Jump to content
Поуке.орг инфо

Како унапредити "КАНУ", помоћ за оне који желе да упознају особу за брак

Rate this topic

Recommended Posts

пре 4 часа, Брада рече

Да, прилазио, имала је близу осамдесет :)  и рекох јој: Хајде бако да те повезем, тешко ти је старој, пешице ићи. Младих слабо има на служби, ја сам први нередован, Бог да прости. 

@Liga Džentlmena Мислим да назив клуба, упознавање ради брака, одбија један број људи. Православнима је вероватно јасно да клуб не служи за мување, ради шема, необавезних веза и осталог. Не мора сваки контакт и порука да буде директно усмерена на упознавање ради брака, јер су људи тада у грчу од комуникације и разговора. Значи да не почињу ништа, ако није разлог брак. Ко ти гарантује да ће после сто порука да ти се свиди особа, можда ти се тек тада не буде допала. Опуштено, упознаш неког, па можда се брзо сконтате, можда почне другарски па прерасте у брак, ако ништа, бар си упознао православну особу, новог пријатеља и никако ниси на губитку. Прилика да се упознају људи сличних схватања, исте вере, истих вредности, које можда нећеш срести увече у граду или на утакмици :) Нема ту неке филозофије, нити треба људима цртати како да комуницирају, па бар је поруку лако послати, ако неком већ уживо не иде. 

Oke, baki, ja sam bio malo radikalan sa tim naslovom i sa mojim stavovima. Ako moze admin neka izmeni text da pise to malo laganije i jednostavnije.

U pravu si za sve. Ja sam bolji uzivo ali sam salab sa strpljenjem.... Sa nekim manama se prosto, tesko boris.....

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 22 часа, Liga Džentlmena рече

Treba brate imati o cemu da pricas kada je ona nezainteresovana, ne mozes da joj kidas reci iz usta, a jos manje da budes uporan. Gde je granica izmedju upornosti i dosade. Sad oke, posto pricas iz iskustva postujem.  Zelim ti sve najbolje u vezi.

Хвала.

Наравно да нећемо бити ни досадни ни упорни ако је незаинтересована. Али како ћемо знати да ли је незаинтересована ако јој не приђемо и не ступимо са њом у комуникацију. Ништа не треба на силу радити, него ослушкивати шта је воља Божија. Значи, покушавати док се не појави она која ће бити заинтересована. На ту упорност и истрајност сам ја мислио. 

Поздрав и свако добро од Господа.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 20 минута, Petar-M рече

Хвала.

Наравно да нећемо бити ни досадни ни упорни ако је незаинтересована. Али како ћемо знати да ли је незаинтересована ако јој не приђемо и не ступимо са њом у комуникацију. Ништа не треба на силу радити, него ослушкивати шта је воља Божија. Значи, покушавати док се не појави она која ће бити заинтересована. На ту упорност и истрајност сам ја мислио. 

Поздрав и свако добро од Господа.

To je vec bolje receno. :)

Covek treba da prelomi, pa posle sve i de glatko, al dok ne prelomis... :)

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Aman bre, ljudi. Tesko to ide. 
Mnogo ideala, neverovatna ocekivanja, sve neke zavijene forme u kojima itekako krijemo nasu gordost i slabost. Sa druge strane, sve je to za ljude i svako se trudi da nesto postigne na svoj neki nacin. 

Ponekad se zamislim nad tom mislju koju sam nekada i ja sam gradio - ti si kao crkven, sve si jadan prepodoban, a onda dodje u crkvu jedna neverovatna visoka (prirodna) plavusa, sretnu vam se pogledi, prepoznate se i ona naravno pristane da se uda za tebe, a ti si ono na sedmom nebu. Za 10 meseci vec vas je troje i zivite srecno do kraja zivota...
E pa, dragi moji. To bas tesko ide. Cak i da upoznate neku devojku/decka u crkvi, do momenta dok ne pocnete da izlazite ili jos teze zabavljate, dug je put. I to se odmah nekako zna na pocetku. Nema tu sada on je juri, ona kao igra "hard to get" ili obratno. Ljudi se ili prepoznaju ili ne. Devojke te zele odmah za nekog blizeg ili ne. Muskarci zele neku devojku za zenu odmah ili ne zele uopste. Spasite sebe i svoje vreme zavlacenja i tracenja snage i vere. 

