Jump to content
  1. JESSY

    JESSY

  2. Милан Ракић

    Милан Ракић

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Уређивачки одбор „Православног мисионараˮ, званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе, благословом главног и одговорног уредника презвитера др Оливера Суботића, покренуо је нову рубрику коју је изнедрило вишегодишње представљање нашег званичног мисионарског гласила у медијима.
      Повезан садржај:
      Катихета Бранислав Илић у Јутарњем програму Радио-Беседе: О новој рубрици у часопису „Православни мисионар”
      Катихета Бранислав Илић за Радио "Слово љубве": Новости из "Православног мисионара" - рубрика посвећена читаоцима
      Катихета Бранислав Илић на Радију "Глас": Слањем кратких порука и утисака постаните сарадник нашег часописа

       
      У оквиру рубрике Читаоци о часопису, која ће заузети своје место међу 68. страна Православног мисионара, намењена је кратким порукама и утисцима читалачке публике. Позивамо све читаоце да нам доставе кратке поруке и утиске и на тај начин постану наши сарадници у овом мисионарском делу.
      Као вид приљежније сарадње нашег часописа са свим медијским делатницима Српске Православне Цркве, слушаоци црквених радио-станица и сви наши читаоци, моћи ће своје кратке поруке да доставе подручним им црквеним радио станицама, или на имејл адресу: pravoslavnimisionar.press@gmail.com
       
      Катихета Бранислав Илић,
      члан уређивачког одбора „Православног мисионараˮ
      задужен за односе са медијима
        Извор: Православни мисионар
    • Од Ćiriličar,
      Корона вирус и ЕУ: Дигитални сертификати о вакцинисању као могући услов за путовања
      26 фебруар 2021 Аутор фотографије, Getty Images
      Немачка канцеларка Ангела Меркел изјавила је да ће највероватније пре лета бити доступне дигиталне потврде о вакцинацији, које ће људима омогућити да несметано путују по Европи, без обзира на пандемију корона вируса.
      „Већина земаља чланица је сагласна да ће нам убудуће бити потребна дигитална потврда о вакцинацији", рекла је Меркел на конференцији за новинаре после онлајн самита лидера Европске уније.
      Она је оценила да ће Европској комисији бити потребно око три месеца да обезбеди техничке могућности за издавање таквих докумената.
      Поједине земље у свету, попут Израела, већ су увеле такозване „вакцина пасоше", а ту идеју снажно подржавају Грчка , Кипар и Аустрија, пре свега ради оживљавања порснуле европске туристичке индустрије.
      Идеја таквог документа, који би вероватно био потврда, била би да се онима који су вакцинисани дозволи слободно путовање унутар Европске уније.
      Да ли вам антитела против короне могу омогућити да путујете Колико ПЦР тест кошта у Србији, а колико у другим земљама Како корона вирус преживљавају туристички радници у Србији Предлог је изнет током виртуелног састанка лидера ЕУ.
      Али поједине земље европског блока противе се овој идеји, оцењујући да још нема довољно података о томе колико штити вакцина.
      Постоји и забринутост да би дигитални сертификати или вакцина пасоши могли да буду неправедни и дискриминаторски, јер би мањина која је до сада вакцинисана могла да путује несметано, а други, попут младих људи који тренутно нису приоритет за имунизацију, у томе били ограничени.
