Jump to content
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black

Recommended Posts

Zakon o finansijskoj propasti porodice sa decom

Mario Reljanović  25/06/2018 

Odavno nije tajna da vlast ne voli socijalna davanja. Na tapetu su se do sada našle razne kategorije primalaca socijalnih davanja, pa se pričalo o „trudničkoj mafiji“ , o zlim socijalnim slučajevima koji ne žele da rade jer žive lagodno od novčane socijalne pomoći, pa je potom izvršen i desant na penzije, i tako dalje. U nemogućnosti da sprovede socijalnu politiku nalik na onu u čuvenom crnohumornom stripu Maxmagnus, gde kralj i ministar finansija sve socijalne slučajeve (na čelu sa penzionerima) isporučuju fabrici lepka kao sirovinu (i pritom još zarade), ova vlast pribegava politici oduzimanja prava na socijalna davanja i/ili obesmišljavanja njihovog obima i kvaliteta, naročito u pogledu visine novčanih iznosa. Najnoviji takav atak desio se u decembru, kada su bez rasprave usvojeni zakoni koji će za veći broj građana značiti gubitak nekog prava iz oblasti socijalne zaštite, ili njegovo drastično urušavanje. U paketu tih propisa obesmišljena je na primer naknada za slučaj nezaposlenosti, jer je izmenom Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti ta naknada značajno umanjenja, naročito za one radnike koji su – dok su radili – imali niska primanja ispod republičkog proseka (što je slučaj sa oko 80% zaposlenih). Ipak, posebnu pažnju zavređuje novi Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom. Njegova pojedina rešenja nisu samo pravnički čudna, već su i nehumana, bezobzirna i ispod svakog minimuma ljudskosti i dostojanstva. Dakle, sasvim u skladu sa ukupnim politikama koje se vode prema građanima Srbije.

Šta ovaj Zakon čini tako nepovoljnim po korisnike raznih socijalnih davanja? Najpre, valjalo bi pomenuti naknadu za vreme porodiljskog odsustva. Iako je u medijima bilo propraćeno sa velikom pompom (istina kratkotrajno, verovatno da novinari ne bi previše istraživali ovo pitanje) kako će sada i žene angažovane van radnog odnosa moći da dobijaju naknadu za vreme porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta i odsustva radi posebne nege deteta – što je formalno tačno – nigde se nije mogla pronaći informacija da će ova naknada biti drastično umanjena, pa će tako veći krug korisnika dobijati značajno manje novca, što u konačnom računu znači da će se masa sredstava koja se izdvajaju za porodilje i roditelje prilikom korišćenja ovog prava zapravo smanjiti (o bezobraznim i nemoralnim rešenjima vezanim za ovo pravo sam pisao još u decembru nakon usvajanja Zakona). Umanjenje iznosa će u pojedinim slučajevima biti tako drastično da ne samo što neće doneti nikakvu materijalnu sigurnost roditeljima, već će bukvalno obesmisliti plaćanje doprinosa za zdravstveno osiguranje i gurati porodilje u zonu rada na crno. Da ne govorimo o činjenici da se na ovaj način država ruga Međunarodnoj organizaciji rada, kršeći Konvenciju 183 o zaštiti materinstva koju smo ratifikovali.

Zakon međutim sadrži i druga „zanimljiva“ rešenja. Tako je u članu 4. Zakona proširen krug primanja koja utiču na cenzus za ostvarivanje pojedinih prava. Naročito je zanimljiva formulacija „prihodi ostvareni od ostalih aktivnosti“, što praktično znači da u cenzus ulaze svi prihodi bez obzira na pravni osnov ili odsustvo pravnog osnova, iznos i vreme njihovog ostvarivanja. U prethodnom zakonu postojala je precizna enumeracija prihoda, koje sada više nema i bukvalno svaki prihod može da se smatra smetnjom za ostvarivanje prava iz novog Zakona (uz nekoliko izuzetaka koji su izričito navedeni u članu 5). Članom 6. navedeno je da stambene potrebe porodice iznose jednu sobu do članu domaćinstva, plus još jednu sobu. Svako ko ima više od toga, ne može ostvariti pravo na dečiji dodatak. U najavi je svakako masovno rušenje pregradnih zidova.

