Jump to content

Otvaranje Narodnog muzeja: Veliki trenutak za srpsku kulturu

Оцени ову тему


Препоручена порука

416234-750x430.jpg

 

Ovo je veliki trenutak za srpsku kulturu i značajan momenat za mlade generacije, koji će imati priliku da se susretnu sa vrhunskom umetnošću, saglasili su se večeras sagovornici Tanjuga, slikar Vladimir Veličković, Tijana Čolak Antić iz Etnografskog muzeja, kao i Kolja Božović iz Muzeja savremene umetnosti.

Božović je naglasio da će mlade generacije imati veliku šansu da nauče mnogo o umetnosti u Narodnom muzeju…

Narodni muzej otvoren spektakularno, već prvi posetioci

Narodni muzej, uz multimedijalni spektakl, otvorio je večeras vrata nakon 15 godina, a posetioce očekuje između 3.000 i 4.000 eksponata koji potiču od 7. veka pre nove ere do polovine 20. veka.

Uz Vivaldijevu muziku sa zvučnika na Trgu Republike veliki broj Beograđana i njihovih gostiju okupio se i ispratio specijalne vizuelne instalacije, ova svečana prilika okupila je veliki broj zvanica iz političkog, kulturnog i javnog života Srbije, a brojni su predstavnici diplomatskog kora…

Nacije koje ulažu u kulturu investiraju u svoju bućnost

Otvaranje Narodnog muzeja veliki je i svečani dan za kulturu i za našu zemlju, a nacije koje ulažu u kulturu investiraju u svoju budućnost, ocenila je večeras premijerka Srbije Ana Brnabić koja je otvorila Narodni muzej koji je punih 15 godina bio zatvoren.

„Nakon 15 godina vratili smo građanima Srbije našu najznačajniju kulturnu ustanovu. Otaravanje dva velika muzeja za samo nekoliko meseci, Muzeja savremene umetnosti i Narodnog muzeja, potvrđuje da kultura dobija mesto koje joj zapravo oduvek pripada“, naglasila je Brnabić…

Polunjin: Vrhunska kulturna ustanova otvara vrata

Svetski baletski superstar Sergej Polunjin, glavni protagonista promotivnog spota povodom otvaranja Narodnog muzeja, rekao je večeras Tanjugu da je ovo veliki trenutak za srpsku kulturu.

„Počastvovan sam što sam učestvovao u projektu koji se zasnivao na muzici koji je komponovala Isidora Žebeljan. Volim da dođem u Beograd i srećan sam što je jedna vrhunska kulturna ustanova ponovo otvorila vrata za publiku“, kazao je on…

Sat vremena do otvaranja Narodnog muzeja red ispred ulaza

Nešto više od sat vremena do početka multimedijalnog spektakla kojim će posle 15 godina biti otvoren Narodni muzej u Vasinoj ulici, koja je zatvorena za saobraćaj, formiran je red od 50-ak ljudi, koji čekaju da uđu u rekonstrukisano zdanje.

Uz Vivaldijevu muziku sa zvučnika na Trgu republike sve veći broj Beograđana i njihovih gostiju okuplja se da isprati specijalne vizuelne instalacije, koje će se ppjaviti nešto nakon 21 sat na fasadi Narodnog muzeja…

Brnabić: Posle 15 godina vraćamo Narodni muzej građanima

Danas je veliki dan za kulturu u Srbiji. Posle 15 godina, vraćamo Narodni muzej našim građanima. Simbolično na Vidovdan, otvoramo muzej koji je srž naše kulturne tradicije, napisala je na svom tviter nalogu premijerka Ana Brnabić.

