитета наравно, ако је то једини циљ а мсм. да није и да нема потребе да буде:). Него мешају се теоретичари који желе опет да произведу беба бум и они који желе просечан позитиван раст без великих осцилација.

Нема балкан најнегативнији однос наталитета и морталитета у Европи, нити највише ткз. економских миграната из држава. Експанзиван раст светске популације је већ довео до тога да ће се ускоро више европљана и американаца селити за Аустралију и богате градове Арапског и Азијског света. Поготово богати део Европе и Америке, мсм. да је 2017 године преко 10.000 милионера (миграција богаташа) населило Аустралију.

Што се Европе тиче у пракси неких држава нпр. Италије, показује се да функционално имовинско правосуђе јако утицајно за одржавање стабилног наталитета и контролисаних миграција.

Водећи се том логиком, када би држава, уложила више енергије у развој и стабилну функционалност имовинског права и катастра. Уместо што се катастар сређује само онда кад држави треба земља за неки пројекат јавне намене типа аутопут или судског спора, проблем наталитета и миграција би постао значајно позитивнији. Већина грађана балкана, што због ратова, што због комунизма, што због немања катастра... не могу тек тако да се врати из града на имања својих предака, што у случају међуродбинских спорова може да траје и цели животни век. За то време, шуме, воћњаци, пашњаци... ће обично бити блокирани, неодржавани или проту-правно експлоатисани од других лица... А без наследства и са наслеђеним правним обавезама, човек који се и није одлучио за деценијско образовање, мора да жртвује опет деценију свог живота само због стварања и одржавања основних егзистенцијалних услова који обезбеђују стварање породице.

Тако да је даље развијање и функционало прилагођавање нашим реалним потребама оно што чека образовање и правни систем. По мени су Руси направили модел који не може да пропадне. Код њих нпр. држава преузима стамбене кредите са мајки, студирање се прилагођава трудницама. И очеви добијају обавезно породиљско право на одсуство са посла...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 15 минута, drvce рече

I šta ja sada treba da mislim kada vidim da se informišeš na sajtu cia-e? Nadam se da si samo slučajno naleteo, da nije nešto gore.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Branislav81 рече

I šta ja sada treba da mislim kada vidim da se informišeš na sajtu cia-e? Nadam se da si samo slučajno naleteo, da nije nešto gore.

Ako bih ti rekao da mislis sta hoces, odmah bi ti bilo jasno da se samo pretvaram da mi nije stalo do tvog misljenja i da, zapravo, ja sirim njine informacije jer mi je stalo da mislis na tacno odredjen nacin.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 26 минута, drvce рече

Nista ne brinitie, ljudi ima sve vise na svetu.

Како да не бринемо, драго Дрвце? :(

https://www.independent.co.uk/environment/how-many-trees-are-there-on-earth-10483553.html

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 11 часа, ризница богословља рече

Никада у новијој историји на овим просторима није живело мање људи

Da sacekamo dve, najvise dve i po godine, pa da vidimo sta ce biti?

Share this post


Link to post
Share on other sites

 

@Branislav81 

http://brojstanovnika.population.city/srbija/#cities

Ево један данашњи  статистички узорак за тебе, послао ми М6 а јавио ми директно Џејмс Бонд поздравља те и каже да не бринеш за ЦИА и КГБ или ФБИ  врховни вођа вучко нас сам истребљује са булументом око себе као што су др Неша (са или без тачке нисам сигуран :lupaglavu:) и Вулин заједно са тетком из Канаде и бата Гашом који тера новинарке да му клече :unbelieveble:.Списак није комплетан недостају ту још квалитетни кадрови старлете,стриптизете и остали ПР из садашњег ештабилишмента. 

Још ми напоменуо да је овај статистички узорак без мог личног окружења (места где живим)  где се за месец дана 15 словима петнаест особа одселило породично ( 13 у Немачку а две васпитачице отишле саме па накнадно воде и породице на Малту). 

Умало да заборавим питао ме је онако изокола каква је атмосфера у народу по питању "Државе Косово" ја му кажем па Џејмсе то је и даље наша јужна српска покрајна није "никаква држава" а он мени иди мали Марко спавај ништа не знаш. 

