Jump to content
  1. Благовесник

    Благовесник

  2. "Tamo daleko"

    "Tamo daleko"

  3. NinaSavic

    NinaSavic

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Lazar 12,
      Jedan od velikih problema naseg Pravoslavnog društva i ono sto se moze uociti svakodnevno je problem pretjeranog unosenja alkohola. Negativne posledice su ocigledne i za porodicu, pojedinca i za samo društvo. Svadje, tuce, zločini pod dejstvom alkohola,blud, nemoral, unistavanje porodice, unistavanje svoga tjela koje je hram Duha Svetoga,smanjena učinkovitost u izvršavanju svakodnevnih obaveza, saobracajne nesrece, stradaju djeca, ostaju invalidi itd itd. Mislim da se u nas mentalitet uvukla misao da je alkohol uredu. Hristos nam ne zabranjuje alkohol u potpunosti ali je mnogo puta naznaceno da pijanice nece naslijediti Carstvo Nebesko.Zar tako neozbiljno uzimamo to a u dalje se smatramo Hriscanima. Sve nam je na volju ali nije sve na korist kaze Sveto Pismo. Čaša vina moze biti i zdrava ali opijanje i ljenstvovanje, pa cak i na slavama i za praznike ili bilo kada je veoma veliki grijeh. Nemojmo to uzimati tako olako. Ako nas alkohol sputava i ako cinimo Losa djela i odajemo se ljenstvovanju, bludu, psovkama treba da ga odbacimo u potpunosti ako se ne mozemo kontrolisati. Opijanje za Slavu nije Bogu ugodno. Nije hriscansko. Veliku štetu cinimo i sebi i djeci kojoj dajemo takav primjer. U tome je snaga Pravoslavlja. Samo zaista jak covjek moze da ima sve dostupno i da se opet nikada ne napija i ne cini grijeh. To je snaga. Takvi ljudi su face a ne oni koji se napiju pa se tuku i misle da su hrabri. To je kukavicluk. Budimo jaki po Hristovim zapovjestima i standardima.Budimo face za Hrista. Imajmo hrabrosti reci NE našem drustvu koje nas navodi na opijanje i grijeh. To je hrabrost. To je faca. A ne neko ko ne moze da se suoci sa problemima i odaje se alkoholu da to rjesi,jos se i hvali kako puno moze popiti. To je standard za slabice. Budi faca i probaj po Hristovom standardu. Ja se nadam da cemo ovdje skupa iznjeti ideje i pomoči našoj braci da se bore sa ovim porokom.Da naše napore protiv opijanja učinimo svakodnevnicom, i da dajemo dobar primjer koji če naša omladina da prati. Nikoga ne osudjujem, ali treba da se suocimo sa problemom i da zajedno radimo na njegovom otklanjanu. Treba da upoznamo ljude da nije uredu napijati se nikada a kamo li za Slavu Božic, Vaskrs i time misliti da dajemo doprinos slavlju a ustvari cinimo veliki grijeh. Uredu je popiti času dve vina ali ne i opijati se. Hristos ima sve odgovore i na nama je velika odgovornost da to djelimo sa našom posrnulom bracom.
    • Од Драгана Милошевић,
      Odbornik Demokratske partije socijalista i vaterpolista Primorca, Danilo Adžić, u centru je velikog skandala koji potresa Crnu Goru.
      Crnogorski mediji objavili su da je Adžić, inače nekadašnji igrač Crvene zvezde i Partiana, u društvu bivšeg fudbalera Bokelja Miloša Banićevića i karatiste Filipa Krivokapića skrnavio ulazna vrata Crkve Svetog Nikole u Starom Gradu, u noći između 2. i 3. maja.
      Navodi se da je su oni urinirali na vrata crkve, a crnogorski portal in4s.net prenosi da je Adžić vređao suprugu kotorskog sveštenika Nemanje Krivokapića.
      „Pomenutog dana u 00:20 videla sam tri pijana momka, a potom čula kako izgovaraju, citiram ‘Hajde da pi*amo po crkvi’. Jedan od njih je prišao Crkvi Svetog Nikole, počeo da otkopčava i spušta pantalone. Ja sam zatim uzviknula da da ću zvati policiju, da bi mi jedan od tih momaka rekao – ‘Šta je srpska k*rvo ili d*oljo’, ne mogu se tačno setiti“, navodi se u zapisniku koji je napravila policija nakon što je uzela izjavu od supruge kotorskog sveštenika Nemanje Krivokapića.
      Ovaj portal preneo je ceo transkript njene izjave, uz sve skandalozne detalje.
      „Potom su obojica u glas upućivali sledeće pogrdne reči, citiram: Srpska k**vo, hajdo dođi, da te“, dalje nisam čula, jer sam već prozor pritvorila na kant, ali sam i dalje čula razne uzvike koji se više ne sećam od stresa“, navela je ona.
      Ona je navela i da su bacali staklene predmete prema njenoj kući, dok je ona razgovarala sa policijskim službenikom.
      „U međuvremenu, moj suprug Nemanja obukao je garderobu i obuću, dok su naša deca Luka i Katarina stajali pored nas vidno uplašeni, nakon čega Katarina odlazi na sprat, kako bi uzela svoj mobilni i snimila ono što se događa ispred kuće, ali u momentu kada je počela da snima, trojica momaka su bili u neposrednoj blizini crkve Sveti Nikola, kada im prilaze još dvojica meni nepoznatih momaka. Jedan je visok, obučen u majicu kratkih rukava crne boje, ta dva momka su takođe bili vidno pijani, te su zajedno sa ovom trojicom momaka krenuli prema našoj kući“, navela je ona, dodavši da misli da nisu njoj ništa više govorili, ali nije bila sigurna jer je u tom momentu razgovarala sa policijskim službenikom.
          Izvor Vijesti tvrdi da su Adžić, Banićević i Krivokapić noć proveli u pritvorskim prostorijama.
      Kod Adžića se moglo pronaći veličanje komitske zastave i teze da je „Srbija okupirala Crnu Goru“ 1918. godine.
      Takođe, isticao je i da studira u Beogradu, gde je igrao za Crvenu zvezdu i Partizan.
      izvor
       
