Jump to content
Поуке.орг инфо

Како унапредити "КАНУ", помоћ за оне који желе да упознају особу за брак

Rate this topic

Recommended Posts

пре 4 часа, Брада рече

Да, прилазио, имала је близу осамдесет :)  и рекох јој: Хајде бако да те повезем, тешко ти је старој, пешице ићи. Младих слабо има на служби, ја сам први нередован, Бог да прости. 

@Liga Džentlmena Мислим да назив клуба, упознавање ради брака, одбија један број људи. Православнима је вероватно јасно да клуб не служи за мување, ради шема, необавезних веза и осталог. Не мора сваки контакт и порука да буде директно усмерена на упознавање ради брака, јер су људи тада у грчу од комуникације и разговора. Значи да не почињу ништа, ако није разлог брак. Ко ти гарантује да ће после сто порука да ти се свиди особа, можда ти се тек тада не буде допала. Опуштено, упознаш неког, па можда се брзо сконтате, можда почне другарски па прерасте у брак, ако ништа, бар си упознао православну особу, новог пријатеља и никако ниси на губитку. Прилика да се упознају људи сличних схватања, исте вере, истих вредности, које можда нећеш срести увече у граду или на утакмици :) Нема ту неке филозофије, нити треба људима цртати како да комуницирају, па бар је поруку лако послати, ако неком већ уживо не иде. 

Oke, baki, ja sam bio malo radikalan sa tim naslovom i sa mojim stavovima. Ako moze admin neka izmeni text da pise to malo laganije i jednostavnije.

U pravu si za sve. Ja sam bolji uzivo ali sam salab sa strpljenjem.... Sa nekim manama se prosto, tesko boris.....

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 22 часа, Liga Džentlmena рече

Treba brate imati o cemu da pricas kada je ona nezainteresovana, ne mozes da joj kidas reci iz usta, a jos manje da budes uporan. Gde je granica izmedju upornosti i dosade. Sad oke, posto pricas iz iskustva postujem.  Zelim ti sve najbolje u vezi.

Хвала.

Наравно да нећемо бити ни досадни ни упорни ако је незаинтересована. Али како ћемо знати да ли је незаинтересована ако јој не приђемо и не ступимо са њом у комуникацију. Ништа не треба на силу радити, него ослушкивати шта је воља Божија. Значи, покушавати док се не појави она која ће бити заинтересована. На ту упорност и истрајност сам ја мислио. 

Поздрав и свако добро од Господа.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 20 минута, Petar-M рече

Хвала.

Наравно да нећемо бити ни досадни ни упорни ако је незаинтересована. Али како ћемо знати да ли је незаинтересована ако јој не приђемо и не ступимо са њом у комуникацију. Ништа не треба на силу радити, него ослушкивати шта је воља Божија. Значи, покушавати док се не појави она која ће бити заинтересована. На ту упорност и истрајност сам ја мислио. 

Поздрав и свако добро од Господа.

To je vec bolje receno. :)

Covek treba da prelomi, pa posle sve i de glatko, al dok ne prelomis... :)

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Aman bre, ljudi. Tesko to ide. 
Mnogo ideala, neverovatna ocekivanja, sve neke zavijene forme u kojima itekako krijemo nasu gordost i slabost. Sa druge strane, sve je to za ljude i svako se trudi da nesto postigne na svoj neki nacin. 

Ponekad se zamislim nad tom mislju koju sam nekada i ja sam gradio - ti si kao crkven, sve si jadan prepodoban, a onda dodje u crkvu jedna neverovatna visoka (prirodna) plavusa, sretnu vam se pogledi, prepoznate se i ona naravno pristane da se uda za tebe, a ti si ono na sedmom nebu. Za 10 meseci vec vas je troje i zivite srecno do kraja zivota...
E pa, dragi moji. To bas tesko ide. Cak i da upoznate neku devojku/decka u crkvi, do momenta dok ne pocnete da izlazite ili jos teze zabavljate, dug je put. I to se odmah nekako zna na pocetku. Nema tu sada on je juri, ona kao igra "hard to get" ili obratno. Ljudi se ili prepoznaju ili ne. Devojke te zele odmah za nekog blizeg ili ne. Muskarci zele neku devojku za zenu odmah ili ne zele uopste. Spasite sebe i svoje vreme zavlacenja i tracenja snage i vere. 

