Jump to content

Zakon koji će ograničiti Internet: od otvorene platforme za dijeljenje i inovacije, do alata za automatizirani nadzor korisnika

Оцени ову тему


Препоручена порука

Цитат

ThinkstockPhotos-501821118-696x464.jpg

Odbor za zakonodavstvo usvojio je Zakon o autorskim pravima, ali on neće postati službeni propis sve dok ga ne usvoji Europski parlament. Trenutno se ne zna kad će se točno to dogoditi, ali pretpostavlja se kako bi se o Zakonu moglo glasovati između prosinca ove i kraja prve polovice sljedeće godine.

Protivnici direktive upozoravaju kako će Zakon uništiti internet kakvog poznajemo i dati “velikim korporacijama kontrolu nad time što vidimo povezani na mreži”.

Ovakav zakon mogao bi uništiti Internet kakav poznajemo danas!

Odbor za zakonodavstvo EU parlament je izglasovao Zakon o autorskim pravima kojim žele zaštititi intelektualno vlasništvo ljudi koji postavljaju svoj sadržaj na internet.

Prvi od njih je članak 11., takozvani “porez na poveznice”, kojim bi se platforme poput Facebooka i Googlea prisililo da otkupe sadržaj prije nego što ga objave. Taj se članak, dakle,  bavi “pomoćnim autorskim pravima” i tzv. “porezom na poveznice (linkove)”, što znači da bilo koja stranica koja objavljuje isječke novinarskog sadržaja na mreži mora prvo dobiti licenciju od izdavača, sve do 20 godina nakon objave izvornog sadržaja.

Za ovaj članak glasovalo je 13 članova, a protiv je bilo 12.

Drugi sporni članak je onaj 13. koji na internetske stranice u potpunosti prebacuje odgovornost za kršenje autorskih prava.  Njime se zahtjeva da sve web stranice provjere objave i koliko se pridržavaju Zakona o autorskim pravima, te da shodno tome, uklone one koji su u suprotnosti sa zakonom, piše The Independent.  Može to obuhvatiti i memove, koji najčešće koriste fotografije preuzete iz filmova ili televizijskih emisija. Tako bi njihova upotreba mogla imati i pogrješke, kažu aktivisti, prisjećajući se nedavnih primjera u kojima su automatizirani sustavi na YouTubeu ‘skinuli’ niz potpuno nevinih postova.

Za ovaj članak glasovalo je 15 članova, a protiv je bilo 10.

Protivnici direktive upozoravaju kako će Zakon uništiti internet kakvog poznajemo i dati “velikim korporacijama kontrolu nad time što vidimo povezani na mreži”.

Manje stranice možda neće biti u mogućnosti održati tako kompliciranu infrastrukturu koja im je potrebna kako bi pregledali sve postove, pa tako neće moći nastaviti funkcionirati. Neke kompanije i stranice već su prestale s radom nakon nove europske GDPR regulative.

Automatski filtar sadržaja tako bi mogao svojim zabranama narušiti uobičajeni i tradicionalni način komunikacije internetom. Provjeravat će se kršenje autorskih prava na svim stranicama na kojima korisnici podižu fotografije. Osim fotografija pravila će vrijediti i za glazbu, pa će se zasigurno tako i izmijeniti način funkcioniranja kanala poput YouTubea.  Zasada nije poznato koje će biti sankcije i na koji način će se uklanjati takav sadržaj ili sprječavati takvi postupci.

Kritičari ovih promjena mnogi su internet stručnjaci, od kojih je većina već ranije bila uključena u kreiranje tehnologija i usluga na internetu. Više od 70 takvih stručnjaka potpisalo je otvoreno pismo, a između njih i izumitelj weba Tim Berners-Lee, suosnivač Wikipedije Jimmy Wales i pionir interneta Vint Cerf.  “Zahtijevanjem automatskog filtriranja sadržaja kojeg objavljuju korisnici internetskih platformi, članak 13 poduzeo je korak naprijed, bez presedana, na putu transformacije interneta od otvorene platforme za dijeljenje i inovaciju, do alata za automatizirani nadzor i kontrolu svojih korisnika“, stoji u pismu.

Unatoč tome što je Odbor za zakonodavstvo odobrio Zakon o autorskim pravima, on neće postati službeni propis sve dok ga ne usvoji Europski parlament. Trenutno se ne zna kad će se točno to dogoditi, ali pretpostavlja se kako bi se o Zakonu glasati između prosinca ove i kraja prve polovice sljedeće godine.

