Jump to content
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
Логос

Број становника у Србији пао испод седам милиона

Оцени ову тему

Recommended Posts

Никада у новијој историји на овим просторима није живело мање људи него данас, што употпуњује и податак да су лане рођене 64.894 бебе, а умрле чак 103.722 особе.

Број становника у Србији пао је испод седам милиона, говоре најновији подаци Републичког завода за статистику, тако да демографи истичу да у нашој земљи, бар у новијој историји, никада није живело мање становника него данас. За свега годину дана Србија је остала без 37.500 становника, што се и могло очекивати с обзиром на то да је лане свега шест општина имало позитивни природни прираштај.
 
Кад већ завирујемо у бројке о прираштају, што значи и у бројке из породилишта, у Србији су прошле године рођене 64.894 бебе – само 160 више него 2016. године, када је у матичне књиге рођених уписано најмање деце од почетка 20. века. Новорођених је било више и за време балканских ратова, а сваке године у последњој деценији на овим просторима нестане општина попут Бечеја, Савског венца или Пријепоља, јер се природни прираштај у земљи смањи за око 385.000 људи. Гордана Бјелобрк, шеф Одсека за демографију Републичког завода за статистику, не скрива забринутост док посматра најновије податке виталне статистике и истиче да је у 2017. години забележена највећа негативна вредност природног прираштаја од када се води витална статистика, пре свега због великог броја умрлих. Конкретно: прошле године умрле су 103.722 особе – чак 3.000 више у односу на 2016. годину.
 
– Од 169 општина у Србији само шест њих је током претходне године имало позитивни природни прираштај, и то Нови Пазар, Бујановац, Сјеница, Нови Сад, Прешево и Тутин. Иако у Београду живи готово четвртина становништва Србије, ниједна београдска општина није имала позитиван природни прираштај у претходној години. Узроци ових поражавајућих демографских трендова су једноставни – млади људи одлазе из Србије и то видите не само по броју рођених беба већ и по броју бракова. Наиме, у порасту је број особа које се венчавају други или трећи пут, а опада број младенаца који први пут одлазе код матичара и то су по правилу млади људи – истиче наша саговорница и додаје да број седокосих премашује број деце.
 
– Оно што забрињава демографе јесте чињеница да расте старост мајке приликом рођења првог детета. У овом моменту, просечна жена у граду први пут одлази у породилиште у тридесетој години живота, а у осталим насељима са 27,8 година, па не чуди податак због чега највећи број породица у Србији има само једно дете – истиче наша саговорница.
 
Такозвани емотивни графикони Завода за статистику сведоче да је у 2017. години 36.047 особа изговорило судбоносно „да” при чему (просечни) младожења у нашој земљи има 31,2 године, а његова изабраница – 28,3 године. Илустративни доказ тезе да се сличности привлаче јесте и чињеница да су најчешћи бракови између супружника исте националности (88 одсто). Највише је закључених бракова у којима су супружници с истом школском спремом, а у половини нових бракова оба супружника су запослена.
 
Тачку на брачну заједницу у 2017. години ставила су 9.262 пара, чак 216 више него годину дана раније. Они који верују у баксузну моћ бројева, сигурно ће обесхрабрити податак да је просечно трајање разведеног брака за 2017. годину износило 13,3 године. Највећи број разведених бракова чине заједнице са децом – чак 55 одсто њих.
 
Подаци Републичког завода за статистику сведоче да просечна старост укупног становништва у нашој земљи константно расте – у 2017. години износила је 43 године. Проценат младог становништва (0–14 година) у укупном становништву износи 14,3 одсто, док је удео особа старијих од 65 година 19,6 процента. Највећи број старих особа живи у зајечарској области, а највећи број младих у Рашкој и Пчињској области.
 
