Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Sign in to follow this  
JESSY

Sad mi javila drugarica, prosule se lažne vesti po Srbiji

Recommended Posts

batch_matt-botsford-197870-unsplash.jpg

Lažne vesti u poslednje vreme „teku“ baš kao i ona „metanska“ voda. Taj metan u vodi, manijak sa bejzbolkom u centru, drugi manijak na Košutnjaku koji uskače u automobile kao junak akcionih filmova i neuspešno davi, i još ko zna koja urbana legenda i zabrinuti građanski SMS prilično su zamutili ionako zastrašenu istinu. Možda je problem kada se zbog nepoverenja i straha čovek dezorijentiše.

 

Ako nijednu od čudnih, neverovatnih ili makar neuobičajenih vesti objavljivanih prethodnih dana (dobro, nedelja, možda i decenija) niste proveravali, bar na internetu, ili na relevantnim medijima koji se do sada nisu bavili teorijama iz filmova „12 majmuna“ i „Houston, We Have a Problem“ već su prenosili reči pravih – ali pravih – stručnjaka, onda ste se našli u zamućenoj vodi zvanoj „lažne“ ili „fake“ vesti, i u „mythbustersima“ ili mitologiji sigurno izgubili.

Lažne vesti u poslednje vreme „teku“ baš kao i ona „metanska“ voda. Taj metan u vodi, manijak sa bejzbolkom u centru, drugi manijakna Košutnjaku koji uskače u automobile kao junak akcionih filmova i neuspešno davi, i još ko zna koja urbana legenda i zabrinuti građanski SMS prilično su zamutili ionako zastrašenu istinu. Možda je to problem kada se zbog nepoverenja i straha čovek dezorijentiše, i počne da se pita šta je laž a šta istina.

Šta je laž a šta istina danas, ako čak i američki predsednik izađe i kaže da ga je baš briga za istinu (ili je i ova informacija neproverena)? Da li je problem što je ponekad istina teško izbijala na površinu redovnim putem, pa je prva potreba da se poveruje u alternativu, ma kako sumanuta bila?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Problem počinje od toga što mnogi, kako za Nedeljnik navodi psiholog dr Stanislava Popov, ne razumeju termine lažne vesti, a naročito ne „postistine“ i ta vrsta neobaveštenosti, ali i nezainteresovanosti za ovu problematiku čini plodno tle za širenje dezinformacija i ciljanu propagandu, naročito onu političku. Ona je, kako kaže, postojala „i mnogo pre pojave medija, i zasnivala se na širenju glasina i senzacionalističkih priča koje na prvi pogled umiruju, a na drugi samo još više produbljuju postojeću nesigurnost i doživljaj egzistencijalne ugroženosti neke društvene zajednice“.

„Opšte mesto u socijalnoj psihologiji predstavlja činjenica da što je društvo u većoj krizi, to je lakše izvršiti propagandni uticaj na njega, jer ljudi u brizi i strahu nemaju vremena za duboko promišljanje o svakoj vesti koju dobiju, već moraju delovati trenutno kako bi imali doživljaj da štite svoj integritet. Tada je veća verovatnoća da će se bez mnogo razmišljanja ugledati jedni na druge, biti skloni nekritičkom prihvatanju mišljenja grupe kojoj pripadaju ili pak mišljenju grupe koja je moćna i predstavlja za njih neki autoritet. Ljudi poveruju u laž koja odgovara njihovim emocionalnim potrebama, koja im na njima ‘prihvatljiv’ način daje utehu i objašnjenje zbog čega je u redu da žive tako kako žive, ko im je kriv za sve i koja im to nevidljiva sila preti.“

batch_nathaniel-dahan-449648-unsplash.jp

Zašto su u vest o metanu u vodi poverovali i oni od kojih se očekuje kritičko mišljenje? Ili zašto je priča o urbanoj legendi manijaka sa Košutnjaka zaledila i one koji su odavno prevazišli filmove strave i užasa?

Share this post


Link to post
Share on other sites

„Neobrazovanje i površno bavljenje informacijama svakako pomažu u širenju lažnih vesti, ali u tome primarnu ulogu igraju emocije“, kaže psiholog Ina Borenović, urednica sajta Psihoverzum. „Kada imate vest da se metan izlio u vodu, prva reakcija većine ljudi ne odvija se na kognitivnom, već na emocionalnom nivou. A takva vest sročena je namenski baš tako da izazove strah, što je u datim okolnostima sasvim normalna reakcija (jer, ako je voda zagađena, opasnost po zdravlje i živote ljudi je realna). Dok se glava ohladi i priseti gradiva hemije iz osnovne škole, već je kasno – informacija je postala viralna, kao i strah koji ona izaziva.“

