Jump to content
Претражи у
  • Још опција
Прикажи резултате који садрже
Прикажи резулте из
Милан Ракић

Да ли становницима насеља "Војвода Степа" сметају црквена звона?!

Оцени ову тему

Recommended Posts

ЧЛАН

Можда ће ми неки замерити што ову тему сместих у подфорум "Зона сумрака", али дешавања око поменутог у наслову (по мени) свакако "заслужују" да их се смести под "никнејм" легендарног серијала. 

img_2124.jpg

На месту некадашње касарне "4, јули" која беше једно од обележја локалитета Трошарина на Вождовцу, према плану које је Министарство одбране Републике Србије, а које се тицало "отуђења" појединих војних инсталација у корист стамбеног збрињавања војних бескућника (мањи део, већи ипак за "тржиште"), пре неколико година је Републичка дирекција за стамбену изградњу предузела активност изградње око 1500 станова у неколико ламела, под називом "Насеље Војвода Степа". 

Поред комплекса стамбених јединица, план је предвиђао и пратеће објекте у виду амбуланте, вртића, школа, трговинских објеката, а колико ми је познато, између осталог и верског објекта-цркве.

Предвиђено је у највећој мери (уверио се простим обиласком и саам) "испоштовано", али је "запело", нећете веровати-око цркве.

Колико сам упућен из релевантних извора (уз ограду да ипак нисам имао увид у план, тј. да ли је заиста верски објекат планиран на том месту-неки медији тврде да план и дозвола не постоје), на потесу изнад локације на којој се данас налази објекат "Макси дисконта" (црвеном линијом обележен потес храма),

sdfsdf.jpg

још пре шест година отприлике је земљиште омеђено, ваљда освештани и на њему је пободен крст, као колоквијални симбол-да се тако изразим, места где ће се подићи будући храм. (слика доле-детаљ са Гугл мапа)

fghdfghdgdf.jpg

Према мом извору, а и према написима из медија, извесни Радмило Јевтовић је поклонио СПЦ цркву брвнару.

Како "Блиц" наводи, Јевтовић је своју пословну каријеру направио у Русији и одатле је, а према традиционалном начину зидања (у једном делу те огромне земље), омогућио да се у Србију, у комадима што би рекли, допреми богомоља коју само треба на датом месту склопити.

Иако се према медијима ова прича актуелизује у овом тренутку, мој извор каже да су уредно "посложени" делови храма у које је само требало уковати везивне елементе допремљени и чаме у неком магацину још пре неколико година. Исто тако извор наводи, да се још од тада проноси глас да су сами становници насеља против изградње храма јер ће звона са истог нарушавати мир недељног јутра.

Истина или не, искрен да будем не знам (на Твитеру се појавио и овај снимак),

али би се на тему могли укључити и форумаши из тог дела Београда да поделе са нама своја сазнања.

Са своје стране, СПЦ је резолутна да је она "искључиви власник овог земљишта и да је њено право уписано у листу непокретности".

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

Ја се сећам  још пре пар година ( неко мој имао стан тамо, и хвала Богу више нема)  када се тек усељавало, постојало је ограђено земљиште за изградњу  цркве ( чини ми се не тако велико) и знам да су ми причали  да  је одређена групица правила  проблеме  и халабуку због изградње исте. Да ли је  било у форми петиције или не,  не знам. Само знам да  су проблем правили сами станари, независно од  решених или не имовинско правних односа.   

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

Како је могуће да не може да се скупи 100-200 људи из тих зграда који су за цркву? Нису ваљда једини "грађани" они који је не желе. Ваљда се црква гради ако има верника, зар не?

Ја на овим сликама видим бар 50-60 људи око крста, претпостављам да су то људи из тих зграда?

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 6 минута, Дидим рече

Како је могуће да не може да се скупи 100-200 људи из тих зграда који су за цркву? Нису ваљда једини "грађани" они који је не желе. Ваљда се црква гради ако има верника, зар не?

Ја на овим сликама видим бар 50-60 људи око крста, претпостављам да су то људи из тих зграда?

Или их к`о Вучић довели аутобусима 12:smeha:

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

Живим 100м од цркве и никад ми није сметало звоно, није ни комшијама. Само траже повод да се нешто буне.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 4 минута, Милан Ракић рече

Или их к`о Вучић довели аутобусима 12:smeha:

Читао сам за тај протест и у медијима, видим јављају се и људи који се представљају да су из тог краја, али мене искрено тај протест чуди, пада ми једино на памет да су људима напунили главу да ће имати буку од звона током целог дана и ноћи, не знам. Или да се та црква гради уместо вртића или дома здравља... а колико видим, то није тачно.

