Jump to content
Претражи у
  • Још опција
Прикажи резултате који садрже
Прикажи резулте из

Оцени ову тему

Recommended Posts

ЧЛАН

БАБА ЗА ДЕДУ, ДЕДА ЗА РЕПУ…

 

   Одакле толика ескалација насиља мушкараца према женама, третирање жена као да су ствари, и одакле толика надменост, ароганција, дрскост, заузимање " мушког" става, и безобразлук, код жена? Обе ове појаве израстају из истог корена- НЕСИГУРНОСТИ, који се грана у страх, а страх у насиље, злостављање..

    Мушкарци желе да буду ауторитет и ослонац женама, као што је и природно, али у пракси видимо да то често покушавају на силу, или на   други, погрешан начин. Неки желе да имају "традиционалне" бракове, а под тим сматрају да жене требају да буду као робиње, слепо послушне, пошто су они, јелте, глава куће. Такав став не може  задовољити ни мужа ни жену. Он, будући деспотског  ауторитета, мисли да никада није довољно поштован, постаје сумњичав, љубоморан, уцењује је децом, одузимањем егзистенције,  истеривањем на улицу и често прибегава насиљу. А жени  је наметнути ауторитет  бреме,  које носи зато што мора, а незадовољство које  непрестано расте,  резултира прељубом, напуштањем мужа или мазохистичким трпљењем- "Док нас смрт не растави".
   Други опет мисле да ће женама бити ауторитет и ослонац, тако што ће их купити новцем, и  обасипати скупим поклонима. Такви мушкарци, гледају на жене које су  уз њих,  као на нешто ,(ретко као на некога-личност, равну себи),  што ће им подићи вредност, лепо ићи уз њих, и чиме ће се моћи хвалити.   У суштини третирају их  као ствари, које се не разликују много од  њихових аутомобила, који такође, често " пеглају" несигурност власника. Као што каже песма  Дивљина” групе Београдски Синдикат:  "Док обрћу се репа, ти само буди лепа, јер не види се дно, мог дубоког џепа."
Када би се видело дно џепа, настала би опасна паника!
Несигурност мушкараца код нас се пројављује у одговору на  питање:  "Када ћеш се женити?!"  " Како да се женим, када немам пара-Која, и како ће ме гледати?" Као да је он банкомат,а не живи човек!? Али у поређењу са оваквим несигурним мушкарцем, банкомат је поуздан и сигуран, и ради како му је задато. Једино је изгледа,  човеку побрљавио софтвер, па не ради како треба!?
   Напомињем, да не желим да од овога текста, правим исцрпну студију о типовима мушкараца,  жена, и  личности, него наводим карактеристичне типови за окружење, и менталитет у којем живимо.
   Све више се промовише снажна, успешна и независна жена. Да ли је таква жена довољна самој себи? Често можемо чути: " Не желим бити ничија робиња, нити желим да ме неко поседује, и уцењује тиме што ће ме држати у финансијској зависности"!  У суштини, она је у праву, зато што је њен став настао  као протест, против извитопереног става мушкарца, али порађа, другу крајност.  Наиме,  таква жена, у овом, суровом свету,  мора да заузме став мушкарца, и да се користећи сва могућа средства,  пробија кроз живот, што резултира тиме да мушкарци, будући несигурни, не смеју да им приђу, боје се, и осећају се  инфериорни, не схватајући,  да је такав став жена настао такође из несигурности, и њеног порода-страха, и осталих страсти.
   Изгледа да су у нашем друштву поприлично замењене улоге.  Због чега се то дешава? 
По самој природи ствари, мушкарац, своју сигурност и стабилност црпи од Бога, који је једини, прави, сигуран и стабилан ауторитет. И док се год држи близине Божије, односно, док живи у љубави, и љубављу  Божијом,  мушкарац је "причасник" , Господње сигурности, стабилности и ауторитета, а жена то непогрешиво осећа и прихвата као најприродније стање.
    Само у овој ситуацији, мушкарац, иако је ауторитет жени, није супериоран, нити је жена, која је "потчињена' ауторитету мушкарца,  инфериорна.
    Ауторитет, и сигурност, рађају се из жртве. Мушкарац који се безрезервно даје и труди , стиче ауторитет, без жеље да га наметне, а из ауторитета произилазе, сигурност и стабилност.
   Многи ће мислити да је овако нешто немогуће постићи, али, Богу је све могуће! Позвани смо на вежбање, подвиг( Двиг-ход, кретање, успињање), ка Богу, који је савршен, а да је то могуће, говори и Сам Христос, позивајући нас: "Будите савршени, као што је савршен и Отац Ваш Небески" !