Pre vode, bio je Nikola Tesla. Sve je u stvari počelo kada je jedan portal preneo „vest“ iz knjige „Prava istorija sveta“, grupe autora i zafrkanata s Njuz.neta, o tome da su se u Beogradu 1903. sudarila jedina dva automobila. Iako je vest bila sasvim očigledno izmišljena i humoristička – jedan vozač se zove Vrzimir Točkanović! – privukla je dosta klikova, nakon čega su se Njuzovci dosetili i napravili eksperiment na društvenim mrežama. Zamolili su svoje drugare i pratioce da šeruju još printskrinova iz „Prave istorije sveta“, ali da ne napišu da je iz knjige, naravno.

Upecali su se mnogi, a posebno je „viralna“ bila priča o Nikoli Tesli, pod naslovom „Ludi naučnik srpskog porekla posetio Srbiju“, navodno iz 1892. godine. I ovde je bilo sasvim dovoljno „hintova“: kao, Tesla se igrao munjama, pa je napravio veliku štetu u sobi hotela „Astorija“, pa onda, on bruka Srbiju i nadamo se da ga niko više neće dovoditi u vezu s nama…

Screen-Shot-2018-06-25-at-3.48.29-PM.pngMnogi su, ipak, pa čak i neki koji nisu neinteligentni, naseli na foru, i nekoliko dana se mislilo da se Beograd stvarno sramio Nikole Tesle, a Viktor Marković iz Njuz.neta prokomentarisao je da nam je „Tesla slaba tačka“, pa je zato ovaj tekst tako brzo postao „istinit“, kao onaj Srbin koji je nekada ubio ajkulu na letovanju.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Postoji nekoliko psiholoških mehanizama koji olakšavaju da se lažne vesti šire i u njih veruje, kaže dr Iris Žeželj, docent sa Odeljenja psihologije Filozofskog fakulteta u Beogradu.

„Već više desetina godina akumuliraju se eksperimentalni dokazi da su ljudi skloni da poveruju u ono što čuju, i da se prvi utisak ili već jednom formirano uverenje teško koriguju. Tako, na primer, ako se ljudima kaže da je osoba sa kojom će razgovarati nedruštvena i neprijateljski nastrojena, a zatim kaže da su im greškom saopštene informacije o drugoj osobi a ne o sagovorniku, oni i dalje gaje očekivanja da će sagovornik biti neprijatan (Ross, Lepper & Hubbard, 1975; De Keersmaecker & Roets, 2017). Slično, ako saznaju da je, na primer, voda u vodovodu zatrovana, da avioni ispuštaju otrovne gasove ili da gradom hara masovni ubica, nijedan kasniji demanti neće u potpunosti izbrisati utisak da ‘u tome ipak ima nečega’“, kaže naša sagovornica.

Negativne vesti imaju znatno snažniji efekat od pozitivnih, dodaje ona. „Postoje empirijski dokazi o tome da duže obrađujemo, više razmišljamo, dajemo veću težinu, skloniji smo da prenosimo negativne nego pozitivne informacije (Baumeister et al, 2001). Kada se ovi procesi odvijaju u širem kontekstu nepoverenja u institucije i nedovoljne medijske pismenosti, nije neobično što se lažne vesti lako i brzo plasiraju.“

Sociolog kulture, profesor dr Ratko Božović kaže da nepremostive nevolje počinju time što je istina odsutna, i to na duže vreme. On dodaje da smo se od nje i odvikli jer smo se navukli na laži. „Tako danas gola istina deluje kao izmišljen ‘događaj’. Istina se doživljava kao laž. Laž je zamenila istinu, odavno. Bleferi društvenog i političkog života shvatili su da je to najlakši način da gospodare ljudskim dušama. Laž je postala veština koja se u nas odomaćila i odavno se upražnjava kao važno političko uporište. Laž koja se uporno ponavlja doživljava se kao istina. Tu je već teško razgraničiti laž od istine. Zahvaljujući emocijama, osećanjima i verovanjima, a ne činjenicama, uz pomoć manipulativnih posrednika, stiže se do stanja u kome se teško prepoznaje razlika između laži i istine. Tu je već stvoren prostor za postistinu.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Profesor Božović smatra da prisustvu laži verovatno doprinosi i to što u nas ne postoji baš najbolje pamćenje, a naša haotična tranzicija uveliko pokazuje da nije samo u ratu prva žrtva istina.

