Jump to content
Поуке.орг инфо

Како унапредити "КАНУ", помоћ за оне који желе да упознају особу за брак

Rate this topic

Recommended Posts

пре 4 часа, Брада рече

Да, прилазио, имала је близу осамдесет :)  и рекох јој: Хајде бако да те повезем, тешко ти је старој, пешице ићи. Младих слабо има на служби, ја сам први нередован, Бог да прости. 

@Liga Džentlmena Мислим да назив клуба, упознавање ради брака, одбија један број људи. Православнима је вероватно јасно да клуб не служи за мување, ради шема, необавезних веза и осталог. Не мора сваки контакт и порука да буде директно усмерена на упознавање ради брака, јер су људи тада у грчу од комуникације и разговора. Значи да не почињу ништа, ако није разлог брак. Ко ти гарантује да ће после сто порука да ти се свиди особа, можда ти се тек тада не буде допала. Опуштено, упознаш неког, па можда се брзо сконтате, можда почне другарски па прерасте у брак, ако ништа, бар си упознао православну особу, новог пријатеља и никако ниси на губитку. Прилика да се упознају људи сличних схватања, исте вере, истих вредности, које можда нећеш срести увече у граду или на утакмици :) Нема ту неке филозофије, нити треба људима цртати како да комуницирају, па бар је поруку лако послати, ако неком већ уживо не иде. 

Oke, baki, ja sam bio malo radikalan sa tim naslovom i sa mojim stavovima. Ako moze admin neka izmeni text da pise to malo laganije i jednostavnije.

U pravu si za sve. Ja sam bolji uzivo ali sam salab sa strpljenjem.... Sa nekim manama se prosto, tesko boris.....

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 22 часа, Liga Džentlmena рече

Treba brate imati o cemu da pricas kada je ona nezainteresovana, ne mozes da joj kidas reci iz usta, a jos manje da budes uporan. Gde je granica izmedju upornosti i dosade. Sad oke, posto pricas iz iskustva postujem.  Zelim ti sve najbolje u vezi.

Хвала.

Наравно да нећемо бити ни досадни ни упорни ако је незаинтересована. Али како ћемо знати да ли је незаинтересована ако јој не приђемо и не ступимо са њом у комуникацију. Ништа не треба на силу радити, него ослушкивати шта је воља Божија. Значи, покушавати док се не појави она која ће бити заинтересована. На ту упорност и истрајност сам ја мислио. 

Поздрав и свако добро од Господа.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 20 минута, Petar-M рече

Хвала.

Наравно да нећемо бити ни досадни ни упорни ако је незаинтересована. Али како ћемо знати да ли је незаинтересована ако јој не приђемо и не ступимо са њом у комуникацију. Ништа не треба на силу радити, него ослушкивати шта је воља Божија. Значи, покушавати док се не појави она која ће бити заинтересована. На ту упорност и истрајност сам ја мислио. 

Поздрав и свако добро од Господа.

To je vec bolje receno. :)

Covek treba da prelomi, pa posle sve i de glatko, al dok ne prelomis... :)

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Aman bre, ljudi. Tesko to ide. 
Mnogo ideala, neverovatna ocekivanja, sve neke zavijene forme u kojima itekako krijemo nasu gordost i slabost. Sa druge strane, sve je to za ljude i svako se trudi da nesto postigne na svoj neki nacin. 

Ponekad se zamislim nad tom mislju koju sam nekada i ja sam gradio - ti si kao crkven, sve si jadan prepodoban, a onda dodje u crkvu jedna neverovatna visoka (prirodna) plavusa, sretnu vam se pogledi, prepoznate se i ona naravno pristane da se uda za tebe, a ti si ono na sedmom nebu. Za 10 meseci vec vas je troje i zivite srecno do kraja zivota...
E pa, dragi moji. To bas tesko ide. Cak i da upoznate neku devojku/decka u crkvi, do momenta dok ne pocnete da izlazite ili jos teze zabavljate, dug je put. I to se odmah nekako zna na pocetku. Nema tu sada on je juri, ona kao igra "hard to get" ili obratno. Ljudi se ili prepoznaju ili ne. Devojke te zele odmah za nekog blizeg ili ne. Muskarci zele neku devojku za zenu odmah ili ne zele uopste. Spasite sebe i svoje vreme zavlacenja i tracenja snage i vere. 