Поздрав од Џејмса 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      У новом број Православља, новина Српске патријаршије, од 1. децембра 2019. године читајте:     У оквиру обележавања осам векова аутокефалије СПЦ свечана и молитвена догађања у трима епархијама наше помесне Цркве: у Епархији пакрачко-славонској, горњокарловачкој и нишкој.   Првојерарх српски је осветио обновљени, 270 година стар храм Светих апостола Петра и Павла у Кућанцима, родном месту блаженопочившег Патријарха Павла у Славонији, у Епархији горњокарловачкој свечано и молитвено су прослављени и јубилеји на Сушаку и Ријеци – на празник Обновљења храма Св. великомученика и победоносца Георгија,16. новембра, Владика Герасим је началствовао Светом Евхаристијом у Светогеoргијевском храму на Сушаку, прославивши и 80 година од завршетка градње и освећења овог храма. У Епархији нишкој Првојерарх српски је началствовао божанском Литургијом у Саборном храму Силаска Св. Духа на апостоле, којом је молитвено прослављен велики јубилеј Ниша и Епископије нишке – двеста година постојања Саборног храма Сабора Св. Архангела у Нишу. Том приликом Његова Светост је беседио: „По Божјем промислу наша генерација је имала прилику да учествује у његовој обнови, да прослави овај велики јубилеј и упише се на странице летописа нишке Саборне цркве заједно са нашим светим и хвале достојним прецима. Прослављајући овај велики јубилеј узносимо молитве и похвале нашим светим прецима који су живели и радили, подвизавали се и страдали за своју веру, своју Цркву и свој народ. Благодаримо нашој Светој Православној Цркви што нас је отхранила и очувала, за све што нам је дала и што је чинила за нас у протеклих осам векова.“   Од догађаја из живота Цркве бележимо – У манастиру Високи Дечани бденијем и Светом Архијерејском Литургијом 24. новембра свечано је прослављена ктиторска слава – Свети великомученик краљ Стефан Дечански, која ће ове године остати упамћена по нарочито великом броју поклоника (око 3000), који су заједно са братством манастира поделили радост празника. Бденијем је началствовао Архиепископ берлински и немачки Марко (Руска Загранична Православна Црква) у молитвеном присуству Епископа бихаћко-петровачког Сергија и рашко-призренског Теодосија.   Патријарх Павле је био Божји човек, каже протојереј-ставрофор Милутин Тимотијевић, присећајући се у свом исцрпном разговору за Радио Глас Епархије нишке, познанства и суживота са блаженопочившим Патријархом Павлом, а који преносимо на средњим странама овог броја новина Српске патријаршије, обележавајући десетогодишњицу од упокојења овог светог, у српском народу, омиљеног човека. Аутобиографски текст Патријарха српског Павла из 1996. године под насловом: Без осуда, отворено, очински, доносимо одмах после разговора са протом Тимотијевићем.   На следећим странама читајте: Један од највећих дана у историји Војводине и један од највећих у историји српског народа и Србије је дан присаједињења Српске Војводине Краљевини Србији. Тим поводом 25. новембра је одржана Свечана академија поводом обележавања 101. годишњице: Присаједињење – други век у Српском народном позоришту у Новом Саду.   Архиепископ катарски Макарије упутио је драматичан апел и позив свим Црквама са молбом – да се окупе у Светој Земљи и тако зауставе поделе у православном свету. Текст преносимо у целости.   У организацији Студентског клуба Правног факултета Универзитета у Београду, 25. новембра 2019. пред неколико стотина присутних одржана је трибина под називом „Положај Срба у Црној Гори“. Мишљења и дискусије о овој горућој теми са овог еминентног скупа за Православље донео је Данко Страхинић.   Новембра ове године додељена су почасна одликовања трима архијерејима Српске Православне Цркве, Епископу бачком Иринеју, Митрополиту црногорско-приморском Амфилохију и Епископу будимљанско-никшићком Јоаникију. Читајте о овим и другим бројним вестима из живота наше Цркве које обликују претходних петнаестак дана колико нас дели од претходног до овог, најновијег броја новина...   Уредништво Православља свим читаоцима и сарадницима новина Српске Патријаршије жели благословен почетак Божићног поста!     Извор: Православље
    • Од Логос,
      Светом архијерејском Литургијом у храму Светог оца Николаја у Доњем Милановцу началствовало је Његово Преосвештенство Епископ тимочки Господин Иларион уз саслужење свештенства борско-поречког намесништва.     Након Литургије и ломљења славског колача владика Иларион је поучио сабрани народ својом архипастирском беседом нагласивши велико молитвено заступништво Светог Нектарија Егинског као чудотворца и помагача у најтежим облицима телесних и духовних обољења које сналазе данашњег човека. Тиме је дао подстрек и подсетио да треба умножити пост и молитву како бисмо пребродили сва искушења која нам се чине да су нерешива. Господ кроз своје угоднике и светитеље даје утеху, оздрављење и спасење свакоме човеку који тражи помоћ, додао је Преосвећени владика.   Честитајући празник и благословивши поверену му паству, наш Епископ је наставио ову празничну радост уз трпезу љубави у парохијском дому са својим свештенством, председником општине Мајданпек г. Драганом Поповићем, директором ХЕ ,,Ђердап 1“ из Кладова, директором националног парка ,,Ђердап“ и са црквеним одбором доњомилановачке парохије.     Извор: Инфо-служба Епархије тимочке
    • Од Логос,
      Сваком разумном човеку је јасно да став који заступа Епископ Иринеј није његов лични, већ званични став Српске Православне Цркве. Тужно је, при томе, што он своју част мора да брани на суду.
       