Devojke se ne jure po crkvi, kako god to bilo strasno ili tesko za prihvatiti. A devojke se jure. I muskarci jure. A one, buduci dame, treba da budu SLOBODNE da odluce da li zele da budu "uhvacene" ili ne. I sve je to rizik. I bice tako dok je veka i vremena. 

Devojke i momci se upoznaju u gradu, u selu, kod prijatelja, preko fejsa, instagrama, tindera, na fakultetu, kod lekara, u redu za cekanje itd. I sve to danas postoji da nam "pomogne", a odmaze. Realno. Odjednom smo svi svesni "mogucnosti" a zapravo je sve to velika laz. Na internetu sve vrvi od lepotana i lepotica i naravno da ti srce ide 3 puta dnevno za nekom/nekim. I naravno da cemo svi da kazemo da nam sve to nije bitno, da nam je bitno, jelte kakav je neko covek u dusi itd... sto znaci sledece: moramo da ulazemo u sebe. Da se ide na trcanje, kopanje, plivanje, branje malina i slicno. Po drva, u prodavnicu, na izvore hladne vode, duboko u sumu. Dakle, da se nema vremena za prazne misli, totalno demoralisuce. Da se cita, pise, smeska i mnogo seta. I tako u krug. Rad, rad i samo rad. A onda, zivot namesti situaciju i gle, ona stvarno bude dobra. I onda bude ono: i zivese. A zivece dobro. Uz Boga samo dobro i moze.

Share this post


Link to post
Share on other sites

U principu nismo svi satkani od iste materije i nemamo isto razmisljanje. najgore je to sto iz svakog kontakta nesto ocekujemo, pa se onda vezes za to ocekivanje i onda se razocaras ako nq bude nista od toga, ustvari bitno je samo podici glavu i ici napred. Sve se skocka kada za to dodje vreme. Samo treba biti strpljiv... ko moze naravno...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 21 минута, ninaana рече

Ne razumem, pojasni, molim te. 


Ako je do ljubavi šta očekujemo da zalivana pričom nikne i poraste u plodno drvo? Ako je do vere kome će prah pogled ka nebu razbistriti? Gospod srcu daje što srcu pristaje. A ovi se ovde igraju kao i na drugim temama, prljaju izvor svete vode. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 22 часа, Никола Поповић рече

Aman bre, ljudi. Tesko to ide. 
Mnogo ideala, neverovatna ocekivanja, sve neke zavijene forme u kojima itekako krijemo nasu gordost i slabost. Sa druge strane, sve je to za ljude i svako se trudi da nesto postigne na svoj neki nacin. 

Ponekad se zamislim nad tom mislju koju sam nekada i ja sam gradio - ti si kao crkven, sve si jadan prepodoban, a onda dodje u crkvu jedna neverovatna visoka (prirodna) plavusa, sretnu vam se pogledi, prepoznate se i ona naravno pristane da se uda za tebe, a ti si ono na sedmom nebu. Za 10 meseci vec vas je troje i zivite srecno do kraja zivota...
E pa, dragi moji. To bas tesko ide. Cak i da upoznate neku devojku/decka u crkvi, do momenta dok ne pocnete da izlazite ili jos teze zabavljate, dug je put. I to se odmah nekako zna na pocetku. Nema tu sada on je juri, ona kao igra "hard to get" ili obratno. Ljudi se ili prepoznaju ili ne. Devojke te zele odmah za nekog blizeg ili ne. Muskarci zele neku devojku za zenu odmah ili ne zele uopste. Spasite sebe i svoje vreme zavlacenja i tracenja snage i vere. 

Devojke se ne jure po crkvi, kako god to bilo strasno ili tesko za prihvatiti. A devojke se jure. I muskarci jure. A one, buduci dame, treba da budu SLOBODNE da odluce da li zele da budu "uhvacene" ili ne. I sve je to rizik. I bice tako dok je veka i vremena. 