Devojke se ne jure po crkvi, kako god to bilo strasno ili tesko za prihvatiti. A devojke se jure. I muskarci jure. A one, buduci dame, treba da budu SLOBODNE da odluce da li zele da budu "uhvacene" ili ne. I sve je to rizik. I bice tako dok je veka i vremena. 

Devojke i momci se upoznaju u gradu, u selu, kod prijatelja, preko fejsa, instagrama, tindera, na fakultetu, kod lekara, u redu za cekanje itd. I sve to danas postoji da nam "pomogne", a odmaze. Realno. Odjednom smo svi svesni "mogucnosti" a zapravo je sve to velika laz. Na internetu sve vrvi od lepotana i lepotica i naravno da ti srce ide 3 puta dnevno za nekom/nekim. I naravno da cemo svi da kazemo da nam sve to nije bitno, da nam je bitno, jelte kakav je neko covek u dusi itd... sto znaci sledece: moramo da ulazemo u sebe. Da se ide na trcanje, kopanje, plivanje, branje malina i slicno. Po drva, u prodavnicu, na izvore hladne vode, duboko u sumu. Dakle, da se nema vremena za prazne misli, totalno demoralisuce. Da se cita, pise, smeska i mnogo seta. I tako u krug. Rad, rad i samo rad. A onda, zivot namesti situaciju i gle, ona stvarno bude dobra. I onda bude ono: i zivese. A zivece dobro. Uz Boga samo dobro i moze.

Share this post


Link to post
Share on other sites

U principu nismo svi satkani od iste materije i nemamo isto razmisljanje. najgore je to sto iz svakog kontakta nesto ocekujemo, pa se onda vezes za to ocekivanje i onda se razocaras ako nq bude nista od toga, ustvari bitno je samo podici glavu i ici napred. Sve se skocka kada za to dodje vreme. Samo treba biti strpljiv... ko moze naravno...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 21 минута, ninaana рече

Ne razumem, pojasni, molim te. 


Ako je do ljubavi šta očekujemo da zalivana pričom nikne i poraste u plodno drvo? Ako je do vere kome će prah pogled ka nebu razbistriti? Gospod srcu daje što srcu pristaje. A ovi se ovde igraju kao i na drugim temama, prljaju izvor svete vode. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 22 часа, Никола Поповић рече

Aman bre, ljudi. Tesko to ide. 
Mnogo ideala, neverovatna ocekivanja, sve neke zavijene forme u kojima itekako krijemo nasu gordost i slabost. Sa druge strane, sve je to za ljude i svako se trudi da nesto postigne na svoj neki nacin. 

Ponekad se zamislim nad tom mislju koju sam nekada i ja sam gradio - ti si kao crkven, sve si jadan prepodoban, a onda dodje u crkvu jedna neverovatna visoka (prirodna) plavusa, sretnu vam se pogledi, prepoznate se i ona naravno pristane da se uda za tebe, a ti si ono na sedmom nebu. Za 10 meseci vec vas je troje i zivite srecno do kraja zivota...
E pa, dragi moji. To bas tesko ide. Cak i da upoznate neku devojku/decka u crkvi, do momenta dok ne pocnete da izlazite ili jos teze zabavljate, dug je put. I to se odmah nekako zna na pocetku. Nema tu sada on je juri, ona kao igra "hard to get" ili obratno. Ljudi se ili prepoznaju ili ne. Devojke te zele odmah za nekog blizeg ili ne. Muskarci zele neku devojku za zenu odmah ili ne zele uopste. Spasite sebe i svoje vreme zavlacenja i tracenja snage i vere. 