Naša najznačajnija institucija kulture, naime, otvoriće danas vrata posetiocima, koji će imati priliku da vide između tri i četiri hiljade eksponata od 400.000 artefakata, koliko poseduje Narodni muzej…

Vukosavljević: Otvaramo Narodni muzej, ispravljamo višegodišnju nepravdu

Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević istakao je da se večerašnjim otvaranjem Narodnog muzeja u Beogradu ispravlja kulturološka i istorijska napravda kojoj su mnogi doprineli zaprepašćujućim nehatom i neodgovornošću, a čija je posledica činjenica da čitava jedna generacija nije imala priliku da vidi ogromno blago koje ta ustanova čuva.

„Narodni muzej će zablistati punim sjajem, otvoriće svoja vrata i početi novi život, što će predstavljati obogaćenje kulturne ponude Beograđanima, svim građanima Srbije i brojnim turistima koji sve više posećuju srpsku prestonicu“, rekao je ministar Tanjugu…

(Tanjug)

https://www.krstarica.com/zivot/kultura/otvaranje-narodnog-muzeja-veliki-trenutak-za-srpsku-kulturu/

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Redovi ispred Narodnog muzeja

PETAK, 29. JUN 2018, 11:59 -> 17:34

IZVOR:RTS, TANJUG

Narodni muzej je sinoć otvoren multimedijalnim spektaklom nakon 15 godina i u toku noći ga je posetilo blizu 1.000 ljudi. Ispred ulaza u Narodni muzej strpljivo na kiši stoji stotinak ljudi.

Od sinoćnjeg otvaranja Narodnog muzeja u Beogradu nešto pre 23.30, pa do sedam sati ujutru, artefakte stalne postavke naše najznačajnije ustanove kulture videlo je skoro 1.000 posetilaca, navela je za Tanjug Lidija Ham, viši kustos Narodnog muzeja.

 

Radno vreme Narodnog muzeja

Tokom vikenda, 30. juna i 1. jula, Muzej će biti otvoren od 10 do 22 sata.

Od 3. jula počinje uobičajeno radno vreme – utorak, sreda, petak i nedelja od 10 do 18 sati, četvrtak i subota od 12 do 20 sati.

Cena pojedinačne ulaznice biće 300 dinara, dok će nedeljom ulaz biti besplatan.

Prema rečima Lidije Ham, u muzej su ulazili ljudi različite starosne dobi koji nisu krili ushićenje zbog mogućnosti da uživaju u vrhunskoj umetnosti.

"Najviše mladih ljudi bilo je u muzeju u periodu od jedan posle ponoći pa sve do četiri izjutra. Neki stariji posetioci muzeja su imali suze u očima, dok su mlađim članovima porodice pojašnjavali detalje nastanka nekih umetnina koje sadrži naša stalna postavka", navela je Hamova.

Interesovanje ne jenjava i učinićemo sve da ubrzamo proceduru pregleda posetilaca pre nego što uđu da vide našu stalnu postavku, kazala je Tanjugu izvršna direktorka Narodnog muzeja Gordana Grabež.

Narodni muzej je sinoć otvoren multimedijalnim spektaklom nakon 15 godina i u toku noći ga je posetilo blizu 1.000 ljudi. 

Građani čekaju u redu za ulazak u Narodni muzej u Beogradu
Građani čekaju u redu za ulazak u Narodni muzej u Beogradu

Ispred ulaza u Narodni muzej strpljivo na kiši stoji stotinak ljudi. 

Procedura ulaska u muzej podrazumeva skeniranje torbe ili bilo kog prtljaga koji posetilac ima. 

Zbog toga na ulazak se čeka od 15 minuta do pola sata. 

"Pokušavamo da se uhodamo u sistem i kako bismo na što efikasniji način omogućili svima da uđu u muzej. Nadam se da će već u narednih nekoliko sati procedura provere prtljaga na ulazu u muzej ići brže. Drago mi je da ljudi vrlo strpljivo čekaju na ulazak u muzej i da niko nije nervozan. Znamo svi da je nepojmljivo za današnje vreme da ljudi čekaju u redu i da nisu nervozni zbog toga", kazala je direktorka Grabež. 

Prema njenim rečima, po gužvi koju sreće na galerijama najviše pažnje publike privlači srpsko slikarstvo 18. i 19. veka. 