      Роман Анатоливич Силантјев је руски верски аналитичар, историчар религије и исламолог. Доктор је историјских наука, професор Московског државног лингвистичког универзитета. Аутор је више од стотину публикација, укључујући Велику руску енциклопедију, Православну енциклопедију и Енциклопедију народа и религија света. Аутор је више од 100 публикација и 10 књига о проучавању ислама, аутор је и састављач Интерактивне мапе свих верских заједница у Русији
      Извршни је директор Центра за људска права Светског руског народног савета који је под покровитељством Руске православне цркве. Заменик председавајућег Стручног већа за државну верску експертизу при Министарству правде Руске Федерације. Члан стручног већа Више комисије за сертификацију при Министарству просвете и науке Руске Федерације о теологији.
      За руски портал РЕГНУМ Силантјев је написао чланак о медијској хајци на епископа бачког Иринеја Буловића, који преносимо у целости:
      Суд одбранио српског епископа од напада медија
      Роман Силантјев, REGNUM
      14. новембар 2019.
      Сваком разумном човеку је јасно да став који заступа Епископ Иринеј није његов лични, већ званични став Српске Православне Цркве. Тужно је, при томе, што он своју част мора да брани на суду.
      Недавно ми је бивши колега послао врло занимљив линк са црквеног интернет-портала из Србије о томе како је суд донео пресуду у корист тужбе епископа Српске Православне Цркве против новинара који су током прошле године ширили клевете против њега у разним издањима.
      Истраживши на интернету, са осећам емпатије сам схватио да је тај човек – Епископ бачки Иринеј Буловић – стално изложен нападима. Претраживач ме је одмах одвео до српског превода анонимног аутора црквеног блога из Турске „Светлост Фанара“ (Φως Φαναρίου) који садржи буквално бујицу негативних коментара у прилично увредљивом облику. Нисам могао да верујем да је аутор блога, по свему судећи, неки Грк из Турске – црквен човек.
      За шта то окривљују Епископа Иринеја? Да је „сателит Москвe“, да је „апсолутно на страни Москве“, приписују му неке закулисне изјаве…
      Као што се види и на званичном сајту Српске патријаршије, Епископ бачки Иринеј Буловић је портпарол Српског Синода, то јест лице које је пред целом јавношћу одговорно за извештавање о његовом раду. Већ само то показује колико је позиција Епископа Иринеја Буловића изложена притисцима. При томе, сваком разумном човеку је јасно да став који заступа Епископ Иринеј није његов лични, него званични став Српске Православне Цркве.
      Тужно је, при томе, што он своју част мора да брани на суду.
      Епископ Иринеј је веома учен човек, коме је Санктпетербуршка духовна академија недавно доделила почасни докторат. На интернету није тешко пронаћи његове текстове. Он брани поредак којим се Православна Црква вековима руководи и који је сада нарушен уплитањем Цариградске патријаршије у црквени живот Православне Украјине. Брине га раскол који је почео у целом Православљу, и издајнички став који су заузели поједини архијереји. То сада брине и сваког православног човека. Пошто сам прочитао његове текстове, у своје име могу рећи да бих био спреман да станем иза сваке његове речи. Одатле је и овај човек, који тако храбро и отворено брани традиције Православља, стално изложен нападима. А брани их „подигнутог визира“, не скривајући ни од кога своја гледишта.