Подаци о унутрашњим миграцијама сведоче да је током 2017. године 120.355 особа променило пребивалиште, односно трајно се преселило из свог досадашњег места становања у друго место унутар Србије. Највише њих (49.494) доселило се у Београд и у регион Војводине (27.362), а највећи број интерних миграната имао је између 25 и 34 године. С обзиром на то да је број особа које су промениле пребивалиште унутар земље мањи за око 5.000 у односу на 2016. годину, статистичари претпостављају да је у порасту број особа које су емигрирале у иностранство.
 
Увид у статистику морталитета сведочи да Срби умиру од болести које се могу спречити и које су последица нездравог начина живота. Наиме, водећи узрок смрти код оба пола биле су болести система крвотока – оне потписују више од половину читуља у нашој земљи. Други узрок смрти у нашој земљи су тумори, на које отпада петина смртних случајева.
 
d06b01-broj-rodjenih.jpg
 

View full Странице

Share this post


Link to post
Share on other sites

Битна је тема, али у тексту завода за статистику хвали података да би могла да се схвати суштина. И начин тумачења теме је једностран. Убрзати економију и природни прираштај наталитета једне нације је приоритет, па и објаснити кроз средства јавног информисања..

Ако говоримо о стопи морталитета и наталитета коју приказује завод за статистику, не сме се гледати овако прошлост пре 50 година, а изоставити битнијих 50 година пре тога, обзиром да смо имали нагли раст после светских ратова и тада смо достигли већу бројност. Јер ми данас не можемо генерацију из 1960 натерати да производе нпр. квалитетније објекте јавне намене које ми морамо после њих да користимо. Нема временске машине:stadaradim:.

Генерације рођене у Србији (без КиМ) од 1960 до 1970 су најодговорније за драстично мањи природни прираштај наталитета, по чему су се статистички одвојили од генерација пре њих. Стопа односа морталитета и наталитета се није могла одмах видно изразити јер процес старења једног народа траје више деценија или стотинама година. Па када повежемо миграције становника долазимо до стања које имамо данас. А ми смо сви данас и овде, зато нам треба упоредни однос новорођених у свакој општини на начин да се види да ли је број рођених већи од не-пензионисаних грађана (у складу са очекиваним животним веком). Ако је то у плусу, ми можемо да предвиђамо раст.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ista situacija je i u Hrvatskoj samo malo i gora jer zbog ulaska u EU osim lošeg priraštaja , tu je masovni odlazak čitavih obitelji s djecom u inozemstvo .

Problem nataliteta je prisutan u većem dijelu Europe a naručiti u siromašnijim državama poput Balkana i dr.

Ozbiljne države poput Francuske , Njemačke i dr. bogatiji i uređenijih društava su na vrijeme reagirali i uspjeli riješiti ovaj ozbiljan problem ( raznim poticajnim mjerama i useljavanjem iz dr. država) .

Za rješavanje ovog problema je potreban duži vremenski period ( nekoliko decenija ).

Tako da su se naši političari kasno sjetili i tu se više ništa ne može učiniti.

Za nekoliko godina zbog potpunog kolapsa  mirovinskog , zdravstvenog i dr povezanih sektora doći do potpunog kaosa. Što će se pokušati riješiti useljavanjem iz čunga- luga zemalja , samo se i sa ovim već kasni.

Možda će se izlaz tražiti u nacionalnim nabrijavanjima i novim ratovima jer su ova područija idealna za to.

Što nam je činiti?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 26 минута, kopitar рече

Ista situacija je i u Hrvatskoj samo malo i gora jer zbog ulaska u EU osim lošeg priraštaja , tu je masovni odlazak čitavih obitelji s djecom u inozemstvo .

То чека и нас. Кад уђемо у ЕУ и нестану последње бирократске препреке за одлазак, доћи ће до демографске катастрофе. А и сада је ситуација ужасна.