Članom 12. je u stavu 7. uvedeno jedno od najnemoralnijh pravila na koja se može naići u našem pravnom sistemu. Naime, ova odredba glasi: „Pravo na naknadu zarade, odnosno naknadu plate za vreme odsustva sa rada radi posebne nege deteta ne može se ostvariti za dete za koje je ostvareno pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica“. Ovo praktično znači da, ukoliko roditelji ostvaruju pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica, bolesnom detetu roditelj nije potreban. Ukoliko roditelj ipak zaključi da jeste potreban, on neće moći da radi, ili ako radi neće moći da koristi plaćeno odsustvo da bi provodio vreme sa bolesnim detetom, već samo neplaćeno. Što je mnogo, mnogo je, čak i ako dolazi od moralnih rugoba kao što očigledno jesu gospoda na čelu Ministarstva za rad. Naročito je poražavajuće da ovakvih roditelja u Srbiji ima jako malo, i da se njihov broj meri cifrom od nekoliko hiljada. Na ovaj način se dakle ostvaruje „ušteda“ u državnoj kasi, koja bi se mogla postići na nekoliko drugih, takođe veoma efikasnih a opet nimalo nemoralnih načina – na primer, ograničavanjem iznosa koji narodni poslanici mogu dobiti na ime putnih troškova; ograničavanjem broja službenih vozila u državnoj upravi; ograničavanjem broja (ili ukidanjem) savetnika državnih funcionera koji služe samo tome da prime honorar koji posle prosleđuju u partijsku kasu. Mnogo je dakle načina da se uštedi, ako je potrebno uštedeti. Ovde međutim nije bila namera da se uštedi, već da se ponizi i dotuče.

Dalje, članom 17. se određuje da ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta može ostvariti majka koja, između ostalog, ima 18 meseci osiguranja u prethodnom periodu, odnosno 24 meseca osiguranja ako se radi o poljoprivrednim osiguranicima. Verovatno postoji neko opravdanje za ovu diskriminaciju poljoprivrednih osiguranika ali se meni čini da je majka – majka, a dete – dete, bez obzira na to čime se majka bavi i bez obzira na visinu doprinosa koje je uplaćivala. Vlast očigledno ne misli tako.

Dobro rešenje kod odlučivanja o ispunjenosti uslova za dečiji dodatak koje je primenjeno u novom Zakonu tiče se imovinskog cenzusa za nepokretnost koju roditelji poseduju koji je zakonom podignut, a predviđenim izmenama i dopunama Zakona (o kojima će kasnije biti reči u tekstu) potpuno ukinut. Kod prava na roditeljski dodatak je međutim aktuelizovana i „genijalna“ ideja iz doba Vulinovog ministrovanja, da se pravo na dečiji dodatak uslovi „redovnim pohađanjem nastave“. Tumačenjem člana 26. koji reguliše ovo pitanje, dolazi se do zaključka da su jedini izuzeci od ovog pravila deca sa invaliditetom i deca sa smetnjama u razvoju, pod određenim uslovima. Redovno pohađanje nastave međutim nigde nije definisano, pa se tako može dogoditi da se izgubi pravo na dečiji dodatak ukoliko dete zbog bolesti duže vreme ne pohađa nastavu. A ovo je sasvim izvesno ukoliko se dogodi da zbog bolesti (koja nije hronična i ne spada u oblik invaliditeta) dete ne bude ocenjeno u redovnom postupku, nego bude moralo da se ocenjuje vanredno na kraju polugodišta ili školske godine. Ako nekome ovo rešenje deluje čudno, ne bi trebalo. Namera zakonodavca nije bila da diskriminiše bolesnu decu; ona će biti samo „kolateralna šteta“ namere da se diskriminišu romska deca koja čine veći deo populacije koja je formalno upisana u školu ali nastavu ne pohađa redovno, ili je ne pohađa uopšte. I umesto da se radi na socijalnom uključivanju takve dece, kao i na edukaciji roditelja o važnosti školovanja, državi je daleko lakše da takvu situaciju iskoristi da roditeljima i deci uskrati novčanu pomoć. U skladu sa poznatom državnom politikom, i sasvim neustavno.

Dalje, član 28. sadrži značajnu novinu u socijalnom pravu Srbije. Naime, njime je po prvi put definisan pojam jednoroditeljske porodice. Samohrani roditelji i jednoroditeljske porodice do sada su uporno izmicali pažnji zakonodavca, iako se za njih vezuje čitava paleta socijalnih problema i iako je velika većina takvih porodica socijalno marginalizovana i finansijski ugrožena. Međutim, umesto zadovoljstva što je takva novina našla svoje mesto u Zakonu, može se konstatovati da je definicija preuska, da nije precizna – čak i veoma zbunjujuća – i da neće obuhvatiti sve kategorije jednoroditeljskih porodica koje se javljaju u praksi. Naročito je razočaravajuće rešenje koje se odnosi na porodice u kojima jedan roditelj vrši roditeljsko pravo, a drugi roditelj odbija da plaća izdržavanje deteta (takozvanu alimentaciju). U tom slučaju će se porodica kvalifikovati kao jednoroditeljska samo ukoliko „drugi roditelj ne doprinosi izdržavanju deteta, a izvršenje obaveze izdržavanja nije bilo moguće obezbediti postojećim i dostupnim pravnim sredstvima i postupcima“. Možete da zamislite koliko će vremena biti potrebno roditelju koji se stara o detetu da dokaže ovako nešto, dobije izvršnu ispravu i proba da je izvrši „koristeći sva pravna sredstva i postupke“. Ostaje da se vidi kako će nadležni organi tumačiti ove (u samom Zakonu nedefinisane) izraze – ako se bude držala formalizma, problem neplaćenih izdržavanja se neće rešiti ovim propisom.