Devojke se ne jure po crkvi, kako god to bilo strasno ili tesko za prihvatiti. A devojke se jure. I muskarci jure. A one, buduci dame, treba da budu SLOBODNE da odluce da li zele da budu "uhvacene" ili ne. I sve je to rizik. I bice tako dok je veka i vremena. 

Devojke i momci se upoznaju u gradu, u selu, kod prijatelja, preko fejsa, instagrama, tindera, na fakultetu, kod lekara, u redu za cekanje itd. I sve to danas postoji da nam "pomogne", a odmaze. Realno. Odjednom smo svi svesni "mogucnosti" a zapravo je sve to velika laz. Na internetu sve vrvi od lepotana i lepotica i naravno da ti srce ide 3 puta dnevno za nekom/nekim. I naravno da cemo svi da kazemo da nam sve to nije bitno, da nam je bitno, jelte kakav je neko covek u dusi itd... sto znaci sledece: moramo da ulazemo u sebe. Da se ide na trcanje, kopanje, plivanje, branje malina i slicno. Po drva, u prodavnicu, na izvore hladne vode, duboko u sumu. Dakle, da se nema vremena za prazne misli, totalno demoralisuce. Da se cita, pise, smeska i mnogo seta. I tako u krug. Rad, rad i samo rad. A onda, zivot namesti situaciju i gle, ona stvarno bude dobra. I onda bude ono: i zivese. A zivece dobro. Uz Boga samo dobro i moze.

Share this post


Link to post
Share on other sites

U principu nismo svi satkani od iste materije i nemamo isto razmisljanje. najgore je to sto iz svakog kontakta nesto ocekujemo, pa se onda vezes za to ocekivanje i onda se razocaras ako nq bude nista od toga, ustvari bitno je samo podici glavu i ici napred. Sve se skocka kada za to dodje vreme. Samo treba biti strpljiv... ko moze naravno...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 21 минута, ninaana рече

Ne razumem, pojasni, molim te. 


Ako je do ljubavi šta očekujemo da zalivana pričom nikne i poraste u plodno drvo? Ako je do vere kome će prah pogled ka nebu razbistriti? Gospod srcu daje što srcu pristaje. A ovi se ovde igraju kao i na drugim temama, prljaju izvor svete vode. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 22 часа, Никола Поповић рече

Aman bre, ljudi. Tesko to ide. 
Mnogo ideala, neverovatna ocekivanja, sve neke zavijene forme u kojima itekako krijemo nasu gordost i slabost. Sa druge strane, sve je to za ljude i svako se trudi da nesto postigne na svoj neki nacin. 

Ponekad se zamislim nad tom mislju koju sam nekada i ja sam gradio - ti si kao crkven, sve si jadan prepodoban, a onda dodje u crkvu jedna neverovatna visoka (prirodna) plavusa, sretnu vam se pogledi, prepoznate se i ona naravno pristane da se uda za tebe, a ti si ono na sedmom nebu. Za 10 meseci vec vas je troje i zivite srecno do kraja zivota...
E pa, dragi moji. To bas tesko ide. Cak i da upoznate neku devojku/decka u crkvi, do momenta dok ne pocnete da izlazite ili jos teze zabavljate, dug je put. I to se odmah nekako zna na pocetku. Nema tu sada on je juri, ona kao igra "hard to get" ili obratno. Ljudi se ili prepoznaju ili ne. Devojke te zele odmah za nekog blizeg ili ne. Muskarci zele neku devojku za zenu odmah ili ne zele uopste. Spasite sebe i svoje vreme zavlacenja i tracenja snage i vere. 

Devojke se ne jure po crkvi, kako god to bilo strasno ili tesko za prihvatiti. A devojke se jure. I muskarci jure. A one, buduci dame, treba da budu SLOBODNE da odluce da li zele da budu "uhvacene" ili ne. I sve je to rizik. I bice tako dok je veka i vremena. 

Devojke i momci se upoznaju u gradu, u selu, kod prijatelja, preko fejsa, instagrama, tindera, na fakultetu, kod lekara, u redu za cekanje itd. I sve to danas postoji da nam "pomogne", a odmaze. Realno. Odjednom smo svi svesni "mogucnosti" a zapravo je sve to velika laz. Na internetu sve vrvi od lepotana i lepotica i naravno da ti srce ide 3 puta dnevno za nekom/nekim. I naravno da cemo svi da kazemo da nam sve to nije bitno, da nam je bitno, jelte kakav je neko covek u dusi itd... sto znaci sledece: moramo da ulazemo u sebe. Da se ide na trcanje, kopanje, plivanje, branje malina i slicno. Po drva, u prodavnicu, na izvore hladne vode, duboko u sumu. Dakle, da se nema vremena za prazne misli, totalno demoralisuce. Da se cita, pise, smeska i mnogo seta. I tako u krug. Rad, rad i samo rad. A onda, zivot namesti situaciju i gle, ona stvarno bude dobra. I onda bude ono: i zivese. A zivece dobro. Uz Boga samo dobro i moze.

