Jump to content
Поуке.орг инфо

Како унапредити "КАНУ", помоћ за оне који желе да упознају особу за брак

Rate this topic

Recommended Posts

пре 4 часа, Брада рече

Да, прилазио, имала је близу осамдесет :)  и рекох јој: Хајде бако да те повезем, тешко ти је старој, пешице ићи. Младих слабо има на служби, ја сам први нередован, Бог да прости. 

@Liga Džentlmena Мислим да назив клуба, упознавање ради брака, одбија један број људи. Православнима је вероватно јасно да клуб не служи за мување, ради шема, необавезних веза и осталог. Не мора сваки контакт и порука да буде директно усмерена на упознавање ради брака, јер су људи тада у грчу од комуникације и разговора. Значи да не почињу ништа, ако није разлог брак. Ко ти гарантује да ће после сто порука да ти се свиди особа, можда ти се тек тада не буде допала. Опуштено, упознаш неког, па можда се брзо сконтате, можда почне другарски па прерасте у брак, ако ништа, бар си упознао православну особу, новог пријатеља и никако ниси на губитку. Прилика да се упознају људи сличних схватања, исте вере, истих вредности, које можда нећеш срести увече у граду или на утакмици :) Нема ту неке филозофије, нити треба људима цртати како да комуницирају, па бар је поруку лако послати, ако неком већ уживо не иде. 

Oke, baki, ja sam bio malo radikalan sa tim naslovom i sa mojim stavovima. Ako moze admin neka izmeni text da pise to malo laganije i jednostavnije.

U pravu si za sve. Ja sam bolji uzivo ali sam salab sa strpljenjem.... Sa nekim manama se prosto, tesko boris.....

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 22 часа, Liga Džentlmena рече

Treba brate imati o cemu da pricas kada je ona nezainteresovana, ne mozes da joj kidas reci iz usta, a jos manje da budes uporan. Gde je granica izmedju upornosti i dosade. Sad oke, posto pricas iz iskustva postujem.  Zelim ti sve najbolje u vezi.

Хвала.

Наравно да нећемо бити ни досадни ни упорни ако је незаинтересована. Али како ћемо знати да ли је незаинтересована ако јој не приђемо и не ступимо са њом у комуникацију. Ништа не треба на силу радити, него ослушкивати шта је воља Божија. Значи, покушавати док се не појави она која ће бити заинтересована. На ту упорност и истрајност сам ја мислио. 

Поздрав и свако добро од Господа.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 20 минута, Petar-M рече

Хвала.

Наравно да нећемо бити ни досадни ни упорни ако је незаинтересована. Али како ћемо знати да ли је незаинтересована ако јој не приђемо и не ступимо са њом у комуникацију. Ништа не треба на силу радити, него ослушкивати шта је воља Божија. Значи, покушавати док се не појави она која ће бити заинтересована. На ту упорност и истрајност сам ја мислио. 

Поздрав и свако добро од Господа.

To je vec bolje receno. :)

Covek treba da prelomi, pa posle sve i de glatko, al dok ne prelomis... :)

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Aman bre, ljudi. Tesko to ide. 
Mnogo ideala, neverovatna ocekivanja, sve neke zavijene forme u kojima itekako krijemo nasu gordost i slabost. Sa druge strane, sve je to za ljude i svako se trudi da nesto postigne na svoj neki nacin. 

Ponekad se zamislim nad tom mislju koju sam nekada i ja sam gradio - ti si kao crkven, sve si jadan prepodoban, a onda dodje u crkvu jedna neverovatna visoka (prirodna) plavusa, sretnu vam se pogledi, prepoznate se i ona naravno pristane da se uda za tebe, a ti si ono na sedmom nebu. Za 10 meseci vec vas je troje i zivite srecno do kraja zivota...
E pa, dragi moji. To bas tesko ide. Cak i da upoznate neku devojku/decka u crkvi, do momenta dok ne pocnete da izlazite ili jos teze zabavljate, dug je put. I to se odmah nekako zna na pocetku. Nema tu sada on je juri, ona kao igra "hard to get" ili obratno. Ljudi se ili prepoznaju ili ne. Devojke te zele odmah za nekog blizeg ili ne. Muskarci zele neku devojku za zenu odmah ili ne zele uopste. Spasite sebe i svoje vreme zavlacenja i tracenja snage i vere. 