      Даља компликација је брзо ширење заразнијих варијанти корона вируса - енглеског, јужноафричког и бразилског соја - и могућност будућих мутација.
      Погледајте видео: Корона вирус: Како ће функционисати пасоши за вакцине
      Потпис испод видеа, pasosi
      Дакле, вероватније је да ће људима бити потребна додатна вакцина да би били заштићени.
      Грчка - као и Израел - већ има дигиталне сертификате о вакцинацији, а други попут Данске и Шведске најављују да ураде нешто слично.
      Потпредседник грчке владе Акис Скерцос рекао је за ББЦ да заједнички дигитални сертификат „уопште није дискриминаторан".
      Тврди и да би и невакцинисани туристи могли да посете Грчку овог лета, али би поступак за њих био спорији - морали би да буду тестирани и морали би да се самоизолују по доласку.
      Грчка и Кипар договорили су се да овог лета приме израелске туристе негативне на Ковид-19 - оне који имају „зелени" дигитални сертификат.
      Грчки министар туризма Харис Теокарис рекао је да би сличан договор могао бити постигнут са Великом Британијом.
      Међутим, Влада Велике Британије још није одобрила ниједан сертификат о вакцинацији.
      Грчки туризам претрпео је огромну штету прошле године због пандемије.
      Приходи су пали са 18, колико су износили 2019. године, на само четири милијарде евра прошле године, преноси новинска агенција Ројтерс.
      Туризам чини око петине грчке привреде, а у том сектору ради сваки пети запослени.
      Министарка: Из Србије у Грчку са вакцином, ПЦР или антигенским тестом Кина предлаже QR кодовe за праћење здрављa путника на светском нивоу Аустријски канцелар Себастијан Курц такође заговара израелски модел сертификата.
      „Преко мобилног телефона могли бисте да докажете да сте тестирани, вакцинисали или сте се опоравили [од Ковида].
      „Наш циљ: избећи дуготрајно закључавање и коначно омогућити слободу поновног путовања у ЕУ и слободу да уживају у догађајима и у националним јелима разних земаља", написао је Курц на витеру.
      Немачка канцеларка Ангела Меркел рекла је да ће бити потребно три месеца да се успостави систем који би се користио на границама, али да се већина земаља сагласила да би у будућности могао бити потребан „дигитални сертификат о вакцинацији".
      Исто је навела и председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен.
      „Систем ће подржавати неутралне информације о вакцинацији, о негативном ПЦР тесту или имунитету.
      „Потребна нам је брза примена ако желимо да ови сертификати буду функционални пре лета", рекла је она.
      Током виртуелног састанка у четвртак, лидери ЕУ такође су разговарали о начину убрзавања добијања вакцина што је до сада наишло на широке критике.
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Пред читаоцима је нови јануарско-фебруарски 377. број „Православног мисионараˮ, званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе. Тема овог првог броја у 2021. години је „Сећајте се својих старешинаˮ. Информације о новом броју и звучни записи представљања у медијима доступни су на нашој званичној интернет страници: http://misionar.spc.rs/misionar.php?ARHIVA=377.
       