Тешко да има ту лека, то је процес који је јако тешко зауставити и преокренути а за то и треба јако пуно времена. А мафија на власти која овде жари и пали деценијама сигурно неће да се тиме замлаћује; штавише њима и одговара да све што може оде да би могли на миру да владају (=пљачкају) ове што су остали.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 42 минута, kopitar рече

Ista situacija je i u Hrvatskoj samo malo i gora jer zbog ulaska u EU osim lošeg priraštaja , tu je masovni odlazak čitavih obitelji s djecom u inozemstvo .

Problem nataliteta je prisutan u većem dijelu Europe a naručiti u siromašnijim državama poput Balkana i dr.

Ozbiljne države poput Francuske , Njemačke i dr. bogatiji i uređenijih društava su na vrijeme reagirali i uspjeli riješiti ovaj ozbiljan problem ( raznim poticajnim mjerama i useljavanjem iz dr. država) .

Za rješavanje ovog problema je potreban duži vremenski period ( nekoliko decenija ).

Tako da su se naši političari kasno sjetili i tu se više ništa ne može učiniti.

Za nekoliko godina zbog potpunog kolapsa  mirovinskog , zdravstvenog i dr povezanih sektora doći do potpunog kaosa. Što će se pokušati riješiti useljavanjem iz čunga- luga zemalja , samo se i sa ovim već kasni.

Možda će se izlaz tražiti u nacionalnim nabrijavanjima i novim ratovima jer su ova područija idealna za to.

Što nam je činiti?

Нација која покуша то да реши преко колена, може да доживи мрачно доба од више деценија, са привремено позитивним трендом раста наталитета наравно, ако је то једини циљ а мсм. да није и да нема потребе да буде:). Него мешају се теоретичари који желе опет да произведу беба бум и они који желе просечан позитиван раст без великих осцилација.

Нема балкан најнегативнији однос наталитета и морталитета у Европи, нити највише ткз. економских миграната из држава. Експанзиван раст светске популације је већ довео до тога да ће се ускоро више европљана и американаца селити за Аустралију и богате градове Арапског и Азијског света. Поготово богати део Европе и Америке, мсм. да је 2017 године преко 10.000 милионера (миграција богаташа) населило Аустралију.

Што се Европе тиче у пракси неких држава нпр. Италије, показује се да функционално имовинско правосуђе јако утицајно за одржавање стабилног наталитета и контролисаних миграција.

Водећи се том логиком, када би држава, уложила више енергије у развој и стабилну функционалност имовинског права и катастра. Уместо што се катастар сређује само онда кад држави треба земља за неки пројекат јавне намене типа аутопут или судског спора, проблем наталитета и миграција би постао значајно позитивнији. Већина грађана балкана, што због ратова, што због комунизма, што због немања катастра... не могу тек тако да се врати из града на имања својих предака, што у случају међуродбинских спорова може да траје и цели животни век. За то време, шуме, воћњаци, пашњаци... ће обично бити блокирани, неодржавани или проту-правно експлоатисани од других лица... А без наследства и са наслеђеним правним обавезама, човек који се и није одлучио за деценијско образовање, мора да жртвује опет деценију свог живота само због стварања и одржавања основних егзистенцијалних услова који обезбеђују стварање породице.

Тако да је даље развијање и функционало прилагођавање нашим реалним потребама оно што чека образовање и правни систем. По мени су Руси направили модел који не може да пропадне. Код њих нпр. држава преузима стамбене кредите са мајки, студирање се прилагођава трудницама. И очеви добијају обавезно породиљско право на одсуство са посла...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 15 минута, drvce рече

I šta ja sada treba da mislim kada vidim da se informišeš na sajtu cia-e? Nadam se da si samo slučajno naleteo, da nije nešto gore.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Branislav81 рече

I šta ja sada treba da mislim kada vidim da se informišeš na sajtu cia-e? Nadam se da si samo slučajno naleteo, da nije nešto gore.

Ako bih ti rekao da mislis sta hoces, odmah bi ti bilo jasno da se samo pretvaram da mi nije stalo do tvog misljenja i da, zapravo, ja sirim njine informacije jer mi je stalo da mislis na tacno odredjen nacin.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 26 минута, drvce рече

Nista ne brinitie, ljudi ima sve vise na svetu.