Devojke se ne jure po crkvi, kako god to bilo strasno ili tesko za prihvatiti. A devojke se jure. I muskarci jure. A one, buduci dame, treba da budu SLOBODNE da odluce da li zele da budu "uhvacene" ili ne. I sve je to rizik. I bice tako dok je veka i vremena. 

Devojke i momci se upoznaju u gradu, u selu, kod prijatelja, preko fejsa, instagrama, tindera, na fakultetu, kod lekara, u redu za cekanje itd. I sve to danas postoji da nam "pomogne", a odmaze. Realno. Odjednom smo svi svesni "mogucnosti" a zapravo je sve to velika laz. Na internetu sve vrvi od lepotana i lepotica i naravno da ti srce ide 3 puta dnevno za nekom/nekim. I naravno da cemo svi da kazemo da nam sve to nije bitno, da nam je bitno, jelte kakav je neko covek u dusi itd... sto znaci sledece: moramo da ulazemo u sebe. Da se ide na trcanje, kopanje, plivanje, branje malina i slicno. Po drva, u prodavnicu, na izvore hladne vode, duboko u sumu. Dakle, da se nema vremena za prazne misli, totalno demoralisuce. Da se cita, pise, smeska i mnogo seta. I tako u krug. Rad, rad i samo rad. A onda, zivot namesti situaciju i gle, ona stvarno bude dobra. I onda bude ono: i zivese. A zivece dobro. Uz Boga samo dobro i moze.

Share this post


Link to post
Share on other sites

U principu nismo svi satkani od iste materije i nemamo isto razmisljanje. najgore je to sto iz svakog kontakta nesto ocekujemo, pa se onda vezes za to ocekivanje i onda se razocaras ako nq bude nista od toga, ustvari bitno je samo podici glavu i ici napred. Sve se skocka kada za to dodje vreme. Samo treba biti strpljiv... ko moze naravno...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 21 минута, ninaana рече

Ne razumem, pojasni, molim te. 


Ako je do ljubavi šta očekujemo da zalivana pričom nikne i poraste u plodno drvo? Ako je do vere kome će prah pogled ka nebu razbistriti? Gospod srcu daje što srcu pristaje. A ovi se ovde igraju kao i na drugim temama, prljaju izvor svete vode. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 22 часа, Никола Поповић рече

Aman bre, ljudi. Tesko to ide. 
Mnogo ideala, neverovatna ocekivanja, sve neke zavijene forme u kojima itekako krijemo nasu gordost i slabost. Sa druge strane, sve je to za ljude i svako se trudi da nesto postigne na svoj neki nacin. 

Ponekad se zamislim nad tom mislju koju sam nekada i ja sam gradio - ti si kao crkven, sve si jadan prepodoban, a onda dodje u crkvu jedna neverovatna visoka (prirodna) plavusa, sretnu vam se pogledi, prepoznate se i ona naravno pristane da se uda za tebe, a ti si ono na sedmom nebu. Za 10 meseci vec vas je troje i zivite srecno do kraja zivota...
E pa, dragi moji. To bas tesko ide. Cak i da upoznate neku devojku/decka u crkvi, do momenta dok ne pocnete da izlazite ili jos teze zabavljate, dug je put. I to se odmah nekako zna na pocetku. Nema tu sada on je juri, ona kao igra "hard to get" ili obratno. Ljudi se ili prepoznaju ili ne. Devojke te zele odmah za nekog blizeg ili ne. Muskarci zele neku devojku za zenu odmah ili ne zele uopste. Spasite sebe i svoje vreme zavlacenja i tracenja snage i vere. 

Devojke se ne jure po crkvi, kako god to bilo strasno ili tesko za prihvatiti. A devojke se jure. I muskarci jure. A one, buduci dame, treba da budu SLOBODNE da odluce da li zele da budu "uhvacene" ili ne. I sve je to rizik. I bice tako dok je veka i vremena. 