"Arheologija takođe privlači mnogo pažnje posetilaca, ali sigurna sam da će svaki segment naše stalne postavke pronaći svoju publiku", kazala je direktorka Grabež. 

Među posetiocima muzeja se našla i Ljiljana Popović, koja veruje da je prekinuta velika sramota za naše društvo otvaranjem Narodnog muzeja u Beogradu. 

Interesovanje ne jenjava
Interesovanje ne jenjava

"Moja generacija je stigla da ga obiđe pre zatvaranja, ali moje dete nije imalo priliku da kroči ovamo. Ljubitelj sam ekspresionizma i impresionizma evropske i naše umetnosti 19. veka i prvo sam to obišla. Srećna sam", kazala je Popovićeva. 

Ona primećuje da dosta dece i starijih osoba boravi u muzeju i da je potrebno više klupa razmestiti ispred artefakata. 

"Moramo da imamo mesta gde da danemo dušom kada uđemo u muzej. Neko bi možda duže sedeo i gledao u artefakte", kazala je Popovićeva. 

"Mnogo je lepo da se muzej otvorio. Poslednji put sam bila ovde kada sam bila u osnovnoj školi i trudiću se da pratim neki štampani vodič koji će mi olakšati izbor artefakata", kazala je ilustratorka Manja Lekić.

Narodni muzej u Beogradu otvoren je sinoć i publika će imati prilike da vidi između tri i četiri hiljade eksponata od 400.000 artefakata, koliko poseduje Narodni muzej.

Izloženi artefakti pripadaju periodu između 7. veka pre nove ere do polovine 20. veka.

 

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/16/kultura/3185082/hiljadu-posetilaca-u-narodnom-muzeju-tokom-noci.html