Како да не бринемо, драго Дрвце? :(

https://www.independent.co.uk/environment/how-many-trees-are-there-on-earth-10483553.html

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 11 часа, ризница богословља рече

Никада у новијој историји на овим просторима није живело мање људи

Da sacekamo dve, najvise dve i po godine, pa da vidimo sta ce biti?

Share this post


Link to post
Share on other sites

 

@Branislav81 

http://brojstanovnika.population.city/srbija/#cities

Ево један данашњи  статистички узорак за тебе, послао ми М6 а јавио ми директно Џејмс Бонд поздравља те и каже да не бринеш за ЦИА и КГБ или ФБИ  врховни вођа вучко нас сам истребљује са булументом око себе као што су др Неша (са или без тачке нисам сигуран :lupaglavu:) и Вулин заједно са тетком из Канаде и бата Гашом који тера новинарке да му клече :unbelieveble:.Списак није комплетан недостају ту још квалитетни кадрови старлете,стриптизете и остали ПР из садашњег ештабилишмента. 

Још ми напоменуо да је овај статистички узорак без мог личног окружења (места где живим)  где се за месец дана 15 словима петнаест особа одселило породично ( 13 у Немачку а две васпитачице отишле саме па накнадно воде и породице на Малту). 

Умало да заборавим питао ме је онако изокола каква је атмосфера у народу по питању "Државе Косово" ја му кажем па Џејмсе то је и даље наша јужна српска покрајна није "никаква држава" а он мени иди мали Марко спавај ништа не знаш. 