„Našoj srodnosti sa lažima doprinelo je prethodno ideološko društvo i ideologija kao lažna svest, kako se ona bliže određivala. Danas je dovoljno podsetiti se na našu bližu ideološku prošlost, da bi se videlo koliko je teško odgonetnuti da li je istina naših komunista bilo bratstvo i jedinstvo ili nacionalizam koji je skliznuo u formu fašizma.“

Jedan od velikih – mada, srećom, bezazlenijih od „zatrovane vode“ – mitova koji su olako prihvaćeni zdravo za gotovo jeste pometnja koju je uneo film „Houston, We Have a Problem“ slovenačkih autora Žige i Boštjana Virca. Ovaj satirični film, žanrovski mockumentary (prikazuju se potpuno fiktivne stvari, ali se predstavljaju kao u klasičnim dokumentarcima; najčuveniji su „This is Spinal Tap“, ili britanska pa američka serija „The Office“), govori o navodnom svemirskom programu SFR Jugoslavije, bez kojeg ne bi bilo ni američkog sletanja na Mesec.

Film koji se i dalje može uhvatiti na HBO-u došao je kao kec na jedanaest novim jugonostalgičarima i svima onima koji su makar jednom u životu izgovorili „Eh, ono je bila zemlja“, a urađen je i marketinški predstavljen toliko umešno da su mnogi zaista pomislili da je Tito bio preteča Nila Armstronga. Nije ih razuverio ni trejler na kojem Ričard Nikson izgovara: „Zbrisaćemo te jugoslovenske ku… ine sinove s lica zemlje.“

Dr Stanislava Popov kaže da širenje glasina, odnosno neproverenih informacija, postoji gotovo uvek i u svakom društvu, ali to postaje naročito rašireno onda kada se neko društvo nalazi u izuzetno bitnoj, neizvesnoj ili pak opasnoj situaciji, kada je ugrožen neki zajednički interes i sl.

Share this post


Link to post
Share on other sites

„To su, na primer, politički izbori, ekološki rizici, ekonomska pitanja, ratne situacije itd. Tada su ljudi naročito skloni da šire neproverene informacije, da iskrivljuju činjenice, pa čak i da sami izmišljaju različite sadržaje. Kao što smo u privatnoj sferi skloni da poverujemo u najneverovatnije tračeve jer to za nas ima neku psihološku funkciju, tako smo i u društveno važnim situacijama skloni da poverujemo čak i u ono što se kosi sa zdravim razumom (čast izuzecima).“

Ako se vratimo na pop kulturu, nisu bili retki ljubitelji filma i serije „Fargo“ braće Koen, odnosno Noe Holija, koji su pomislili da je reč o istinitim događajima, i to isključivo jer na početku piše da je reč o istinitim događajima.

Često se, čak i u novinskim tekstovima, pominje i fenomen „stotog majmuna“, eksperimenta japanskih naučnika koji su „utvrdili“ da neki majmuni mogu da nauče da peru krompire, a kada se taj broj poveća do kritičnog broja, odnosno stotog, prethodno naučeno ponašanje se širi kroz čitavu vrstu, uključujući i majmune sa susednih ostrva. Priča je dobila na popularnosti kada je Ken Kiz objavio knjigu „Stoti majmun“, iako je on koristio primer samo kao parabolu.

Efekat stotog majmuna je odavno demistifikovan: jesu neki majmuni naučili da peru krompire, ali je proces učenja trajao generacijama, kao što je i slučaj u životinjskom carstvu, a procenat onih koji peru povećavao se sasvakom narednom generacijom. Majmuni na susednom ostrvu naučili su tu praksu tek kada je jedan majmun sa prvog ostrva otplivao na drugo ostrvo i tamo proveo četiri godine; uostalom, broj majmuna koji su učestvovali u eksperimentu bio je najviše 59, što znači da ni broj 100 nije bio ispravan.

Nisu sve neproverene informacije bezazlene, kao na primer ona o Banjaluci kao gradu u kojem ima sedam žena na jednog muškarca, a što je poteklo iz duhovite opaske u jednom davnom tekstu dopisnika „Večernjih novosti“ iz tog grada Slobe Peševića. Ima nekih opasnih: gotovo svakodnevno pisanje neproverenih sajtova i opskurnih foruma o kemtrejlsu ili HAARP-u možda može „samo“ da obori kolektivni IQ nacije, ali izveštavanje o navodnoj štetnosti MMR vakcina uspelo je prošlog proleća da vrati davno istrebljena oboljenja u Srbiju, sa smrtnim posledicama.

