Jump to content
Sign in to follow this  
JESSY

Ko je odgovoran za (ne)uspeh deteta u školi?

Recommended Posts

Ko je odgovoran za (ne)uspeh deteta u školi? Kako da usmerimo dete na pravi način? Šta roditelj, a šta vaspitači i nastavnici mogu da učine da stvore pozitivan odnos deteta prema školi?

 

Ko je odgovoran za (ne)uspeh deteta u školi? Kako da usmerimo dete na pravi način? Šta roditelj, a šta vaspitači i nastavnici mogu da učine da stvore pozitivan odnos deteta prema školi? Odgovore na ova pitanja koja muče mnoge roditelje Zelena učionica potražila je od psihoterapeuta doktora Zorana Milivojevića.

U kojoj meri roditelji mogu da utiču na to kakav će dete biti učenik?

 

U velikoj, rekao bih presudnoj meri. Šta je potrebno da roditelji „izgrade” dobrog učenika? Na prvom mestu oni moraju jasno da komuniciraju detetu koje još ne polazi u školu da je školovanje visoka životna vrednost. Moraju kod deteta da pobude želju za saznavanjem i radoznalost.

Veoma je važno i da dete koje polazi u školu već ima neke razvijene radne navike, u smislu održavanja lične higijene, uređenja prostora (na primer, zatezanje kreveta nakon ustajanja), ali i da ima ugrađene „kočnice” odnosno da mu roditelji postavljaju granice i obuzdavaju ga u aktivnostima koje nisu dobre.

Svaki roditelj ima neku svoju filozofiju vaspitanja iz koje proističe njegov vaspitni stil. Ova filozofija nastaje na osnovu njegovog iskustva kao deteta i na osnovu toga šta misli o svojim roditeljima i njihovom načinu vaspitanja. Oni koji su zadovoljni vaspitnim stilom svojih roditelja, to ponavljaju uz male promene sa svojom decom. Međutim, oni koji su nezadovoljni, oni traže nove načine. Ono što primećujemo u praksi jeste da ovi nezadovoljni često iz jedne greške prelaze u onu drugu, suprotnu grešku. Ako su roditelji bili strogi i nisu pokazivali ljubav, već su insistirali samo na disciplinovanju, njihovo dete kada postane roditelj može postati popustljivi roditelj koji nudi samo ljubav, koji ne želi da disciplinovanjem „traumatizuje” dete. U oba slučaja je pogrešan pristup jer roditelji deci treba da daju ono što je deci neophodno, a to su i ljubav i disciplina.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Kada dete već krene u školu, u kojoj meri nastavnik može da popravi eventualne greške roditelja u vaspitanju?

Ma koliko se učitelji trudili da ne bude tako, u školi jeste malo dosadno, bar na momente. Zato, dete je spremno za školu onda kada je sposobno da podnese, da toleriše neprijatnost dosade. Deca koja ne podnose dosadu najčešće postaju nemirna na času, začikavaju druge ili napuste učionicu, pa dobiju dijagnozu hiperaktivnosti.

Sledeća stvar koja jeste veoma važna je razvijanje navike učenja. Detetu je često neprijatno da sedi i uči, jer želi da se kreće, da se igra. Zato i kažemo da se „uči dupetom”. Što je dete duže u stanju da sedi i da se koncentriše na gradivo, to će bolje učiti. U početku je roditelj taj koji sedi sa detetom kao spoljašnja kontrola, ali on mora polako, kroz nekoliko faza, dovesti do toga da dete samostalno uči. Kada se to postigne, dete će biti dobar đak. Dakle, najviše zavisi od roditelja i deteta, i oni roditelji koji očekuju da će škola samostalno da nauči njihovu decu da sede i uče, oni jako greše. Roditelji su nezamenjivi u ovom poduhvatu i dobro je da to shvate.

Kako da dete stvori pozitivan odnos prema školi i ko u tome igra ključnu ulogu?

Na to utiče više činilaca. To najbolje vidimo kada posmatramo kako nastaje negativan odnos deteta prema školi: roditelji plaše dete školom; pričaju negativno pred detetom o učiteljici; dete ima loša iskustva u školi bilo sa učiteljem bilo sa decom; dete ne uči dovoljno pa je u školi neuspešno itd. Dakle, dete je u jednom komunikacijskom polju u kojem različiti faktori na njega utiču. Najvažniji su roditelji i njihov stav prema školi i učiteljima, važno je da dete vidi da roditelji sarađuju sa učiteljima, ali važno je i da se dete dobro oseća u školi. Tu postoje dva momenta: kako doživljava učitelja i kako misli da ga doživljavaju deca u razredu. Roditelji su ti koji treba da razgovaraju sa detetom, da primete ako dete promeni ponašanje i da saznaju šta ga muči. U tim razgovorima roditelj treba da poduči dete kako šta da shvati, koliko je nešto važno i kako treba da se postavi i ponaša u raznim situacijama.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Šta mislite o današnjem školstvu? Da li je srušen autoritet nastavnika i ako jeste, ko je za to kriv?