По мањим војвођанским местима (а видео сам то и на неколико места у Београду), порте су мали паркићи где се играју деце, одрасли седе по клупама, а старији људи бистре државну политику... Још понеко дође са оним тезгицама да продаје воће или сладолед. За мене је то предност да је што ближе згради.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

То је исто оно насеље где су им продали станове по цени квадрата као да је у плану мини-центар са вртићима, школама, парковима и маркетима, па кренули са изградњом паркинга и велике бензинске пумпе?

Могу да замислим како су се цркви обрадовали, ако им њу нису помињали, а да још нису добили те вртиће и школе. :smeh1:

(Мислим, није смешно, смајли је због апсурдности ситуације.)

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
1 hour ago, Милан Ракић рече

Поред комплекса стамбених јединица, план је предвиђао и пратеће објекте у виду амбуланте, вртића, школа, трговинских објеката, а колико ми је познато, између осталог и верског објекта-цркве.

 

Предвиђено је у највећој мери (уверио се простим обиласком и саам) "испоштовано", али је "запело", нећете веровати-око цркве.

Zavisi šta podrazumevaš pod "u najvećoj meri"... i nije zapelo oko crkve već oko velikog trgovinskog objekta koji je trebalo da se nalazi tu gde je sad Maxi i gde planiraju da prave crkvu.

 

Цитат

Колико сам упућен из релевантних извора (уз ограду да ипак нисам имао увид у план, тј. да ли је заиста верски објекат планиран на том месту-неки медији тврде да план и дозвола не постоје), на потесу изнад локације на којој се данас налази објекат "Макси дисконта" (црвеном линијом обележен потес храма),

sdfsdf.jpg

још пре шест година отприлике је земљиште омеђено, ваљда освештани и на њему је пободен крст, као колоквијални симбол-да се тако изразим, места где ће се подићи будући храм. (слика доле-детаљ са Гугл мапа

 

Mogu na netu da se nađu planovi:

http://stepa.rs/forum/index.php?/topic/34-uređenje-partera/

http://www.sicip.co.rs/sr/delatnost/tehnickaDokumentacija/arhitektonskiProjekti/stambeniObjekti/story/623/Glavni+projekat+stambeno-poslovnog+kompleksa+"Stepa+Stepanović"+u+Beogradu.html

Tu gde sad hoće da prave crkvu i gde je napravljen Maxi je prvobitno planiran veliki tržni centar (44.000 m2). Inače su se pored borbe protiv crkve na toj lokaciji borili (i izborili) protiv benzinske pumpe i telekomovog repetitora.

Za slučaj da je sporno da je planiran tržni centar, ovde možeš da vidiš izjavu direktora GDS-a povodom toga:

- Niko danas nema novca da u tržni centar te kvadrature uloži 45 do 50 miliona evra – ističe Šurlan. - Kupca za takvo zdanje danas u Srbiji nema. Onima koji se bave tim biznisom smo preskupi. Tu je kvadrat zemljišta Poreska uprava procenila na 42.000 dinara, a mi moramo da poštujemo tu procenu. Tome treba dodati još 220 evra po kvadratu na ime naknade za uređenje zemljišta, pa plus cena izgradnje i dođe se do oko hiljadu evra po kvadratu u tom tržnom centru. A, naš je cilj da naselje živi da ima bar deo pratećih sadržaja, pa kada se poboljša ekonomska situacija, gradićemo sve što je urbanističkim projektom predviđeno. Uradili smo preparcelaciju i usitnili tu parcelu od 2,2 hektara na više delova i kroz fazni razvoj želimo da obezbedimo odmah neke od sadržaja.

http://gradjevinarstvo.rs/vesti/8313/810/naselje-stepa-stepanović-zahvaljujući-pumpi-biće-izgrađena-zelena-pijaca

Takođe, ako je ovo gore tačno, da je GDS usitnio tu parcelu, onda mi je prilično neverovatno da na jednoj od parcela nastalih preparcelacijom SPC ima vlasništvo... tj. da je pre usitnjavanja SPC imala neki mali udeo na velikoj parceli na kojoj je planiran tržni centar... nije nemoguće, ali je malo izgledno.