batch_christian-spies-15207-unsplash.jpg

Ina Borenović kaže da je naša civilizacija u stalnoj promeni, a postistina je samo jedna od njenih tekovina koja utiče na dalje civilizacijske tokove. Marketing, propaganda, prevare kao što su „dobili ste nasledstvo nigerijskog princa“… sve te stvari postoje veoma dugo, kao i verovanje u postistine, navodi ona. „Osnovna razlika je u tome što su tehnologija i današnji izuzetno lak način prenošenja informacija doveli do toga da ljudi postanu prezasićeni istim tim informacijama. Sam njihov kvantitet čini nas neosetljivijim na kvalitet, pošto se naš mozak umara samo sortiranjem svih tih stimulusa, a dok dođe do interpretacije i – ako uopšte dođe – kritičkog preispitivanja, već dolazi do zasićenja. Zato je danas lakše nego ikad ljude ubediti da je pametno da, recimo, ne vakcinišu svoju decu, iako nikada u istoriji nije bilo lakše doći do informacija o tome. Tako pred tim informacijama, kao prosečno obavešteni posmatrači situacije, bivamo zbunjeni, i upravo se u procep nastao od takvog kognitivnog nesklada lako mogu progurati razni faktori koji utiču na rasuđivanje, a to su najčešće emocije, ali i stavovi, vrednosti, želje, potrebe i slično. I tako više nemate samo situaciju u kojoj, recimo, na internetu možete naći protivrečne informacije o vakcinaciji, pa ne znate kome da verujete,već možete osetiti strah – što je potpuno normalno i prirodno – pred mogućnošću da bi vakcinisanje moglo da naškodi vašem detetu. I eto kako se lako, od neproverenih informacija i intenzivnih emocija, može napraviti antivakser ili neki sličan sledbenik teorija problematičnog utemeljenja.“

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ta „lakovernost“ prilično je kontroverzna jer je ljude teže ubediti u istinu nego u laž, a opet, čini se da većina više „ne veruje nikome“. Možda zato i lakše i nekritički veruje u laži? „Jedan deo populacije slepo veruje u ono što serviraju vodeći mediji, pre svega televizija i novine. To su ljudi sa izraženijom autoritarnom ličnošću, koji se pokoravaju najmoćnijoj ideji, personi, pa i vlasti, ma koja ona bila“, kaže dr Stanislava Popov. „Drugi deo populacije je svestan da su ti konzervativniji mediji poput televizije i novina kontaminirani informacijama koje kontroliše vladajuća društvena grupa, pa halapljivo poseže za onim još uvek ne toliko kontrolisanim, kao što su internet i društvene mreže. Ipak, kao društvo sa visokim stepenom egzistencijalne nesigurnosti, lako se hvatamo za sadržaje koji isto tako predstavljaju ciljanu propagandu, koju bez promišljanja u emocionalnom zanosu gutamo, a koja zapravo predstavlja ono što danas zovemo ‘lažne vesti’ i ‘postistina’. To se međutim dešava i u ekonomski razvijenijim društvima od našeg, što znači da nije stepen egzistencijalne nesigurnosti ključan u objašnjenju ovog fenomena. Borba za medijski prostor i velika konkurencija među medijima učinila je nužnim da samo senzacionalistički naslov može da zainteresuje prosečnog konzumenta. Čim informisanje poprimi karakteristike marketinga i propagande, istina ne može da bude u prvom planu. Takođe, ljudi lakše primaju informacije koje su u skladu sa njihovim sistemom vrednosti i uverenja, i činjenice koje su im protivurečne neće lako biti usvojene, jer ljudi teže da izbegnu kognitivni nesklad. Zato često lažne vesti i postistine sadrže informacije koje pothranjuju već postojeće stereotipe u nekoj društvenoj grupi.“

Bilo da je sve posledica nesigurnosti sveta postistine ili naše nehajnosti, ili potrebe za drugačijim obrazovanjem, lažne vesti i broj onih koji veruju u njih naša su nova realnost.

„Digitalni mediji svakako su doprineli tome da svako može da inicira i distribuira lažne vesti“, kaže dr Iris Žeželj. „I ne samo to, način na koji se filtriraju informacije na društvenim mrežama čini da su njihovi korisnici najviše izloženi gledištima istomišljenika. Ovo stvara svojevrsne ‘komore odjeka’ (eng. echo chambers), u kojima ljudi stiču utisak da svi drugi misle isto kao i oni, pa se tako učvršćuju i radikalizuju stavovi. Da bi se ta situacija izmenila, potrebno je da dođe do promena najmanje na dva fronta: s jedne strane, ljudi moraju da nauče da kritički evaluiraju vesti, raspoznaju pouzdane od nepouzdanih izvora i ukrštaju informacije iz više izvora; s druge, kreatori algoritama koji filtriraju informacije na društvenim mrežama treba da postanu svesniji da preuzimaju ulogu medija i da, pored izgradnje lojalnih korisnika mreža, kao prioritet postave i validiranje sadržaja koji se širi mrežama. Iako ima naznaka da se stvari menjaju u ovom smeru, promene su za sada slabašne i spore“, zaključuje ona.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Profesor Božović kaže da mediji proizvode sliku o stvarnosti koja u realnosti ne postoji.