Devojke se ne jure po crkvi, kako god to bilo strasno ili tesko za prihvatiti. A devojke se jure. I muskarci jure. A one, buduci dame, treba da budu SLOBODNE da odluce da li zele da budu "uhvacene" ili ne. I sve je to rizik. I bice tako dok je veka i vremena. 

Devojke i momci se upoznaju u gradu, u selu, kod prijatelja, preko fejsa, instagrama, tindera, na fakultetu, kod lekara, u redu za cekanje itd. I sve to danas postoji da nam "pomogne", a odmaze. Realno. Odjednom smo svi svesni "mogucnosti" a zapravo je sve to velika laz. Na internetu sve vrvi od lepotana i lepotica i naravno da ti srce ide 3 puta dnevno za nekom/nekim. I naravno da cemo svi da kazemo da nam sve to nije bitno, da nam je bitno, jelte kakav je neko covek u dusi itd... sto znaci sledece: moramo da ulazemo u sebe. Da se ide na trcanje, kopanje, plivanje, branje malina i slicno. Po drva, u prodavnicu, na izvore hladne vode, duboko u sumu. Dakle, da se nema vremena za prazne misli, totalno demoralisuce. Da se cita, pise, smeska i mnogo seta. I tako u krug. Rad, rad i samo rad. A onda, zivot namesti situaciju i gle, ona stvarno bude dobra. I onda bude ono: i zivese. A zivece dobro. Uz Boga samo dobro i moze.

Слажем углавном са овим што си написао сем у једној ствари. Због чега мислиш да не би требало у цркви тражити девојку ? Где ћеш упознати своју будућу жену нема апсолутно никаких правила. Све ово што си ти набројао стоји али ни црква није искључена. Поставља се питање само због чега неки од нас црквених људи не би желели да буду са исто таквом девојком. Можда због тога што се још нисмо одрекли оног старог човека, па би још да уживамо у нашим "безобразлусцима", мирно и спокојно користећи брак као оправдање. Не кажем да су сви такви али верујем да нас има, полазећи од себе на првом месту. 

Дакле не треба одбацивати ниједно место као могућност упознавања, а по најмање не цркву, већ се препустити и користити сваку прилику за то, где год да се она укаже. Понајлепше би било да то буде спонтано.

Share this post


Link to post
Share on other sites

treba prvo definisati taj poduhvat oženiti se- udati se. to je jedna od najsloženijih akcija koju neko preduzima. to je toliko teško da je gotovo i nemoguće. čoveku je jasan tek neki procenat te celokupne priče a ostalo, kao kod mene naprimer, sve je obavijeno velom tajne. ništa ne može da se ubrza. dobar je klub. ne znam šta tu treba menjati... svet je prodro u sve nas... niko više nije hrišćanin. i to je gotovo nemoguće. treba se boriti na indivulnom planu. a i neuspeh treba uzeti kao realnu situaciju. kažem još jednom- brak je možda najkopleksniji poduhvat. samo to želim da istaknem. jako je teško naći partnera. to je realnost. ali svaki trud u tom pravcu pozdravljam pa i ovaj da se unapredi klub.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 21 часа, Petar-M рече

Слажем углавном са овим што си написао сем у једној ствари. Због чега мислиш да не би требало у цркви тражити девојку ? Где ћеш упознати своју будућу жену нема апсолутно никаких правила. Све ово што си ти набројао стоји али ни црква није искључена. Поставља се питање само због чега неки од нас црквених људи не би желели да буду са исто таквом девојком. Можда због тога што се још нисмо одрекли оног старог човека, па би још да уживамо у нашим "безобразлусцима", мирно и спокојно користећи брак као оправдање. Не кажем да су сви такви али верујем да нас има, полазећи од себе на првом месту. 