      Катихета Бранислав Илић гост Телевизије Храм - тема: "Православни мисионар и мисија Цркве"
      Катихета Бранислав Илић на Радију "Источник" о новом броју "Православног мисиоанра"
      Катихета Бранислав Илић гост Радија "Глас": Православни мисионар је благословено штиво
      Катихета Бранислав Илић представио нови број "Православног мисионара" на Радију "Слово љубве"
      Катихета Бранислав Илић на Радио "Беседи": Радујемо се сваком новом броју "Православног мисионара"
      Катихета Бранислав Илић на Радију Светигори: Митрополит Амфилохије је био истински мисионар

       
      Садржај почиње уредничким уводником презвитера др Оливера Суботића, под насловом Сећање и угледање на српске духовне старешине наших дана. Уредник читаоце уводи у тему броја наглашавајући да је поука Aпостола Павла о сећању на старешине сада најпотребнија јер смо суочени са упокојењем великих јерараха и духовних вођа нашег народа: патријарха Иринеја, митрополита Амфилохија и епископа Милутина.
      У закључном делу свог уводника уредник наводи: -Српски низ старешна достојних сећања бисмо могли низати дуго и задуго, а ове које смо навели су сасвим довољни да нас подстакну да се преиспитамо пред питањем: колико наше делање на њиви Господњој личи у ревности на њихово? 
      Радо читану рубрику Материк краси текст под насловом Станиште Бога у утроби Богородице, чији превод са јелинског језика нам доноси Михаела Панковић. Да је наша прича и промишљање о оној која је часнија од Херувима и неупоредиво славнија од Серафима, увек недовољна и никада до краја испричана, доказује нам овај текст који сваког читаоца подстиче на дубље размишљање о великој тајни Пресвете Богородице и њеној спремности да безусловно васцело своје биће преда Христу Богу.
      Благословите! Нек је благословено наслов је текста који је објављен у рубрици Реч пастира. Аутор из пастирског искуства поучава о правилном поимању благослова и осталих сегмената који су неодвојиви део хришћанског етоса. -На Светој Гори и у многим нашим светињама, ове речи су свакодневни вид комуникације. Кад те неко позове по имену, одговараш му: Благослови! Дакле, речи мог брата, сестре, пријатеља, шефа, за мене су благослов. Чувши молбу, наређење, заповест, упутство, одговарам речима – нек је благословено. На савременом српскoм то би звучало, изволите, и потом у реду, речи су аутора овог текста.
      Читаоци у овом броју могу да прочитају четврти део текста митрополита сурошког Антонија (Блума) под насловом: Браћо моја свештеници, чувајте се.
      У наставку наш сарадник Раде Булајић пише о Светом Фотију Цариградском и осуди филиоквистичког учења. На крају свог текста подсећа на важну истину која крунише његово казивање на наведену тему: -Православно богословље учи да је Отац јединствен извор и узрок божанства; одатле происходи јединство суштине у Богу, јединство које не нарушава ипостасну различност. Син се рађа од Оца, а Дух исходи. Вечно исхођење Духа паралелно је са вечним рађањем Сина од Бога Оца. У том смислу, филиокве анулира монархију Оца у Божанству, уводећи два онтолошка начела у Свету Тројицу – Оца и Сина – што доводи до конфузије у односима међу ипостасима. Због свега изнетог, за православне хришћане филиокве није прихватљиво учење.
      Рубрику Савремена мисија Цркве употпуњује разговор са Томасом Халбертом, духовним чедом игумана Германа Платинског. Интервју припремила: Ксениja Ермишина Источник: https://pravoslavie.ru/123354.html 26. августа 2019. г. Превод: Душка Здравковић, Православна породица, новембар 2020.
      О дуду као библијском воћу пише Милена Стефановић. -Међу воћкама поменутим у Библији појављује се и дуд, кога ботаничари сматрају црним (лат. Morus nigra). У преводу Ђуре Даничића у Старом Завету налазимо га само на два места (2 Сам 5, 23–24), док се према другим преводима наводи на седам, од којих је пет Даничић превео као врбе. Мада, може се рећи да преводи библијских биљака нису увек поуздани, истиче Милена Стефановић у свом тексту који је објављен у рубрици Библијски хербаријум.
      Од овог броја Православног мисионара редакција покреће рубрику Православље и медицина. Тим поводом, наш уредник презвитер др Оливер Суботић разговарао је са нашим новим сарадником, лекаром, писцем и песником Маријом Лазаревић. Себични ген као нехотична метафизика, наслов је текста који је настао из пера др Александра Милојкова, а објављен у рубрици У дијалогу са атеизмом, коју аутор води дуги низ година.
      Ђакон Владимир Пекић, ђакон Световаведенске обитељи у Београду и дугогодишњи сарадник нашег часописа, својим ауторским текстом отвара тематски део овог броја. У тексту под насловом Старешине као служитељи, ђакон Владимир најпре објашњава значење речи старешина, а потом о наведеној речи промишља кроз старозаветна и новозаветна сведочанства. Садржај овог изузетног текста могао би да се сагледа у поуци коју аутор упућује читаоцима: -Истинска слава човека почива у спремности да се одрекне себе, јер љубав Христова човека отвара за то да загрли цео свет и тако себе учини обитавалиштем Божјим.