Слажем углавном са овим што си написао сем у једној ствари. Због чега мислиш да не би требало у цркви тражити девојку ? Где ћеш упознати своју будућу жену нема апсолутно никаких правила. Све ово што си ти набројао стоји али ни црква није искључена. Поставља се питање само због чега неки од нас црквених људи не би желели да буду са исто таквом девојком. Можда због тога што се још нисмо одрекли оног старог човека, па би још да уживамо у нашим "безобразлусцима", мирно и спокојно користећи брак као оправдање. Не кажем да су сви такви али верујем да нас има, полазећи од себе на првом месту. 

Дакле не треба одбацивати ниједно место као могућност упознавања, а по најмање не цркву, већ се препустити и користити сваку прилику за то, где год да се она укаже. Понајлепше би било да то буде спонтано.

Share this post


Link to post
Share on other sites

treba prvo definisati taj poduhvat oženiti se- udati se. to je jedna od najsloženijih akcija koju neko preduzima. to je toliko teško da je gotovo i nemoguće. čoveku je jasan tek neki procenat te celokupne priče a ostalo, kao kod mene naprimer, sve je obavijeno velom tajne. ništa ne može da se ubrza. dobar je klub. ne znam šta tu treba menjati... svet je prodro u sve nas... niko više nije hrišćanin. i to je gotovo nemoguće. treba se boriti na indivulnom planu. a i neuspeh treba uzeti kao realnu situaciju. kažem još jednom- brak je možda najkopleksniji poduhvat. samo to želim da istaknem. jako je teško naći partnera. to je realnost. ali svaki trud u tom pravcu pozdravljam pa i ovaj da se unapredi klub.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 21 часа, Petar-M рече

Слажем углавном са овим што си написао сем у једној ствари. Због чега мислиш да не би требало у цркви тражити девојку ? Где ћеш упознати своју будућу жену нема апсолутно никаких правила. Све ово што си ти набројао стоји али ни црква није искључена. Поставља се питање само због чега неки од нас црквених људи не би желели да буду са исто таквом девојком. Можда због тога што се још нисмо одрекли оног старог човека, па би још да уживамо у нашим "безобразлусцима", мирно и спокојно користећи брак као оправдање. Не кажем да су сви такви али верујем да нас има, полазећи од себе на првом месту. 

Дакле не треба одбацивати ниједно место као могућност упознавања, а по најмање не цркву, већ се препустити и користити сваку прилику за то, где год да се она укаже. Понајлепше би било да то буде спонтано.

Zato sto u Crkvu ljudi dolaze da se mole i po duhovni mir. Bar bi tako trebalo.

Naravno, ne bih ni ja iskljucio Crkvu kao opciju i svakako se slazem za spontanost, ali cini mi se (iz licnog iskustva) da cesto te simpatije u Crkvi umeju da odvedu na neku drugu stranu. Onda se vreme, umesto na molitvu iskoristi da se gleda naokolo, posmatra, razmislja o toj nekoj osobi umesto da se um i dusa usredsrede na molitvu itd. I, mozda po meni najopasnije, krece se sa svim paketom ideala.

Ona ili on je tu, u Crkvi. Automatski im prepisemo da su oni pazljivi, fini, da imaju cilj sticanje Duha Svetoga i/ili ostvarivanje prave zdrave i duhovne zajednice itd... a nekada to nema veze sa tim. Prosto se neko nasao tu i dosao po mir, po unutrasnjeg sebe. I sada, zamisli devojku koja je tu dosla po mir i unutrasnju sebe, ili mozda po neki odgovor, a ono sa druge strane njih trojica je gledaju i gutaju je pogledom. Zaista se cesto desava da su momci pri Crkvi malo nepazljivi kada je u pitanju udvaranje i vrlo nekada direktni sto nekako moze stvoriti i dodatno opterecenje, a da ne pricam da mogu i da oteraju osobu iz Crkve, sto nije to mala stvar. 