Дакле не треба одбацивати ниједно место као могућност упознавања, а по најмање не цркву, већ се препустити и користити сваку прилику за то, где год да се она укаже. Понајлепше би било да то буде спонтано.

Zato sto u Crkvu ljudi dolaze da se mole i po duhovni mir. Bar bi tako trebalo.

Naravno, ne bih ni ja iskljucio Crkvu kao opciju i svakako se slazem za spontanost, ali cini mi se (iz licnog iskustva) da cesto te simpatije u Crkvi umeju da odvedu na neku drugu stranu. Onda se vreme, umesto na molitvu iskoristi da se gleda naokolo, posmatra, razmislja o toj nekoj osobi umesto da se um i dusa usredsrede na molitvu itd. I, mozda po meni najopasnije, krece se sa svim paketom ideala.

Ona ili on je tu, u Crkvi. Automatski im prepisemo da su oni pazljivi, fini, da imaju cilj sticanje Duha Svetoga i/ili ostvarivanje prave zdrave i duhovne zajednice itd... a nekada to nema veze sa tim. Prosto se neko nasao tu i dosao po mir, po unutrasnjeg sebe. I sada, zamisli devojku koja je tu dosla po mir i unutrasnju sebe, ili mozda po neki odgovor, a ono sa druge strane njih trojica je gledaju i gutaju je pogledom. Zaista se cesto desava da su momci pri Crkvi malo nepazljivi kada je u pitanju udvaranje i vrlo nekada direktni sto nekako moze stvoriti i dodatno opterecenje, a da ne pricam da mogu i da oteraju osobu iz Crkve, sto nije to mala stvar. 

A o intrigama necu ni da pricam. Onda se raspada i zajednica i sve zivo. Zato mislim da Crkva nije mesto gde se jure devojke. Prosto se predlozi neko drugo mesto ili setnja i onda se posmatra ta osoba van konteksta crkve i kako se ponasa ovako, u "svetu". Svi smo mi tamo predobni i dobri, ali hajde da se vidimo napolju, bas onako kao sto je sveti Serafim napisao "Cekam te napolju". 