      О лику и делу блаженопочившег архиепископа цетињског митрополита црногорско-приморског Амфилохија, пише протопрезвитер Слободан Лукић, свештенослужитељ из Митрополије црногорско-приморске. -Неуморно вишедеценијско прегалаштво на њиви Господњој, дубока вјера и жртвена љубав према Богу и роду учиниле су Митрополита Амфилохија Радовића достојним насљедником великих претходника на трону цетињских митрополита. Умноживши дивне од Бога дароване му таланте, он је као вјерни слуга Божији и добри пастир свога словесног стада ушао у радост Господара свога баш у навечерје празника Чудотворца и Миротворца Цетињског. Тек ће са одређеног временског одстојања бити могуће јасније сагледати и врједновати његово архипастирско дјело којим је оставио неизбрисив траг у животу наше помјесне Цркве, истиче аутор у свом тексту под насловом Митрополит Амфилохије – дивни свједок Васкрсења.
      Патријархове сузе у Техничкој школи „Прота Стеван Димитријевић“ у Алексинцу, наслов је текста Зорице Пелеш, која се присетила на незаборавне сусрете са блаженопочившим патријархом Иринејем.
      Претходног, 2020. лета Господњег, у вечни загрљај Господу своме коме су целога живота верно служили прешли су наш блаженопочивши првојерарх и два отачаствена архијереја. Господ је призвао у вечност Патријарха српског Иринеја, Митрополита црногорско- приморског Амфилохија, као и Епископа ваљевског Милутина. Нашег блаженопочившег првојерарха и архијереје Амфилохија и Милутина обједињавала је непоколебива вера у Бога и Васкрсење, али и спремност на непрестано сараспињање, састрадавање и безусловно предавање васколиког бића Богу. Ова три духовна светила нашег времена својим смиреним животом посведочили су да је једина истинска вера она која се потврђује делима, речи су из текста под насловом: Сећање на три великана наших дана, аутора катихете Бранислава Илића.
      Након тематског дела, нашим читаоцима доносимо текст јереја Валерија Духањина под насловом: Колико би ти хтео да живиш? Са руског језика превео је наш сарадник Небојша Ћосовић. Наш сарадник Јован Хонда приредио је разговор (и превод истог) са оцем Арсенијем чуваром честице Светог хитона Господњег. Читаоцима Православног мисионара предочен је избор из разговора вођеног у свештеној обитељи манастира у Раковица, јула 2020. године.
      -За покајање, преображење, и нови почетак у Христу никад није касно, поручује нам млада и даровита мајка хришћанка, наша сестра Јелена Антић, иконописац и рестауратор, са којом је разговарао катихета Бранислав Илић. -Хришћанска породица у сваком времену је тежила да буде једнодушна у љубави и молитви. То и ми данас морамо да чинимо. Свети Старац Порфирије Кавсокаливит каже да је „светост родитеља најбоље васпитање у Господу“. Родитељи стога треба да се труде да буду носиоци свих врлина, дајући себе максимално у безусловној љубави према својој деци. Деца ће на првом месту учити у својој кући гледајући своје родитеље како се непрестано труде око сопственог исправљања кроз покајање и исповест, те највеће дарове човеку који од најгорих грешника праве свеце, поручује Јелена Антић у овом надахнутом и надасве поучном разговору.
      У рубрици Хришћански живот објављен је текст Миленка Бодина под насловом Две деценије на светосавском путу. Јереј др Живко Илић за рубрику Богословски дијалог, пише о дијалогу православних хришћана са припадницима ислама, а наслов текста је Хришћанство и ислам – немогућност дијалога или немоћ за дијалог хришћана и муслиманâ. Рубрику Хришћанска етика,  употпуњује текст нашег сарадника др Ђорђа Вуковића, под насловом: Сећања Љубе Ненадовића на велике архијереје. Овај јануарско-фебруарски 377. број Православног мисионара закључен је текстом под насловом Архијереј који је објављен у рубрици Хришћанска књижевност.
      Посетите званичну интернет страницу званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе, на адреси: http://misionar.spc.rs, и упознајте се са начином претплате и осталим детаљима о „Православном мисионаруˮ.
       
      Катихета Бранислав Илић,
      члан уређивачког одбора „Православног мисионараˮ задужен за односе са медијима
    • Од Поуке.орг - инфо,
      “Отвори ми врата покајања Животодавче, јер се дух мој рано подиже у светом храму Твом, носећи тјелесни храм само погањан, но као Милостив очисти ме твојом милосрдном милошћу.” Овим ријечима богослужење Цркве нас подсећа на почетак молитвено-поучне припреме за Свету и Велику Четрдесетницу, односно, Велики (Васкршњи) пост. Управо о овој важној теми разговарали смо са катихетом Браниславим Илићем.   Звучни запис разговора     Извор: Радио Светигора
    • Од Дејан,
      Манастир Нимник, епархија Браничевска , не поседује отворене налоге на друштвеним мрежама, сходно томе није активан на интернету.
      Групе и странице које се налазе на друштвеној мрежи Фејсбук су направљене без знања и благослова игумана манастира Нимник.
      Братство манастира не стоји иза тих страница и  група на друштвеној мрежи и нема никаквих додирних тачака са самим објавама и писањем на њима!
      Јеромонах Порфирије, сабрат манастира Нимник
×
×
  • Креирај ново...