A o intrigama necu ni da pricam. Onda se raspada i zajednica i sve zivo. Zato mislim da Crkva nije mesto gde se jure devojke. Prosto se predlozi neko drugo mesto ili setnja i onda se posmatra ta osoba van konteksta crkve i kako se ponasa ovako, u "svetu". Svi smo mi tamo predobni i dobri, ali hajde da se vidimo napolju, bas onako kao sto je sveti Serafim napisao "Cekam te napolju". 

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By Поуке.орг - инфо
      Његово Преосвештенство Епископ тимочки г. Иларион служио је свету архијерејску Литургију у параклису манастира Свете Тројице посвећеном Преносу моштију светог оца Николаја, у петак 22. маја 2020. Владици су саслуживали архимандрит Козма (Радовић), игуман манастира Буково, протосинђел Захарија (Митић), настојатељ манастира Свете Тројице и архиђакон Илија (Јовановић), сабрат манастира Буково.     У празничној беседи владика Иларион је говорио о догађaју из XI века, који Црква данас прославља, када се Свети Николај јавио једном благочестивом свештенику и заповедио му да пренесе његове свете мошти из Мале Азије у град Бари који је у то време био под православним епископом, и подсетио да на данашњи дан прослављамо и Светог пророка Исаију, једног од највећих старозаветних пророка који је свој живот дао за исповедање Истине и Живога Бога.   Владика је потом приметио да је у данашње време, када су нам многе информације лако доступне, наше интересовање за духовне вредности у опадању и истакао да оно што нас православне хришћане треба да држи у јединству јесте вера у васкрслог Господа и свест о томе да је Он дошао да донесе мач којим раставља светлост од таме и лаж од истине. Имајући такво подсећање у својим срцима, морамо да се крепимо, најпре сами себе да утврђујемо у вери, да се смиравамо пред Господом, да се чувамо осуђивања и свега што нам се данас нуди кроз разне информационе технологије на разне начине. Једно је сигурно – Господ неће оставити Цркву Своју и оне који искрено и смирено верују у Њега, закључио је владика.     Извор: Епархија тимочка
    • By Поуке.орг - инфо
      У шесту недјељу по Васкрсењу – Слијепога, 24. маја 2020. љета Господњег, када наша Света Црква молитвено прославља словенске учитеље и просветитеље Kирила и Методија, молитвено је било у острошкој светињи.   Звучни запис беседе   Светом Литургијом у цркви Свете Тројице у Доњем Острогу началствовао је намјесник острошки протосинђел Сергије, а саслуживали су му сабраћа архимандрит Мирон, јеромонах Владимир и јерођакон Зосима, као и протојереј Мирко Вукотић никшићки парох и јереј Ранко Радоњић.   После читања зачала из Светог Јеванђеља о исцјељењу слијепог, монаштву и вјерном народу ријечима празничне бесједе се обратио о. Мирко Вукотић, који је између осталог казао да ова прича говори о суштини, а да је суштина у питању ко је грешан, слијепи од рођења или родитељи његови.     – Куд ће једноставније и искреније питање? Откуд то да се наша дјеца рађају болесна, откуд то да касније људи болују, пате и страдају? Тај одговор ћемо наћи у Царству Божијем непролазном. Христос каже ”Не сагријеши ни он, ни родитељи његови, него да се испуни воља Божија”. Молећи Бога да тај одговор добијемо у Царству небеском и непролазном, молећи Бога да нам све буде јасно, зашто страдамо, патимо, зашто живимо. Тај одговор су нам дали многи из рода нашега и многи људи на овом свијету – казао је о.Мирко.   Додао да су тај одговор дала и солунска браћа Кирило и Методије који су живјели у 9. вијеку.     – Њих је послао велики Патријарх Фотије да у наше крајеве проповиједају ријеч Божију. Да крсте наше претке, да нас науче, да нас описмене, да знамо рећи ко смо, шта смо и чији смо. На првом мјесту да смо Христови, а онда да смо људи. Такав свједок истине је и наш Свети отац Василије Острошки Чудотворац, који нас овдје сабира, тјеши  и кријепи, који нам показује којим путем да идемо, какву ријеч да проповиједамо, каква дјела да свједочимо и изнесемо пред свијет овај – казао је о. Мирко и нагласио да су такви и Митрополит Амфилохије, Владика Јоаникије и остали свештеници који свједоче ријеч Божију за будућа покољења.   О. Мирко је подсјетио да су Христос, а после Њега светитељи и просветитељи били гоњени и страдали ради истине коју су свједочили.     – И наше вријеме ће показати зашто и ми данас страдамо због истине, зашто истина не одговара онима који се баве политиком. Зато што они желе да њихов сабор буде сабор послушних, а не сабор слободних, како је то у Цркви – закључио је о.Мирко.     Извор: Манастир Острог