„Teško je reći za naše medije da imaju i kredibilitet i kompetenciju. Zato se stvaranje demokratske i slobodoumne atmosfere u društvu tiče medija i javne sfere, političke kulture i političke komunikacije. Bez toga nema ni zdravog, normalnog i civilizovanog društva.“

Da bi se stiglo do stvarnosti istine, neophodno je suočiti se sa suštinom društvenog života, spoznati „kako“ se životni procesi zbivaju i „zašto“ imaju takva ishodišta, kaže profesor Božović i dodaje da je sve to dovedeno u pitanje jer ne postoji nepotkupljiva kritička javnost. „Pošto je pitanje istine pitanje svih pitanja, neophodno je umaći relativizmu u njenom tumačenju i njenom obznanjivanju. O istini se neće pitati moralno neosetljiva, mentalno i psihološki utrnula bića kakvih je najviše na političkoj sceni. Ljudi koji žive u lažima mogu izgubiti sposobnost da žive sa istinom. Njima je najbliži naš mentalitetski običaj prikrivanja ili odlaganja istine. Ne zna se koja je pogubnija solucija. A one su nespojive i veoma udaljene od one Platonove: ‘Celim svojim bićem treba ići ka istini.’ Štaviše, udaljavanje od istine postalo je naša trajna navika. Da li će istina biti temeljna vrednost stvarnosti i čovekovog svakodnevlja najviše zavisi od čovekove slobode i slobodnog društva. Sloboda i istina idu zajedno. Ako nema slobode, onda nema ni istine.“

Doduše, ne mogu se baš za sve okriviti mediji, ni opaki novinari i kvazinovinari što sede za svojim računarima i smišljaju sledeću laž. Dosta toga proizvodi se i organski, posebno na Tviteru, toj omiljenoj društvenoj mreži za svađu i glumatanje opozicije. Nema tog tviteraša koji makar jednom nije pročitao priču o čoveku koji stoji u redu u radnji, a tužna gospođa traži 120 grama salame i nema da plati kada joj majstor nareže 140 grama (ova se varijanta uglavnom završavasa „Gledamo u pod. Ćutimo.“), mada postoji i scenario u kojem tviteraš ili već neki njegov poznanik plaća razliku i daje novac, ili radnik na delikatesu čašćava staricu. Tu su i kulturna deca koja napuštaju diskoteke na ekskurzijama kada im puste Cecu, slave koje se prekidaju kada neko pomene „Zadrugu“, matematički genijalci o kojima niko ne piše jer su svi zauzeti starletama i rijalitijima i svakovrsno zezanje naprednjaka i njihovih aktivista u izvođenju mnogo pristojnijih i pametnijih pristalica opozicije.

Ova edicija ubrzo je na srpskom internet nebu dobila i svoj zvanični hešteg #nijesedesilo.

Da se ne lažemo, sigurno je da mediji igraju ključnu ulogu u nastanku, opstanku i širenju lažnih vesti i postistine, ali kako navodi Ina Borenović, danas važnu ulogu distributera lažnih vesti i postistine igraju i digitalni mediji, prevashodno društvene mreže, što je samo još jedan argument u prilog tezi da se namera nije promenila (na javno mnjenje se na ovaj način uticalo na različite načine od osvita civilizacije), ali jesu sredstva kojima se to postiže. „Zato je igra danas znatno kompleksnija i prefriganija nego što je ikada ranije bila. Za to smo skloni da okrivljujemo tehnološku revoluciju, ali činjenica je da je svim tim prošlim vremenima i ovima sada zajednička samo jedna stvar – a to su ljudi.“

 

http://www.psihoverzum.com/sad-mi-javila-drugarica-prosule-se-lazne-vesti-po-srbiji/?utm_source=feedburner&utm_medium=email&utm_campaign=Feed%3A+psihoverzum+(Psihoverzum)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

  • Сличан садржај

    • Од Милан Ракић,
      Za modernizaciju vojski šest država, Sjedinjene Američke Države odobrile su 190,7 miliona dolara pomoći, od čega je za četiri iz našeg regiona predviđeno 115,7 miliona. 