    • Од Поуке.орг инфо,
      Izvor: REUTERS/Laura Hasani/ Sa 82 glasa za, 32 protiv i jednim uzdržanim, Skupština Kosova je u sredu kasno uveče izglasala nepoverenje vladi Aljbina Kurtija, objavila je koha.net. Sednici je prisustvovalo 117 poslanika u Skupštini Kosova.
      Glasanju o poverenju vladi prethodila je žestoka rasprava u skupštini, koja je započela malo pre podneva i trajala ceo dan.
      Premijer Kosova Aljbin Kurti izjavio je, pred glasanje, da želi da se zahavali ministru odbrane Antonu Ćuniju, koji je želeo ruku dijalogu. On je izrazio žaljenje što odluka DSK o izglasavanju nepoverenja vladi "nije doneta na Kosovu, već van njega" i dodao da je specijalni izaslanik američkog predsednika za dijalog Ričard Grenel imao veliki uticaj.
      Kako prenosi KoSSev, Srpska lista je tokom sednice o nepoverenju vlade najavila da će glasati protiv Kurtijeve vlade. Poslanik Srpske liste, Igor Simić, je u kratkom obraćanju poručio da vlada nije ispoštovala interese srpske zajednice i da nije ukinula takse.
      Do pada vlade dolazi u trenutku kada se Kosovo suočava s epidemijom koronavirusa koja je izazvala blokadu i hitne slučajeve.
      Politička borba na Kosovu, koja je kulminirala predlogom za izglasavanjem nepoverenja, započela je pre više od nedelju dana, kada je predsednik Kosova Hašim Tači potpisao dekret o uvođenju vanrednog stanja, s čime se vlada nije složila.
      Dan kasnije, razrešen je dužnosti ministar unutarnjih poslova iz redova DSK, na šta je Kurtijev koalicioni partner odgovorio pokretanjem zahteva za izglasavanje nepovjerenja vladi.  
      Pala Vlada Kosova, Kurti kaže da je Grenel imao veliki uticaj
      RS.N1INFO.COM Sa 82 glasa za, 32 protiv i jednim uzdržanim, Skupština Kosova je u sredu kasno uveče izglasala nepoverenje vladi...  
    • Од Bernard,
      Veliki sukob Istoka i Zapada
       