Ako ste već počeli da psujete vlast, suzdržite se još par redova. Zato što ni ovo nije dno. Dno se nazire u Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, koji se po hitnom postupku našao u Narodnoj skupštini, kako bi stupio na snagu i počeo da se primenjuje istovremeno sa matičnim Zakonom (koji je usvojen u decembru ali će se primanjivati od 1. jula 2018). Sećate se spornog člana 4. u kojem se nabrajaju svi prihodi koji ulaze u obračun primanja porodice da bi se odredio cenzus za ostvarivanje nekog prava? E, sada se u taj član, kao jedan od prihoda, ubacuje i iznos koji roditelji prime po osnovu roditeljskog dodatka. Dobro ste pročitali, ne mogu bahati roditelji koji koriste jedno pravo (na roditeljski dodatak) da požele da koriste još neko od prava kojima je svrha ekonomsko osnaživanje porodice. Roditeljski dodatak im je dovoljan.

Dalje, menjaće se i osnovica za ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta, tako što je umanjena (!?) na 1,5 bez obzira na vrstu prihoda koji je čine. Kako je ovo moguće objasniti, nije poznato.

Iznosi roditeljskog dodatka utvrđeni su u apsolutnim iznosima (za razliku od originalnog rešenja da o tome odlučuje Vlada). Iznosi se kreću od 10.000 do 18.000 dinara mesečno, što se može smatrati relativno zadovoljavajućim rešenjem iako je i dalje daleko od dovoljnog da pokrije sve troškove roditelja u vezi sa decom.

Član 24. Zakona će biti inoviran različitim rešenjima sa ruba pameti. Na primer, isplata roditeljskog dodatka će se obustaviti u slučaju razvoda braka ili prekida vanbračne zajednice, do odluke ministarstva. Dalje, isplata roditeljskog dodatka se vezuje za vakcinaciju i pohađanje predškolskog programa i osnovne škole. Dakle, slično dečijem dodatku o čemu sam već pisao. Da li je ovo normalno? Naravno da nije. Ne ulazeći u stanje svesti i inteligenciju roditelja koji ne žele da vakcinišu decu, ili da ih pošalju u školu, mora se napomenuti da i ta nevakcinisana i neobrazovana deca i dalje imaju potrebu da jedu, dišu, budu zdrava, obučena i obuvena. Roditeljski i dečiji dodatak ne crpe svoju svrhu u „nagrađivanju“ roditelja za to što dobro obavljaju svoje roditeljske dužnosti, već štite decu (pa i roditelje) od ekonomske ugroženosti, odnosno pomažu roditeljima da deci pruže osnovne uslove za život kojima će biti zadovoljene njihove bazične biološke potrebe. Otuda i svi pomenuti cenzusi koji služe da kroz sito i rešeto socijalnih službi prođu samo oni kojima je pomoć zaista potrebna. Iako roditeljski dodatak nema tako izraženu socijalnu komponentu i korisnici ove vrste pomoći su gotovo svi roditelji uz ispunjenje minimalnih uslova, ni ovo davanje ne predstavlja privilegiju već znak kontinuirane brige države o najmlađoj populaciji. Ono se ne može isključiti zato što su roditelji neodgovorni, jer se tako za neodgovorno ponašanje roditelja (za koje već postoje propisane sankcije) kažnjavaju deca.