Поздрав од Џејмса 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Крајем децембра 2019. године из штампе је изашла 3. свеска часописа Теолошки погледи за 2019. годину. На укупно 320 страна нови број овог часописа (који излази од 1968. године) читаоцима доноси радове домаћих аутора, преводе светоотачких текстова, осврте и приказе нових издања. Ово је тридесет и прва свеска нове серије овог часописа (покренуте 2008. године), са наново успостављеном нумерацијом годишта – од године оснивања часописа (1968), те носи ознаку годишта LII.     Нови број домаћег версконаучног часописа ће у продаји бити доступан после Божића, а могуће га је поручити преко службе за претплату – (+381) 11 30-25-103, 30-25-113, pretplata@spc.rs / pretplataspc@gmail.com, као и преко уредништва – teoloski.pogledi@spc.rs / teoloskipogledi@gmail.com.   Из садржаја нових Теолошких погледа (година LII (2019), број 3):   [Св. Роман Слаткопојац,] „Смиренога Романа Кондак о Самарјанки“ (превела проф. др Весна О. Марковић), стр. 521–544;   др Љиљана Јовановић, „Грчки превод јеврејских светих списа“, стр. 545–554;   проф. др Богдан Лубардић, „‘Лазаре, изађи напоље!’: Eгзегетичкo-oмилитичке рефлексије о превладавању смрти у Еванђељу по Јовану 11, 1–46“, стр. 555–578;   монахиња Фива Савковић, „Песник као тумач Писма: библијске алузије у поезији Т. С. Елиота“, стр. 579–600 презвитер доц. др Александар Ђаковац, „Ко су били Терапеути у Vita Contemplativa Филона Александријског?“, стр. 601–618;   Милош Мишковић, „Однос папа (Адријана I и Лава III) и Карла Великог – питање примата“, стр. 619–638;   протојереј проф. др Радомир В. Поповић, „Прва беседа најсветијег Фотија архиепископа Цариграда поводом напада Руса“, стр. 639–660;   ђакон доц. др Ивица Чаировић, „Јубилеј Monumenta Germaniae Historica (1819–2019) – едиције извора за историју Западне Европе у средњем веку“, стр. 661–676;   Срећко Петровић, „Прилог познавању делатности Николаја Велимировића: преписка са Робертом Гардинером“, стр. 677–710;   презвитер доц. др Зоран Деврња, „Римокатоличка Црква и људска права“, стр. 711–736;   јеромонах Петар Богдановић, „Физичка активност и предање Цркве: Прилог иницијативи да се у богословије уведе редован предмет физичког васпитања“, стр. 763–778;   Љиљана Башић, „Сведочанства некролога“, стр. 779–800;   Горан Раденковић, „Светосавље у стваралаштву Светог владике Николаја Велимировића“, стр. 801–804;   Марија Живковић, „Мисионарска, интелектуална и културна делатност великодостојника Римокатоличке Цркве“, стр. 805–810;   Душан Митровић, „Улрих Луц, Матејева прича о Исусу“, стр. 810–815.   На страницама са Упутством ауторима (стр. 820–830) уредништво доноси и важну информацију за будуће ауторе – да ће од 2020. године навођење референци и литературе у прилозима за часопис Теолошки погледи бити усклађено са Чикаго стилом (Chicago Manual of Style), 16. или новије издање – било у скраћеном облику (аутор–датум стил) било у пуном облику (са фуснотама).   Ажурирано Упутство ауторима доступно је на вебсајту часописа Теолошки погледи, и то и на српском и на енглеском језику. На овом вебсајту такође је доступна целокупна архива свих старијих свесака Теолошких погледа, почев од прве која је објављена пре 52 године: https://teoloskipogledi.spc.rs/sr/.   Из уредништва     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Логос,
      Једна од типичних бољки од којих пати човек лишен смисла и смисленог животног циља је немир. Унутрашњи немир је, парадоксално, у наше време најчешће прекривен пријатном спољашњошћу, поготово када је реч о пословној и јавној сфери. Но то није једини парадокс – приметимо да се у вокабулару светских политичких врхушки реч „мир“ свакодневно помиње, док истовремено ратни сукоби пламте на свим странама света. Изгледа да се посебно у наше време испуњава псаламски стих, спеван пре три хиљаде година, који каже: С ближњима мирно говоре, а у срцу им је рат (Пс 27, 3), као и реч пророка Јеремије, који упозорава: Лече ране кћери народа мога овлаш, говорећи: Мир, мир; а мира нема. (Јер 6, 14; 8, 11) – (извод из уредничког уводника)   Катихета Бранислав Илић на Васељенском Радију "Светигора" о 370. броју "Православног мисионара": Уређивачки одбор званичног мисионарског гласила СПЦ је молитвено уз нашу браћу и сестре у Црној Гори!   