Devojke i momci se upoznaju u gradu, u selu, kod prijatelja, preko fejsa, instagrama, tindera, na fakultetu, kod lekara, u redu za cekanje itd. I sve to danas postoji da nam "pomogne", a odmaze. Realno. Odjednom smo svi svesni "mogucnosti" a zapravo je sve to velika laz. Na internetu sve vrvi od lepotana i lepotica i naravno da ti srce ide 3 puta dnevno za nekom/nekim. I naravno da cemo svi da kazemo da nam sve to nije bitno, da nam je bitno, jelte kakav je neko covek u dusi itd... sto znaci sledece: moramo da ulazemo u sebe. Da se ide na trcanje, kopanje, plivanje, branje malina i slicno. Po drva, u prodavnicu, na izvore hladne vode, duboko u sumu. Dakle, da se nema vremena za prazne misli, totalno demoralisuce. Da se cita, pise, smeska i mnogo seta. I tako u krug. Rad, rad i samo rad. A onda, zivot namesti situaciju i gle, ona stvarno bude dobra. I onda bude ono: i zivese. A zivece dobro. Uz Boga samo dobro i moze.

Слажем углавном са овим што си написао сем у једној ствари. Због чега мислиш да не би требало у цркви тражити девојку ? Где ћеш упознати своју будућу жену нема апсолутно никаких правила. Све ово што си ти набројао стоји али ни црква није искључена. Поставља се питање само због чега неки од нас црквених људи не би желели да буду са исто таквом девојком. Можда због тога што се још нисмо одрекли оног старог човека, па би још да уживамо у нашим "безобразлусцима", мирно и спокојно користећи брак као оправдање. Не кажем да су сви такви али верујем да нас има, полазећи од себе на првом месту. 

Дакле не треба одбацивати ниједно место као могућност упознавања, а по најмање не цркву, већ се препустити и користити сваку прилику за то, где год да се она укаже. Понајлепше би било да то буде спонтано.

Share this post


Link to post
Share on other sites

treba prvo definisati taj poduhvat oženiti se- udati se. to je jedna od najsloženijih akcija koju neko preduzima. to je toliko teško da je gotovo i nemoguće. čoveku je jasan tek neki procenat te celokupne priče a ostalo, kao kod mene naprimer, sve je obavijeno velom tajne. ništa ne može da se ubrza. dobar je klub. ne znam šta tu treba menjati... svet je prodro u sve nas... niko više nije hrišćanin. i to je gotovo nemoguće. treba se boriti na indivulnom planu. a i neuspeh treba uzeti kao realnu situaciju. kažem još jednom- brak je možda najkopleksniji poduhvat. samo to želim da istaknem. jako je teško naći partnera. to je realnost. ali svaki trud u tom pravcu pozdravljam pa i ovaj da se unapredi klub.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 21 часа, Petar-M рече

Слажем углавном са овим што си написао сем у једној ствари. Због чега мислиш да не би требало у цркви тражити девојку ? Где ћеш упознати своју будућу жену нема апсолутно никаких правила. Све ово што си ти набројао стоји али ни црква није искључена. Поставља се питање само због чега неки од нас црквених људи не би желели да буду са исто таквом девојком. Можда због тога што се још нисмо одрекли оног старог човека, па би још да уживамо у нашим "безобразлусцима", мирно и спокојно користећи брак као оправдање. Не кажем да су сви такви али верујем да нас има, полазећи од себе на првом месту. 

Дакле не треба одбацивати ниједно место као могућност упознавања, а по најмање не цркву, већ се препустити и користити сваку прилику за то, где год да се она укаже. Понајлепше би било да то буде спонтано.

Zato sto u Crkvu ljudi dolaze da se mole i po duhovni mir. Bar bi tako trebalo.

Naravno, ne bih ni ja iskljucio Crkvu kao opciju i svakako se slazem za spontanost, ali cini mi se (iz licnog iskustva) da cesto te simpatije u Crkvi umeju da odvedu na neku drugu stranu. Onda se vreme, umesto na molitvu iskoristi da se gleda naokolo, posmatra, razmislja o toj nekoj osobi umesto da se um i dusa usredsrede na molitvu itd. I, mozda po meni najopasnije, krece se sa svim paketom ideala.