Zašto je važno da se sada o ovome piše? Iz više razloga. Najpre, populaciona politika je navodno prioritet ove vlasti, jedan od onih imaginarnih prioriteta koji u stvarnosti ne postoje i u vezi sa kojima se, naprotiv, čini sve da se – zarad nekih „viših ciljeva“ – situacija dodatno pogorša na štetu građana. Drugo, i mnogo važnije, Zakon će početi da se primenjuje 1. jula, dakle za samo nedelju dana. I tada će mnogi od nas biti zgranuti njegovim rešenjima, kada ih osete na sopstvenom džepu. Pre toga, iako je prošlo više od šest meseci od njegovog usvajanja, niko iz stručne javnosti nije reagovao. Niko se ne bavi ovim pitanjima, sindikati ih nemaju ni na radaru (kao da ti roditelji kao zaposleni nisu njihovi članovi i kao da ih se, na kraju krajeva, socijalna politika države uopšte ne tiče), a na stručnim i drugim skupovima prethodnih meseci samo pominjanje ovih rešenja je dočekivano sa nevericom, kao da ovi navodi ne mogu da budu provereni najobičnijom pretragom na internetu i čitanjem teksta Zakona. Udruženja roditelja takođe ostaju nema, ili ako je poneko od njih i podiglo glas nije dobacilo čak ni do stručne javnosti koja se ovim pitanjima bavi, o medijima i da ne govorimo. Šta se to dešava sa našom kolektivnom svešću? Svašta smo oprostili ljudima na vlasti, a ovo neće biti čak ni njihov najveći udarac na porodicu koji su izveli poslednjih godina. Ali naše odbijanje da pojmimo ono što nam se događa već postaje fascinantno i verovatno će biti predmet neke buduće doktorske disertacije iz oblasti socijalne psihologije. Koliko vlast treba da uđe u naše živote i koliko treba da nas ponizi da bismo konačno počeli da pružamo otpor?

Peščanik.net, 25.06.2018.

@Avocado i @RYLAH, ako vas ne mrzi, može li komentar: koliko je ovo tačno tumačenje i koje je vaše mišljenje? 

Meni ovde ima nebrojeno mnogo sumanutosti, a ova je možda najveća: "Član 24. Zakona će biti inoviran različitim rešenjima sa ruba pameti. Na primer, isplata roditeljskog dodatka će se obustaviti u slučaju razvoda braka ili prekida vanbračne zajednice, do odluke ministarstva." 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 44 минута, Paradoksologija рече

@Avocado i @RYLAH, ako vas ne mrzi, može li komentar: koliko je ovo tačno tumačenje i koje je vaše mišljenje? 

Meni ovde ima nebrojeno mnogo sumanutosti, a ova je možda najveća: "Član 24. Zakona će biti inoviran različitim rešenjima sa ruba pameti. Na primer, isplata roditeljskog dodatka će se obustaviti u slučaju razvoda braka ili prekida vanbračne zajednice, do odluke ministarstva." 

Ne mogu sad da mu se mnogo posvetim ali na prvi pogled deluje da je tačno. Ovo za član 24 (stav 3.) je svakako tačno i meni potpuno nerazumljivo jer prethodno u članu 22. ne vidim nigde da je uslov za dobijanje dodatka brak ili vanbračna zajednica... možda nešto propuštam...

Ovo je link ka zakonu:

https://www.paragraf.rs/propisi/zakon-o-finansijskoj-podrsci-porodici-sa-decom.html

Mooooždaaaa ima veze sa stavom 8. člana 22. koji glasi:

Pravo na roditeljski dodatak, ako ispunjava uslove iz st. 1-7. ovog člana, može ostvariti i otac deteta, ukoliko je majka deteta strani državljanin, nije živa, napustila je dete, lišena je roditeljskog prava, ili je iz objektivnih razloga sprečena da neposredno brine o detetu.

... pa kao u slučaju razvoda braka ili prekida vanbračne zajednice može da postane nesigurno kome treba isplaćivati: ocu ili majci, jer je majka možda napustila dete, ali ako je zbog toga, onda je ovo rešenje potpuno sumanuto, moglo se to rešiti na milion boljih načina...

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Милан Ракић,
      Oduzimanje imovine Mitropolije crnogorsko-primorske SPC, a koje pokušava da sprovede vlast u Podgorici, presedan je koji treba da posluži i kao model Prištini za otimanje crkvene imovine na Kosovu i Metohiji.
      U Crnoj Gori se tokom vikenda doslovce dogodio narod. Ogromni plato ispred podgoričkog hrama Hristovog vaskrsenja ispunilo je nekoliko hiljada građana iz svih delova Crne Gore, sveštenstvo i monaštvo. Sa ovog sabora je jasno poručeno vlastima i tamošnjem predsedniku Milu Đukanoviću da povuku sporni zakon koji ima samo jedan cilj - oduzimanje imovine Srpske crkve, ali i da ukoliko odbiju, "narod neće dozvoliti otimanje i da će telima braniti crkve i hramove SPC".
      Sporni zakon o slobodi veroispovesti još nije usvojen u Skupštini, ali jeste predlog zakona koji je jednoglasno usvojio kabinet premijera Duška Markovića. Milo Đukanović prepoznat je kao svojevrsni pokrovitelj spornog propisa. Sabor - na koji je narod i sveštenstvo pozvao mitropolit Amfilohije zajedno sa trojicom vladika, čije se eparhije prostiru delom i na teritoriji Crne Gore - završen je, ali je u Podgorici ostala krajnje usijana atmosfera.