      Sukob je izbio u IX veku na sporu carigradskih patrijaraha Ignjatija i Fotija.
      1. U Carigradu je u polovini IX veka bio patrijarh Ignjatije, sin jednog svrgnutog cara. Još kao dečak postao je monah i živeo je preko trideset godina strogim životom, pa je stekao veliko poštovanje kod Carigrađana. Zbog takvog života i borbe sa ikonoborcima postao je patrijarh. No Ignjatije nije bio staložen čovek, postupao je prenagljeno i mnogima se zamerio. Među tima bio je i Varda, ujak i tutor maloletnog cara Mihaila III. Varda mu je bio neprijatelj jer ga je Ignjatije jednom javno odbio od pričesti i zato što mu Ignjatije nije hteo da posluži u njegovoj politici. Varda je hteo da na silu pokalućeri caricu mater, svoju sestru, da bi je sklonio sa državne uprave i da bi sam vladao. Zahtevao je od Ignjatija da caricu zakaluđeri, ali Ignjatije nije na to pristao. Varda ga uvuče u jednu veliku zaveru, svrgne ga i zatoči na jedno ostrvo. Na patrijarašku stolicu je postavljen dotadašnji senator Fotije. Bio je neobično učen i čistog karaktera. Zato je i izabran on, da mu s te strane ne mogu zameriti ni oni koji su žalili za Ignjatijem. Fotije se primio svoga mesta tek onda kada je njegov izbor odobrio jedan sabor. Tada je rukopoložen, tj. kao bivši svetovnjak prešao je za šest dana sve svešteničke stepene.
      2. Ignjatije se nije pomirio sa svojom sudbinom. Počeo je da se bori protiv novoga patrijarha. Državna vlast je pokušala da silom ućutka Ignjatija i njegovu stranku. No zbog toga mu je kod mnogih ugled još porastao. U carigradskoj Crkvi je izbio raskol: jedni su priznavali za zakonitog patrijarha Ignjatija, a drugi Fotija.
      Raskol, shizma, šizma = odmetanje od opšteg reda u crkvi i od zakonite crkvene vlasti. Vizantija = Carigrad.
      3. Raskolu koji je izbio u Carigradu nije bio razlog samo pitanje patrijarha. Doba u kome je živeo Fotije bilo je doba preporoda nauka u Vizantiji. Tada je bio počeo slobodoumniji duh prosvećenosti da ulazi u državnu upravu, književnost, pa i u crkveni život. Predstavnici toga pravca zvali su se ekonomisti i među njima je bio i Fotije. Prema njima su stajali konzervativci –ziloti, koji su želeli da sav javni život teče po starom. Članovi te stranke su bili među monasima i u širim narodnim krugovima, a bio je u njoj i Ignjatije. Te dve političke i kulturne struje sukobile su se oko ličnosti Ignjatija i Fotija.