Devojke i momci se upoznaju u gradu, u selu, kod prijatelja, preko fejsa, instagrama, tindera, na fakultetu, kod lekara, u redu za cekanje itd. I sve to danas postoji da nam "pomogne", a odmaze. Realno. Odjednom smo svi svesni "mogucnosti" a zapravo je sve to velika laz. Na internetu sve vrvi od lepotana i lepotica i naravno da ti srce ide 3 puta dnevno za nekom/nekim. I naravno da cemo svi da kazemo da nam sve to nije bitno, da nam je bitno, jelte kakav je neko covek u dusi itd... sto znaci sledece: moramo da ulazemo u sebe. Da se ide na trcanje, kopanje, plivanje, branje malina i slicno. Po drva, u prodavnicu, na izvore hladne vode, duboko u sumu. Dakle, da se nema vremena za prazne misli, totalno demoralisuce. Da se cita, pise, smeska i mnogo seta. I tako u krug. Rad, rad i samo rad. A onda, zivot namesti situaciju i gle, ona stvarno bude dobra. I onda bude ono: i zivese. A zivece dobro. Uz Boga samo dobro i moze.

Слажем углавном са овим што си написао сем у једној ствари. Због чега мислиш да не би требало у цркви тражити девојку ? Где ћеш упознати своју будућу жену нема апсолутно никаких правила. Све ово што си ти набројао стоји али ни црква није искључена. Поставља се питање само због чега неки од нас црквених људи не би желели да буду са исто таквом девојком. Можда због тога што се још нисмо одрекли оног старог човека, па би још да уживамо у нашим "безобразлусцима", мирно и спокојно користећи брак као оправдање. Не кажем да су сви такви али верујем да нас има, полазећи од себе на првом месту. 

Дакле не треба одбацивати ниједно место као могућност упознавања, а по најмање не цркву, већ се препустити и користити сваку прилику за то, где год да се она укаже. Понајлепше би било да то буде спонтано.

Share this post


Link to post
Share on other sites

treba prvo definisati taj poduhvat oženiti se- udati se. to je jedna od najsloženijih akcija koju neko preduzima. to je toliko teško da je gotovo i nemoguće. čoveku je jasan tek neki procenat te celokupne priče a ostalo, kao kod mene naprimer, sve je obavijeno velom tajne. ništa ne može da se ubrza. dobar je klub. ne znam šta tu treba menjati... svet je prodro u sve nas... niko više nije hrišćanin. i to je gotovo nemoguće. treba se boriti na indivulnom planu. a i neuspeh treba uzeti kao realnu situaciju. kažem još jednom- brak je možda najkopleksniji poduhvat. samo to želim da istaknem. jako je teško naći partnera. to je realnost. ali svaki trud u tom pravcu pozdravljam pa i ovaj da se unapredi klub.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 21 часа, Petar-M рече

Слажем углавном са овим што си написао сем у једној ствари. Због чега мислиш да не би требало у цркви тражити девојку ? Где ћеш упознати своју будућу жену нема апсолутно никаких правила. Све ово што си ти набројао стоји али ни црква није искључена. Поставља се питање само због чега неки од нас црквених људи не би желели да буду са исто таквом девојком. Можда због тога што се још нисмо одрекли оног старог човека, па би још да уживамо у нашим "безобразлусцима", мирно и спокојно користећи брак као оправдање. Не кажем да су сви такви али верујем да нас има, полазећи од себе на првом месту. 

Дакле не треба одбацивати ниједно место као могућност упознавања, а по најмање не цркву, већ се препустити и користити сваку прилику за то, где год да се она укаже. Понајлепше би било да то буде спонтано.

Zato sto u Crkvu ljudi dolaze da se mole i po duhovni mir. Bar bi tako trebalo.

Naravno, ne bih ni ja iskljucio Crkvu kao opciju i svakako se slazem za spontanost, ali cini mi se (iz licnog iskustva) da cesto te simpatije u Crkvi umeju da odvedu na neku drugu stranu. Onda se vreme, umesto na molitvu iskoristi da se gleda naokolo, posmatra, razmislja o toj nekoj osobi umesto da se um i dusa usredsrede na molitvu itd. I, mozda po meni najopasnije, krece se sa svim paketom ideala.