      FOTO: ANADOLIJA
      Odredba zakona o slobodi veroispovesti, a zbog koje je po svemu sudeći pisan ceo sporni zakon, glasi:
      "Svi verski objekti koji su bili imovina države Crne Gore pre gubitka njene nezavisnosti i pripajanja Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca 1918. godine, a koji kasnije nisu na odgovarajući pravni način prešli u svojinu neke verske zajednice, biće prepoznati kao državna imovina".
      U zakon je utkana kao osnovna odredba ono što i jeste višegodišnje nastojanje crnogorskih vlasti, a to je prisvajanje hramova Srpske crkve.
      Sporni zakon nema samo taj cilj. O dvostrukoj opasnosti inicijative u Crnoj Gori za "Blic" govori protojerej-stavrofor dr Velibor Džomić, koji je i koordinator Pravnog saveta Mitropolije crnogorsko-primorske. On kaže da ukoliko se ovakav vid prisile nametne u Crnoj Gori, gotovo sigurno biće sproveden i na Kosovu i Metohiji.

      FOTO: ANADOLIJA
      - Skandalozne i neprihvatljive odredbe koje su se našle u predlogu zakona, pored ostalih, otvorile su i pitanja o ciljevima koji se njime žele postići, kao i o aspektima koji izlaze izvan granica Crne Gore. Mora se znati da se u Crnoj Gori pokušava napraviti presedan sa oduzimanjem imovine crkava i verskih zajednica. Presedani obično služe da bi se ukoliko zatreba još negde primenili. Nije mali broj znavenih ljudi koji ovo što se danas pokušava sprovesti gledaju i izvan Crne Gore. I tu se, pre svega, misli na Kosovo i Metohiju - poručuje otac Velibor. On dodaje da ako se "ovo na ovakav način nametne i primeni u Crnoj Gori, onda možemo da budemo sigurni da će se to uraditi i na Kosovu i Metohiji".
      - Ima znatan broj gotovo identičnih odredbi u pokušaju prištinskih Albanaca da od 2012. godine na svaki način usvoje Izmene i dopune Zakona o verskim slobodama iz 2007. godine i da za početak kršenjem autonomnog verskog prava crkava i verskih zajednica stvore mehanizme državne kontrole njihovog unutrašnjeg verskog života u svakom segmentu. Čitam ovih dana i upoređujem ta dva teksta i u pojedinim delovima vidim isti rukopis - naglašava koordinator Pravnog saveta Mitropolije crnogorsko-primorske.
      Otac Velibor kaže: "Ne bi me sutra čudilo da Tači ili Haradinaj prepišu ovaj predlog zakona iz Crne Gore". - I javno obznane svoje aktivnosti u pogledu daljeg gonjenja Eparhije raško-prizrenske SPC i stvaranja nekakve "kosovske pravoslavne crkve" ili da, zagovarajući objedinjavanje Albanaca i stvaranje jednog albanskog društva, zatraže bilo šta što bi značilo uništenje kanonskog crkvenog poretka. I zbog toga je važno da se stručno i argumentovano obrazloži neprihvatljivost ponuđenog akta u Crnoj Gori ne samo za našu Crkvu nego i za temeljne ljudske vrednosti i prava - poručuje otac Velibor.

      FOTO: ĐORĐE KOJADINOVIĆ / RAS SRBIJA
      Govoreći generalno o pitanju crkvene imovine, naš sagovornik kaže da se mora imati u vidu da je u svim bivšim jugoslovenskim republikama posle rata bilo na snazi isto zakonodavstvo o crkvama i verskim zajednicama i da ni u jednoj od novih država crkvena imovina nije proglašena za državnu.
      - Naprotiv, otvoren je zakonski proces restitucije i obeštećenja za oduzetu imovinu crkava i verskih zajednica. I poratno oduzimanje šuma, zgrada i obradive zemlje od manastira i hramova jasno pokazuje da u vreme socijalizma to nije bila državna ili društvena imovina. Jer, zašto bi država onda sama od sebe oduzimala? Imam pune kutije dokaza da crkvena imovina u Crnoj Gori do 1918. godine nije bila državna, ali intencija predloga zakona nije vezana za dokaze i postupke nego za jednostranu konfiskaciju manastira, crkava i njihove imovine i to bez dokaza - ističe Džomić.
      Već jednom pali pred Venecijanskom komisijom
      Vlast u Podgorici jednom je već imala pokušaj oduzimanja imovine SPC i to nacrtom iz 2015. godine. Ovaj dokument je zbog grube manjkavosti i pravno spornih odredbi povučen iz procedure pred Venecijanskom komisijom, a sve njegove nedostatke taksativno je obrazložio pravni tim Mitropolije. Sada je na stolu ponovo dokument, ovog puta u formi predloga zakona, a koji je u pojedinim delovima isti, a delom još spornije napisan nego nacrt iz 2015.
      Željka JEVTIĆ, BLIC
       