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

Причала сам прошле године са женом која има стан у том насељу, живи ту повремено, али даје пуну подршку комшијама. Колико сам схватила, они тврде да је на том месту требао да се гради Дом здравља и вртић за децу. 
О плановима немам појма, станари тврде  и да је то требало бити рађено упоредо са становима, да им је тако обећано, при куповини, па су многи и куповали станове рачунајући да им је близу вртић и дом здравља.
Ни о каквој цркви нису обавештавани, нити их је занимало, ако ћемо право.
Мало смо се и препоречиле, док ми није разјаснила ствари, она каже да је верник, али да њој није проблем отићи бусом две три станице до цркве на Бањици кад је здрава, али старог оца јој је проблем водити доктору, не знам ни ја где, амбуланте близу нема, то је чињеница.
Тако да не верујем баш у ову причу о звонима, иако не знам поближе, стварно. 
Мислим да су ови што су продавали станове, квадрате наплатили колико су могли, кажу да има још непродатих станова подоста, паре расподелили и да их ти пратећи објекти сад не занимају. Ту су цркви увалили ,,врућ кромпир" да попуне простор, а уједно и да се свађају са кивним станарима који морају све борбе са постављањем пумпе, антене и ко зна шта још ,,на мишиће" да решавају. 
Требали су се, ови из цркве, пре боље обавестити, бар за ту локацију. Имају тамо још неких ливада и корова колико хоћеш, чини ми се.
Додуше, станарима смета и дечије игралиште и за то су протествовали....

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

Поред комплекса стамбених јединица, план је предвиђао и пратеће објекте у виду амбуланте, вртића, школа, трговинских објеката, а колико ми је познато, између осталог и верског објекта-цркве.

 

У чему је проблем? Проблем је у комунзму у глави неких људи, букача. Ни први ни задњи пут.

 

 

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 1 сат, Вилер Текс рече

У чему је проблем? Проблем је у комунзму у глави неких људи, букача. Ни први ни задњи пут.

Ljevičari i ateisti ga obično prave (problem) tamo gde ga nema!

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
АДМИН

Стара опробана рецептура из времена комунизма. У Русији делује неки антицрквени покрет и где год је назначена градња цркве они долазе са транспарентима како хоће болнице и вртиће, а неће цркву. Рекао би човек има их по целој Русији, а заправо једна те иста екипа, само мобилна.

Да, све ово већ виђено.

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Pontifex Emeritus,
      Ако оставимо по страни питање аутокефалија, које је данас у православном свету предмет озбиљног спорења (како у погледу садржаја тог појма, тако и у погледу стицања статуса, узајамног односа и права које Мајка Црква има или нема), за СПЦ је од посебне важности питање канонске јурисдикције над простором некадашњег римског Илирика.

      Коме од великих престола Васељенске (Свеопште, Католичанске) Цркве је, сходно древним обичајима, предању, и канонима васељенских сабора, припадала и припада врховна јурисдикција нас простором некадашњег римског Илирика (областима које су данас канонско подручје Српске Цркве)?
      Одговор је врло јасан- Илирик је под јурисдикцијом Рима. Политичке границе западног и источног дела Царства временом су се мењале, али се нису мењале границе великих црквених подручја, нити је у време Четвртог васељенског сабора (Халкидон, 451. године) било икаквог спора где су источне границе Илирика, а тиме и источне границе Римске патријаршије.