Srušen je autoritet roditelja. Sve je više roditelja koji smatraju da su oni i dete ravnopravni partneri pa odbijaju da budu autoriteti, žele da se druže sa detom, da ih dete ne zove mama ili tata, već po imenu. Takva deca nisu naučila šta je autoritet i to se prenosi na školu. A škola je prva velika laboratorija u kojoj deca treba da se dovoljno socijalizuju kako bi se uklopila u društvo, kako bi mogla da se druže sa drugima, da jednog dana rade u kolektivu. A onda takva deca koja su neobuzdana i nasilna dođu u razred i nametnu svoju dinamiku, tako da učitelji moraju da se samo njima bave. Škola je u ovakvim situacijama nemoćna. Roditelji su na strani dece problematičnog ponašanja jer veruju da je kritikovanje načina na koji se dete ponaša u školi zapravo kritikovanje njih kao roditelja i njihovog načina vaspitanja.
Tu su i nastavnici koji rade nimalo lak posao, koji su finansijski demotivisani, ali kojima najviše smeta to što ih deca ne doživljavaju kao autoritet i što sebe doživljavaju nemoćnima. Oni otkrivaju istinu da ne možete poučiti nekoga ko ne želi da bude poučen. Dakle, problem je kompleksan, počinje pre škole i nastavlja se nakon škole. Škola je samo jedan deo.

Roditeljima je veoma teško da prepoznaju da li je njihovo dete jednostavno razmaženo ili je rođeno temperamentno i ima predispozicije da postane budući vođa ako se usmeri na pravi način. Kako da nauče da to razlikuju?

Gotovo nijedno malo dete ne pravi razliku između sebe i svojih želja. Ako mu nešto ne date, to doživi kao odbacivanje, kao dokaz da ga roditelji ne vole. Pojedina deca se toga uplaše, budu žalosna i povučena, a druga protestuju i postanu agresivna. Novija istraživanja pokazuju da je detetov mozak poluproizvod i da će se razvijati u onoj meri u kojoj ga roditelji stimulišu. Dakle, roditeljski uticaj se pretvara u moždane strukture. To se zove neuroplastičnost. To u velikoj meri oduzima značaj dosadašnjim uverenjima da je genetika presudna, da postoje urođeni talenti, itd. Gledajući životinje ljudi su uvideli da je genetika veoma važna, ali detetu je potrebno dvadesetak godina da odraste, i u svom tom periodu ono formira mozak. Dakle, bilo da je dete razmaženo, bilo da je temperamentno, ono mora da nauči da reguliše svoje emocije. Ako ne nauči ostaće impulsivno i kao takvo neće biti nikakav vođa – od njega će drugi bežati. A da bi dete naučilo da reguliše emocije, da izgradi takve psihičke i moždane strukture, moraju ga roditelji tome uporno učiti.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Šta biste posavetovali nastavnike a šta roditelje u cilju uspostavljanja bolje međusobne saradnje, a radi dobrobiti deteta i iskorišćenja svih njegovih potencijala?

Roditelji treba da shvate da se deca na jedan način ponašaju kod kuće, u situaciji kada su prihvaćena, dakle onda kada su roditelji tu, a na sasvim drugi način u razredu, na odmoru, itd. Zato argument „ja najbolje poznajem svoje dete” ne važi uvek. Treba da prihvate da su učitelji ti koji vide dete, koji mogu neke stvari kod deteta bolje da ocene i da treba da zajednički da rade kako bi dete bilo uspešno i u znanju i u socijalizaciji. Nekada je postojao jasan, ali prećutan društveni ugovor između roditelja i nastavnika o zajedničkoj saradnji, ali danas on više ne postoji. Zato je dobro da učitelji na početku svake godine porazgovaraju sa svakim roditeljem i da naprave jasan „pedagoški ugovor” o ciljevima koje dete treba da postigne, pri čemu su i roditelji i učitelji u nekoj vrsti zajedničkog, partnerskog poduhvata. Dakle, saradnja i međusobno uvažavanje je formula uspeha.

dr Zoran Milivojević, psihoterapeut

Izvor: Zelena učionica

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од JESSY,
      Policija u Nišu, u saradnji sa BIA i Višim javnim tužilaštvom uhapsila je ovlašćeno lice Gerontološkog centra u Nišu.