      Атмосфера у Српској Православној Цркви је врло напета. О томе говори и саопштење Информативне службе Српске патријаршије.
      Српска Црква подржава канонску Цркву у Украјини. Српски епископи нису ради да им за анонимним критикама из Турске поново по главама падају бомбе, нити да им једног лепог дана, по препоруци Стејт дипартмента САД, дођу неки незвани „егзарси“ ради преуређења црквеног живота на Балкану. И управо у тој непоколебивости се састоји српски национални карактер, који је из историје тако добро познат. Док су многи народи покорно страдали под турским ропством, Срби су се борили и супротстављали се, што добро зна свако ко је учио историју. Чудно је да се то данас не узима у обзир у неким земљама на Западу и Истоку – изгледа да су лоше учили историју. Зато за сада и унајмљују новинаре у Русији.
      Наиме, неки Георгије Матвијенко – нисам могао да схватим ко је то, с обзиром да је његова ауторска биографија на сајту ИА REGNUM празна – написао је чланак у којем такође окривљује епископа Иринеја, овога пута читавим низом клевета. Не, не криви га зато што је он „апсолутно на страни Москве“, већ у стилу, буквално дословце истом: да Епископ Иринеј наводно жели да заоштри сукоб „на линији Београд – Фанар“ и да тако помогне Цариграду у решавању македонског питања.
      Као и увек – никаквих доказа.
      Г. Матвијенко пише да је Београд недавно посетила делегација архијереја Цариградске патријаршије – исти они Грци из Турске – а да су их Епископ Иринеј, заједно са Патријархом српским и другим митрополитима и епископима, топло примили. И у чему је ту кривица? Мислим да би им у овом тренутку и у Московској патријаршији пожелели топлу добродошлицу – нису обавезни да се моле и заједно служе – али је ствар у томе да они сами не желе да дођу. Сећам се како је прошле године цариградска делегација била у Кијеву и како ни са ким није желела да разговара, осим са локалним расколницима и председником П. А. Порошенком који је водио рат на Донбасу.
      Узгред, према истој страници Српске патријаршије, у сусрету није учествовао само епископ Иринеј, већ и митрополити из Хрватске и Црне Горе и низ других епископа – о којима Матвијенко из неког разлога не пише, него своје спекулације приписује управо Епископу бачком Иринеју. Да ли стога што је Епископ Иринеј портпарол Синода? Или пак зато што, за разлику од сабраће, храбро износи свој став, не улепшавајући изразе и схватања?
      Г. Матвијенко се, узгред буди речено, користио информацијама, према сопственом признању, из „провладиних новина Курир“ (sic!). Уколико неко жели да схвати о каквој врсти новина је реч, довољно је да на претраживачу укуца адресу овог издања, па да се својим очима увери да термин „провладин“ не би пао на памет никоме ко иоле нешто зна о српским медијима.
      Уколико се пак погледа садржај других извора, који су пригоднији за доношење одговорнијих увида, постаје јасно да је током сусрета српске и делегације из Истамбула дневни ред чинио читав низ питања, а да су српски јерарси по питању Украјине остали непоколебиви и верни свом начелном ставу. Гости из Истамбула су обећали да се неће уплитати ни у питање Северне Македоније где већ пола века траје раскол. Зато нам остаје да се радујемо за српску браћу. А ауторима, који желе да осветле црквене новости, упутио бих савет – да не испуњавају нечије задатке у клеветању јерараха и распаљивању ватре у међуцрквеним односима, него да пажљиво проучавају тему о којој пишу.
       