    • Од Драгана Милошевић,
      Skupština Srbije usvojila je danas izmene Krivičnog zakonika koji predviđa doživotni zatvor za ubice dece bez prava na pomilovanje.
        Usvajanju zakona prisustvovao je i Igor Jurić, prvi čovek Fondacije "Tijana Jurić", koja je i njegov inicijator.
      Tačno dve godine i dva meseca prošlo je od kada je "Blic" objavio prvi tekst o inicijativi za uvođenje kazne doživotne robije koju su Igor Jurić i Fondacija "Tijana Jurić" pokrenuli u saradnji sa našom redakcijom, čiji je predstavnik Ivan Jovanović takođe danas u parlamentu.
      O uvođenju kazne doživotnog zatvora za ubice dece, ali i setu drugih izmena Krivičnog zakonika, danas će se glasati u Skupštini Srbije.
      Tekst koji smo objavili tog marta 2017. pokrenuo je niz drugih naslova sa istom tematikom, niz okruglih stolova, seminara, ali i pisama upućenih državnom vrhu da reaguje i usvoje naš predlog. Naši pozivi i molbe nisu bili bez razloga, jer 158.000 građana stajalo je uz nas. Svi oni dali su svoj potpis i podržali akciju jer svima nam je bio isti cillj - da monstrume koji su sposobni da ubiju ni krivo ni dužno dete, siluju ga do smrti ili ubiju trudnicu, zauvek sklonimo sa ulica.

       
      Da bi se došlo do ovoga gde smo sada, Igor Jurić, čovek koji je pokrenuo čitavu ovu ideju, zajedno sa timom Fondacije "Tijana Jurić", prošao je trnovit put.
      Čovek koji je ostao bez ćerke, devojčice Tijane (14) koju je ubio mesar monstrum iz Surčina Dragan Đurić, krenuo je na početku u donkihotovsku borbu sa vetrenjačama. Borbu u kojoj ga je sve vreme jakim držala misao "da želi da veruje da je njegova ćerka morala da umre da se to ne bi dešavalo drugoj deci": Čovek koji je najveći bol koji može zadesiti nekoga, bol za svojim detetom, preusmerio u pomaganje drugoj deci. Svim silama trudio se da na argumentovan način objasni zašto se doživotni zatvor i to bez uslovnog otpusta za najstrašnije zločine, pod tim se misle ubistva dece, mora uvesti u naš Krivični zakonik.

      I uspeo je. U januaru ove godine, nakon što je 31. decembra 2018. ministarka pravde Nela Kuburović oformila radnu grupu za izmene i dopune Krivičnog zakonika, predsednik Aleksandar Vučić je najavio uvođenje kazne doživotnog zatvora.
      Posle niza sastanaka radne grupe, pre tačno mesec dana, 20. aprila, Ministarstvo pravde usvojilo je sve predloge Fondacije "Tijana Jurić". U nacrt zakona uvrstilo je kaznu doživotnog zatvora i to bez uslovnog otpusta samo za slučajeve kada su u pitanju ubistva dece i trudnica. Za ostala dela gde je propisana kazna doživotnog zatvora uslovni otpust postoji.
      Odmah nakon prvomajskih praznika ovaj zakon iznet je pred poslanike u Skupštini.
        Međutim, baš u tom periodu krenulo se sa peticijama i pokušajima da se usvajanje ovog zakona ospori. Gotovo preko noći dogodila se politizacija čije je donošenje pokrenuo jedan običan čovek, otac žrtve koju je ubio monstrum, pa su čak i oni koji za dve godine nisu želeli da podrže zakon, krenuli da dostavljaju na mejlove razne peticije o uvođenju doživotnog zatvora.
        Pored pokušaja da se prisvoje zasluge, ovih dana posebno se ističu oni koji bi da ospore ovu odluku. Pa je tako nekoliko pravnika - advokata, sudija, ali i tužilaca - čak i predstavnik Državnog veća tužilaca, potpisalo peticiju kojom naglašavaju da se takva kazna kosi sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima. Posle dve godine, koliko traje borba Igora Jurića, svi oni setili su se tek sada kada je predlog pred glasanjem u Skupštini da kritikuju. Pre toga, gotovo da se niko tim povodom nije oglašavao.
      Politizacija cele priče
      I Igor Jurić je svestan da političari manipulišu čitavom pričom. Bojkot Skupštine od dela opozicije samo je dodatno iskomplikovao priču i omogućio političarima da se i na ovako važnim pitanjimqa skupljaju poeni. Ipak, na stranu sve, najbitnije je da izmene sutra budu usvojene, a zakon počne da se primenjuje.
      Šta sve podrazumevaju izmene KZ:
      Izmenama Zakona je predviđeno ukidanje kazne zatvora od 30 do 40 godina, i uvođenje doživotne kazne zatvora za najteža krivična dela.
        Doživotna kazna je predviđena za teško ubistvo, silovanje, obljubu nad maloletnom osobom, trudnicom i nemoćnim licem, što je u skladu s predlogom Fondacije "Tijana Jurić" koji je podržalo oko 160.000 građana.
      Doživotna kazna zatvora proširena je i na sva druga krivična dela za koja je prema važećem zakonu predvidjena kazna od 30 do 40 godina. Ta dela su ubistva predstavnika najviših državnih organa, teška dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije, udruživanje radi vršenja krivičnih dela, genocid, zločin protiv čovečnosti, ratni zločin protiv civilnog stanovništva, ratni zločin protiv ranjenika i bolesnika, terorizam...
       