Izvor: narod.hr/express.hr

https://narod.hr/eu/eu-napravila-prvi-korak-prosao-zakon-koji-ce-ograniciti-internet-kakav-znamo

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од JESSY,
      BEOGRAD i Banjaluka postigli su dogovor o još jednom važnom koraku ka zaštiti srpskog nacionalnog identiteta i jačanju zajedništva: skupštine Srbije i Republike Srpske trebalo bi 15. septembra, na Dan nacionalnog jedinstva, slobode i zastave, da usvoje usaglašeni Zakon o zaštiti srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličkog pisma.
       

      Glavne odredbe ovog zakona, čiji je nacrt predsednik Srbije Aleksandar Vučić juče u Beogradu uručio srpskom članu Predsedništva BiH Miloradu Dodiku, imaju za ključni cilj da se neguje, očuva i promoviše ćiriličko pismo kao uporište našeg nacionalnog identiteta. Posebni akcenat stavljen je na pospešivanje njene šire upotrebe u javnom životu, s obzirom na istorijski, kulturni i identitetski značaj.
      Prema nacrtu zakona u koji su "Novosti" imale uvid, svi državni i lokalni organi u Srbiji i Republici Srpskoj, javna preduzeća, škole i fakulteti, kao i privredna društva sa većinski javnim kapitalom i udruženja koja deluju na nacionalnom i međunarodnom nivou ubuduće će u svom radu biti obavezni da upotrebljavaju srpski jezik i ćiriličko pismo.
      Na to će biti obavezne i javne medijske ustanove RTS i RTV. Obavezna upotreba srpskog jezika i ćirilice, kao matičnog pisma, po nacrtu zakona, obuhvata i pravni promet i uključuje i ispisivanje naziva, sedišta, delatnosti, naziva robe i usluga, uputstava za upotrebu, informacija o svojstvima robe i usluga, garancijskih uslova, ponuda, faktura, računa i potvrda. Takođe, kulturne i druge manifestacije koje se finansiraju ili sufinasiraju iz javnih sredstava moraće da imaju logo ispisan na ćirilici.
      Osim što proširuje krug organa i institucija koji će biti u obavezi da koriste ćirilicu - i to na sve one koji posluju ili obavljaju delatnost sa većinskim učešćem javnog kapitala - nacrt zakona predviđa i paket stimulativnih mera za privatni sektor. To se pre svega odnosi na privredne subjekte i sredstva javnog informisanja u privatnom vlasništvu, za koje se posebnim propisima mogu ustanoviti poreske i druge administrativne olakšice koji u obavljanju svoje delatnosti odluče da koriste ćiriličko pismo, što uključuje i korišćenje ćiriličkog pisma u elektronskim medijima i prilikom izdavanja štampanih javnih glasila.
      Vučić je nakon sastanka sa Dodikom naveo da su se saglasili da je saradnja između Srbije i RS izuzetna na svim nivoima i da srpski narod ne sme i ne može sebi da dozvoli bilo kakve sukobe i povratak u prošla vremena.
      - Naše zajedništvo i jedinstveno delovanje na polju ekonomije, kulture, obrazovanja, istorijskog sećanja nijednog trenutka ne sme biti dovedeno u pitanje - poručio je Vučić, i naglasio da je sa Dodikom vodio "suštinske razgovore o budućnosti celog regiona", a da su posebno razmatrali inicijativu "Otvoreni Balkan", ali i konkretne projekte, poput izgradnje dela auto-puta od Kuzmina do Bijeljine.
       
    • Од JESSY,
      U moru negativnih tvitova, nekad je moguće pronaći i neki koji greje dušu, kao što je to priča ovog Beograđanina koji je podelio fotografiju
                    
       
      - Volela me je pune 4 godine u srednjoj školi,a da ja, nadobudni glupan, to nisam primećivao. Životi su nam se razdvojili, prošlo je gotovo 30 godina, bez ikakvog kontakta...
      A onda, pre par meseci, slučajni ponovni susret... Da, sada je moja lepša celina.
      Život...Nepredvidiv...Lep...
      Njegova priča, sudeći po reakcijama, nije usamljena:
       
      U gimnaziji sedeli u istoj klupi, malo se ljubakali, malo zabavljali, onda se on naljutio sto sam raskinula(?!), pa nije pričao sa mnom do mature. Posle se frendovali na FB i evo hrče pored mene već 12 godina - podelila je svoju priču jedna Tviterašica.
      Da se ljubavi iz srednje škole često opet nađu svedoči i ovaj Tviteraš:

      A postoji još jedna domaća priča:

       
      Proslave mature su uglavnom "krivci" za ponovno buđenje starih ljubavi.
        Iako deluju kao filmske priče, sudeći po ovim odgovorima na Tviteru, nije retkost da se ljubavi iz srednje škole posle mnogo godina sretnu i obnove ljubav. Imate li vi sličan primer?   https://zena.blic.rs/porodica/volela-me-je-pune-4-godine-u-srednjoj-skolia-ja-nadobudni-glupan-to-nisam-primecivao/08hxzht
    • Од Иван Ц.,
      Napadi na radnike "Gradske čistoće" koji zaprašuju komarce traju već dve nedelje. Gotovo svaki put kada izađu na teren, radnike ovog preduzeća napadaju, ulaze im u automobile, traže ima radne naloge, gađaju ih kamenjem, tuku, prete bacaju im se ispred vozila. Poslednji napad dogodio se u utorak kod stadiona u Vinči.
      Nekoliko ljudi napalo je sinoć u Vinči ekipu "Gradske čistoće" koja prska komarce - ušli su im u vozila, tražili im radne naloge, pokušali da ih spreče, čak i pretili.
      "Sprečiću te milom ili silom... Ja sam uzeo sam pištolj, pucao sam iz svog dvorišta... Čime ti nas prskaš? Ja hoću komarce... Živ izaći nećeš..." čuje se u snimku. 
       
      Bezuspešno su radnici pokušavali da im objasne da su preparati sigurni, odobreni od relevantnih zdravstvenih ustanova i da oni samo rade svoj posao.
      Inače, sinoć su se na terenu nalazile 33 ekipe i to 9 topova sa toplim zamagljivačima, 16 geba sa tamnim zamagljivačima, 2 ekipe na poslovima uništavanja larvi i 6 ekipa koje rade sa čamaca.
       

    • Од Драгана Милошевић,
      U Berlinu je u četvrtak svečano položen kamen temeljac za ekumenski objekat pod nazivom „House of One“ koji će pod istim krovom smestiti crkvu, džamiju i sinagogu.
      „House of One u sebi sadrži zahtevni teološki zadatak: bez rezervi primiti drugačije duhovne perspektive. To je mesto otvorenosti i tolerancije“, rekao je predsednik Bundestaga Volfgang Šojble prilikom polaganja kamena temeljca u istorijskom centru Berlina.
      Šojble je istakao potrebu dijaloga među religijama a to se, kako je rekao, pokazalo i kroz antisemitske ispade tokom antiizraelskih protesta poslednjih nedelja.
      „Mi tome nažalost svedočimo i u Nemačkoj. Najnoviji antisemitski ispad kao posledica eskalacija nasilja na Bliskom istoku, zloupotrebljavaju veru u političke svrhe“, zaključio je Šojble.
      Projekat House of One nastao je na inicijativu predstavnika triju vera, hrišćanske, jevrejske i muslimanske.
      Jedan od inicijatora, protestantski sveštenik Gregor Hohberg ističe važnost simbolike gradnje ove jedinstvene ustanove upravo na ovom istorijski značajnom mestu u centru Berlina gde je stajala crkva Sv. Petra, sagrađena u 13. veku i koja je nakon teških oštećenja tokom borbi za Berlin u Drugom svetskom ratu srušena tokom DDR-a.
      „Na najstarijoj lokaciji Berlina, tamo gde je stajala njegova prva crkva, želimo zajednički da pogledamo ka budućnosti. Na temelju stare crkve gradimo jednu potpuno novu zgradu – The House of One. To će biti kuća molitve i učenja u kojoj žive tri vere: sinagoga, crkva i džamija, sve pod istim krovom“, rekao je Hohberg.
       
      izvor
    • Од Violetta Valery,
      Znam da Bog prima pokajnika sve do poslednjeg otkucaja srca i da je hrišćaninu do poslednjeg trenutka moguće da izbegne onaj najveći promašaj, ali šta sa onim manjim promašajima?
      Nije li tragedija dočekati godine i osvrnuti se sa setom na prošlost, videti svoje propuštene prilike i darove protraćene na ono što ne ispunjava? Vreme se ne može vratiti i probati ponovo.
      Taj strah od promašenog života i loših izbora kod mene mnogostruko prevazilazi strah od smrti, pa čak i ljubav prema životu.
      Osećam da je moguće da ostvarim sve što sam naumila, a da i dalje sve bude ništavno.
      Kako vi prevazilazite ovaj strah i znate da su vam izbori i stremljenja dobri?
×
×
  • Креирај ново...