Jump to content
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Sign in to follow this  
Драгана Милошевић

Једна недјеља у Богородичином храму у Ливну

Recommended Posts

Са првим зрацима сунца, са ливањског смарагдно плавог неба, освану још једна света недјеља. Вријеме је да се служи Богу. Парох лијевањски, узевши из дома вино, воду, просфору и све што је неопходно да би се служила Света Литургија, одјева своју мантију и лаганим корацима креће ка прелијепом храму Успења Пресвете Богородице, који наши преци изградише још за турског земана. Храм на узвишици, видан из цијелог Ливна, крст са његовог звоника се види из цијелог града.

14.jpg?w=309&h=413      23.jpg?w=308&h=413

 

Идући ка храму, свештеник у себи размишља: ”Мили Боже, хоће ли ко од стараца моћи данас доћи? Дан је лијеп, али је синоћ било невријеме. Можда не смеју вани. Ово мало дјечице је на распусту, можда су негдје и отишли…”.

Тако размишљајући, стиже у свети храм, откључавајући га са два огромна метална кључа, и улази унутра. Сваки пут улазак је запањујући. Када се одшкрину метална врата, верника дочека велељепни изглед унутрашњости, прелијепе иконе са својим златним ореолима које одољевају зубу времена и мирис тамјана од претходне Литургије. Зидови натопљени искреном молитвом и тешким бременом историје који носи ова мала хришћанска заједница на својим плећима.

33.jpg?w=337&h=422                          43.jpg?w=280&h=195
                                                                                        53.jpg?w=280&h=223
 

Иако још никога нема, свештеник осјети да ће барем њих неколико доћи. Упркос болести и годинама, Ливњаци неће дозволити да њихова светиња остане празна. Колико год да их дође, црква ће бити пуна.

Сабирајући своје мисли на молитву, облачећи се у свете златоткане одежде у миру и тишини храма обасјаног првима зрацима сунца, размишља колико ли је светих душа у прошлости, баш у овом храму, са својим часним протама ливањским, своје молитве Богу узносило. Одлутавши тако у мислима, тргну га звук звона са других градских цркава. Појури да и он позвони старим звоном које је пре више од једног века даривала честита Стана Арнаут да, како на њему пише, ”живе зове, а мртве оплакује” те да, својим рањеним звуком, сакупи вернике.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Одједном, тишину у црквеној порти почеше да испуњавају гласови. Чују се и дјеца. Ту су Стојка и Војка, Весна и Божана, и сви остали наши парохијани, носе цвијеће за свети храм. Ту су Милка и Смиљана, спремне да држе пјевницу. Ту су и наша дјечица, ђаци за вјеронауку, неки да чтецирају, неки да помогну у олтару, сви да своје искрене молитве Богу узнесу. Јер, молитве дјечије и ових измучених стараца су најискреније засигурно.

Литургија свечано одпоче. Иако нас је десетак, као да нас је стотину – јер тако и звучаше када одјекну прво Амин, које пјевница започе а остали подржаше.

  
93.jpg?w=227&h=171     102.jpg?w=227&h=170
 

Не осјећамо да нас је мало, јер са нама су свети анђели и наши преци, који спију вечним сном праведних мученика тек неколико метара од Богородичине цркве, у капели Свете великомученице Марине. Са нама су и сви они, наши најмилији, рођени и крштени овдје а расути по цијеломе свијету.

11    12  13
 
 

Тако одпоче још једна Света Литургија у Ливањској Богородичиној цркви. Одпочета давних дана, а никада се, ако Бог да, неће завршити…