      Predviđeno je da osuđenik na doživotni zatvor može uslovno da se otpusti nakon izdržanih 27 godina zatvora. U skladu sa inicijativom Fondacije "Tijana Jurić" predviđeno je, medjutim, da sud ne može otpustiti osuđenog za krivična dela određena tom inicijativom - za one koji su osuđeni zbog ubistva dece, trudnica i nemoćnih lica.
      Predviđene su i strože kazne za povratnike učinilaca krivičnih dela. Pooštravaju se kazne za zlostavljanje i mučenje, nasilje u porodici, poresku utaja, ubijanje i zlostavljanje životinja, sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje, napad na službeno lice u trenutku vršenja službene radnje, učestvovanje u grupi koja sprečava službeno lice u vršenju službene radnje i nasilničko ponašanje na sportskim utakmicama.
      Izmene i dopune usklađene su s međunarodnim telom koje postavlja globalne standarde u oblasti borbe protiv pranja novca i borbe protiv terorizma. Uvodi se i novo krivično delo - napad na advokate, što je u skladu sa predlogom Advokatske komore Srbije.
      Tri udarca
      Zakon "tri udarca" u izmenjenom Krivičnom zakoniku odnosiće se na strože kažnjavanje onih koji se uporno vraćaju kako kriminalnim radnjama, tako i nasilju. Ovaj zakon odnosiće se na sve one koji dva ili više puta učine krivično delo s umišljajem. U praksi, to će značiti da onaj koji dva puta ili više završi pred sudom zbog nasilja u porodici sada će biti kažnjen robijom ne kraćom od polovine zaprećene kazne. Dakle, ako je kazna do pet godina robije, najmanje na dve i po. Takođe, kazna neće moći da mu se ublaži. I da, mora na robiju.
      Droga
      Minimalna kazna za uzgajivače opijuma i konoplje (osnovnih derivata za proizvodnju heroina i marihuane) povećava se na godinu dana sa ranijih šest meseci. Čak i onaj koji samo drži veću količinu narkotika (dakle, ne jedan džoint) može se kazniti zatvorom od tri do 10 godina. Do sada su kazne za posedovanje narkotika bile znatno niže, a dokazivanje namere za distribuciju droge uvek je stvaralo probleme tužilaštvima.
      Priprema dela
      To je takođe nova tačka zakona. Nacrt podrazumeva da će se za pripremu ubistva, ali i drugih krivičnih dela kažnjavati i oni za koje policija i tužilaštvo imaju saznanja i dokaze da su pripremali ubistva, odnosno sva krivična dela za koje je zaprećena kazna viša od pet godina. Ovaj član zakona osmišljen je upravo da bi bio zadat udarac mafijaškim klanovima.
      Napad na advokate
      U pitanju je novi član Krivičnog zakona 336B. U njemu se kaže da onaj koji napadne advokata ili člana njegove porodice može da bude kažnjen zatvorom do tri godine.
      Ako mu nanese lake telesne povrede, predviđena je kazna od jedne do pet godina, uništenje imovine kazniće se robijom do dve godine. Ova dela oštrije su kažnjena samo kad se dogode u vezi sa poslom koji advokat obavlja.
      Glasalo nekoliko opozicionih poslanika
      Za izmene Krivičnog zakonika i Zakona o krivičnom postupku kojima su uvodi doživotni zatvor za najteža krivična dela, pored poslanika vladajuće koalicije, glasalo je i nekoliko poslanika opozicije. Glasao je poslanik Nove Srbije - Pokret za spas Srbije Đorđe Vukadinović, zatim samostalni poslanik Miladin Ševarlić, poslanice LSV Olena Papuga i Nada Lazić, kao i prisutni poslanici SRS.
      Posalnici drugih opozicionih stranaka, koji već neko vreme bojkotuju rad parlamenta, ni danas nisu bili u skupštinskoj sali.
      link
    • Од АлександраВ,
      Svakog dana u Srbiji jedno dete oboli, a svake nedelje jedno premine zbog raka. To čini rak prvim uzročnikom smrti u dečjem dobu i adolescenciji.