Катихета Бранислав Илић за Радио "Беседу" о 370. броју "Православног мисионара": Читајући званично мисионарско гласило СПЦ обогатићемо се новим духовним искуством!     У данима када се усрдно и молитвено припремамо за празник Рођења Господа нашег Исуса Христа, из штампе је изашао новембарско-децембарски 370. број „Православног мисионараˮ, званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе. Овај последњи овогодишњи број посвећен је теми „Блажени миротворциˮ.    И овај број је своје заслужено место нашао у црквеним медијима, те је тако у програму радијâ Беседа (Епархије бачке) и Светигора (Митрополије црногорско-приморске), катихета Бранислав Илић, члан уређивачког одбора мисионарског гласила Српске Православне Цркве задужен за односе са медијима, представио садржај овог 370. броја.    У оквиру представљен пажња је посвећена свим текстовима који чине, заиста, право богатство и духовну храну. Центарлни сегмент био је уреднички уводник који рекапитулира целокупан садржај овог и сваког претходног броја „Православног мисионараˮ. На крају представљања овог новембарско-децембарског 370. броја катихета Бранислав је у име уређивачког одбора „Православног мисионараˮ, као и у своје лично име, честитао престојећи празник Рождества Оваплоћеног Логоса Божјег Господа нашег Исуса Христа, упутивши следеће речи: "Нека свима буде радостан и благословен предстојећи свети Дан Христовог рождества. У Њему се рађамо и препорађамо, у Њему постајемо људи, богољуди, и добијамо свој истински и непролазни смисао. И тако осећамо и громогласно говоримо: Са нама је Бог, нека разумеју сви народи! Мир Божји – Христос се роди!"   САДРЖАЈ     Реч уредника: Три степена миротворства   Материк: Зашто другог дана Божића прослављамо Пресвету Богородицу   Приче читалаца Мисионара: Топла Божићна прича   Реч пастира: За чиме ћемо жалити?   Историја хришћанства: Други Васељенски Сабор   Црквени живот: Катихета Бранислав Илић – Свето Писмо и Литургија   Беседа: Ђакон Милош Виленица – Недеља петнаеста по Духовима   Бисери Светоотачке књижевности: Појам „лепотаˮ и „лепоˮ у делу Светог Климента Александријског У дијалогу са атеизмом: Новоатеизам   ТЕМА БРОЈА   Катихета Владимир Пекић: Мир у свету   Протонамесник Александар Јевтић: О миротворцима   Патријарх српски Павле: Праштање и мирење, уместо саможивог једноумља и похвале   Др Ђорђе Вуковић: Свети Сава и помирење браће   Српска традиција и обичаји: Ко сачува искру у камену, тај ће опет ватру наложити – Школа гусала „Сандићˮ   Српска традиција о обичаји: Житије Патријарха Павла   Интервју: Интервју са историчаром Мирославом Илићем, помоћником покрајинског секретара за културу, јавно информисање и односе са Црквама и верским заједницама - Љубав и одговорност Српске Цркве!   Света земља: Спасо-вазнесенски манастир на Маслинској гори   Света гора: Манастир Есфигмен   Сећање: Протопрезвитер-ставрофор хаџи Илија М. Ђурић   Хришћанска књижевност: Књижевни трагови   Храмови: Храм Светог Преображења Господњег на Умци   Хришћанска књижевност: Небеско платно   Сведочанство: Диван је Бог у Светима својим   Милосрђе: „Иди, па и ти чини такоˮ (Лк. 10. 25-37)   Мисионарски излог: Уоћи Божића     Повезан садржај:    Свето Писмо и Литургија   Интервју са историчаром Мирославом Илићем, помоћником покрајинског секретара за културу, јавно информисање и односе са Црквама и верским заједницама: Љубав и одговорност Српске Цркве!     Извор: Православни мисионар
    • Од александар живаљев,
      Календарску 2019. Поуке.орг завршавају као најчитанији црквени сајт у Србији.
      По рангирању Alexa годину завршавамо као 334. од свих могућих сајтова који се прате у Србији ( страних и домаћих).
      Просечни посетилац проведе 13,45 минута дневно уз Поуке.
      Обично, најбољи црквени сајтови у свету се крећу између 400 и 600 места.
      Поуке. орг су у овој години имале експанзивни раст читаности, у једном тренутку смо били на 210. месту.
      Не желимо овим да се хвалимо, на неки начин у питању је већ "лањски снег".
      Желимо нешто друго - да вас питамо шта вас је највише привлачило или одбијало на Поукама и какве би промене на сајту желели?
      Хвала на сарадњи.
      Поуке.орг - ЖРУ