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Иван Ц.,
      Његово Преосвештенство Епископ шумадијски г. Јован началствовао је 1. јула 2020. године свечаним вечерњим богослужењем у храму Светог Јована Златоустог у Крагујевачкој богословији.
      У наставку службе Владика је замонашио г. Немању Старовлаха, професора Богословије, у чин мале схиме давши му име Василије по Чудотворцу Острошком.
      Архимандрит Нектарије (Татарин), игуман манастира Средишта, привео је новог монаха и гарантовао заветима које је монах Василије положио пред Господом и Владиком.
      -Темељ монашког живота јесте Бог, и тежња за спасењем у васкрслом Христу. Такође, завет целомудрености јесте тежња за стицањем мудрости, мудрости која долази одозго, која је Сам Христос. Монаши пут је узак, тесан и трновит, али на том путу је сам Христос који уводи у Царство Божје, поручио је владика Јован.
      Извор: Епархија шумадијска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његово Преосвештенство Епископ тимочки г. Иларион служио је 6. јуна 2020. године, на Духовске задушнице, свету Литургију у цркви посвећеној Севастијским мученицима на Старом зајечарском гробљу. Епископу су саслуживали протонамесник Зоран Голубовић, јереј Новак Бојанић и ђакон Урош Памучар.     Након читања одељка из Јеванђеља, окупљенима је беседио отац Новак Бојанић. И верујући да васкрсе Господ Исус који претходно умре на Крсту, више не можемо безнадежно да тугујемо због оних који су уснули пре нас. Не можемо да тугујемо без наде ни због нас самих који ћемо се, у своје време, такође упокојити. Зато, ако и тугујемо, то није без вере и наде, него нам љубав то налаже да се сећамо својих вољених од којих смо привремено одвојени кроз смрт, рекао је он и закључио да није узалуд трудити се у Господу како бисмо се удостојили блаженог и божанственог живота вечног.   По завршетку свете Литургије верном народу говорио је и владика Иларион који је истакао да је наша дужност да се окупљамо на гробљима, која су одувек поштована као посебна светилишта, и да наша окупљања увек и свуда треба да буду испуњена хришћанском љубављу и осећањем припадности заједници у Духу Светоме.     Извор: Епархија тимочка
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је 6. јуна 2020. године, на Духовске задушнице, свету Литургију у Саборном храму Светог архангела Михаила у Београду.   Саслуживали су протојереј-ставрофор Петар Лукић, јереј Славиша Поповић и протођакон Дамјан Божић. За певницом су појали свештеници Саборне цркве и студенти Православног богословског факултета Универзитета у Београду. После Литургије служен је помен ктиторима, приложницима, оснивачима, добротворима, свештенослужитељима и парохијанима Саборне цркве.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Поводом празника Светог Јована Владимира, славе Храма у београдском насељу Медаковић, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служиће у четвртак, 4. јуна 2020. године, од 9 часова, Свету архијерејску Литургију.    Виртуелна шетња београдским светињама: Храм Светог Јована Владимира, Медаковић   Црква Светог Јована Владимира налази се на Вождовцу. До њене изградње, верници овог дела града су били упућени на цркву Светог Јована Крститеља на Централном гробљу. Међутим, услед ширења Вождовца и изградње насеља Браће Јерковић, а касније Медаковић и Медаковић II, јавила се потреба за подизањем великог храма, с обзиром на то да црква на Централном гробљу по свом положају и величини није могла да задовољи потребе становника новоизграђених насеља.   Свештенство цркве Светог Јована Крститеља, на челу са старешином храма јерејом Јованом Благојевићем, у релативно кратком временском периоду успело је да реализује ову идеју.   Током 1994. године израђена је пројектна и техничка документација за изградњу  храма који ће, одлуком Његове Светости Патријарха српског  Павла, бити посвећен светом великомученику Јовану Владимиру, првом краљу Српском, а уједно бити и „спомен-храм свим Србима изгинулим на путу правде Божје од нашег прапочетка до данас“. Иначе, ово је други храм у Београду за чију је изградњу добијена дозвола од Другог светског рата. Освећен је 31. маја 1998. године.   