Ona ili on je tu, u Crkvi. Automatski im prepisemo da su oni pazljivi, fini, da imaju cilj sticanje Duha Svetoga i/ili ostvarivanje prave zdrave i duhovne zajednice itd... a nekada to nema veze sa tim. Prosto se neko nasao tu i dosao po mir, po unutrasnjeg sebe. I sada, zamisli devojku koja je tu dosla po mir i unutrasnju sebe, ili mozda po neki odgovor, a ono sa druge strane njih trojica je gledaju i gutaju je pogledom. Zaista se cesto desava da su momci pri Crkvi malo nepazljivi kada je u pitanju udvaranje i vrlo nekada direktni sto nekako moze stvoriti i dodatno opterecenje, a da ne pricam da mogu i da oteraju osobu iz Crkve, sto nije to mala stvar. 

A o intrigama necu ni da pricam. Onda se raspada i zajednica i sve zivo. Zato mislim da Crkva nije mesto gde se jure devojke. Prosto se predlozi neko drugo mesto ili setnja i onda se posmatra ta osoba van konteksta crkve i kako se ponasa ovako, u "svetu". Svi smo mi tamo predobni i dobri, ali hajde da se vidimo napolju, bas onako kao sto je sveti Serafim napisao "Cekam te napolju". 

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By Логос
      Поводом упокојења Његовог Преосвештенства Епископа ваљевског Милутина, доносимо звчни запис беседе коју је почивши владика изговорио у ваљевском Храму Покрова Пресвете Богородице на Сретење Господње ове године. 
        Празник Сретења је празник сусретања, јер сви ћемо се сусретати. Неки у Царству Божјем, неки у паклом вечном. Када се опраштамо са својим ближњим који одлази са овог света, имамо „радосну тугу“. Тугујемо јер је отишао, али се радујемо сусрету, који ће се једног дана догодити. Зато је важно да се Црква моли за све оне који су отишли у живот вечни. Свети оци су говорили да је Црква та која је на земљи све до Страшног суда и, ако се молимо за упокојене, Христос их из пакла изводи, беседио је том приликом Владика Милутин.      Звучни запис: Радио Источник
    • By Логос
      Демон те искушава, говорећи: Где можеш побећи? Нема ти покајања; нема ти излаза. Ово припада непријатељу који покушава да те учини изгубљеним; док те туга по Богу не напада, већ говори: Не буди уплашен, покушај поново; зна да је човечанство болесно и снажи нас.     Веруј ми, ако знаш Ко је са тобом, нећеш се бојати ничега чиме свет прети.   Дакле, клечање пред Богом је када човек не верује у своју снагу, већ усмерава веру у помоћ Божију, јер нас Он спасава.   Имајте поверење у Бога. Онда ћете заборавити на своје бриге и постати Његови сасуди. Невоља показује да ми нисмо поверили свој живот Христу.   Једну ствар требамо имати чврсто на уму, будући да смо створења Доброг Бога и спојени смо са Њим, док Он управља мањим и већим стварима које нас се тичу, ми не можемо подлећи нечему што није воља Божија. Истински не можемо подносити нешто што је болно, осим ако се не може разумети да нам то доноси нешто боље.   Када је живот пун невоља, људи добијају осећај да их је проклетство и гнев Божији обузео. Али када прођу ова искушења, видеће да их је предивна Божија Промисао пажљиво заштитила у свим аспектима њиховог живота.   Када човек ходи у страху Божијем, он не зна за страх.   На основу: Авве Исаије, Светог Симеона Новог Богослова, Светог Макарија Великог, Светог Василија Великог, Светог Порфирија Атонског, Светог Софроније од Есекса     Извор: Епархија жичка
    • By Логос
      Текст који следи представља интервју дат госпођи Јелени Тасић из београдског листа Danas, објављен 27. марта текуће године у истом листу, на петој страни, под насловом „Душу нам спасавају лекари, болничарке, војници, полицајци…”. Садржај разговора је пренет верно, са неким изменама у редоследу питањâ и одговорâ. Овде га објављујемо у његовом првобитном облику.     1. Да ли можете да потврдите вести да је епископ ваљевски Милутин због изолованог вируса корона смештен у београдску болницу „Драгиша Мишовић” заједно са једним свештеником и ђаконом ове епархије у којој, наводно постоји вирусни проблем и са другим свештеницима у Ваљеву?
