Jump to content
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Милан Ракић

Да ли становницима насеља "Војвода Степа" сметају црквена звона?!

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 14 минута, Жељко рече

Стара опробана рецептура из времена комунизма. У Русији делује неки антицрквени покрет и где год је назначена градња цркве они долазе са транспарентима како хоће болнице и вртиће, а неће цркву. Рекао би човек има их по целој Русији, а заправо једна те иста екипа, само мобилна.

Да, све ово већ виђено.

 

Ситуација је ту доста пипава. Маса људи у старту негативно реагује, а нису делови никаквог антицрквеног покрета него просто људи који знају колико је велики проблем обезбедити детету место у вртићу у Београду, који сваки дан слушају позиве како деца треба да се рађају више, а свуда виде да се граде само нове цркве. Такво гледиште, наравно, није исправно али да би се то показало потребна је мало дубља анализа, а људи за то немају времена, нажалост је много битнији први утисак. Комунизам је одавно пропао, само што се замајац антикомунизма смирио и на њега више нико не може да рачуна, чак ни СПЦ... која мора да се суочи са тиме да је, бар на територији Србије, нико више не доживљава као мученичку и страдалничку.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Mada, zvona su prevaziđena. Ko se još orijentiše prema zvonima ? :D

Mi smo, kad smo bili mali imali situaciju da je sirena lokalne livnice svake prve srede u mesecu označavala podne, ono zavija kao za bombardovanje. Moja baba se palila na to jer ona kad je oblačno i kad ne vidi sunce onda ne zna koje je vreme, pa joj je značilo ...nama deci već nije, imali smo satove. :D

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 7 часа, Дидим рече

Ситуација је ту доста пипава. Маса људи у старту негативно реагује, а нису делови никаквог антицрквеног покрета него просто људи који знају колико је велики проблем обезбедити детету место у вртићу у Београду, који сваки дан слушају позиве како деца треба да се рађају више, а свуда виде да се граде само нове цркве. Такво гледиште, наравно, није исправно али да би се то показало потребна је мало дубља анализа, а људи за то немају времена, нажалост је много битнији први утисак. Комунизам је одавно пропао, само што се замајац антикомунизма смирио и на њега више нико не може да рачуна, чак ни СПЦ... која мора да се суочи са тиме да је, бар на територији Србије, нико више не доживљава као мученичку и страдалничку.

 

Извини али овде је у оквиру наеља предвиђен и вртић. Имамо леп пример вртића поред цркве на Бановом Брду. Имамо примере где општина Цркви не да паркинг, то је случај  цркве на Старој Бежанији. Нема народ где да се паркира.

Комунизам је у главама, комунистички начин размишљања нпр вредан човек=добар човек. Ју бре баш је био вредан и радан човек, како поби онолике људе...Шта ће нам Црква, дај компијутер. Ко да то двоје не иду заједно....

И још много дургих примера. Слажем се да би могло да буде више вртића, али зашто нема неке жестоке кампање против изградње неког тржног центра? Кад је има буде брзо угушена, јер нема никакву позадину тј подршку.

Када би крштерни људи у Србији схватили да су и они Црква, врло брзо би им постало јасно колико је Црква страдалничка и не би им падало на памет да се противе грађњу храмова. Наравно, ово не значи да нам не требају болнице и вртићи.

Поред Дечана је Свети Краљ Стефан Дечански саградио и болнцу/прихватилиште за сиромашне.

Много нас је комунизам утукао у памет. Мноооого.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 3 часа, Вилер Текс рече

Много нас је комунизам утукао у памет. Мноооого.

Комунизам је, нажалост, превазиђена прича и своди причу на једну димензију. Позивање на њега чак помало подсећа на онај комунистички лов на "фашисте" 40 година након пропасти фашизма.

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 4 часа, Broken рече

Mada, zvona su prevaziđena. Ko se još orijentiše prema zvonima ? :D

Mi smo, kad smo bili mali imali situaciju da je sirena lokalne livnice svake prve srede u mesecu označavala podne, ono zavija kao za bombardovanje. Moja baba se palila na to jer ona kad je oblačno i kad ne vidi sunce onda ne zna koje je vreme, pa joj je značilo ...nama deci već nije, imali smo satove. :D

Svrha zvona je odavno obesmišljena ali su zvona ipak postala takva tradicija da se to verovatno nikad neće promeniti...

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 часа, Avocado рече

Svrha zvona je odavno obesmišljena ali su zvona ipak postala takva tradicija da se to verovatno nikad neće promeniti...