   Зато, држимо се за Христа, жене за нас, па као и у причи: " Баба за деду, деда за репу..."  И ишчупаће нас Господ из замки овога света, и дати Вечно Царство у заједници са Свима Светима! Амин.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Љубав је изнад свега. Оно што треба да заокупља нажу пажњу, децо моја, јесте љубав према другом човеку, јесте његова душа. Што год да чинимо, - молитва, савет, опомена - све чинимо са љубављу. Без љубави од молитве нема користи, савет вређа, опомена шкоди и упропашћује другог, који осећа да ли га волимо или не волимо и реагује на одговарајући начин. Љубав, љубав, љубав! Љубав према брату нашем припрема нас да више заволимо Христа. Зар то није дивно?   Несебично дарујмо своју љубав свима, ни најмање не гледајући на њихово држања према нама. Кад у нас уђе благодат Божја, више се нећемо занимати за то да ли нас други воле или не воле, или да ли нам се обраћају са добротом или без ње. Осећаћемо потребу да ми волимо све. Егоизам је када хоћемо да нам се други обраћају са добротом. Нека нас не жалости супротна појава! Препустимо другима да нам се обраћају онако како сами осећају. Немојмо да просјачимо љубав.   Ако ти брат твој досађује и замара те, помисли у себи: сад ме боли моје око, моја рука, моја нога; морам да је негујем својом љубављу (ср. I Кор.12, 21). Али немојте да размишљате нити о томе да ћемо бити награђени за наша тобожња добра дела нити пак о томе да ћемо бити кажњени за зла која смо учинили. Долазиш до познања истине када волиш љубављу Христовом. Тада не тражиш да те воле; то је зло. Ти волиш, ти дајеш своју љубав; то је исправно. Од нас зависи да ли ћемо се спасти. Бог жели наше спасење.   Извор: Ризница литургијског богословља и живота
      View full Странице
    • Од Логос,
      Љубав је изнад свега. Оно што треба да заокупља нажу пажњу, децо моја, јесте љубав према другом човеку, јесте његова душа. Што год да чинимо, - молитва, савет, опомена - све чинимо са љубављу. Без љубави од молитве нема користи, савет вређа, опомена шкоди и упропашћује другог, који осећа да ли га волимо или не волимо и реагује на одговарајући начин. Љубав, љубав, љубав! Љубав према брату нашем припрема нас да више заволимо Христа. Зар то није дивно?   Несебично дарујмо своју љубав свима, ни најмање не гледајући на њихово држања према нама. Кад у нас уђе благодат Божја, више се нећемо занимати за то да ли нас други воле или не воле, или да ли нам се обраћају са добротом или без ње. Осећаћемо потребу да ми волимо све. Егоизам је када хоћемо да нам се други обраћају са добротом. Нека нас не жалости супротна појава! Препустимо другима да нам се обраћају онако како сами осећају. Немојмо да просјачимо љубав.   Ако ти брат твој досађује и замара те, помисли у себи: сад ме боли моје око, моја рука, моја нога; морам да је негујем својом љубављу (ср. I Кор.12, 21). Али немојте да размишљате нити о томе да ћемо бити награђени за наша тобожња добра дела нити пак о томе да ћемо бити кажњени за зла која смо учинили. Долазиш до познања истине када волиш љубављу Христовом. Тада не тражиш да те воле; то је зло. Ти волиш, ти дајеш своју љубав; то је исправно. Од нас зависи да ли ћемо се спасти. Бог жели наше спасење.   Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Иван Ц.,
      "Имаш ли ишта пркосни старче???
      Поцепана ти одора стара,
      Тврдоглаво гураш главу у песак...
      Видиш ли ишта, сем Хиландара?
      Имаш ли љубав- жену крај себе?
      Имаш ли кућу- неко имање?
      Шта је мерило твога живота?
      Идеш у Цркву, к’о овца на клање.“
      Жалећи бесциљни живот монаха,
      Живахни младић питања ниже...
      Тек искра једна огњеног срца
      Погоди старца... поглед му диже.
      Очима благим, судији посла
      Љубављу саткан комадић неба...
      Шапатом меким прозбори тихо:
      „Христос је Љубав... све што нам треба!
      У телу Бога, мога и твога,
      Молитву данас посвећујем теби-
      Да лутањем помућену душу,
      Путем смирења ти вратиш себи.“
      Снажна је сила старчеве вере;
      Тад сунце грану, ветар се смири;
      Огласише се Црквена звона,
      Тамјана мирис поче да се шири.
      Задрхта цело тело младића,
      Обамрло на колена паде;
      Кроз јецај сузе пусти низ лице,
      Монаху скуте да љуби стаде:
      “Гордећи се пред тебе сам стао,
      Мудрошћу сам ја лудости звао...
      Сада знам за Пут, Истину и Зивот!
      Хвала ти за веру, коју си ми дао.”
      „Захвали Богу... не мени грешном!
      И Њега љуби од себе више!
      Изгарај срцем за Љубав вечну!
      Док душа вољом Његовом дише!”