      Bosna i Hercegovina dobit će 30,7 miliona, dok će po 30 dobiti Sjeverna Makedonija i Albanija, a Hrvatska 25 miliona dolara. 
      Amerikanci će ovim sredstvima djelimično finansirati nabavku višenamjenskih helikoptera za Oružane snage BiH. 
      Vojni analitičar Nedžad Ahatović pojašnjava da se radi o Programu ERIP (European Recapitalization Incentive Program), u okviru kojeg SAD želi da vladama šest zemalja pomogne da se riješe borbene tehnike istočnog porijekla. 
      Zrakoplovni ešalon 
      - Za BiH je predviđeno 30,7 miliona dolara, koji se uglavnom planiraju iskoristiti u modernizaciji zrakoplovnog ešalona. No, za razliku od drugih zemalja regiona čiji se vojni kapaciteti baziraju na opremu tzv. istočnog porijekla, BiH nema tih problema, jer je kroz program modernizacije "Opremi i obuči" iz 1997. godine dobila donaciju naoružanja i vojne opreme uglavnom zapadnog porijekla u vrijednosti od 250 miliona dolara. Zato BiH ima minimalne potrebe za zamjenom opreme istočnog porijekla - navodi Ahatović. 
      Što se tiče zrakoplovnog ešalona, napominje da BiH u opremi ima 50 posto kapaciteta zapadne proizvodnje, piše Faktor. 
      - Radi se o 14 američkih helikoptera Bell UH-1 Iroquois koji su došli kao donacija 1997. godine, a od kojih je operativno svega pet. Ostali su u nekim fazama generalnog remonta koji ide sporo zbog blokada u vezi sa modernizacijom OSBiH koju provode parlamentarci u oba doma iz entiteta RS, dok je jedna letjelica otpisana. Postojeća sredstva iskoristila bi se za nabavku dva višenamjenska srednja transportna helikoptera kako bi se zamijenili vremešni ruski helikopteri, jedan Mil Mi-8 i jedan Mil Mi-17. 
      Najbolja zamjena bi bila zadnja varijanta srednjeg transportnog helikoptera Super Puma kojeg sada radi konzorcij Airbus pod nazivom Airbus Helicopters H225M i koji košta oko 20 miliona eura. On se može koristiti 40 godina, uz mogućnost letenja po svim vremenskim uvjetima i nošenja 5,2 tone korisnog tereta ili 28 vojnika. Školovanje pilota bi bila obaveza države BiH, no u perspektivi nabavka tako kvalitetne opreme koja se može upotrijebiti i za potrebe civilnih struktura je ipak neka daljnja budućnost - napominje Ahatović. 
      Tenkovi i transporteri zapadne proizvodnje Oružane snage BiH u kopnenoj vojsci imaju svega 25 do 30 posto opreme koju bi trebalo zamijeniti. 
      - Primjera radi, oklopne jedinice OSBiH, za razliku od svih drugih zemalja u okruženju posjeduju 90 posto tenkova i transportera zapadne proizvodnje. Njihova kvalitetna modernizacija može produžiti resurse upotrebe te opreme na duži vremenski period, a u našoj zemlji postoje vrlo razvijeni tehnički kapaciteti za održavanje složenih zapadnih borbenih sistema. Kod artiljerije je situacija nešto drugačija, jer se koristi svega 45 posto oružja zapadne tehnologije. Prema dostupnim podacima, OSBiH posjeduju 36 odličnih lako prenosivih britanskih haubica L-118 kalibra 105 mm i 126 američkih haubica M-114 kalibra 155 mm. 
      Ostaje da se eventualno zamijeni 258 haubica D30 kalibra 122 mm koje BiH radi u domaćoj proizvodnji zajedno sa municijom, kao i 36 višecjevnih bacača raketa APRA 40 kalibra 122 mm baziranih na ruskim sistemima BM-21 GRAD. No, opet za razliku od drugih zemalja BiH je u svojoj namjenskoj industriji razvila novo oružje koje može da bude kvalitetna zamjena za zastarjele haubice istočnog porijekla, tako da se ozbiljno može razmatrati nabavka 300 cijevi nove domaće moderne samohodne haubice M-1 u NATO kalibru 155 mm. Sa tom nabavkom i modernizacijom postojećih kapaciteta OSBiH bi u "zemaljskom ešalonu" bio u potpunosti u skladu sa NATO standardima - pojašnjava Ahatović.