Ona ili on je tu, u Crkvi. Automatski im prepisemo da su oni pazljivi, fini, da imaju cilj sticanje Duha Svetoga i/ili ostvarivanje prave zdrave i duhovne zajednice itd... a nekada to nema veze sa tim. Prosto se neko nasao tu i dosao po mir, po unutrasnjeg sebe. I sada, zamisli devojku koja je tu dosla po mir i unutrasnju sebe, ili mozda po neki odgovor, a ono sa druge strane njih trojica je gledaju i gutaju je pogledom. Zaista se cesto desava da su momci pri Crkvi malo nepazljivi kada je u pitanju udvaranje i vrlo nekada direktni sto nekako moze stvoriti i dodatno opterecenje, a da ne pricam da mogu i da oteraju osobu iz Crkve, sto nije to mala stvar. 

A o intrigama necu ni da pricam. Onda se raspada i zajednica i sve zivo. Zato mislim da Crkva nije mesto gde se jure devojke. Prosto se predlozi neko drugo mesto ili setnja i onda se posmatra ta osoba van konteksta crkve i kako se ponasa ovako, u "svetu". Svi smo mi tamo predobni i dobri, ali hajde da se vidimo napolju, bas onako kao sto je sveti Serafim napisao "Cekam te napolju". 

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By Поуке.орг - инфо
      Седме недеље по Васкрсу, која је посвећена светим оцима Првог васељенског Сабора, верујући народ Лапова је са радошћу дочекао свог надлежног Архијереја, Епископа шумадијског Господина Јована.   Звучни запис беседе   Он је служио Свету Архијерејску Литургију на којој су му саслуживали Архијерејски намесник рачански протојереј-ставрофор Миладин Михаиловић, протојереј-ставрофор Србољуб Марковић, протојереј Велибор Јовановић, протонамесник Горан Живковић, јереји Ивица Камберовић и Мирољуб Блажић, као и протођакон Иван Гашић, ђакони Марко Арсенић и Стеван Илић.   За певницом су певали “Србски православни појци” који већ дуже време својим појањем увеличавају богослужења у шумадијској Епархији.   Чтецирали су Марко Нешић, Марко Петровић, Милан Михаиловић и Богдан Бранисављевић.   После прочитаног Јеванђеља Епископ Јован је одржао беседу присутном народу у којој је нагласио да је ова недеља посвећена Првом васељенском Сабору, а сабор је сазвао цар Константин, који је рођен у Нишу, исти онај који је Миланским едиктом дозволио слободно вероисповедање хришћанства. Овај Сабор је сазван због јереси александријског свештеника Арија, који је говорио да је Син Божји створен у времену, а не да је једносуштан Богу Оцу. Епископи на Сабору су изобличили Арија, његову јерес и све оне који су били његови ученици.    Епископ Јован је даље рекао да је разлика између Божијег човека који је просвећен Духом Светим и некога ко се ослања на свој разум и знање велика. Уистину мудри Епископи са Првог васељенског Сабора су били учени од Свете Тројице и у томе је била њихова снага те их памтимо и данас, после седамнаест векова. Он је затим навео да је наш корен Исус Христос и ако се одвојимо од тог корена осушићемо се као биљка која је одвојена од корена. Плодови тог корена су слатки за разлику од горких плодова греха и зла. На Првом васељенском Сабору је формулисан Символ вере, који је допуњен на Другом васељенском Сабору одржаном 381.године.    Такође је тада одређен и начин одређивања датума Васкрса који је сачуван до данашњег дана. Епископ Јован се затим осврнуо на првосвештеничку молитву која је читана у данашњем Јеванђељу. Он је нагласио чињеницу да је Бог Син послушан Богу Оцу што треба да нам буде пример. На Саборима није изнето ништа ново већ су свети Оци преносили оно што је и њима пренето од богонадахнутих светитеља. То је тајна свих светитеља и исповедника Христових, а ми смо благословени управо тиме што имамо готове одговоре на најбитнија питаља дате нам од светих људи. Епископ Јован је даље нагласио да је Бог постао човек да би човека уздигао до Бога по благодати. Са обзиром да је Бог уједно био и човек Он разуме нас људе, али уједно треба и ми Њега да разумемо и живимо по Богу.   