Култ светог Јована Владимира, као једне изузетно важне црквено-историјске личности код Срба, није у довољној мери развијен, вероватно због тога што су његове мошти остале ван Србије. Наиме, након што га је бугарски цар Јован Владислав на превару намамио у Преспу, погубио и сахранио у тамошњој цркви, на његовом гробу су почела да се догађају чуда која су описана у Летопису и Житију. Касније је краљево тело пренесено у Крајину на Скадарском језеру у цркву Пречисте Богородице Крајинске, да би 1215. године мошти под неразјашњеним околностима биле однешене у Драч и светитељ проглашен заштитником Драча. Након извесног времена, мошти се поново измештају 1381. године у манастир Светог Јована код Елбасана који је по предању сам краљ Владимир саградио у част Пресвете Богородице где се и данас налазе. Овај догађај преноса моштију је на старословенском, грчком и латинском језику описан на натписима који су постављени  на овој цркви, у којима се светитељ први пут назива Јован Владимир - вероватно због сличности погубљења светог Краља са Светим Јованом Крститељем. Тако се култ дукљанског светитеља ширио изван Дукље: у Албанији, Македонији, Бугарској и даље. Служба светом Краљу настала је тек у каснијем периоду на основу сачуваног предања, када је 1861. године уврштена у  „Србљак“. У служби се каже још да је „мироточац словенски и албански штит, да је израстао од Словена и од српског рода“.   Патријархова беседа   Његова Светост Патријарх српски  Павле је на освећењу Крста 18. децембра 1994. године, између осталог рекао: „Браћо и сестре, осветили смо Часни Крст на овом месту где ће се градити храм посвећен светом  Јовану Владимиру који је пострадао за правду и истину... Пред истином Божјом и пред Богом Свевидећим и пред Његовом правдом стојимо сви, и увек да нам буде важније то шта ће и како Бог оценити наша дела, и не само наша дела него и наше речи. Јер је Господ Исус Христос рекао да ће сваки човек за сваку реч дати одговор. Наш је народ кроз векове на томе путу Божјем не једанпут долазио до страшних опасности - бити ил’ не бити, али се са том вером одржао до дана данашњег... Овај храм који треба да се подигне уз помоћ Божју и Његовим благословом, а трудом свих нас, да нам буде школа у којој ћемо се учити науци Божјој, да нам та наука буде храна за душе наше. Увек имати у виду да човек јесте тело, али не само тело него и душа, а да је душа домаћин, а тело стан у коме душа станује. Нека Бог буде на помоћи да ово свето дело, које смо започели са Божјим благословом, довршимо у славу и част светог Јована Владимира коме је слава и хвала свагда и у све векове векова. Амин“.   Архитектура храма   Храм је пројектовала архитекта Љубица Бошњак у српско-византијском стилу. Придржавајући се црквених правила у градитељству, пројектовала је оригиналан храм, не копирајући ниједан који је до сада изведен. Храм је пројектован као триконхос са великим централним кубетом и два звоника. Ово решење је узето да би се постављањем звоника са стране ослобађао поглед ка централном кубету (као најважнијем делу грађевине) и због несметаног простирања звука звона на све стране. Осим тога, три кубета на храму имају символику Свете Тројице. Уз поштовање свих принципа дато је потпуно ново конструкцијско решење, без стубова у унутрашњости храма, са централним кубетом које се преко система конзола ослања на пиластре. Конструкцијски и функционални склоп храма, као и његове пропорције и употребљени материјал обезбеђују добру просторну акустику.   Иконостас и Живопис   Иконостас у храму, постављен 2002. године, израђен је у дуборезачкој радионици Драгана Петровића из Београда. Рађен је по узору на иконостас храма Светог Андреја Првозваног у грчком граду Патрију. Велико Распеће је ураћено по угледу на дечанско, а Царске двери по угледу на хиландарске, из храма Светог Василија. Архитектонски пројекат је израдио архитекта Иван Рацков, а дуборезачке цртеже за иконостас и иконе на иконостасу Слободан Кајтез, професор на академији ликовних уметности. Позлатарски радови на иконистасу дело су Биљане Димитријевић и Драгиње Лазаревић. У поставци икона у првом реду иконостаса не налазимо одступања од уобичајеног представљања, док су у другом делу иконостаса постављени свети пророци и српски светитељи.   Посебно леп живопис, који је недавно завршен, ставља храм Светог Јована Владимира у раван најлепших београдских цркава. Сликари Александар Живановић, Дарко Милојевић, Милош Рончевић и Петар Вујовић су осликавали цркву у периоду од априла 2003. до марта 2006. године у сарадњи са др Драганом Војводићем, византологом, професором Философског факултета на катедри за историју уметности. Ова екипа уметника је недавно живописом украсила и цркву Светог Јована Крститеља на Централном гробљу. Композиције „Лоза светих Срба“ и  „Небеска Србија“, која се налази у припрати храма Светог Јована Владимира, са десне стране, побудиле су посебно интересовање, с обзиром на то да на овим композицијама налазимо значајне личности из српске историје, међу којима се налазе и наши савременици.   Тако међу архијерејима „Небеске Србије“ можемо видети и  светог  о. Јустина Поповића, Никодима Милаша, Петра Петровића Негоша, Патријарха Германа, док су као знаменити Срби осликани Вук Стефановић Караџић, Краљ Петар Карађорђевић, Стеван Стојановић Мокрањац, Милош Обилић, Никола Тесла, Вожд Карађорђе, Десанка Максимовић и трагично преминула током НАТО-бомбардовања девојчица Милица Ракић.   Свештенство храма, на челу са садашњим старешином о. Драганом Шовљанским, у оквиру мисионарске делатности храма води трибине у циљу верског образовања одраслих,има школицу калиграфије,веронауку за одрасле,велики мешовити хор као и дечији хор.