      Ако је Халкидонски сабор Цариградском престолу дао надлежност над Тракијом, Азијом и Понтом, као и варварским земљама које се наслањају на те области, који то обичаји и канони Цариграду дају врховну јурисдикцију над Илириком? Нема их, не постоје.
      Ако Цариградски престо може у свом врло натегнутом и широко схваћеном тумачењу халкидонских канона да успостави некакву своју врховну надлежност над поменутим областима Тракије, Понта, Азије и њима припадајућих варварских земаља, тј. над данашњим православним државама које у већој или мањој мери обухватају тај простор (Бугарска, Румунија, Молдавија, Украјина, јужна Русија, Грузија), па чак и земљама тзв. Новог света, не постоји ниједан канон који му даје надлежност над средњим и западним Балканом (римским Илириком). Поједностављено речено, све што се простире западно од Софије, а што је подручје некадашње Пећке патријаршије (данашње СПЦ) није у канонској надлежности Цариграда. Строго гледано, СПЦ се простире на канонском подручју Римске Цркве, с којим смо, нажалост већ тисућу година у расколу. Али то што смо у расколу са Римом, а у заједници са Цариградом, не даје Цариграду никакву канонску власт над простором наше Цркве. Таквог канона нема. Ако украјински расколници могу своје захтеве да заснивају на широко схваћеном тумачењу одлука Халкидонског сабора, македонски расколници то не могу. Могу једино да се обрате Риму, ако већ не желе Београду. Цариград ту нема никакве просторне ингеренције.
    • Од Логос,
      Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа нишког г. Арсенија, Нишка црквена певачка дружина „Бранко“ је боравила у периоду од 18. до 21. октобра 2019. године у Минску.     Разлог посете нишког хора белоруској престоници било је учешће на фестивалу духовне хорске музике „Државни глас“, које се одржава у манастиру Свете Јелисавете, у организацији обитељи манастира. Позив за учешће на фестивалу стигао је од уметничког директора фестивала монахиње Јулијаније (Денисове), надалеко познатог диригента и композитора духовне музике.   Програм сачињен од наступа пет хорова из Русије, Белорусије и Србије, затворио је хор „Бранко“, као једини представник српске културе на фестивалу. Хор се представио композицијама српских аутора духовне музике деветнаестог века, попут Корнелија Станковића и Стевана Стојановића Мокрањца, док су се на програму нашла и дела византијске и светогорске музичке традиције, као и дела руске хорске литературе. Са посебним одушевљењем и аплаузом публика је поздравила извођење Херувимске песме младог нишког композитора Андреја Цинцаревића, члана  Нишке црквене певачке дружине „Бранко“.   На крају концерта, публици и певачима обратила се мати Јулијанија, која је истакла своје одушевљење духовним и уметничким богатством српске музичке баштине и захвалила се нишком хору и диригенту гђи Сари Цинцаревић на уложеном труду при упознавању белоруске публике са делима српских композитора.   У недељу 18. по Духовима, 20. октобра 2019. године, у централном манастирском храму посвећеном икони Мајке Божије „Державнаја“ свету Литургију је служило свештенство Митрополије минске (Белоруска Православна Црква Руске Патријаршије)  и протојереји-ставрофори Милутин Тимотијевић и Бранислав Цинцаревић из Епархије нишке. На Литургији појао је хор „Бранко“. По завршетку  Литургије, монаштву и присутном верном  народу обратио се протојереј Андреј Лемешонок, духовник и један од оснивача манастира, подсетивши у својој беседи на лепоту православне вере. Такође, поздравио је свештенство и хор из Србије и заблагодарио на братској љубави. Протојереј Андреј Лемешонок  харизматична је личност која у манастиру Свете Јелисавете окупља велики број верника, старајући се о духовном животу монаштва и мирјана. Један је од најпознатијих и најактивнијих духовника у Белорусији и аутор  бројних духовних књига и беседа. Протојереј-ставрофор Милутин Тимотијевић захвалио се домаћинима на указаном гостопримству и хришћанској љубави.   Певачи нишког хора, вођени гостопримством двеју монахиња српског порекла које живе у манастиру Свете Јелисавете, монахиње Ефросиније и монахиње Нине, имали су прилику да обиђу целокупан манастирски комплекс и манастирско подворје, да се упознају са начином монашког живљења у овој обитељи, као и да се прошетају централним улицама и трговима Минска. Манастир Свете Јелисавете Фјодоровне женски је општежитељни манастир, основан 1996. године. Данас броји преко 130 сестара, девет храмова, два подворја, двадесетак манастирских радионица и продавница, девет хорова. Преко две хиљаде људи свакодневно ради на манастирским поседима. Мисија Свето-јелисаветског манастира распрострањена је, како по Белорусији, тако и по читавом свету.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Логос,