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Нисам запматио име особе која је то рекла, неко из Народног Музеја у сваком случају је изјавио отприлике да ће ослушкивати шта то народ жели да види па ће у том правцу ићи поставке. Бојим се да та тржишни принцип неће ништа добро донети.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Lazar 12,
      Jedan od velikih problema naseg Pravoslavnog društva i ono sto se moze uociti svakodnevno je problem pretjeranog unosenja alkohola. Negativne posledice su ocigledne i za porodicu, pojedinca i za samo društvo. Svadje, tuce, zločini pod dejstvom alkohola,blud, nemoral, unistavanje porodice, unistavanje svoga tjela koje je hram Duha Svetoga,smanjena učinkovitost u izvršavanju svakodnevnih obaveza, saobracajne nesrece, stradaju djeca, ostaju invalidi itd itd. Mislim da se u nas mentalitet uvukla misao da je alkohol uredu. Hristos nam ne zabranjuje alkohol u potpunosti ali je mnogo puta naznaceno da pijanice nece naslijediti Carstvo Nebesko.Zar tako neozbiljno uzimamo to a u dalje se smatramo Hriscanima. Sve nam je na volju ali nije sve na korist kaze Sveto Pismo. Čaša vina moze biti i zdrava ali opijanje i ljenstvovanje, pa cak i na slavama i za praznike ili bilo kada je veoma veliki grijeh. Nemojmo to uzimati tako olako. Ako nas alkohol sputava i ako cinimo Losa djela i odajemo se ljenstvovanju, bludu, psovkama treba da ga odbacimo u potpunosti ako se ne mozemo kontrolisati. Opijanje za Slavu nije Bogu ugodno. Nije hriscansko. Veliku štetu cinimo i sebi i djeci kojoj dajemo takav primjer. U tome je snaga Pravoslavlja. Samo zaista jak covjek moze da ima sve dostupno i da se opet nikada ne napija i ne cini grijeh. To je snaga. Takvi ljudi su face a ne oni koji se napiju pa se tuku i misle da su hrabri. To je kukavicluk. Budimo jaki po Hristovim zapovjestima i standardima.Budimo face za Hrista. Imajmo hrabrosti reci NE našem drustvu koje nas navodi na opijanje i grijeh. To je hrabrost. To je faca. A ne neko ko ne moze da se suoci sa problemima i odaje se alkoholu da to rjesi,jos se i hvali kako puno moze popiti. To je standard za slabice. Budi faca i probaj po Hristovom standardu. Ja se nadam da cemo ovdje skupa iznjeti ideje i pomoči našoj braci da se bore sa ovim porokom.Da naše napore protiv opijanja učinimo svakodnevnicom, i da dajemo dobar primjer koji če naša omladina da prati. Nikoga ne osudjujem, ali treba da se suocimo sa problemom i da zajedno radimo na njegovom otklanjanu. Treba da upoznamo ljude da nije uredu napijati se nikada a kamo li za Slavu Božic, Vaskrs i time misliti da dajemo doprinos slavlju a ustvari cinimo veliki grijeh. Uredu je popiti času dve vina ali ne i opijati se. Hristos ima sve odgovore i na nama je velika odgovornost da to djelimo sa našom posrnulom bracom.
    • Од Драгана Милошевић,
      Odbornik Demokratske partije socijalista i vaterpolista Primorca, Danilo Adžić, u centru je velikog skandala koji potresa Crnu Goru.
      Crnogorski mediji objavili su da je Adžić, inače nekadašnji igrač Crvene zvezde i Partiana, u društvu bivšeg fudbalera Bokelja Miloša Banićevića i karatiste Filipa Krivokapića skrnavio ulazna vrata Crkve Svetog Nikole u Starom Gradu, u noći između 2. i 3. maja.
      Navodi se da je su oni urinirali na vrata crkve, a crnogorski portal in4s.net prenosi da je Adžić vređao suprugu kotorskog sveštenika Nemanje Krivokapića.
      „Pomenutog dana u 00:20 videla sam tri pijana momka, a potom čula kako izgovaraju, citiram ‘Hajde da pi*amo po crkvi’. Jedan od njih je prišao Crkvi Svetog Nikole, počeo da otkopčava i spušta pantalone. Ja sam zatim uzviknula da da ću zvati policiju, da bi mi jedan od tih momaka rekao – ‘Šta je srpska k*rvo ili d*oljo’, ne mogu se tačno setiti“, navodi se u zapisniku koji je napravila policija nakon što je uzela izjavu od supruge kotorskog sveštenika Nemanje Krivokapića.
      Ovaj portal preneo je ceo transkript njene izjave, uz sve skandalozne detalje.
      „Potom su obojica u glas upućivali sledeće pogrdne reči, citiram: Srpska k**vo, hajdo dođi, da te“, dalje nisam čula, jer sam već prozor pritvorila na kant, ali sam i dalje čula razne uzvike koji se više ne sećam od stresa“, navela je ona.
      Ona je navela i da su bacali staklene predmete prema njenoj kući, dok je ona razgovarala sa policijskim službenikom.
      „U međuvremenu, moj suprug Nemanja obukao je garderobu i obuću, dok su naša deca Luka i Katarina stajali pored nas vidno uplašeni, nakon čega Katarina odlazi na sprat, kako bi uzela svoj mobilni i snimila ono što se događa ispred kuće, ali u momentu kada je počela da snima, trojica momaka su bili u neposrednoj blizini crkve Sveti Nikola, kada im prilaze još dvojica meni nepoznatih momaka. Jedan je visok, obučen u majicu kratkih rukava crne boje, ta dva momka su takođe bili vidno pijani, te su zajedno sa ovom trojicom momaka krenuli prema našoj kući“, navela je ona, dodavši da misli da nisu njoj ništa više govorili, ali nije bila sigurna jer je u tom momentu razgovarala sa policijskim službenikom.
          Izvor Vijesti tvrdi da su Adžić, Banićević i Krivokapić noć proveli u pritvorskim prostorijama.
      Kod Adžića se moglo pronaći veličanje komitske zastave i teze da je „Srbija okupirala Crnu Goru“ 1918. godine.
      Takođe, isticao je i da studira u Beogradu, gde je igrao za Crvenu zvezdu i Partizan.
      izvor
       