       
      Pojedini mediji navode da je u pitanju direktor, dok drugi tvrde da je u pitanju zamenik direktora.
      Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Nišu u saradnji sa Bezbednosno-informativnom agencijom i Višim javnim tužilaštvom u ovom gradu, uhapsili su M.S. (47) iz Niša zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio teško krivično delo protiv zdravlja ljudi u vezi sa krivičnim delom prenošenja zarazne bolesti.
      "Sumnja se da on, kao ovlašćeno lice Gerontološkog centra u Nišu, nije preduzeo sve neophodne mere i radnje kako bi sprečio širenje zarazne bolesti COVID 19, usled čega je u ovoj ustanovi zaraženo 135 korisnika usluga i četvoro zaposlenih", saopštila je niška policija.
      Osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 časova i on će uz krivičnu prijavu biti priveden Višem javnom tužilaštvu u Nišu.
       
      https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=04&dd=13&nav_category=16&nav_id=1674953
    • Од JESSY,
      „Ih, ona je takva od malena! Što zacrta mora da ostvari!“  Nakon što roditelji provere na koga novorođena beba fizički liči, obično je naredna najvažnija tema pitanje na koga je „karakterom“. I zaista, nisu sve bebe iste. Neke plaču više – neke manje, neke se lako uplaše a neke samo u određenim situacijama. Neke se lako prilagode promenama rutine, a neke se veoma uznemire. Neke su „teške“ a neke su „milina za čuvanje“. Da li i kakve to veze ima sa tim kakvi će biti kao odrasli ljudi?
      Još u ranom detinjstvu deca se razlikuju u emocionalnim reakcijama i uopšte ponašanju, tačnije ispoljavaju određeni temperament. Temperament se bazira na biološkim razlikama u motorici, emocionalnoj reaktivnosti, samoregulaciji, pažnji, koje se izražavaju kroz različite situacije kao odgovor na određene podsticaje. Dečji temperament sadrži dve osnovne karakteristike: 1) izražava se kroz ponašanje/može se posmatrati i 2) relativno je stabilan. Crte koje su prisutne u detinjstvu a koje nisu stabilne i ne pokazuju se kasnije u životu, smatra se da nisu deo temperamenta.
    • Од Милан Ракић,
      Vanredni inspekcijski nadzor Direktorata civilnog vazduhoplovstva (DCV) nad avio-prevoznikom Er Srbija, Aerodromom Nikola Tesla i pružaocem usluga zemaljskog opsluživanja „Air Serbia grounding services“, započet je 10. avgusta, saopšteno je iz DCV-a.

      Kako navode, nadzor je započet zbog događaja prilikom registracije putnika 06. avgusta za let JU 184, sa poletanjem za Tivat u 17:05 časova:
      – Tokom inspekcijskog nadzora izvršen je uvid u procedure avio-prevozioca u kojima je opisan postupak koji primenjuje avio-prevozilac u slučaju prijema na let putnika sa posebnim potrebama. Shodno navedenim procedurama prilikom registracije putnika za let, lice koje vrši tu registraciju dužno je da izvrši preliminarnu procenu putnika za let, što je i učinjeno , a o čemu je obavešten šef smene zastupnika avio-prevozioca, koji je poštujući navedenu proceduru, zajedno sa putnikom i pratiocem otišao do dežurnog lekara na aerodromu „Nikola Tesla“.
      Lekar je izvršio procenu spremnosti putnika za let i utvrdio da putnik u datom trenutku i stanju nije bio spreman za let. Nakon izvršene procene lekara, predstavnik avio-prevozioca na aerodromu doneo je odluku da se putniku uskrati ukrcavanje u vazduhoplov. –
      Prema rečima Direktorata, u toku vanrednog inspekcijskog nadzora izvršen je i uvid u zapise iz rezervacionog sistema koji koristi avio-prevoznik gde je utvrđeno da rezervacija putnika kome je uskraćeno ukrcavanje nije sadržala informaciju da se radi o putniku sa posebnim potrebama.
      Tada je takođe utvrđeno je da je avio-prevoznik poštovao odredbe procedura navedenih u priručniku, kao i da nije bilo povrede Zakona o vazdušnom saobraćaju i Zakona o obligacionim i osnovama svojinsko-pravnih odnosa u vazdušnom saobraćaju.
      – Direktorat podseća, da svi putnici imaju pravo da prilikom rezervacije karata prijave putovanje i lica sa posebnim potrebama kako bi takvim licima bili omogućeni uslovi za prihvat i prioritetno ukrcavanje u vazduhoplov. – kažu iz DCV-a.
      Marta LUTOVAC