      Благословом Његовог Високопреосвештенства, Архиепископа Цетињског, Митрополита Црногорско-приморског г. Амфилохија, и ове године одржавају се суботом духовне вечери у Горњем Манастиру Острогу. У суботу 21. сепембра предавање је одржао ђакон Павле Љешковић на тему "Црквена поезија Светог Василија Острошког".        Извор: Манастир Острог
    • Од Логос,
      Дана, 1/14. септембра, наша света Црква молитвено празнује почетак  Црквене нове године – Начало индикта. У 6. веку, за време владавине цара Јустинијана Првог (527–565), увeдено је рачунање времена по индиктима или индиктионима.      Реч индикт потиче од латинске речи indictio, а овим појмом називан је посебан указ или одредба којом су у Римској Империји одређиване пореске обавезе становништва за петнаестогодишњи период. Почев од епохе владавине римског императора Адријана (117–138), сваке петнаесте године, након извршене процене имовине, посебним указом прописиване су пореске обавезе које је сваки становник имао према Римској држави. Прикупљена средства од пореза била су предвиђена за издржавање римских војника чија је служба трајала петнаест година. Појам индикт, с временом је почео да се употребљава и као јединица у мерењу и израчунавању времена различитих историјских догађаја или пак у датирању појединих докумената. Поврх свега, почев од 312. године, овим појмом се означава и почетак Нове године, који је од тада обележаван 23. септембра, тојест на дан јесење равнодневице, када је прослављан и дан рођења римског императора Октавијана Августа. Од 462. године, почетак Нове године обележаван је првог септембра, тако се да од тада почетак године подудара са почетком месеца.   Као црквени празник, почетак индикта помиње се још у Василијевом минологију из 10. века, где је забележено да је Господ Исус Христос нама хришћанима даровао овај свети празник који, и ревносно прослављајући, Њему благодаримо. Наведено сведочанство указује на древност прослављања празника Начала индикта. Поједини литургичари претпостављају да је обичај прослављања поменутог празника установљен још у 4. или 5. веку. Ипак, најстарија релевантна сведочанства о богослужбеном прослављању Начала индикта срећу се тек у 8. веку, у списима светог Теодора Студита.   Служба празника Начала индикта приближава нам суштински смисао и значај молитвеног празновања почетка Црквене нове године. У богослужбеним песмама овог празника узносе се усрдна мољења Богу да благослови венац новог лета благости Његове. Празнујући почетак Црквене нове године, на светим богослужењима молимо од Господа Који је створио дане и ноћи, време и године (кондак празника) да освети и благослови нови годишњи круг, да дарује плодност земље и благорастворење ваздуха, али и да благослови и сачува све нас. Служба овог празника прожета је и благодарењем Господу за сва добра која нам је пружио. У јеванђелском зачалу празника слушамо о Христовом одласку у назаретску синагогу, где је прочитао следеће речи из Књиге пророка Исаије: Дух Господњи је на Мени, зато Ме помаза да благовестим сиромасима; посла Ме да исцелим скрушене у срцу; да проповедам заробљенима да ће бити пуштени, и слепима да ће прогледати; да ослободим потлачене и да проповедам пријатну годину Господњу (Лк 4, 18-19).   Црквена нова година уједно означава и почетак годишњег богослужбеног круга, а њега чине празници које прослављамо у току године. Први у низу тих празника јесте Рођење Пресвете Богородице – Мала Госпојина.     Извор: Инфо служба Епархије бачке
    • Од Логос,
      Створитељу све твари, који си времена и лета оставио у Својој власти, благослови годишњи круг благошћу Твојом Господе, сачувај у миру и град Твој, молитвама пресвете Богородице, и спаси нас.   Радио Светигора: Црквена нова година   Беседа Епископа крушевачког Давида на почетку Црквене нове године (начало индикта)   Житије праведног Исуса навина   Преподобни Симеон столпник         ГОСПОДЕ БЛАГОСЛОВИ НОВО ЛЕТО ДОБРОТЕ ТВОЈЕ!   Први Васељенски Сабор определио је да година црквена почиње првог септембра. Месец септембар је био код Јевреја почетак нове грађанске године (2 Мојс. 23,16), месец збирања плодова и приношења жртви благодарности Богу У време овога празновања Господ Исус је ушао у синагогу у Назарету, отворио књигу пророка Исаије и прочитао речи: "Дух је Господњи на мени; за то ме помаза да јавим еванђеље сиромасима; посла ме да исцелим скрушене срцем; да проповедам заробљенима отпуштење и слепима прозрење; да ошустим потлачене; да огласим годину милости Господње" (Лк. 4, 18-19; Ис. 61, 1-2). Још је овај месец септембар знаменит у историји хришћанства што у њему цар Константин Велики одржа победу над Максенцијем, непријатељем вере Христове, а тој победи следоваше слобода хришћанске вероисповести у целој римској царевини. Дуго времена је и грађанска година у хришћанском свету рачуната као и црквена од првог септембра; па се је она пренела на први јануар најпре у западној Европи, а потом и у Русији у време Петра Великог, и у остале православне земље.     Извор: Ризница литургијског богословља и живота
×
×
  • Креирај ново...