    • Од Поуке.орг инфо,
      Izvor: REUTERS/Laura Hasani/ Sa 82 glasa za, 32 protiv i jednim uzdržanim, Skupština Kosova je u sredu kasno uveče izglasala nepoverenje vladi Aljbina Kurtija, objavila je koha.net. Sednici je prisustvovalo 117 poslanika u Skupštini Kosova.
      Glasanju o poverenju vladi prethodila je žestoka rasprava u skupštini, koja je započela malo pre podneva i trajala ceo dan.
      Premijer Kosova Aljbin Kurti izjavio je, pred glasanje, da želi da se zahavali ministru odbrane Antonu Ćuniju, koji je želeo ruku dijalogu. On je izrazio žaljenje što odluka DSK o izglasavanju nepoverenja vladi "nije doneta na Kosovu, već van njega" i dodao da je specijalni izaslanik američkog predsednika za dijalog Ričard Grenel imao veliki uticaj.
      Kako prenosi KoSSev, Srpska lista je tokom sednice o nepoverenju vlade najavila da će glasati protiv Kurtijeve vlade. Poslanik Srpske liste, Igor Simić, je u kratkom obraćanju poručio da vlada nije ispoštovala interese srpske zajednice i da nije ukinula takse.
      Do pada vlade dolazi u trenutku kada se Kosovo suočava s epidemijom koronavirusa koja je izazvala blokadu i hitne slučajeve.
      Politička borba na Kosovu, koja je kulminirala predlogom za izglasavanjem nepoverenja, započela je pre više od nedelju dana, kada je predsednik Kosova Hašim Tači potpisao dekret o uvođenju vanrednog stanja, s čime se vlada nije složila.
      Dan kasnije, razrešen je dužnosti ministar unutarnjih poslova iz redova DSK, na šta je Kurtijev koalicioni partner odgovorio pokretanjem zahteva za izglasavanje nepovjerenja vladi.  
      Pala Vlada Kosova, Kurti kaže da je Grenel imao veliki uticaj
      RS.N1INFO.COM Sa 82 glasa za, 32 protiv i jednim uzdržanim, Skupština Kosova je u sredu kasno uveče izglasala nepoverenje vladi...  
    • Од Bernard,
      Veliki sukob Istoka i Zapada
       
      Sukob je izbio u IX veku na sporu carigradskih patrijaraha Ignjatija i Fotija.
      1. U Carigradu je u polovini IX veka bio patrijarh Ignjatije, sin jednog svrgnutog cara. Još kao dečak postao je monah i živeo je preko trideset godina strogim životom, pa je stekao veliko poštovanje kod Carigrađana. Zbog takvog života i borbe sa ikonoborcima postao je patrijarh. No Ignjatije nije bio staložen čovek, postupao je prenagljeno i mnogima se zamerio. Među tima bio je i Varda, ujak i tutor maloletnog cara Mihaila III. Varda mu je bio neprijatelj jer ga je Ignjatije jednom javno odbio od pričesti i zato što mu Ignjatije nije hteo da posluži u njegovoj politici. Varda je hteo da na silu pokalućeri caricu mater, svoju sestru, da bi je sklonio sa državne uprave i da bi sam vladao. Zahtevao je od Ignjatija da caricu zakaluđeri, ali Ignjatije nije na to pristao. Varda ga uvuče u jednu veliku zaveru, svrgne ga i zatoči na jedno ostrvo. Na patrijarašku stolicu je postavljen dotadašnji senator Fotije. Bio je neobično učen i čistog karaktera. Zato je i izabran on, da mu s te strane ne mogu zameriti ni oni koji su žalili za Ignjatijem. Fotije se primio svoga mesta tek onda kada je njegov izbor odobrio jedan sabor. Tada je rukopoložen, tj. kao bivši svetovnjak prešao je za šest dana sve svešteničke stepene.
      2. Ignjatije se nije pomirio sa svojom sudbinom. Počeo je da se bori protiv novoga patrijarha. Državna vlast je pokušala da silom ućutka Ignjatija i njegovu stranku. No zbog toga mu je kod mnogih ugled još porastao. U carigradskoj Crkvi je izbio raskol: jedni su priznavali za zakonitog patrijarha Ignjatija, a drugi Fotija.
      Raskol, shizma, šizma = odmetanje od opšteg reda u crkvi i od zakonite crkvene vlasti. Vizantija = Carigrad.
      3. Raskolu koji je izbio u Carigradu nije bio razlog samo pitanje patrijarha. Doba u kome je živeo Fotije bilo je doba preporoda nauka u Vizantiji. Tada je bio počeo slobodoumniji duh prosvećenosti da ulazi u državnu upravu, književnost, pa i u crkveni život. Predstavnici toga pravca zvali su se ekonomisti i među njima je bio i Fotije. Prema njima su stajali konzervativci –ziloti, koji su želeli da sav javni život teče po starom. Članovi te stranke su bili među monasima i u širim narodnim krugovima, a bio je u njoj i Ignjatije. Te dve političke i kulturne struje sukobile su se oko ličnosti Ignjatija i Fotija.