    • Од Логос,
      У очекивању радосног празника Рођења Бесмртног Бога међу нама смртнима, светлост дана и сусрет са очима читалаца дочекао је нови број часописа Жички благовесник.     Заједно са Светим Николајем Охридским и Жичким на првим страницама путујемо кроз време сусрећући тројицу источних мудраца на путу поклоњења Богомладенцу Христу. Речи Златоустог проповедника из рода нашега помажу нам да осетимо и разумемо догађај који је најављиван од пророкâ, а потом, пре више од две хиљаде година у скромној витлејемској пећини остварен нас ради и нашега спасења.   Чувајући од заборава догађај прославе великог јубилеја 800 година аутокефалности Српске Православне Цркве, преносимо и текстове који су забележили најважније тренутке прославе чији смо домаћин, као Епархија жичка, имали част да будемо.   У тексту посвећеном руској миграцији и Српској Православној Цркви у периоду 1920-1940. протојереј-ставрофор Љубинко Костић је издвојио неколико личности које су свака на свој начин и у различитим областима стваралаштва обогатиле нашу Помесну Цркву дометима оствареним на просторима величанствене царске Русије. Податак да је ревносни јеромонах Митрофан Романов, сродник царске породице, био у овом периоду на дубовској парохији у селу Гокчаници, потресно је сведочанство како је у овом свету све неизвесно и крхко.     Подсећања ради и опомене, преносимо текст „О Македонији и Македонцима“. Према запажању чувеног швајцарског форензичара и осведоченог српског пријатеља Арчибалда Рајса, све величанствене победе српског војника прокоцкане су недостојанственим и корумпираним држањем српских политичара. Тако је било и са Македонијом.   Слободан Чкребо нас кроз стихове упознаје за ликом и делом Епископа шабачког Максима (1839-1842), који је био из рода Чкреба са територије села Вранеша код Врњачке Бање. Простори наше данашње Епархије били су у саставу шабачке Епархије, па тако овај трагично страдали српски Владика заслужује пажњу да га се сетимо и о њему нешто научимо.   Ту је и текст посвећен схватању Ериха Фрома о љубави према самом себи као основу здравог личног и друштвеног живота. Често несхваћена и погрешно тумачена, ова тема заслужује посебно време за промишљање. Овде је томе значајно допринео и труд аутора текста.   Доносимо и наставак текста Џима Фореста о Митрополиту Антонију (Блуму), у преводу ђакона Стефана Милошевског.   Следи увек радо читана Страница православног хумора, по избору протонамесника Дејана Марковића.   Трудом протојереја Светолика Марковића, читаоци овога пута имају прилику да се у рубрици Интервју упознају са Милованом Данојлићем. Овај познати песник, родом са простора наше Епархије, на искрен и веома трезвен начин одговара на многа питања која је са не мањом пажњом и важношћу сачинио прота љишки.     Драган Хамовић нас у рубрици Лирски благовесник води кроз стваралаштво Растка Петровића. Истичући различите фазе стваралаштва, издваја везаност за православне корене који су као духовно откривење Петровића инспирисали док је боравио на просторима Македоније, некадашње Старе Србије. О томе најбоље сведоче редови из текста „Божићна звона кроз векове“:   „Неколико стотина манастира средњег века, представљају нешто од најлепшег, најзаноснијег и најпривлачнијег, чиме се одликује ова земља, коју с нараштаја на нараштај својом називамо. Провести неколико недеља под њиховим сводовима, тумачити себи једну по једну њихову икону […] Ето то значи понова научити корачати, дисати, осетити велико плавило неба над собом, и мирне младе шуме близу својих ноздрва.“   У рубрици Веронаука, Марко Трајковић, докторанд ПБФ у Београду, нам приближава време између два светска рата и положај Веронауке у Краљевини Југославији у том периоду. Разлике, али и сличности, са којима се данас суочава одржавање Веронауке у школама широм Републике Србије могу бити од користи за шире сагледавање и извлачење поука, као и корисних смерница за будућност. Текст се овде не завршава, већ представља увод који ће бити настављен у идућим бројевима часописа.   Вероучитељ Милан Милутиновић пише о успесима наших вероучитеља на фестивалу Креф.   Вероучитељ Дарко Главоњић нас упознаје са радом Основне школе „Иво Андрић“ из Прањана, са издвојеним одељењима у неколико села рудничког краја. Овде се могу пронаћи сведочанства која упућују на чињеницу да је просвета код Срба нераскидиво, па чак и у новијој историји 19. века, везана за нашу Свету Цркву у њене вредне свештенике.   О акредитованом стручном семинару који је за вероучитеље одржан у Краљеву пише вероучитељ Филип Зеленовић.     Протођакон Александар М. Грујовић у рубрици Летопис богослужења прати богослужбене активности Епископа жичког Г. др Јустина.     Протонамесник Александар Р. Јевтић,   уредник часописа     Извор: Епархија жичка