      Детаљније: https://regnum.ru/news/polit/2778356.html
    • Од Логос,
      -Света Русија - земља са погледом ка небу!-   Русија је по много чему посебна у односу на све друге државе света: територијално убедљиво највећа, ресурсно најбогатија, војно неосвојива. Све те спољашње одреднице задивљују овосветске људе, али постоји једна особеност која их превазилази и руски народ чини посебним. То је синтагма Свјатаја Рус (Света Русија), јединствена одредница у историји државâ света, која се тиче десетвековног духовног идентитета ове земље. Професорка Ксенија Кончаревић, пишући о дубини душе руског човека у којој је „најдубље откривена тајна руске земље као места Распећа и Васкрсења“, примећује да су Руси једини народ у свету који је своју земљи назвао Светом. (извод из уредничког уводника)   У Јутарњем програму радија "Беседе" катихета Бранислав Илић представио нови број 369. "Православног мисионара"   Катихета Бранислав Илић на таласима васељенског радија "Светигора" представио нови број "Православног мисионара" посвећен теми: "Свјатаја Рус"   Катихета Бранислав Илић на таласима радија "Источник" представио нови 369. број "Православног мисионара"   Пред нама је септембарско-октобарски 369. број Православног мисионара, званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве. По већ устаљеном обичају и овај број је представљен у црквеним медијима, и то: у програму радија Светигоре (Митрополија црногорско-приморска), радија Беседе (Епархија бачка) и радија Источник (Епархија ваљевска).    Представљајући садржај новог броја, чија је централна тема СВЈАТАЈА РУС, катихета Бранислав Илић, члан уређивачког одбора Православног мисионара задужен за односе са медијима, посебно је истакао значај читања и духовног изграђивања, ослањајући се на свете личности из историје Руског народа, особито на два светила: Преподобног Серафима Саровског и Преподобног Сергија Радоњешког. Говорећи о мисији као еванђелском делу, члан уређивачког одбора који је задужен за односе са медијима, пажњу је посветио разговору са Његовим Преосвештенством Епископом зворничко-тузлански Фотијем, који се налази на првим страницама овог новог броја "Православног мисионара".    Катихета Бранислав је позвао све да прочитају нови број званичног мисионарског гласила СПЦ, да се духовно обогате садржајним и поучним текстовима, као и да искуство које задобију благодарећи пажљивом читању, примене у свом хришћанском животу.     САДРЖАЈ:     Реч уредника: Света Русија: Земља са погледом ка небу!   Реч архијереја: Разговор са Његовим Преосвештенством, Епископом зворничко- тузланским Фотијем (Сладојевићем) - Мисија нема граница! Светачник: Свети Теофан Затворник - На недељу Свих Светих Материк: Света Првомученица Текла Равноапостолна   Историја хришћанства: Први Васељенски Сабор 325. године у Никеји У дијалогу са атеизмом: Библијска антропологија у комуникацији са неурофизиологијом – да ли је комуникација могућа?   ТЕМА БРОЈА:   Презвитер др Оливер Суботић: Тајна Свете Русије открива се у сусрету са Светима - Разговор са јеромонахом Игнатијем (Шестаковим)   И. С: У посети Светој Русији   Небојша Ћосовић (превод са руског): Схиархимандрит Авраам (Рејдман) - О томе да подвиг мучеништва изражава љубав према Богу!   Драган Поповић: Земаљска и небеска Русија   Катихета Бранислав Илић: Протојереј Александар Шмеман - човек богослужења   Вишедетне хришћанске породице: Петровићи из Бијељине   Парохијани: Породица Карић (други део) - Од Лондона до Русије   Из историје СПЦ: Царица Марија, ктиторка цркве Ваведења у Белом Пољу   Хришћанска књижевност: „Претпразнично вече“ Алексе Шантића   Живот у Христу: О правилном односу према сродницима   Сећање: На гробу неимара Цркве Живе     Мисионарски излог: Мардарије (Ускоковић), Епископ америчко- канадски Недокучива Русија. Мемоари     Повезан садржај:   Протојереј Александар Шмеман - човек богослужења   Интервју са Његовим Преосвештенством Епископом зворничко-тузланским Фотијем (Сладојевићем): Мисија нема граница!     Извор: Православни мисионар
    • Од Логос,