      Епископ Милутин је заиста један од многих заражених вирусом ковид-19, у тешком је здравственом стању и ја позивам све који у Бога верују да се моле за њега и за све угрожене опасним и опаким вирусом у нашој средини и широм света, без обзира на било чију веру или неверовање, народност или било какву другу припадност. О ваљевском свештенику и ђакону не знам ништа поближе, али мислим да су мање угрожени од свога владике. И њима желим што скорије оздрављење.
      Ако икад, онда смо данас сви призвани и позвани на свеопшту солидарност и зато са гнушањем пратим медијске вести и коментаре који једног истински Божјег човека и Божјег слугу, у тренуцима када се бори за живот, оптужују и клеветају, о чему је Епархија ваљевска управо издала своје саопштење за јавност.
      2. Да ли Синод има податке каква је ситуација међу свештенством и монаштвом у другим епрхијама СПЦ?
      Синод не располаже прецизним подацима из разних епархија наше Цркве, али непрекидно, службеним актима и јавним саопштењима, апелује на све да ситуацију схвате крајње озбиљно и да се придржавају обавезујућих препорука лекарâ, јунакâ нашег доба, и одлука државних власти, како наших тако и других где живе наша Црква и наш народ, притом не правећи труле компромисе када је у питању богослужбени живот Цркве, а пре свега људско и уставно право свих грађана који то желе да се причешћују, при чему се, уколико смо сви одговорни и као верници и као грађани, може „и ово чинити и оно не изостављати”, по речима Христовим (Лк. 11, 42).
      3. Да ли је појава болести код свештеника и владика аргумент за оне који у причешћу и богослужењима виде опасност? 
      Ни у ком случају! Зараза се добија на разне начине, нарочито када се не поштују инструкције државе и медицинске струке, а то погађа и свештена лица. Од Причешћа се за две хиљаде година никад нико није заразио, па ни свештеници који су причешћивали губавце, туберкулозне и друге оболеле од тада неизлечивих заразних болести. Ако је проблем у богослужењу и причешћивању, како то да бивају заражени они који никад у цркву и не улазе, акамоли да се причешћују? Шта нам ти несрећни заблудели људи поручују? Да је опасност у Цркви, а не у кафићима, журкама, непоштовању неопходне самоизолације и другим чиниоцима? Духовно смо као народ спали на ниске гране, али нам душу спасавају лекари, болничарке, војници, полицајци, они који прискачу у помоћ усамљеним или беспомоћним старијим људима, па, штавише, и новинари који говоре истину и не шире дезинформације и панику.
      4. Како коментаришете тврдње поједних кругова да је Синод реаговао на страх од причешћа само зато што је снимак на друштвеним мрежама из Новог Сада, где сте Ви надлежни епископ и да је тон синодског саопштења био, како неки оцењују, нетолерантан?
      Такве тврдње су апсолутно неистините и злонамрне. Уосталом, у Новом Саду у погледу служења Литургије није било ничега чега истовремено није било у било ком граду и селу у Србији. Тон пак синодског саопштења, по мени, не само да није био нетолерантан него је био сасвим умерен и одмерен. Нетолеранцију ваља потражити у оним медијским срединама које пласирају планиране и наручене кампање (као што је ова око Цркве у Новом Саду). Дубоко жалим људе који се у оваквим временима и искушењима баве тако недостојним работама. То су људи спаљене савести.
      5. Како је у другим Православним Црквама, које нису искључиле вернике из богослужења, решено питање причешћа и да ли ће СПЦ применити њихова искуства?
      Ниједна Православна Црква на свету, као ни Римокатоличка Црква, није искључила вернике из богослужења (само је строго ограничен број присутних у храмовима, и то не свугде у свету, уз могућност праћења службе Божје преко радија и телевизије или путем интернета), а лишавање хришћана потребе причешћивања, у храму или дому, јесте опција која се у Цркви не разматра ни као теоретска могућност.
        Извор: Инфо-служба Епархије бачке
      View full Странице
    • By Логос
      Текст који следи представља интервју дат госпођи Јелени Тасић из београдског листа Danas, објављен 27. марта текуће године у истом листу, на петој страни, под насловом „Душу нам спасавају лекари, болничарке, војници, полицајци…”. Садржај разговора је пренет верно, са неким изменама у редоследу питањâ и одговорâ. Овде га објављујемо у његовом првобитном облику.     1. Да ли можете да потврдите вести да је епископ ваљевски Милутин због изолованог вируса корона смештен у београдску болницу „Драгиша Мишовић” заједно са једним свештеником и ђаконом ове епархије у којој, наводно постоји вирусни проблем и са другим свештеницима у Ваљеву?
