Jump to content
Sign in to follow this  
Danijela

Како мачке чувају благо чувеног руског музеја Ермитажа

Оцени ову тему

Recommended Posts

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Након поклоњења пред моштима Светог Василија Острошког, епископ Варнава присутнима је испричао како је у младости исцељен водицом из Острога. Јеромонах Серафим (Кашић) замолио га је да то своје сведочење и писмено достави. Епископ је обећао да ће то учинити, и 4. септембара 1964 доставио исписано сведочење, које је отац Серафим преписао у манастирски љетопис, приложивши оргинал. Пише владика Варнава:     ,,У Господу драги оче Серафиме, како сам желео да Вам сместа испуним жељу и пошаљем опис из чуда Св. Василија Острошког, али због неодложих разлога нисам могао учинити, хитам да сада учиним, верујући да нисам закаснио.   Како држим за сигурно да Ви то преписујете у посебну свеску, то ћу Вам догађај изнети у контексту овог писма.   Био сам у четвртом разреду гимназије. Било је то у зиму 1929. године. У Сарајеву је владала епидемија шарлаха. А било је и на пар дана пред Св. оца Николаја, наше крсне славе, у кући се за славу ужурбано спремало. Мајка је месила посне колаче и спремала бакалар. Наша кућа се држала светих правила и закона и мој отац је био спреман и да не слави, пре него да се на Светог Николаја омрси.   И тада је гром ударио из ведра неба. Ја сам се тога дана једва вратио из школе. Одмах сам легао у постељу. Али, већ сутра ујутру кола за хитну помоћ одвезла су ме у болницу. Шарлах.   Кућа је нагло изменила цео изглед. Из градског физиката дошли су људи и на кућна врата ставили цедуљу са натписом ‘заразна болест’. На плакату је била насликана мртвачка глава, знам смртне опасности за посетиоце.   Свети Никола те године је прошао у нашој кући тужно. Кућа је била закључана. Једина брига укућана била је моје здравље, мој живот. Био сам најтежи болесник у целом заразном одељену. Већ су ме морали и везати. У врићици и бунилу хтео сам да скачем кроз прозор. Кад је докторима изгледало да је све свршено и изгубљено, допустили су да мајка дође и буде са мном у последњим часовима мог земаљског живота.   Када је мајка дошла, нисам је препознао. Већ сам био примио канфор инјекцију. Последњу помоћ. И тада, кад су сестре и болничари разишли, када је мајка остала сама са мном, извадила је из ташне једну малу боћицу. У њој је била света вода острошка.   Дубоко, жарко и потресно, како само мајка може, моја мила мајка молила се Богу, и Светој Мајци Божијој, и Светом Чудотворцу Острошком. Ја се нисам могао сам подићи. Мајка ме је три пут запојила Светом Водицом, даром Светом Василија Острошког. Ја сам отворио очи. Препознао сам драгу родитељку и молитељку, своју сузну помоћницу. Помогла ми је да се придигнем и прекрстим. Заједно са њом очитао сам Оче наш и пао у слатки сан, окрепљујући сан, који ми је донео здравље и живот до данашњег дана.   Тако је Свети Чудотворац Василије Острошки учинио оно што сва медицина није могла.“   (Преузето из књиге: Јањић, Јован, Светолоносац у мраку: Свети Исповедник Варнава (Настић), Београд, 2018, стр. 145-146.)   Приредила:  Миланка Тешовић, мастер теолог     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Милан Ракић,
      Суочена са пожарима на Старој планини и (тренутној) немогућности ангажовања пуних војних и полицијских ваздухопловних ресурса на сузбијању истог, Влада Србије је 31. октобра донела одлуку о опредељивању 22.500.000 РСД из буџетске резерве за реализацију овог задатка којим би се, новчаним средствима намирили трошкови ангажовања једног ваздухоплова ВКС РФ (заправо МЧС-Министарства за ванредне ситуације) и припадајуће посаде.

      Дакле, да ли је помоћ, хуманитарна, акциона (да је тако назовем у механизацији, људству и сличним ресурсима), једном речју помоћ, наплатива категорија, тј., да ли треба очекивати и рачунати да ако од некога иштеш помоћ, то треба да платиш, или пак онај од којег иштеш помоћ треба да поступи по моделу - "незнања левице о активности деснице", тј. да помоћ, ако је помоћ, па ма у којем обиму била буде помоћ; врста мобе, а не наплатива категорија...