    • Од Милан Ракић,
      Pozivajući se na Ministarstvo odbrane Ruske Federacije, televizija „Zvezda“prenela je krajem prošle nedelje informaciju da će zajednička rusko-srpsko-beloruska vojna padobranska vežba „Slovensko bratstvo-2019“ biti održana u Srbiji u periodu od 14. do 27. juna.
      Vežba će početi 14. juna u bazi Specijalne brigade Vojske Srbije u Pančevu a na manevrima će učestvovati oko 600 vojnika. Na dan otvaranja vežbe izvršiće se postrojavanje vojnih kontigenata, podizanje zastava i parada učesnika vežbe i vojne tehnike.
      Takođe u okviru „Slovenskog bratstva-2019“ biće organizovana izložba naoružanja, vojne i specijalne tehnike. Nakon ceremonije započeće prva faza vežbe – koordinacija jedinica i razrada zadataka kontraterorističke taktike. Tog dana takođe će biti izvedene aktivnosti iz vazdušno-desantne i vatrene obuke.
      Biće ovo peto „Slovensko bratstvo“ / Foto: Ministarstvo odbrane Rusije Iz Rusije će na ovogodišnjem „Slovenskom bratstvu“ učestvovati oko 200pripadnika Pskovske desantno-jurišne divizije, oko 300 srpskih i oko 60 beloruskih vojnika. Ukupno će ne vežbi biti korišćeno preko 50 jedinica borbene i automobilske tehnike kao i avioni vojno-transportne avijacije Il-76MD.
      Biće to peta vežba “Slovensko bratstvo“. Prva je održana u Rusiji 2015. godine, potom je novembra 2016. domaćin bila Srbija, juna 2017. vežba je održana u Belorusiji, u rejonu grada Brest a prošle godine ponovo u Rusiji, u Rajevskom okrugu Krasnodarskog kraja.
      Živojin BANKOVIĆ, T6
    • Од Милан Ракић,
      Bosna i Hercegovina mogla bi da, nakon Hrvatske i Albanije, postane treća balkanska država kojoj će SAD donirati vojne helikoptere. Kako je 26. aprila javila Alternativna televizija Banja Luka (ATV) Sjedinjene Države ponudile su BiH donaciju dva helikoptera za potrebe Oružanih snaga ali uz dva uslova.

      Neimenovani izvor televizije ATV iz Ministarstva odbrane BiH tvrdi da će SAD poslati helikoptere samo ako BiH kupi još dve letelice i ako se odrekne nabavke ruskih helikoptera pa se tako u Oružanim snagama u budućnosti ne bi našli ruski Mi-8 i Mi-17.
      Na pitanje ATV o uslovima donacije iz Ministarstva odbrane nisu želeli da odgovore ali su potvrdili da postoji namera o nabavci helikoptera:
      – Sredstva u iznosu od 7,5 miliona KM (skoro 4,3 miliona USD, prim.autora) osigurana su u proračunu MO i OS BiH za 2017. i 2018. godinu, a pet milionaameričkih dolara je osigurano donacijom iz programa vojne pomoći vlade SAD-a. Preostala sredstva za realizaciju nabavke helikoptera bi se osigurala iz proračuna MO BiH uz mogućnost dodatne donatorske pomoći vlade SAD-a za nabavu helikoptera, u cilju podrške realizaciji Plana modernizacije OS BiH – rekli su za ATV iz MO BiH.
      Kako dalje navodi ATV projekat bi trebalo da bude realizovan do 2021. godine, a helikopteri bi koštali oko 65 miliona maraka (nešto preko 37 miliona dolara). Prvobitni plan bio je da se nabavi 12 helikoptera, i da se za to izdvoji 300 miliona maraka (171,43 miliona USD) ali se Savet ministara odlučio za drugu varijantu, zbog nedostatka novca. BiH bi se međutim i u drugoj varijanti oslonila na pomoć SAD.
      Banjalučka televizija prenela je i mišljenje nekih od srpskih predstavnika u Sarajevu koji smatraju da bi donacija bila sporna jer se radi, kako su rekli, o još jednom pokušaju nametanja američke volje.
      – Mi jesmo svjedoci konstantnog uplitanja zemalja, rekao bih zapada, prije svega, na prilike u BiH koji su postupali po principu “Uzmi ili ostavi” ili po principu ovo morate da uradite. Ruski uticaj nije takav, on se svodi na dosljednu primjenu Dejtonskog sporazuma – izjavio je Staša Košarac, šef poslaničkog Kluba SNSD-a u PD PS BiH.
      U zaključnom komentaru ATV navedeno je da je upitno da li će i kada projekat biti realizovan jer je kasa Saveta ministara u tehničkom mandatu poprilično prazna a da je formiranje novog saziva na dugom štapu. Iznesena je i informacija da Oružane snage BiH trenutno raspolažu sa 35 helikoptera, od kojih je desetak ispravno.
      Živojin BANKOVIĆ

    • Од Милан Ракић,
      Prva Novosadska nedelju ponosa biće organizovana od 13. do 17. maja, dok će biti prvi Novosadski prajd biti održan 17. maja na Trgu Republike, najavila je danas grupa „Izađi“.