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Недеља по Вазнесењу 2020. године ће у летопису Храма Светог Саве остати посебно убележена зато што је тог дана извршено свечано отварање и освећење црквене продавнице са палиоником за свеће.     Најпре је служена Света Архијерејска Литургија којом је началствовао Епископ Јустин уз саслуживање братства Храма Светог Саве и протојереја-ставрофора Радована Стевановића, старешине Храма Светог архангела Гаврила у Заблаћу, протојереја Часлава Јовановића старешине храма у Врњачкој Бањи и ђакона Александра Јаћовића – досадашњег ђакона у Гучи. У олтару Владики су прислуживали ипођакон Дејан Камиџорац, чтец Бојан Милошевић, тројица младих помоћника – Аксентије, Драгутин и Павле – и господин Саша Поповић. Владика и свештеници из братства Храма су служили у црвеним одеждама протканим шарама златних нити, док су гостујући свештеници носили одежде шампањ боје са црвеним шарама.   У оквиру Литургије, на радост Цркве која сваким рукоположењем обнавља своје постојање и поставља темеље за своју будућност која ходи ка коначном успостављању Царства Божијег, за свештеника је рукоположен досадашњи ђакон гучки, рођени краљевчанин, Александар Јаћовић. Између осталих тема, и о томе је говорио Владика у својој беседи, рекавши да је рукополагање за службе у Цркви увек сведочанство победоносности Цркве и деловања Духа Светога у Њој. Владика нам је у данашњој беседи поручио да, упркос свим невољама и недаћама које су нас снашле током миленијума постојања и које ће нас снаћи, Црква увек излази као победник јер је Христос, Цар Царства Божијег, глава Цркве. Пошто се на данашњи дан прослављају Оци Првог Васељенског Сабора сабраног у Никеји 325. године, Владика нас је подсетио и на Светог цара Константина захваљујући коме је и дошло до тог величанственог сабрања огромног броја епископа са свих страна тада познатог света. Цар Константин је снажна слика непобедивости Цркве јер је након пуних три века гоњења Милански едикт о верској толеранцији дао слободу Цркви показавши немоћ сила зла против Цркве.   Владика је поновио Христове речи обећања да ћемо у овом свету имати невољу и жалост, али је и изговорио и оне друге Христове речи: „Не бој се мало стадо (…) Ја сам са вама све до свршетка века.“ Победа је наша и на крају ће Господ доћи у слави, за разлику од првог пута када долази као слуга и добровољно прима страдања, и донеће коначну победу онима који славе Име Његово и који живе онако како нам је Господ заповедио. На крају беседе, Владика нам је у једном топлом тону, пожелео благослов Божији и да Мир Христов буде са свима нама.   Литургији су поред бројног верног народа присуствовали г-дин др Предраг Терзић, градоначелник града Краљева, г-ђа Марица Мијајловић – председник Инжењерске коморе Републике Србије, г-дин Александар Несторовић – директор Јавног предузећа за уређивање грађевинског земљишта Краљева, г-дин Александар Лукић, архитекта и пројектант наше нове црквене продавнице.   Након заамвоне молитве, литијски смо изашли из храма и прешли у новоизграђену продавницу где је одслужен чин освећења овог дома са молитвом за здравље свих оних који у њему буду радили и долазили. Владика нам је „у знак усељења“ уручио вредан поклон – реплику средњевековне фреске. Након завршеног чина освећења приређено је свечано послужење у просторијама Црквене општине у оквиру ког је наш старешина, протојереј Радоја Сандо, је у име свих нас изразио дубоку благодарност Владики и ЕУО-у Епархије жичке, на њиховим настојањима, жељи, труду и упорности захваљујући чему је и дошло до овог великог корака.   И на самом крају неколико речи о нашој продавници. Најпре, то је један репрезентативан објекат који осим тога што испуњава своју првобитну намену, а то је да буде продавница црквених артикала, она представља и естетски украс црквене порте. И заиста такав објекат и приличи Саборном храму Епархије жичке. Изградњом овог објекта учињен је велики корак ка коначном уређењу Храма Светог Саве у Краљеву, а када све буде завршено верујемо да ће наш Храм бити на понос, не само Краљева већ и читавог овог дела наше земље.     Извор: Епархија жичка
×
×
  • Креирај ново...