      Иначе, летелице и посаде МЧС РФ су - није тајна, спрам својих ресурса који су заиста завидни, у годинама иза нас гасили пожаре (и вршили споредне активности-дотур помоћи на неприступачна места и проче) диљем Европе. Чак до Португалије пре неку годину нпр. Грчка, Турска,... Поплаве у Србији ономад и санација њихових последица су огромним делом преброђене сарадњом са колегама из Русије, уз координацију руског центра у Нишу са ресурсима нашег (првенствено) одбрамбеног и полицијског министарства.
      Пре 20-ак година и саам сам био ангажован у склопу посада наших хеликоптерских јединица које су (наше 8-ице) са руским колегама на ПП верзијама хеликоптера Камов, сузбијали шумске пожаре на потесу Пирот-Ниш, тј. по ширем ареалу Сићевачке клисуре и Суве планине.
      Тих дана смо се дружили са Русима и заједно радили на истом задатку. Подразумева се да је сва логистика са наше стране била испуњена. Смештај и исхрана у касарнском окружењу, припадајући технички флуиди (керозин и све врсте уља, помоћ у техничком одржавању). Као и на моби када даднеш мобашима да једу и пију. И све се МФО "књижило" на рачун војске.
      Значи, војска је из својих ресурса дала гориво, смештај, исхрану, дневнице. Свака страна својој у редовним издацима-плата + дневнице које су симболичан износ, барем за Војску Србије. 
      И када се све сабере и одузме, све плаћено, одакле онда сада (можда је и тада тако било-нзнм.) да се треба платити некоме помоћ? Јер како год обрнеш-и окренеш, количина опредељених средстава надилази трошкове тродневног ангажовања у каквом год интензитету он био. И сада је "титулар" све логистике Министарство унутрашњих послова Републике Србије.
      Дакле, да ли се помоћ треба додатно плаћати?
      Повезница - Сл. лист Републике Србије бр.77/2019 од 31. октобра 2019. године
       
      PDF.js viewer
      WWW.PRAVNO-INFORMACIONI-SISTEM.RS  
    • Од Драгана Милошевић,
      Едвард Сноуден, бивши радник ЦИА-е, сарадник НСА и узбуњивач који је 2013. добио азил у Русији, након што је разоткрио тајни амерички програм масовног прислушкивања, гостовао је код популарног водитеља Џоа Рогана.
      Сноуден је као гост Џоа Рогана у емисији „Experience ”, које је трајало готово три сата, описао како нас тачно „паметни” телефони које користимо шпијунирају и шта можемо да урадимо како бисмо то избегли, преноси Индекс.
      „Велика ствар која се променила од 2013. је то што је сада мобилни апарат на првом месту”, рекао је Сноуден у интервјуу, објашњавајући како се прислушкивање данас углавном спроводи преко „паметних” телефона јер их људи користе чешће него рачунаре.
      „Имате мобилни негде у соби. Он је искључен – бар му је екран искључен. А ако вам неко пошаље поруку – екран оживи. Како се то догоди?”, питао је реторички Сноуден.
      „Кад год је ваш мобилни укључен, постоји запис ваше присутности на том месту. Сваки 'смартфон', мобилни уопште, стално је повезан с најближим одашиљачем. Чак и кад је екран искључен и мислите да не ради ништа, не можете то видети јер су емисије радиофреквенција невидљиве, али он 'вришти' у етар, говорећи 'ту сам, ту сам'..., покрети вашег мобилног су покрети вас као особе и често су јединствени и може вас се идентификовати преко њих”, казао је Рогану.
      „То значи да кад год носите мобилни, кад год је укључен, постоји запис ваше присутности на том месту који стварају компаније”, додао је он.
       
      „Оне не морају држати те податке вечно, уствари нема доброг разлога да их држе вечно, али те компаније виде то као вредне информације”, напоменуо је, додавши да су ти подаци раније били пролазни, али сада се чувају заувек: „Нема везе јесте ли учинили нешто погрешно или сте најобичнија особа на свету..., јер тако масовни надзор функционише.”
       
      „Тако се ствара 'основна колекција', што је еуфемизам владе за масовни надзор. Они напросто скупљају све то унапред у нади да ће једног дана бити корисно”, додао је Сноуден, јављајући се видео-линком с непознате локације у Русији.
      „А ту говоримо само о томе како се спајате на мобилну мрежу. Не узимамо у обзир све оне апликације који контактирају с вашом мрежом још чешће (него ви)”. Нагласио је: „Морамо идентификовати проблем. А проблем с коришћењем 'смартфона' данас је што немате појма што раде у било којем тренутку.”
      Посебан проблем с данашњим „паметним” телефонима је што им се не може извадити батерија, као са старим „глупим”, чиме се осигурава да нису тајно укључени. Но, за обичну особу довољно је и једноставно искључити мобилни, закључио је Сноуден.
      Он је, такође, изнео откриће које ће разочарати теоретичаре завера и ловце на НЛО-е који верују да америчка влада скрива контакте с ванземаљцима.
      Будући да је као радник ЦИА-е (Централне обавештајне агенције) и касније кооперант НСА (Агенције за националну сигурност) имао приступ њиховим тајним подацима, признао је да је тражио податке о ванземаљцима.
      „Знам, Џо, знам да желиш да постоје ванземаљци. Знам да Нил де Грејс Тyсон жарко жели да постоје ванземаљци. И вероватно постоје, зар не?”, рекао је Рогану. „Имао сам невероватан приступ НСА-у, ЦИА-и, војсци, свим овим групама. Нисам пронашао ништа. Службено, колико ја знам, ванземаљци никад нису контактирали Земљу или барем нису контактирали америчке обавештајне службе”, написао је Сноуден у својој књизи.
      „Ако сте се питали – да, човек је заиста слетео на Месец. Климатске промене су стварне. 'Кемтрејлс' (траг који авиони остављају за собом) не постоји”, додао је он.
       