    • By Поуке.орг - инфо
      У петак пете недеље по Васкрсењу Христовом, 22. маја 2020. године,  када наша Света Црква прославља Пренос моштију Светог оца Николаја Мирликијског Чудотворца, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у селу Брусници недалеко од Горњег Милановца. Преосвећеном Владики саслуживали су: протонамесник Драган Ђорем, архијерејски намесник таковски, протојереј Миодраг Анђелић, старешина Цркве у Горњем Милановцу, јереј Владимир Воштић, парох бруснички, јереј Дејан Ракић, парох брезански, протођакон Александар Грујовић и ђакон Александар Пејовић. Велики број верника присуствовао је овом радосном сабрању и прослави храмовне славе.     ,,Христос воскресе! Ево, милошћу Божијом преживесмо искушење које није ништа ново. Искушења у овоме свету који сав у злу лежи су циклична. Некада буде привидни мир, ратови, буне, прогони, разне болести. Дакле, све оно што је у складу са вољом или допуштењем Божијим. Све се дешава захваљујући томе што је човек злоупотребио оно што му је од Господа дато. Ипак, Господ не заборавља овај свет и брине о нашем спасењу.     Има светитеља Божијих, као што је Свети Герасим Јордански, којима су се чак и животиње покоравале. У овим светитељима боравио је сам Господ. Постали су кротки, пуни љубави. Били су спремни да се жртвују за другога. Дакле, нису живели они, него је у њима живео Христос. И таквих примера у Житијима Светих је много. Они су путоказ како човек треба да се опходи према Божијој творевини. Они су верне слуге Божије на чијим молитвама почива овај свет.   Ми данас славимо великог светитеља Божијег – Светог Николаја Мирликијског Чудотворца. Он је родом из Патаре Ликијске, од благочестивих и богатих родитеља. Стриц му је био Епископ патарски. Од малена је заволео Господа. Био је чудесно дете. Теофан и Нона, његови родитељи, дуго нису имали деце. Молили су се да добију дете. Господ је њихове молитве услишио, а они чедо принели као уздарје Богу.   Свети Николај је био потпуно предан вољи Божијој. Када су му се родитељи упокојили, он је све своје имање разделио ништима. Постао је свештеник у Патари. Тада је његов подвиг постао сведочанство Бога међу људима. Био је изабран за Епископа Мире Ликијске. Водио је своје словесно стадо као мудри пастир. Многа чудеса је чинио. Учествовао је на Првом Васељенском сабору. Пре тога, за време Диоклецијана и Максимијана, био је бачен у тамницу. У ревности за истину није могао да подноси кривоверје и лажно учење о Господу. Зато је у току Сабора ошамарио јеретика Арија. Неки архијереји су сматрали да због тога није више достојан да буде архијереј. Епископско достојанство му је враћено посредовањем Пресвете Богородице. Она је кроз јављања посведочила о његовој праведности.   Упокојио се 343. године у Мири Ликијској. Ту су његове мошти почивале до 1087. Тада су пренесене због најезде Агарјана у град Бари у Италији, где и сад почивају. Свештену успомену на тај догађај, ми данас славимо.     Период у коме славимо овај празник је обележен јављањима Васкрслог Господа. Он се јављао мироносицама, апостолу Томи и многим другима. Тиме их је утврђивао у вери. Пратећи богослужбени поредак и јеванђелска читања, из недеље у недељу нам се показује Божија сила. Он исцељује раслабљенога у Витезди, жену  Самарјанку обраћа од таме у светлост богопознања. Она је постала Света Фотина (српски Светлана). Кроз све ове догађаје и нама се даје поука да треба да стремимо ка сусрету са Христом. Он је са неба сишао на земљу да нас земљане подигне на небо. То је читав домострој спасења. Само смирени и они који имају веру, узрастају у меру висине раста Христова.“   Епископ Јустин је свима честитао празник, поручивши да у храмове треба да долазимо на света богослужења како би стекли живот вечни     На крају Литургије, пререзан је славски колач и освећено славско жито. Владика је заједно са свештеницима обишао простор у порти где ће се зидати парохијски дом. Затим је уприличена трпеза љубави и послужење за сав благочестиви народ брусничке парохије.     Извор: Епархија жичка

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...