       
    • Од Dzoni1,
      Goran Aleksić, čija oba sina boluju od autizma, nedavno je proglašen tehnološkim viškom u šabačkom javnom preduzeću “Toplana” čiji je direktor Aleksandar Prodanović, lider mitrovačke opozicije, objavio je portal “Zorainfo”.
      „Živeti sa decom koja imaju autizam, može da se opiše u tri reči – to je tuga, patnja i očaj“. Tako svoju priču počinje Goran Aleksić, otac dva decaka obolela od autizma, koji je do pre nekoliko dana bio jedini hranitelj porodice. Sada mu je uručen otkaz, a agonija i neizvesnost traju od 2009. godine, kada se posle stečaja u firmi gde je radio, preko agencije zaposlio na mesto portira u šabačkoj Toplani.
      U pitanju je moj komsija svi koji misle da mogu da mu pomognu na bilo koji nacin neka ga kontaktiraju na njegov broj mobilnog 063175407
      Za sedam godina, dok je radio na određeno vreme, promenilo se pet direktora, a u iščekivanju stalnog zaposlenja, u njegovom sektoru, posao su dobila tri radnika koje je on obučavao, i to, kako tvrdi Aleksić, zahvaljujući politici. Njegova supruga je bez zaposlenja jer brine o bolesnoj deci, a sada je i on ostao na ulici.
      „Te 2010. godine muž tadašnje direktorke Predškolske ustanove „Naše dete“, Marice Vuletić, koji je u mesecu junu počeo da radi, posle šest meseci dobio je posao za stalno“, priča Goran i pokazuje dokumentaciju.
      Sa ugovorom na određeno vreme Goran je sačekao novog direktora, u nadi da će konačno dobiti sigurniji status. Međutim…
      „Početkom 2013. godine, u januaru, sin Salka Karadarevića, koji je u tom momentu bio okružni menadžer LDP-a, posle šest meseci rada, dobio je, takođe, posao za stalno“, objašnjava Goran.
      Goran je sa portirskog mesta, gde je radio četiri godine bez dana odmora, prebačen da čisti podstanice. Onda je, kako tvrdi, došao novi direktor iz SPS-a. Ne zadugo, usledilo je cepanje lokalnog SPS-a i imenovanje novog direktora, Srećka Đurića, koji mu nije dao novu šansu po isteku ugovora.
      „Ja sam pre toga pisao gradonačelniku i poslao mu medicinsku dokumentaciju o bolesti moga sina. Kada mi nisu produžili ugovor, ja sam se raspitivao da li će mi iz opštine neko pomoći. Sledećeg dana pozvao me je šef pravne službe, Dragomir Nikolić, i saopštio da je stigao odgovor da je na moje mesto zaposlen odbornik Lekić Suljo, iz SPS-a“, kaže Goran.
      Pisao je gradonačelniku, ministru Aleksandru Vulinu, zaštitniku građana, ali niko nije imao razumevanja niti rešenje za njegov problem. Onda je potražio pravdu na sudu. Apelacioni sud iz Novog Sada posle 14 meseci vratio ga je na posao, a onda ga je sačekao novi direktor, mitrovačke gore list – Aleksandar Prodanović.
       
      „Ja sam se na osnovu rešenja suda vratio na posao 7. novembra, radio sam petnaest dana, da bi mi posle toga bilo uručeno rešenje otkaza ugovora o radu i proglašen sam tehnološkim viškom“, priča Goran uz obrazloženje da je to rešenje potpisao privatni advokat Aleksandra Prodanovića, direktora JKP “Toplana“.
      Ni sa jednim direktorom, posle otpuštanja, nije bio u prilici da porazgovara.
      Nažalost, nismo uspeli ni mi. Srećko Đurić, koji je i posle smene ostao da radi u Toplani, kako nam je rekao, ne sme da priča bez odobrenja novog direktora. Novi direktor Aleksandar Prodanović nije se javljao na telefon, niti odgovarao na poruke, tako da nismo saznali da li je Goran Aleksić bez posla ostao po zakonu.
      Sve ovo zakonski možda i jeste, a da li je ljudski?
      https://wwwjutarnjiglasnik.000webhostapp.com/tragicna-prica-iz-sapca-otkaz-za-oca-dva-tesko-bolesna-deteta/







Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Креирај ново...