      линк
       
       
         
    • Од Милан Ракић,
      Две ознаке обележиле су двадесети век српске историје, у њима као да се скупило све што смо проживели: вољно и невољно. Те две ознаке су шапка српског официра из Првог светског рата са ћирличним "П" у кокарди и капа титовка са пролетерском звездом са српом и чекићем.

      Да ли ово данас још неком смета? Време које је прошло неумитно је учинило своје. Не само да су данас умрли дословно сви учесници Првог светског рата, не само да је у дубокој старости мањи број учесника Другог светског рата, него је опаки двадесети век – тај век идеологија – изгледа заувек завршен и више се неће вратити у свом пламтећем и непопустљивом виду. 
      Кокарда краља Петра која је стајала на шајкачама српских официра који су ослободили Београд 1. новембра 1918. године и пролетерска звезда са српом и чекићем која се налазила на титовкама партизана који су ослободили Београд по други пут 20. октобра 1944. године, данас – ето, чуда – више нису супротстављени иделошки војнички знаци. 
      Сведени су на музејски експонат, на дах и дух једног времена, па из тога произилази ново чудо: и кокарда и црвена звезда постали су графички и индустријски симболи. И то какви! Не зна се да ли је атрактивнија кокарда или звезда.
      Погледајте само тај елегантни овал кокарде, то извијено ћирилично слово П са преплетима који тек на други поглед отварају простор за примећивање слова П које носи официр краља Петра. Осмотрите потом црвену звезду: пламтеће црвена као основица; краци звезде нису равнострани, већ благо задебљање кракова звезде чини да углови између крака буду већи, те се она стога чини масивнија; на крају ту је више него атрактивни знак српа и чекића.
      Слово "П", знак краљевих официра, и срп и чекић знак пролетера партизана, дакле, изузетни су графички знаци који нас подсећају на прошлост, али пре свега, и то је парадокс, на основни историјски валер које је остао до данас заједнички обема војскама, и један и други знак у својој основи имају слободу.
      Зато су ови знаци данас амблеми културних догађаја који ће се одвијати на улицама и трговима Београда од 18. октобара до 1. новембра 2019.
      Идеологије пролазе, показаће концерти, изложбе и позоришне представе, а жеља за слободом је вечна.

    • Од Логос,
      Када презвитер др Оливер Суботић, беседи о Николи Тесли то је увек празник своје врсте, догађај за памћење, нешто посебно што се са пажњом прати широм планете. О Николи Тесли др Суботић је држао предавања у Америци и широм света пред научном и стручном елитом и побрао све похвале.     Овај свештеник, врсни писац, научник светског гласа, доктор социологије, дипломирани инжењер електротехнике и магистар теологије, и овога пута показао се као врстан говорник држећи предавање основцима у ОШ „Зага Маливук“ у београдском насељу Крњача. На манифестацији посвећеној професорки Ивани Ванић Савић, иницијатору „Азбучника идентета“, др Суботић имао је можда и најтежи задатак, да допре до дечијих умова, да малашанима пренесе екслузивна сазнања. И у томе успео што показао вишеминутни аплауз и врхунска пажња свих слушалаца.   По први пут др Оливер Суботић одржао је екслузивно  предавање на тему „Утицај породичног окружења Николе Тесле на његов духовни лик“.  За разлику од ранијх предавања на којима је најчешже анализирао духовни лик Николе  Тесле, др Суботић је овога пута на бриљатан начин говорио о родитељима Николе Тесле и њиховом утицају на развој овог генија!   Николин отац Милутин Тесла био је свештеник. И не само то већ и велики интелектуалац, полиглота, познавалац филозофије, библиофил….  Ако погледате ове еклузивне снимке са предавања сазнаћете које све менталне стимулације Милутин примењивао  у намери  подстакне развој свој сина! Сазнћете и како се Никола Тесла уз помоћ родитеља решио коцкарског порока. Можете сазнати и од кога је Тесла наследио говорнички дар и љубав према српству, традицији и посебно гуслама. Зашто је Никола плакао док је слушао гусле?   Све ово можете сазнати из предавања др Оливера Суботића, који ће Вам такође открити да Теслина мајка Ђука потиче из фамилије која је дала чак 36 свештеника. Николин ујак је био чувени митрополит дабробосански Николај Мандић.  Митрополит Николај не само да је плаћао Теслино школовање већ је на њега пренео љубав према Декартовој  филозофији.     Др Суботић је упутио на основу искустава из Теслиног одрастања и битне савете родитељима и деци, које морате пажљиво послушати  и  придржавати их се ако желите доборо вашој породици! Погледајте и послушајте ово надахнуто предавање др Оливера Суботића основцима у поменутој београдској школи: ОВДЕ     Извор: Тамо далеко

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...