Најјачи је човек који се узда у Бога, а када човек почне да се узда само у своје способности он пропада. Не може нико просветити свет, ако себе прво не просвети, нити може неко другог научити, ако себе прво не научи. Црква стоји непоколебиво две хиљаде година и стојаће све до Страшнога суда. Символ Вере треба често читати, јер је ту дато све што је потребно људском срцу и уму, нагласио је даље Владика Јован у својој богонадахнутој беседи. Он је даље рекао да је Црква тврђава и стуб вере која, иако је на овоме свету, није од овога света да би на крају беседе благословио све присутне вернике.   На Светој Литургији су се причестили сви присутни свештеници, а затим су најсветијој Тајни Православне Цркве приступили и верници Лапова.   На крају је уследила трпеза љубави која је употпунила овај дан пун духовне радости у Лапову.     Извор: Епархија шумадијска
    • By Поуке.орг - инфо
      У недјељу по Вазнесењу – посвећену Светим оцима Првог васељенског сабора, 31. маја 2020. године Господње, Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Господин Фотије служио је Свету архијерејску Литургију у храму Светог оца Николаја Мирликијског у средњевјековној Немањићкој задужбини манастира Озрен.     Преосвећеног Епископа дочекао је Високопреподобни архимандрит Гаврило (Стевановић) настојатељ ове свете обитељи, који је и саслуживао Преосвећеном Епископу око свете трпезе заједно са протојерејем-ставрофором Стевом Јовићем, архијерејским намјесником тузланским, протонамјесником Милошем Тришићем, парохом тузланским и протођаконом Богданом Стјепановићем.   Драго браћо и сестре, нека Бог благослови све вас који сте данас дошли са својом дечицом у ову светињу, манастир Озрен, да чувамо свето православље, да чувамо себе, да чувамо свој духовни лик, свој божански лик, да чувамо душу своју, и на крају, али као најважније, да се причестимо Телом и Крвљу Господа и Бога и Спаситеља нашег Исуса Христа – што је пуноћа наше вере.   Све светиње, широм наше епархије, имају мисију да сабирају наш народ како би га охристовили и обожили, да би он постао свестан своје мисије у овом свету, своје прошлости али и своје будућности. Сад кажу да нема више тог несретног вируса, колико га је било – не знамо. Али, у сваком случају, ми треба да будемо са својом Црквом и да се заједно боримо против свих искушења.   Дај Боже да ова светиња, манастир Озрен, предвођена игуманом Гаврилом који се, са својим братством,  много труди око ње, настави да врши своју вековну мисију - од времена краља Драгутина до данас - да би били народ јединства, народ Светог Саве и да тако своју децу васпитавамо и онда ћемо опстати као народ, а постаћемо препознатљиви као народ вере православне – поучио је у својој бесједи Епископ Фотије на данашњем сабрању.     Извор: Епархија зворничко-тузланска
    • By Поуке.орг - инфо
      У суботу 30. маја 2020. године, када наша Света Црква прославља и празнује Светог апостола Андроника и Свету Јунију, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у храму посвећеном Светом великомученику Димитрију у Великој Иванчи.   Звучни запис беседе   Нашем Архијереју саслуживали су протојереји-ставрофори: умировљени парох младеновачки Драгољуб Ракић, Архијерејски намесник младеновачки Жељко Ивковић, протојереји: Слободан Кеџић и Владан Јовановић, јереји: Марко Стевановић и Иван Ненадовић и протођакон Иван Гашић.   Евхаристијско сабрање увеличали су “Српски православни појци”.   Пре Литургије наш Архијереј освештао је у порти великоиванчанске цркве предивну чесму са иконом Живоносног источника.   