      4. Sukob zbog dvojice patrijarha, ma kako da se o njemu sudi, spadao je u delokrug samo carigradske crkve i nije bio ničiji više. No papa Nikola I, veliki borac za papski primat, upotrebio ga je da se umeša u poslove carigradske crkve. Kada je primio od cara i Fotija pismo kojim mu se, kao i ostalim patrijarsima, javlja kakva se promena dogodila na carigradskoj katedri, on je izjavio da tu promenu ne odobrava. Pre svega ne odobrava je zato što se to pitanje rešavalo bez njegova znanja, a drugo, što je Fotije postao patrijarh neposredno iz svetovnog staleža, a to se, tobože, ne slaže ni sa zakonima ni sa običajima crkvenim.
      5. U Carigradu su odmah osetili da preti opasnost celoj Istočnoj crkvi. U njenu slobodu je zadro jedan vrlo jak čovek, koji se mogao osloniti na celu jednu stranku u samom Carigradu. Popusti li Carigrad, tri ostala oslabljena patrijarhata i ne dolaze u pitanje. Svi bolji i svesniji sveštenici i mislioci još su se tešnje svrstali uz Fotija, uzdajući se u njegovo znanje i karakter. Ipak je papi učinjeno po volji i sazvan je jedan sabor da izvidi pitanje smenjivanja patrijarha. Sabor je odobrio sve što se zbilo, jer se zbilo zato što tako zahtevaju više potrebe crkve. Na saboru su učestvovali i papski zastupnici koji su potpisali zapisnike i prihvatili zaključke sabora. Sa saborskim rešenjima poneli su legati i Fotijevo pismo kojim je lično odgovorio na papine zamerke. Fotije je branio zakonitost svog episkopstva ukazujući na primer Amvrosija Milanskog, iz čijeg se primera vidi da je na Zapadu bilo slučajeva da se još nekršten čovek bira za episkopa. U isto vreme je tvrdio da je njegova crkva samostalna i isticao je vrhovnu vlast vaseljenskih sabora i nad sobom i nad svojim rimskim drugom. Pored svega toga mogao se papa Nikola I nadati uspehu, jer je Ignjatijeva stranka poslala njemu žalbu, a žalbe se šalju višoj vlasti protiv presuda nižih vlasti. Kako je, dakle, Ignjatije sa svojom strankom priznao papu za višu vlast, papa je uložio svu snagu da ga opet digne na patrijaršijsku stolicu. Pobeda Ignjatijeva bila bi i njegova pobeda. Pozivajući se na Hristove reči Petru, dokazivao je pravo vlasti nad celom, pa i carigradskom crkvom. Na osnovu toga prava nije hteo ni dalje da prizna Fotija, nego je smatrao Ignjatija za zakonitog patrijarha. Ni u taj mah nije uspeo, mada je proglasio Fotija svrgnutim.