 

Pa, zvona, dodju, nekako, kao sirena na sluzbama hitnih sluzbi. :sossos:

Ovamo poziv za pomoc, ovde, poziv na sluzbu i na razmisljanje o crkvi i veri ( svako prema zelji i opredeljenjima )

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 5 часа, Дидим рече

Комунизам је, нажалост, превазиђена прича и своди причу на једну димензију. Позивање на њега чак помало подсећа на онај комунистички лов на "фашисте" 40 година након пропасти фашизма.

 

vulin1251462915.jpg

kucanmilan2.jpg

Alo, kominterna, šta da radimo sa perkovićem........

 

David Tasić: V Sloveniji je komunizem preživel

Tasić pravi, da tudi sam v preteklosti ni prav verjel v obstoj udbomafije oz. globoke države, a razvoj dogodkov je pokazal, da je Slovenija poleg Romunije in Bolgarije med tistimi nekdanjimi komunističnimi deželami, ki ni opravila tranzicije in jo stare sile še vedo hromijo. Prav zato tudi ne napredujemo tako hitro kot Češka, Poljske, Slovaška, Madžarska in baltske države.

https://www.rtvslo.si/mmc-priporoca/david-tasic-v-sloveniji-je-komunizem-prezivel/458179

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 7 часа, Дидим рече

Комунизам је, нажалост, превазиђена прича и своди причу на једну димензију. Позивање на њега чак помало подсећа на онај комунистички лов на "фашисте" 40 година након пропасти фашизма.

 

Не разумеш шта говорим. Турака нема али има доста турског што је остало. Комуниста нема али је много комунистичког остало у главама људи. Ћути ради, не жали се.  Стиди се ћирлице, стиди се што си Србин...поп баксуз...вредан човек=добар човек...

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ја бих отишао тамо на лице места, смирено и са аргументима, да се већина тих људи разиђе а злонамерним медијима запуше уста. Два или три сата потрошеног времена и тачка на целу причу.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Изгледа ипак да је ствар у томе да станари хоће вееелики тржни центар, а не малу цркву! ;)
Дефинитивно смо добили потрошачки менталитет, коме још треба духовност, вера, Бог...дајте хлеба и игара, у ствари, мање хлеба (кажу није здрав), а више игара.   girl_smiley:aplauz:

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
On 28.6.2018. at 1:55, Дидим рече

Ситуација је ту доста пипава. Маса људи у старту негативно реагује, а нису делови никаквог антицрквеног покрета него просто људи који знају колико је велики проблем обезбедити детету место у вртићу у Београду, који сваки дан слушају позиве како деца треба да се рађају више, а свуда виде да се граде само нове цркве. Такво гледиште, наравно, није исправно али да би се то показало потребна је мало дубља анализа, а људи за то немају времена, нажалост је много битнији први утисак. Комунизам је одавно пропао, само што се замајац антикомунизма смирио и на њега више нико не може да рачуна, чак ни СПЦ... која мора да се суочи са тиме да је, бар на територији Србије, нико више не доживљава као мученичку и страдалничку.

има приватних вртића...држава субвенционише накнаду у таквим вртићима родитељима

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
On 28.6.2018. at 20:47, Вилер Текс рече

Не разумеш шта говорим. Турака нема али има доста турског што је остало. Комуниста нема али је много комунистичког остало у главама људи. Ћути ради, не жали се.  Стиди се ћирлице, стиди се што си Србин...поп баксуз...вредан човек=добар човек...

ко каже да их нема (комуниста)?нису још сви помрли...и те како их има са све наследницима

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Pontifex Emeritus,
      Ако оставимо по страни питање аутокефалија, које је данас у православном свету предмет озбиљног спорења (како у погледу садржаја тог појма, тако и у погледу стицања статуса, узајамног односа и права које Мајка Црква има или нема), за СПЦ је од посебне важности питање канонске јурисдикције над простором некадашњег римског Илирика.

      Коме од великих престола Васељенске (Свеопште, Католичанске) Цркве је, сходно древним обичајима, предању, и канонима васељенских сабора, припадала и припада врховна јурисдикција нас простором некадашњег римског Илирика (областима које су данас канонско подручје Српске Цркве)?
      Одговор је врло јасан- Илирик је под јурисдикцијом Рима. Политичке границе западног и источног дела Царства временом су се мењале, али се нису мењале границе великих црквених подручја, нити је у време Четвртог васељенског сабора (Халкидон, 451. године) било икаквог спора где су источне границе Илирика, а тиме и источне границе Римске патријаршије.