    • Од Логос,
      Дана 5/18. децембра 2019. године, навршава се седам година од упокојења блаженопочившег Епископа жичког Хризостома (Столића).     Епископ Хризостом (Столић) је рођен 1939. године у Руми, где је завршио основну и средњу школу. По завршетку средње школе одлази у манастир Дечане, где је замонашен и рукоположен у чин јерођакона и јеромонаха од стране тадашњег епископа рашко-призренског Павла. Године 1966. одлази у Америку, где је на Богословској академији Свете Тројице у Џорданвилу дипломирао из литургијског богословља. По завршеним студијама служио је као парох у српским храмовима у Чикагу и околини. Испуњавајући свој монашки завет, одлази у Свету Гору - у манастир Хиландар. У овом манастиру провео је двадесет година. Ту је произведен у чин архимандрита од стране цариградског патријарха Димитрија. Као запажен монах био је први епистат (протос) Свете Горе у два наврата. У манастиру Хиландару је вршио дужност библиотекара. На том послушању он се стално духовно развијао, узрастајући и у молитвеном подвигу и интелектуално. Плод његовог рада у библиотеци јесте књига Светачник, у два тома, коју је написао и објавио на српском језику, а приредио је и Литургију светог апостола Јакова у преводу на српски језик.   Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве, на свом редовном заседању од 14. до 24. маја 1988. године у Београду, изабрао је архимандрита Хризостома за епископа западноамеричког. Епископ Хризостом је управљао овом епархијом до 1992. године, до избора за епископа банатског. У овој епархији, поред обнове епископског двора, више храмова и црквених здања, у непосредној близини Вршца подигао је и манастир Средиште. Такође, развио је велику издавачку делатност.   Године 2003. изабран је за епископа жичког. Устоличење у трон епископа жичких у манастиру Жичи извршио је патријарх српски Павле.   Као епископ жички, блаженопочивши  владика Хризостом је, уз свеукупну архипастирску  службу, покренуо снажну градитељску, а поврх свега издавачку делатност. Епархија је добила нови Епархијски центар у Краљеву како администрација и друге делатности не би ометале монашки живот у Жичи. Обновио је запустеле манастире и осветио многе нове цркве, све у славу Божју и на духовну корист благочестивог народа ове Богом спасаване Епархије, у којој су столовали такви архијереји као Јефрем (Бојовић), свети Владика Николај, Герман (потоњи патријарх), Василије (Костић) и Стефан (Боца).     У овој Епархији владика Хризостом је обновио предратни часопис Жички благовесник и покренуо издаваштво, објављујући издања литургијске, богословске и историјске садржине. Дуго година био је уредник календара Црква, гласила Светог Архијерејског Синода. Био је члан Комисије Светог Архијерејског Синода за припрему издања Служебника, Србљака и других богослужбених књига. Као приређивач објавио је на српском језику Свето Јеванђеље, Апостол, Архијерејски чиновник, као и дванаест томова Минеја.   О лику и делу блаженопочившег Епископа жичког Хризостома (Столића) у оквиру емисије Светотајинско богословље, на таласима Радио-Беседе, говорио је катихета Бранислав Илић. У првом делу емисије било је речи о животопису блажене успомене епископа жичког Хризостома, а други део емисије био је посвећен његовом прегалаштву и неизмерном доприносу у области литургијског богословља. Наведену емисију можете послушати ОВДЕ     Вечан ти спомен, достојни блаженства и незаборавни владико Хризостоме!     Извор: Ризница литургијског богословља и живота 
      View full Странице

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...