      6. Rim nije hteo da popusti jer se u isto vreme radilo i o tzv. bugarskom pitanju, koje ga se jako ticalo. Bugare je krstio Carigrad, on im je dao i prvu jerarhiju. No knez Boris se ipak obratio papi da mu on rastumači neka verska pitanja i da pošalje episkope koji će ponovo organizovati Bugarsku crkvu. To je bio isti slučaj kao sa slovenskim knezom Rastislavom. Samo što je ovde Boris hteo da se spase od političkog uticaja Grka, koji su mu bili suviše blizu. Naravno, Rim se požurio da prenese svoju vlast u neposrednu blizinu Carigrada. No Fotije je imao snage da se tome odupre i da na jednom saboru osudi novotarije, koje je Rim počeo da širi po Bugarskoj („i od sina“).
      7. Usred te neobične istorijske borbe bude ubijen Varda, zaštitnik Fotijev. Uskoro posle toga ubije i Mihaila III njegov cezar i bivši konjušar Vasilije Makedonac i sedne sam na presto. Vasilije, koji je na takav način došao do prestola, hteo je da zadobije za sebe prosti narod; trebao mu je i papa da preko njega dođe u vezu sa zapadnim vladarima. On zato odmah svrgne Fotija i namesti za patrijarha Ignjatija. I car i Ignjatije jave papi novu promenu i priznaju mu vrhovnu vlast. No papi, sada je to bio Hardijan II, trebala je pobeda u potpuno zakonitoj formi. Ne lična pokornost dvojice ljudi, nego pokornost cele crkve. Na njegov zahtev, sastao se 869. godine u Carigradu sabor koji je osudio Fotija i sve njegove pristalice. Ujedno je priznao papsku vlast nad celom, dakle i Istočnom crkvom. Taj sabor smatra Rimska crkva Osmim vaseljenskim saborom. Istočna ga ne priznaje ni za običan sabor, jer na njemu nije bila zastupljena cela crkva, pa ni cela Carigradska patrijaršija. No što se tiče bugarskog pitanja, mada je papa zahtevao da ovaj sabor reši i to pitanje po njegovoj volji, sabor to nije učinio. Svrgnuti veliki patrijarh Fotije pao je u teške prilike. Oduzeli su mu sve, pa i knjige.
      8. Umro je i Hadrijan, nasledio ga je Jovan VIII. On je naredio Ignjatiju da u kratkom roku pozove iz Bugarske sve svoje episkope i sveštenike, inače će ga svrgnuti. Ignjatije nije doživeo nijednu ni drugu sramotu. Uskoro je umro. Zbog promenjenih političkih prilika postao je opet Fotije patrijarh. S time se pomirio i papa Jovan, jer Saraceni behu upali u Italiju i papa je tražio po svaku cenu pomoć od Istoka. Jedno je ipak zahtevao: Bugarsku crkvu. Naravno, bez uspeha. Njegov legat Marin, koji je bio došao u Carigrad da o tome pregovara, ponašao se tako da su ga morali zatvoriti. Jovana je to tako uvredilo da je bacio kletvu na Fotija i njegove pristalice.
      Fotije nije do kraja života ostao na svome mestu. Umro je u manastiru 891. godine.
       
      https://svetosavlje.org/pregled-istorije-hriscanske-crkve-i-opsti-deo/43/?pismo=lat
    • Од Kafanski amater,
      Hilari Klinton htela da u srpsku crkvu uvede pse! Otac Stevo odlučno stao pred agente | Društvo | Novosti.rs
      WWW.NOVOSTI.RS Otac Stevo Mitrić o čudesnom povratku ikone Svetog Nikole u Prištinu i poseti američke sekretarke  
×
×
  • Креирај ново...