      Ако је Халкидонски сабор Цариградском престолу дао надлежност над Тракијом, Азијом и Понтом, као и варварским земљама које се наслањају на те области, који то обичаји и канони Цариграду дају врховну јурисдикцију над Илириком? Нема их, не постоје.
      Ако Цариградски престо може у свом врло натегнутом и широко схваћеном тумачењу халкидонских канона да успостави некакву своју врховну надлежност над поменутим областима Тракије, Понта, Азије и њима припадајућих варварских земаља, тј. над данашњим православним државама које у већој или мањој мери обухватају тај простор (Бугарска, Румунија, Молдавија, Украјина, јужна Русија, Грузија), па чак и земљама тзв. Новог света, не постоји ниједан канон који му даје надлежност над средњим и западним Балканом (римским Илириком). Поједностављено речено, све што се простире западно од Софије, а што је подручје некадашње Пећке патријаршије (данашње СПЦ) није у канонској надлежности Цариграда. Строго гледано, СПЦ се простире на канонском подручју Римске Цркве, с којим смо, нажалост већ тисућу година у расколу. Али то што смо у расколу са Римом, а у заједници са Цариградом, не даје Цариграду никакву канонску власт над простором наше Цркве. Таквог канона нема. Ако украјински расколници могу своје захтеве да заснивају на широко схваћеном тумачењу одлука Халкидонског сабора, македонски расколници то не могу. Могу једино да се обрате Риму, ако већ не желе Београду. Цариград ту нема никакве просторне ингеренције.
    • Од Логос,
      Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа нишког г. Арсенија, Нишка црквена певачка дружина „Бранко“ је боравила у периоду од 18. до 21. октобра 2019. године у Минску.     Разлог посете нишког хора белоруској престоници било је учешће на фестивалу духовне хорске музике „Државни глас“, које се одржава у манастиру Свете Јелисавете, у организацији обитељи манастира. Позив за учешће на фестивалу стигао је од уметничког директора фестивала монахиње Јулијаније (Денисове), надалеко познатог диригента и композитора духовне музике.   Програм сачињен од наступа пет хорова из Русије, Белорусије и Србије, затворио је хор „Бранко“, као једини представник српске културе на фестивалу. Хор се представио композицијама српских аутора духовне музике деветнаестог века, попут Корнелија Станковића и Стевана Стојановића Мокрањца, док су се на програму нашла и дела византијске и светогорске музичке традиције, као и дела руске хорске литературе. Са посебним одушевљењем и аплаузом публика је поздравила извођење Херувимске песме младог нишког композитора Андреја Цинцаревића, члана  Нишке црквене певачке дружине „Бранко“.   На крају концерта, публици и певачима обратила се мати Јулијанија, која је истакла своје одушевљење духовним и уметничким богатством српске музичке баштине и захвалила се нишком хору и диригенту гђи Сари Цинцаревић на уложеном труду при упознавању белоруске публике са делима српских композитора.   У недељу 18. по Духовима, 20. октобра 2019. године, у централном манастирском храму посвећеном икони Мајке Божије „Державнаја“ свету Литургију је служило свештенство Митрополије минске (Белоруска Православна Црква Руске Патријаршије)  и протојереји-ставрофори Милутин Тимотијевић и Бранислав Цинцаревић из Епархије нишке. На Литургији појао је хор „Бранко“. По завршетку  Литургије, монаштву и присутном верном  народу обратио се протојереј Андреј Лемешонок, духовник и један од оснивача манастира, подсетивши у својој беседи на лепоту православне вере. Такође, поздравио је свештенство и хор из Србије и заблагодарио на братској љубави. Протојереј Андреј Лемешонок  харизматична је личност која у манастиру Свете Јелисавете окупља велики број верника, старајући се о духовном животу монаштва и мирјана. Један је од најпознатијих и најактивнијих духовника у Белорусији и аутор  бројних духовних књига и беседа. Протојереј-ставрофор Милутин Тимотијевић захвалио се домаћинима на указаном гостопримству и хришћанској љубави.   Певачи нишког хора, вођени гостопримством двеју монахиња српског порекла које живе у манастиру Свете Јелисавете, монахиње Ефросиније и монахиње Нине, имали су прилику да обиђу целокупан манастирски комплекс и манастирско подворје, да се упознају са начином монашког живљења у овој обитељи, као и да се прошетају централним улицама и трговима Минска. Манастир Свете Јелисавете Фјодоровне женски је општежитељни манастир, основан 1996. године. Данас броји преко 130 сестара, девет храмова, два подворја, двадесетак манастирских радионица и продавница, девет хорова. Преко две хиљаде људи свакодневно ради на манастирским поседима. Мисија Свето-јелисаветског манастира распрострањена је, како по Белорусији, тако и по читавом свету.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Логос,