      Grupa ”IZAĐI”, uz podršku Grada Novog Sada i OPENS 2019 - Omladinska prestonica Evrope Novi Sad, organizuje PRVU NOVOSADSKU NEDELJU PONOSA, pod sloganom “IZAĐImo ZAJEDNO!”, koja će se održati od 13. do 17. maja 2019. godine, dok je sam Prajd zakazan za petak 17. maja u 12 časova na Trgu Republike.
      17. maja 1990. godine Svetska zdravstvena organizacija je uklonila homoseksualnost sa liste mentalnih poremećaja. Uprkos tome, u Srbiji, nas - osobe koje privlači isti pol i osobe koje svoj rod vide drugačije - i dalje smatraju bolesnima. I dalje nas krive zbog toga ko smo i kakvi smo rođeni. I dalje strahujemo od nerazumevanja i odbacivanja porodice, prijatelja i celokupnog društva!, kaže se u saopštenju organizatora.
      Grupa „Izađi“ navela je da želi da doprinese izgradnji demokratskog društva u kojem svi mogu uživati ista prava bez obzira na svoju seksualnu orijentaciju i rodni identitet.
      Danas, FB
    • Од Милан Ракић,
      Evropska komanda Oružanih snaga SAD (USEUCOM) saopštila je 11. aprila da će u Rumuniji biti razmešten mobilni raketni sistem THAAD (Terminal High Altitude Area Defense) kako se ne bi prekinulo stalno dežurstvo u odbrani od mogućeg napada balističkim raketama, pošto će postojeći protivraketni sistem Aegis Ashorekoji je postavljen u bazi Deveselu, morati proći ranije planirane radove održavanja i nadogradnje. Biće to prvo stacioniranje sistema THAAD u Evropi, dogodiće se na leto i trebalo bi da traje nekoliko nedelja.

      Kako se dalje navodi u saopštenju, nadogradnja sistema Aegis Ashore, koji je u Rumuniji operativan od 2016. godine, neće obuhvatiti nikakve ofanzivne elemente i neće promeniti svoju strogu odbrambenu namenu. Jedinica koja će biti raspoređena u Rumuniji je 69. atiljerijska brigada protivvazudhoplovne odbrane, 32. armijske komande vazdušne i raketne odbrane čija je baza Fort Hood u Teksasu. Komandu nad sistemom THAAD imaće Saveznička vazduhoplovna komanda NATO.
      Sistem Aegis Ashore u bazi Deveselu je deo EPAA – European Phased Adaptive Approach koji je osmišljen za odbranu američkih i drugih savezničkih snaga u Evropi od mogućih napada balističkim raketama. EPAA koji je konačno definisan 2009. godine, sastoji se od dva sistema Aegis Ashore, po jednog u Rumuniji i Poljskoj kao i radara AN/TPY-2 koji se nalazi u Turskoj. Postavljanje sistema Aegis Ashore u Poljskoj prate odlaganja zbog problema sa infrastrukturom u vojnoj bazi Redzikowo a očekuje se da će biti operativan sledeće godine.
      Predstojeća nadogradnja sistema Aegis Ashore je, prema saopštenju USEUCOM deo redovne dorade svih sistema ovog tipa od kojih se većina nalazi na brodovima a THAAD će u Rumuniji ostati privremeno dok se ne završe modifikacije i unapređenje Aegisa. Sistem THAAD je, van SAD stalno razmešten samo na Guamugde se nalazi od 2013. godine a od 2017. prisutan je i u Južnoj Koreji. Početkom marta ove godine privremeno je baziran i u Izraelu radi uvežbavanja protivraketne odbrane sa izraelskom protivvazduhoplovnom odbranom.
      THAAD je mobilni odbrambeni protivraketni sistem koji je definisan još 1987. godine koji je uveden u naoružanje 2008. godine a čiji razvoj traje i danas. Osnovna namena mu je obaranje balističkih raketa malog i srednjeg dometa kao i raketa koje imaju domet između srednjeg i velikog (3000-5500 km). Maksimalni efikasni domet je 200 km po daljini i 150 km po visini a maksimalna brzina rakete je 8,24 maha. Deo sistema je i AESA radar AN/TPY-2 koji se može koristiti i kao podrška sistemima Aegis i Patriot. Osnovu baterije sistema čini 6 lansera sa po 8 raketa, osmatrački i radar za upravljanje vatrom. Jedini strani korisnik su Ujedinjeni Arapski Emirati a sistem je prodat i Saudijskoj Arabiji kojoj bi THAAD trebao biti isporučen u periodu od 2023-2026.
      Živojin BANKOVIĆ

       
×
×
  • Create New...