У својој беседи Епископ Јован се осврнуо на значај прослављања Спасовдана и најдубљи значај овог празнка. Владика је истакао да нас Господ није оставио сиротне, али ако нисмо у заједници Богочовечанског Тела Христовог, у Цркви, у литургијском сабрању, нема нас ни у спасењу. Наш Владика је рекао да је Реч Божија, Реч која оживљава, Реч која васкрсава, Реч која освећује, Реч која просвећује. То је та Реч Божија од које је постало све што је постало. Верни су упознати са мудрошћу да је хришћанин вечни ученик, који се у овом животу спрема за полагање испита за вечни живот; испит нашег живота, наших дела и испит наши недела. Пред Богом су живи само они који слушају Реч Божију и извршавају је, а духовно мртви пред Богом су они који слушај Реч Божију а не творе је. Епископ је закључио да би се зато требало трудити за спасење како своје, тако и других. Тај труд има вечити значај, јер је труд на спасење људи. Они људи који своју веру не живе и за спасење не маре су као љуштуре, које не остварују пуно назначење свог постојања.     Извор: Епархија шумадијска
    • By Поуке.орг - инфо
      У недељу пред Педесетницу, када вршимо Спомен и похвалу Светим оцима Првог васељенског сабора, молитвено је било и у Влашкој цркви на Цетињу, гдје је служена Света литургија којом је началствовао јереј Игор Балабан а саслуживали су протојереј-ставрофор Гојко Перовић и ђакон Александар Лекић.   Звучни запис беседе   У пастирском слову отац Игор је говорио о Првом васељенском сабору који је одржан у граду Никеји, Малој Азији, 325. године у вријеме Светог цара Константина Великог, а који је сазван због саблажњивих учења оних који нијесу могли да прихвате да Господ Исус Христос постоји од вијека заједно са Оцем, у вјечности и од вјечности. Они су, како је објаснио отац, сматрали да је Христос неки благословени надчовјек, неко створење створено од вјечности, али не исто што Бог, да Он није Бог као што је Бог Отац.   “Наши Оци и читаво апостолско и светоотачко предање оставили су нам да вјерујемо оно што исповједамо у Симболу вјере… вјерујем … и у једнога Господа Исуса Христа, Сина Божјег, Јединородног, од Оца рођеног прије свих вјекова. Зашто рођенога, зато што онај који нешто рађа, рађа исто оно што је и он. Бог рађа Сина свога и то је најподеснија ријеч за тај однос Оца и Сина”, казао је, између осталог, отац Игор.   Подсјећајући да је Симбол вјере дефинисан и утврђен на Првом и Другом васељенском сабору, који је одржан у Цариграду 381. године, јереј Игор је казао да су свети оци све то детаљно објаснили да би нагласили да је Христос сами Бог, јер ако је он само неко благословено биће, а није Бог, какав би то утицај имало на нас.   “Његовом смрћу је побијеђена смрт и Он је устао из мртвих да би сви ми могли у вјечности да устанемо из мртвих и да живимо са Њим. Зато кажемо да је Цркве тијело Христово а ми сви удови тога тијела.”   Како је објаснио сви ми када било шта христолико чинимо, учествујемо на непосредан начин у Христовој смрти и Христовом васкрсењу – када смо на Литургији, када се дотакнемо Тијела и Крви Његове, када се крстимо…   “Сваки пут кад се неко крштава мора да исповједи Симбол вјере, које је библијско, апостолско, светоотачко учење и зато читамо одломак из Јеванђеља гдје Господ, између осталог, каже, обраћајући се Оцу: Ово је вјечни живот да познају Тебе једнога истинитога Бога и кога си послао Исуса Христа. Дакле да познају Спаситеља Помазаника кога си послао”, бесједио је јереј Игор Балабан.   Нагласио је да је хришћанин онај који вјерује да је Бог Отац послао Исуса Христа, који вјерује да је Исус Христос од Бога изишао и који вјерује да је све Божије и Христово и да је све Христово и Божије.   “Такође да вјерује да је Исус Христос свршио оно дјело које му је Бог дао да изврши, да је Син и да му је Бог дао власт над сваким тијелом, да свему што Му је дао дарује живот вјечни. Бог је дао Исусу Христу – своме Сину читаву творевину и имао је један задатак да тој творевини дарује живот вјечни. Он је то дјело свршио тако што је страдао, умро и васкрсао и вазнео се на небеса и послао Духа Светога на апостоле. Тиме је установио Цркву као лађу спасења, мјесто за све који желе да иду Његовим путем”, казао је свештеник Игор Балабан.     Извор: Митрополија црногорско-приморска

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...