      Благословом Његовог Високопреосвештенства, Архиепископа Цетињског, Митрополита Црногорско-приморског г. Амфилохија, и ове године одржавају се суботом духовне вечери у Горњем Манастиру Острогу. У суботу 21. сепембра предавање је одржао ђакон Павле Љешковић на тему "Црквена поезија Светог Василија Острошког".        Извор: Манастир Острог
    • Од Логос,
      Дана, 1/14. септембра, наша света Црква молитвено празнује почетак  Црквене нове године – Начало индикта. У 6. веку, за време владавине цара Јустинијана Првог (527–565), увeдено је рачунање времена по индиктима или индиктионима.      Реч индикт потиче од латинске речи indictio, а овим појмом називан је посебан указ или одредба којом су у Римској Империји одређиване пореске обавезе становништва за петнаестогодишњи период. Почев од епохе владавине римског императора Адријана (117–138), сваке петнаесте године, након извршене процене имовине, посебним указом прописиване су пореске обавезе које је сваки становник имао према Римској држави. Прикупљена средства од пореза била су предвиђена за издржавање римских војника чија је служба трајала петнаест година. Појам индикт, с временом је почео да се употребљава и као јединица у мерењу и израчунавању времена различитих историјских догађаја или пак у датирању појединих докумената. Поврх свега, почев од 312. године, овим појмом се означава и почетак Нове године, који је од тада обележаван 23. септембра, тојест на дан јесење равнодневице, када је прослављан и дан рођења римског императора Октавијана Августа. Од 462. године, почетак Нове године обележаван је првог септембра, тако се да од тада почетак године подудара са почетком месеца.   Као црквени празник, почетак индикта помиње се још у Василијевом минологију из 10. века, где је забележено да је Господ Исус Христос нама хришћанима даровао овај свети празник који, и ревносно прослављајући, Њему благодаримо. Наведено сведочанство указује на древност прослављања празника Начала индикта. Поједини литургичари претпостављају да је обичај прослављања поменутог празника установљен још у 4. или 5. веку. Ипак, најстарија релевантна сведочанства о богослужбеном прослављању Начала индикта срећу се тек у 8. веку, у списима светог Теодора Студита.   Служба празника Начала индикта приближава нам суштински смисао и значај молитвеног празновања почетка Црквене нове године. У богослужбеним песмама овог празника узносе се усрдна мољења Богу да благослови венац новог лета благости Његове. Празнујући почетак Црквене нове године, на светим богослужењима молимо од Господа Који је створио дане и ноћи, време и године (кондак празника) да освети и благослови нови годишњи круг, да дарује плодност земље и благорастворење ваздуха, али и да благослови и сачува све нас. Служба овог празника прожета је и благодарењем Господу за сва добра која нам је пружио. У јеванђелском зачалу празника слушамо о Христовом одласку у назаретску синагогу, где је прочитао следеће речи из Књиге пророка Исаије: Дух Господњи је на Мени, зато Ме помаза да благовестим сиромасима; посла Ме да исцелим скрушене у срцу; да проповедам заробљенима да ће бити пуштени, и слепима да ће прогледати; да ослободим потлачене и да проповедам пријатну годину Господњу (Лк 4, 18-19).   Црквена нова година уједно означава и почетак годишњег богослужбеног круга, а њега чине празници које прослављамо у току године. Први у низу тих празника јесте Рођење Пресвете Богородице – Мала Госпојина.     Извор: Инфо служба Епархије бачке
    • Од Логос,
      Створитељу све твари, који си времена и лета оставио у Својој власти, благослови годишњи круг благошћу Твојом Господе, сачувај у миру и град Твој, молитвама пресвете Богородице, и спаси нас.   Радио Светигора: Црквена нова година   Беседа Епископа крушевачког Давида на почетку Црквене нове године (начало индикта)   Житије праведног Исуса навина   Преподобни Симеон столпник         ГОСПОДЕ БЛАГОСЛОВИ НОВО ЛЕТО ДОБРОТЕ ТВОЈЕ!   Први Васељенски Сабор определио је да година црквена почиње првог септембра. Месец септембар је био код Јевреја почетак нове грађанске године (2 Мојс. 23,16), месец збирања плодова и приношења жртви благодарности Богу У време овога празновања Господ Исус је ушао у синагогу у Назарету, отворио књигу пророка Исаије и прочитао речи: "Дух је Господњи на мени; за то ме помаза да јавим еванђеље сиромасима; посла ме да исцелим скрушене срцем; да проповедам заробљенима отпуштење и слепима прозрење; да ошустим потлачене; да огласим годину милости Господње" (Лк. 4, 18-19; Ис. 61, 1-2). Још је овај месец септембар знаменит у историји хришћанства што у њему цар Константин Велики одржа победу над Максенцијем, непријатељем вере Христове, а тој победи следоваше слобода хришћанске вероисповести у целој римској царевини. Дуго времена је и грађанска година у хришћанском свету рачуната као и црквена од првог септембра; па се је она пренела на први јануар најпре у западној Европи, а потом и у Русији у време Петра Великог, и у остале православне земље.     Извор: Ризница литургијског богословља и живота
×
×
  • Креирај ново...