      View full Странице
    • Од Иван Ц.,
      "Имаш ли ишта пркосни старче???
      Поцепана ти одора стара,
      Тврдоглаво гураш главу у песак...
      Видиш ли ишта, сем Хиландара?
      Имаш ли љубав- жену крај себе?
      Имаш ли кућу- неко имање?
      Шта је мерило твога живота?
      Идеш у Цркву, к’о овца на клање.“
      Жалећи бесциљни живот монаха,
      Живахни младић питања ниже...
      Тек искра једна огњеног срца
      Погоди старца... поглед му диже.
      Очима благим, судији посла
      Љубављу саткан комадић неба...
      Шапатом меким прозбори тихо:
      „Христос је Љубав... све што нам треба!
      У телу Бога, мога и твога,
      Молитву данас посвећујем теби-
      Да лутањем помућену душу,
      Путем смирења ти вратиш себи.“
      Снажна је сила старчеве вере;
      Тад сунце грану, ветар се смири;
      Огласише се Црквена звона,
      Тамјана мирис поче да се шири.
      Задрхта цело тело младића,
      Обамрло на колена паде;
      Кроз јецај сузе пусти низ лице,
      Монаху скуте да љуби стаде:
      “Гордећи се пред тебе сам стао,
      Мудрошћу сам ја лудости звао...
      Сада знам за Пут, Истину и Зивот!
      Хвала ти за веру, коју си ми дао.”
      „Захвали Богу... не мени грешном!
      И Њега љуби од себе више!
      Изгарај срцем за Љубав вечну!
      Док душа вољом Његовом дише!”
    • Од Логос,
      Његово Преосвештенство Епископ аустријско-швајцарски г. Андреј је у недељу, 09. фебруара 2020. године, началствовао светом архијерејском Литургијом у Лозани поводом прославе парохијске славе Света Три Јерарха.     Епископу Андреју су саслуживали надлежни парох, протојереј Богољуб Поповић и протођакон Иван Толић, уз прислуживање докторанта г-дина Милана Кострешевића из Берна.  За лепоту појања на светој Литургији потрудили су се појци надлежне парохије које је предводила г-ђа Нина Софронски.   У надахнутој празничној беседи, Његово Преосвештенство Епископ Андреј објаснио је настанак празника Света Три Јерарха, као и значај теолошког дела тројице Светитеља, који су били узор великим подвижницима и светитељима који су живели и на подручју Романске Швајцарске. Надлежни парох отац Богољуб је затим поздравио све присутне, а посебно се захвалио Његовом Преосвештенсту на сталној пастирској бризи и благослову.   Након заамвоне молитве, освећени су славски симболи које су припремили кумови овогодишње парохијске славе, породица Максић из Лозане. Кумови славе су затим позвали све присутне на послужење и заједничку трпезу љубави, током које се Епископ Андреј поново обратио присутним гостима одабраним речима.     Извор: Инфо-служба СПЦ
×
×
  • Креирај ново...