      U našoj zemlji od ove bolesti leči se oko 500 mališana, a samo na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije, svakog trenutka je hospitalizovano njih 100. Više od polovine obolelih mališana je iz unutrašnjosti.



      U ovakvim okolnostima, roditelji obolelih mališana osim brige o zdravlju nailaze na dodatne probleme koji ih sprečavaju da se u potpunosti posvete svom detetu. Deo briga o kojima se ne govori često, a koje predstavljaju svakodnevicu za mnoge porodice čije je dete obolelo, jesu veliki finansijski troškovi –posebno kod porodica čije se dete leči van svog mesta stanovanja.

      Udruženje “Uvek sa decom”, koje je skoro tri decenije posvećeno pružanju podrške deci oboleloj od raka i njihovim porodicama, prošle godine osniva Roditeljski kutak. U ovom iznajmljenom stanu od 104 m2 u neposrednoj blizini Instituta za onkologiju i radiologiju, korisnici – roditelji mališana koji se leče od raka mogu da se odmore, prespavaju, pripreme hranu, okupaju i operu veš, provedu duži vremenski period dok je dete na lečenju i ne brinu dodatno i  o ovim stvarima, kao i da dobiju svu potrebnu psihosocijalnu podršku u okviru radionica koje su do sada održavane na samom odeljenju. Udruženje “Uvek sa decom” osnovale su mame i tate koji su sa svojim mališanima prošle kroz ovu borbu, doktori i medicinsko osoblje koji su bili uz njih kako bi deca obolela od raka imala najbolju negu i pažnju, a njihove porodice podršku na tom teškom putu. Već godinama rade na brojim programima koji olakšavaju period lečenja, rehabilitaciju nakon završetka lečenja, psihosocijalne programe, kao i niz drugih aktivnosti koji vraćaju mališanima osmeh na lice.

      Za 28 godina postojanja aktivirali su humanitarni sms 7175, kupili 13 infuzionih pumpi, 19 kreveta, dušeka, jastuka, stolica, okrečili odeljenje dečje onkologije, promenili pod, zavese, a Roditeljski kutak je njihov naredni projekat.



      Kako bi se prikupila sredstva da roditelji obolelih mališana mogu nesmetano da provode vreme u kutku, potrebna nam je vaša pomoć. Kampanju Podrži Roditeljski kutak - mesto za porodice mališana sa rakom pokrenuli smo sa željom da prikupe sredstva za funkcionisanje kutka do kraja 2019 godine.

      Podržite rad Roditeljskog kutka i donirajte odmah na jedan od 3 moguća načina:
      - online donacijom uz pomoć vaše kartice, klikom na "Doniraj" dugme sa desne strane,
      - slanjem SMS poruke na 7175 (cena SMS donacije je 100 RSD za sve mreže),
      - uplatom na račun udruženja: 265 – 1610310004281 – 79.



      U ime naše dece i njihovih roditelja želimo da i u Vama raste pozitivna misao koja je bila naša pokretačka snaga prilikom osnivanja "Uvek sa decom" - želimo da zajedno ne tugujemo nad sudbinom dece obolele od raka već da im pomognemo!

      Roditeljski kutak
    • Од .............,
      Voleo bih da čujem iskustva i savete roditelja, pedagoga, medicinskih radnika po pitanju susreta i rada sa decom sa posebnim potrebama. Naime, kao katiheta srednje medicinske škole vodiću djake u školu za osnovno i srednje obrazovanje dece sa posebnim potrebama. Organizujemo skromno prikupljanje sredstava koje bi pomogli toj deci, no mene više zanima kako da zaista budemo dobro društvo, da ih razumemo i oraspoložimo. Ukoliko imate odgovarajuću literaturu, takodje bi pomoglo. Hvala!!
    • Од Џуманџи,
      https://narod.hr/eu/eu-napravila-prvi-korak-prosao-zakon-koji-ce-ograniciti-internet-kakav-znamo
×
×
  • Креирај ново...