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By Поуке.орг - инфо
      На празник Вазнесења Господњег мноштво вернога народа Новога Сада сабрало се 15/28. маја 2020. године у Световазнесењском храму на Клиси. На светој архијерејској Литургији началствовао је Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј, а саслуживали су Његово Преосвештенство Епископ мохачки г. Исихије, свештеници и ђакони Епархије бачке.   Звучни запис беседе   Беседећи после прочитане јеванђелске перикопе, владика Иринеј је казао да је оправдано народно име данашњег празника – Спасовдан. У самом том називу исказана је суштина и смисао празника. Када кажемо Вазнесење Господње – то је опис самог догађаја, онога што су ученици, апостоли доживели, чега су били сведоци, али то је догађај који сведочи о пуноћи спасења рода људскога и творевине Божје. Овај свети храм данас слави своју славу и ми сви заједно, једним устима и једним срцем, прослављамо Господа Који се вазнео на небо, вазносећи и нас – уколико смо Његови, уколико у Њега верујемо, Њему се молимо, Њега призивамо. У Његовој Личности и ми смо вазнесени, и ми смо не више – како каже Свето Писмо – туђини него домаћи Божји, укућани Божји, житељи Новог, Небеског Јерусалима, поучио је Епископ бачки.        У току свете Литургије, Преосвећени владика Иринеј је рукоположио ђакона Светониколајевског храма у Новом Саду Огњена Верића у чин презвитера.   Благосиљани су славски колач и кољиво, а потом је, у порти Световазнесењског храма на Клиси, откривено спомен-обележје блаженопочившем владици будимском Данилу Крстићу.     О архијереју Српске Православне Цркве – великом духовнику, научнику, професору, говорили су Епископ бачки г. Иринеј, г. Милош Вучевић, градоначелник Новог Сада, и г. Синиша Јокић, директор Завода за заштиту споменика културе.   Звучни запис обраћања градоначелника Новог Сада   Звучни запис обраћања г. Синише Јокића   Говорећи о владици Данилу, Епископ бачки је истакао да је блаженопочивши архијереј један од највећих теолога 20. века. То је, нажалост, познатије у другим помесним Православним Црквама него у нашој, Српској Цркви. Школовање своје је завршио најпре на Институту Светог Сергија у Паризу, онда је био у Америци, где је даље учио од проте Георгија Флоровског, који је такође уз нашег светог Јустина Поповића био други најзначајнији теолог протеклог века. Владика је пронео име Новога Сада широм хришћанскога света, а самим тим и име своје родне Клисе. Данас почива на другом месту, али кроз ово спомен-обележје он подсећа и вас све на своје присуство овде, нагласио је владика Иринеј.   Звучни запис обраћања владике Иринеја   На предњој страни постамента исписан је текст: „Епископ будимски др Данило Крстић, 1927 – 2002, од Клисе до Харвардаˮ, док је на доњем делу постамента текст: „Захвални Клисаниˮ. Спомен-биста је уметничко дело признатог вајара Ђорђа Лазића.     Епископ будимски Данило Крстић рођен је 1927. године у Новом Саду, а упокојио се у Господу 2002. године у Сентандреји.     Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • By Поуке.орг - инфо
      У условима епидемије у Москви, услед које се смањио број парохијана који долазе у московске храмове и услед које је дошло до значајног смањења прилога за потребе парохија, метоха и манастира Његова Светост Патријарх московски и целе Русије обратио се својој пастви с молбом за пружање материјалне помоћи парохијама. Ова молба поглавара Руске Православне Цркве је услишена.     По благослову Његове Светости патријарха Кирила приложена средства ће у најскорије време бити упућена Московској патријаршији за московске парохије и метохе ради помоћи у исплати плате клирицима за два месеца, преноси Патриархија.ru. Такође, средства ће бити упућена ставропигијалним обитељима у којима служи бело свештенство.   Осим тога, од приложеног износа парохијама ће бити упућена помоћ за свештенослужитеље с малолетном децом.   Поглавар Руске Православне Цркве позива московски клир да се помоли за здравље доброчинитеља који су пожелели да остану анонимни.     Извор: Православие.ру
    • By Поуке.орг - инфо
      Његово Преосвештенство Епископ тимочки г. Иларион служио је свету архијерејску Литургију у параклису манастира Свете Тројице посвећеном Преносу моштију светог оца Николаја, у петак 22. маја 2020. Владици су саслуживали архимандрит Козма (Радовић), игуман манастира Буково, протосинђел Захарија (Митић), настојатељ манастира Свете Тројице и архиђакон Илија (Јовановић), сабрат манастира Буково.     У празничној беседи владика Иларион је говорио о догађaју из XI века, који Црква данас прославља, када се Свети Николај јавио једном благочестивом свештенику и заповедио му да пренесе његове свете мошти из Мале Азије у град Бари који је у то време био под православним епископом, и подсетио да на данашњи дан прослављамо и Светог пророка Исаију, једног од највећих старозаветних пророка који је свој живот дао за исповедање Истине и Живога Бога.   Владика је потом приметио да је у данашње време, када су нам многе информације лако доступне, наше интересовање за духовне вредности у опадању и истакао да оно што нас православне хришћане треба да држи у јединству јесте вера у васкрслог Господа и свест о томе да је Он дошао да донесе мач којим раставља светлост од таме и лаж од истине. Имајући такво подсећање у својим срцима, морамо да се крепимо, најпре сами себе да утврђујемо у вери, да се смиравамо пред Господом, да се чувамо осуђивања и свега што нам се данас нуди кроз разне информационе технологије на разне начине. Једно је сигурно – Господ неће оставити Цркву Своју и оне који искрено и смирено верују у Њега, закључио је владика.     Извор: Епархија тимочка

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...