      Епископ Милутин је заиста један од многих заражених вирусом ковид-19, у тешком је здравственом стању и ја позивам све који у Бога верују да се моле за њега и за све угрожене опасним и опаким вирусом у нашој средини и широм света, без обзира на било чију веру или неверовање, народност или било какву другу припадност. О ваљевском свештенику и ђакону не знам ништа поближе, али мислим да су мање угрожени од свога владике. И њима желим што скорије оздрављење.
      Ако икад, онда смо данас сви призвани и позвани на свеопшту солидарност и зато са гнушањем пратим медијске вести и коментаре који једног истински Божјег човека и Божјег слугу, у тренуцима када се бори за живот, оптужују и клеветају, о чему је Епархија ваљевска управо издала своје саопштење за јавност.
      2. Да ли Синод има податке каква је ситуација међу свештенством и монаштвом у другим епрхијама СПЦ?
      Синод не располаже прецизним подацима из разних епархија наше Цркве, али непрекидно, службеним актима и јавним саопштењима, апелује на све да ситуацију схвате крајње озбиљно и да се придржавају обавезујућих препорука лекарâ, јунакâ нашег доба, и одлука државних власти, како наших тако и других где живе наша Црква и наш народ, притом не правећи труле компромисе када је у питању богослужбени живот Цркве, а пре свега људско и уставно право свих грађана који то желе да се причешћују, при чему се, уколико смо сви одговорни и као верници и као грађани, може „и ово чинити и оно не изостављати”, по речима Христовим (Лк. 11, 42).
      3. Да ли је појава болести код свештеника и владика аргумент за оне који у причешћу и богослужењима виде опасност? 
      Ни у ком случају! Зараза се добија на разне начине, нарочито када се не поштују инструкције државе и медицинске струке, а то погађа и свештена лица. Од Причешћа се за две хиљаде година никад нико није заразио, па ни свештеници који су причешћивали губавце, туберкулозне и друге оболеле од тада неизлечивих заразних болести. Ако је проблем у богослужењу и причешћивању, како то да бивају заражени они који никад у цркву и не улазе, акамоли да се причешћују? Шта нам ти несрећни заблудели људи поручују? Да је опасност у Цркви, а не у кафићима, журкама, непоштовању неопходне самоизолације и другим чиниоцима? Духовно смо као народ спали на ниске гране, али нам душу спасавају лекари, болничарке, војници, полицајци, они који прискачу у помоћ усамљеним или беспомоћним старијим људима, па, штавише, и новинари који говоре истину и не шире дезинформације и панику.
      4. Како коментаришете тврдње поједних кругова да је Синод реаговао на страх од причешћа само зато што је снимак на друштвеним мрежама из Новог Сада, где сте Ви надлежни епископ и да је тон синодског саопштења био, како неки оцењују, нетолерантан?
      Такве тврдње су апсолутно неистините и злонамрне. Уосталом, у Новом Саду у погледу служења Литургије није било ничега чега истовремено није било у било ком граду и селу у Србији. Тон пак синодског саопштења, по мени, не само да није био нетолерантан него је био сасвим умерен и одмерен. Нетолеранцију ваља потражити у оним медијским срединама које пласирају планиране и наручене кампање (као што је ова око Цркве у Новом Саду). Дубоко жалим људе који се у оваквим временима и искушењима баве тако недостојним работама. То су људи спаљене савести.
      5. Како је у другим Православним Црквама, које нису искључиле вернике из богослужења, решено питање причешћа и да ли ће СПЦ применити њихова искуства?
      Ниједна Православна Црква на свету, као ни Римокатоличка Црква, није искључила вернике из богослужења (само је строго ограничен број присутних у храмовима, и то не свугде у свету, уз могућност праћења службе Божје преко радија и телевизије или путем интернета), а лишавање хришћана потребе причешћивања, у храму или дому, јесте опција која се у Цркви не разматра ни као теоретска могућност.
        Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...