      4. Sukob zbog dvojice patrijarha, ma kako da se o njemu sudi, spadao je u delokrug samo carigradske crkve i nije bio ničiji više. No papa Nikola I, veliki borac za papski primat, upotrebio ga je da se umeša u poslove carigradske crkve. Kada je primio od cara i Fotija pismo kojim mu se, kao i ostalim patrijarsima, javlja kakva se promena dogodila na carigradskoj katedri, on je izjavio da tu promenu ne odobrava. Pre svega ne odobrava je zato što se to pitanje rešavalo bez njegova znanja, a drugo, što je Fotije postao patrijarh neposredno iz svetovnog staleža, a to se, tobože, ne slaže ni sa zakonima ni sa običajima crkvenim.
      5. U Carigradu su odmah osetili da preti opasnost celoj Istočnoj crkvi. U njenu slobodu je zadro jedan vrlo jak čovek, koji se mogao osloniti na celu jednu stranku u samom Carigradu. Popusti li Carigrad, tri ostala oslabljena patrijarhata i ne dolaze u pitanje. Svi bolji i svesniji sveštenici i mislioci još su se tešnje svrstali uz Fotija, uzdajući se u njegovo znanje i karakter. Ipak je papi učinjeno po volji i sazvan je jedan sabor da izvidi pitanje smenjivanja patrijarha. Sabor je odobrio sve što se zbilo, jer se zbilo zato što tako zahtevaju više potrebe crkve. Na saboru su učestvovali i papski zastupnici koji su potpisali zapisnike i prihvatili zaključke sabora. Sa saborskim rešenjima poneli su legati i Fotijevo pismo kojim je lično odgovorio na papine zamerke. Fotije je branio zakonitost svog episkopstva ukazujući na primer Amvrosija Milanskog, iz čijeg se primera vidi da je na Zapadu bilo slučajeva da se još nekršten čovek bira za episkopa. U isto vreme je tvrdio da je njegova crkva samostalna i isticao je vrhovnu vlast vaseljenskih sabora i nad sobom i nad svojim rimskim drugom. Pored svega toga mogao se papa Nikola I nadati uspehu, jer je Ignjatijeva stranka poslala njemu žalbu, a žalbe se šalju višoj vlasti protiv presuda nižih vlasti. Kako je, dakle, Ignjatije sa svojom strankom priznao papu za višu vlast, papa je uložio svu snagu da ga opet digne na patrijaršijsku stolicu. Pobeda Ignjatijeva bila bi i njegova pobeda. Pozivajući se na Hristove reči Petru, dokazivao je pravo vlasti nad celom, pa i carigradskom crkvom. Na osnovu toga prava nije hteo ni dalje da prizna Fotija, nego je smatrao Ignjatija za zakonitog patrijarha. Ni u taj mah nije uspeo, mada je proglasio Fotija svrgnutim.
      6. Rim nije hteo da popusti jer se u isto vreme radilo i o tzv. bugarskom pitanju, koje ga se jako ticalo. Bugare je krstio Carigrad, on im je dao i prvu jerarhiju. No knez Boris se ipak obratio papi da mu on rastumači neka verska pitanja i da pošalje episkope koji će ponovo organizovati Bugarsku crkvu. To je bio isti slučaj kao sa slovenskim knezom Rastislavom. Samo što je ovde Boris hteo da se spase od političkog uticaja Grka, koji su mu bili suviše blizu. Naravno, Rim se požurio da prenese svoju vlast u neposrednu blizinu Carigrada. No Fotije je imao snage da se tome odupre i da na jednom saboru osudi novotarije, koje je Rim počeo da širi po Bugarskoj („i od sina“).
      7. Usred te neobične istorijske borbe bude ubijen Varda, zaštitnik Fotijev. Uskoro posle toga ubije i Mihaila III njegov cezar i bivši konjušar Vasilije Makedonac i sedne sam na presto. Vasilije, koji je na takav način došao do prestola, hteo je da zadobije za sebe prosti narod; trebao mu je i papa da preko njega dođe u vezu sa zapadnim vladarima. On zato odmah svrgne Fotija i namesti za patrijarha Ignjatija. I car i Ignjatije jave papi novu promenu i priznaju mu vrhovnu vlast. No papi, sada je to bio Hardijan II, trebala je pobeda u potpuno zakonitoj formi. Ne lična pokornost dvojice ljudi, nego pokornost cele crkve. Na njegov zahtev, sastao se 869. godine u Carigradu sabor koji je osudio Fotija i sve njegove pristalice. Ujedno je priznao papsku vlast nad celom, dakle i Istočnom crkvom. Taj sabor smatra Rimska crkva Osmim vaseljenskim saborom. Istočna ga ne priznaje ni za običan sabor, jer na njemu nije bila zastupljena cela crkva, pa ni cela Carigradska patrijaršija. No što se tiče bugarskog pitanja, mada je papa zahtevao da ovaj sabor reši i to pitanje po njegovoj volji, sabor to nije učinio. Svrgnuti veliki patrijarh Fotije pao je u teške prilike. Oduzeli su mu sve, pa i knjige.
      8. Umro je i Hadrijan, nasledio ga je Jovan VIII. On je naredio Ignjatiju da u kratkom roku pozove iz Bugarske sve svoje episkope i sveštenike, inače će ga svrgnuti. Ignjatije nije doživeo nijednu ni drugu sramotu. Uskoro je umro. Zbog promenjenih političkih prilika postao je opet Fotije patrijarh. S time se pomirio i papa Jovan, jer Saraceni behu upali u Italiju i papa je tražio po svaku cenu pomoć od Istoka. Jedno je ipak zahtevao: Bugarsku crkvu. Naravno, bez uspeha. Njegov legat Marin, koji je bio došao u Carigrad da o tome pregovara, ponašao se tako da su ga morali zatvoriti. Jovana je to tako uvredilo da je bacio kletvu na Fotija i njegove pristalice.
      Fotije nije do kraja života ostao na svome mestu. Umro je u manastiru 891. godine.
       
      https://svetosavlje.org/pregled-istorije-hriscanske-crkve-i-opsti-deo/43/?pismo=lat
    • Од Kafanski amater,
      Hilari Klinton htela da u srpsku crkvu uvede pse! Otac Stevo odlučno stao pred agente | Društvo | Novosti.rs
      WWW.NOVOSTI.RS Otac Stevo Mitrić o čudesnom povratku ikone Svetog Nikole u Prištinu i poseti američke sekretarke  
×
×
  • Креирај ново...