      Нови број Православља, новина Српске патријаршије, од 15. новембра 2019. године великим делом је посвећен годишњицама које су везане за блажене успомене Патријарха српског Павла – 29-о годишњици од избора Владике рашко-призренског Павла за 44 поглавара Српске Православне Цркве и десетогодишњици од његовог уснућа.      Тако у тексту који најављује низ молитвених и културних догађања који ће се овог викенда (15. и 16. новембра), десити у Епархији пакрачко-славонској, читамо о прослави осам векова Српске Православне Цркве у овој Епископији уз обележавање 270 година цркве Светих апостола Петра и Павла у Кућанцима. Један од седам патријарха обновљене Патријаршије Пећке, Патријарх Павле (Гојко Стојчевић), рођен је у том маленом славонском селу, и крштен у Петропавлојској цркви-брвнари, која је сада обновљена и у пуном сјају чека освећење овога викенда. На средњим странама новина Српске патријаршије доносимо његову беседу са устоличења за Патријарха у Саборној цркви у Београду 3. децембра 1990. године, у којој нас, одмах с почетка, опомињу речи: „Праштање и мирење, уместо саможивог једноумља и похлепе...“ Овом тексту следује први интервју Патријарха Павла који каже: „Христос је наша Светлост, наш Циљ и наш Пут...“ Ту су и изјаве умних и важних људи српске културне, спортске, политичке... јавне сцене, који су речима покушали да дочарају своја осећања и промишљања о тадашњем Првојерарху СПЦ...   На следећим странама новина Српске патријаршије следује неколико извештаја о актуелним и важним догађањима везаним за нашу Цркву – Саопштење за јавност Митрополита црногорско-приморског Амфилохија поводом изјаве председника Црне Горе о Цркви; Закључци са Међународног научног скупа „Државно-црквено право кроз вјекове“, који је, поводом 800 година аутокефалности СПЦ, одржан у Манастиру Подмаине у Будви од 10. до 13. октобра ове године. У ауторском тексту Ко је угасио светло? – Медијски мрак у Србији, протопрезвитер Владан Симић пише о концепту уређивачке политике медија и пита се да ли он нешто значи, или се користи само као еуфемизам за интересе крупног капитала, трговину утицајем и формирањем јавног мњења?   Састанак затворских свештенослужитеља СПЦ и управника установа система за извршење кривичних санкција, пети по реду, одржан је 5. новембра, у просторијама Црквене општине новосадске. Како изгледа духовно старање свештеникâ у затворима и који је циљ ове пастирске бриге, читајте у тексту под насловом: Предано духовно старање свештеникâ у затворима.   Јасеновац између броја и жртве – прилог разумевању нашег страдања, је текст аутора Стефана Радојковића, историчара Музеја жртава геноцида и секретара Одбора за Јасеновац САС СПЦ, у којем се говори о недавно објављеној књизи историчара Душана Никодијевића „Јасеновац између броја и жртве“, а у којој се „даје глас“ преживелим логорашима, сведоцима усташких злочина, и њиховим проценама броја уморених људи у комплексу јасеновачких логора.   Какву поруку носи обележавање „ноћи вештица“ на спортским такмичењима? Како објаснити логичку недоследност у одлуци Евролиге да се ове године у спортским дворанама сценографијом обележи „ноћ вештица“? О овој неславној прекретници у историји кошарке и неспортској одлуци без преседана разговарали смо са председником КК „Црвена Звезда“ др Небојшом Човићем.   Долази време слава... – Крсна слава је својствена само Православљу у Срба, и то је заиста најлепша карактеристика нашег црквено-духовног, као и породичног живота, пише протопрезвитер-ставрофор проф. др Милош М. Весин у тексту за Православље.   Поводом недавне педесетогодишњице слетања мисије „Аполо 11“ на површину Месеца и изјаве америчког председника да ће Наса ускоро послати прве људе на Марс, тема интерпланетарног путовања поново је постала актуелна и у ширим друштвеним сферама – бележи у Рубрици „Из посебног угла“, а у тексту под насловом: Канонска јурисдикција на Марсу, протонамесник Немања С. Мрђеновић.   Поводом недавне премијере документарног филма „Доњецка Вратарница“, у Руском дому у Београду, који говори о игуманији Иверског манастира мати Михаили и њеној помоћници Јулији, које су се изненада нашле у епицентру рата у Донбасу, са младом ауторком овог дела, Наталијом Батрајевом, разговарао је Јован Хонда.   Као и увек, уз остале рубрике и написе, читалачкој пажњи препоручујемо и бројне вести из живота наше Цркве које обликују претходних петнаестак дана колико нас дели од претходног до овог, најновијег броја новина....     Извор: Православље

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...