Jump to content

Препоручена порука

Kako možemo Boga nazvati našim istinskim Ocem ako u nama nema ničega od njegove prirode?U pravoslavnom učenju Sin kao Bog uzima našu prirodu i spaja sa Božijom na takav način da mešanja nikako ne dođe,niti može da dođe,nesliveno,nerazlučno i nerazdvojno kako uči PC ali kako onda možemo Boga nazvati našim istinskim Ocem ako sa njim ne delimo ama baš nikakavu prirodu i nemamo ništa od Njega nego da se tako figurativno izrazim on nas ,,nakalemljuje,, kroz Isusa Hrista?Isusa smatramo Sinom Božijim upravo jer je od Oca rođen,jer ima istu prirodu kao i On....a mi onda koji verujemo ispadamo kao usvojena deca od nekog veštačkog Oca jer deca uvek nose prirodu svojih roditelja... i zato kao što i naslov kaže kako onda možemo Boga nazvati svojim pravim Ocem?

  • Свиђа ми се 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, todor рече

Ал га умрси. Просто, Он ти је Отац јер те је створио, по свом лику и подобију.

Znači po tvojoj logici čovek je otac stola ili čaše ili kompjutera jer ga je stvorio?To je stvorenje to nije roditeljstvo,biti roditelj znači preneti svoju prirodu na biće...pitanje je malo kompleksnije da bi se dao tako jednostavan odgovor...

  • Свиђа ми се 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

E dobro je nije o y hromozomu. To je suvišno raspravljati, jer je nadumno začeće pa i nema y hromozoma, a valjda je to Bogu moguće da proizvede.

Naš um je slika Božja, jedino smo po umu srodni s Bogom, jer on nije materijalan. To je osnova. Znači nije ništa loše što nas je nakalemio kako kažeš, jer nas je time usinovio, pa uživamo milost sina a nismo sin, jer nemamo i ne možemo da imamo istu prirodu. Znači imamo nešto od te prirode, ali u umu, umom poznajemo duhovni svijet. Naše usinovljenje je bitno jer mi ćemo-treba da preobrazimo svu tvar, sav materijalni svijet. Bogu je mila njegova tvorevina materijalni svijet, mrsko mu je što propada, i zato je dao da se Sin ovaploti u materiju kao čovjek jer je čovjek kruna stvaranja. Našom umnom silom, naravno ako hoćemo da se obožimo, mi ćemo preobraziti sve, mene taj stih fascinira, 'sva tvar uzdiše čekajući sinove Božje da ih oslobode'. Zar nije dovoljno što smo usinovljeni i nismo više robovi? Ne vidim da smo nešto oštećeni pošto je tvoje pitanje u vidu protesta, ali tata ja bih lizalicu...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 8 минута, Кратос рече

Znači po tvojoj logici čovek je otac stola ili čaše ili kompjutera jer ga je stvorio?To je stvorenje to nije roditeljstvo,biti roditelj znači preneti svoju prirodu na biće...pitanje je malo kompleksnije da bi se dao tako jednostavan odgovor...

Не, питање је баш просто, него ти би да филозофираш.

Ево, кад сам поменуо ''лик и подобије'' мислио сам на то да ти је креирао тело и удахнуо Дух Животни и тако пренео своју природу.

А то није исто као кад направиш астал, чашицу, компјуктор.. =)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 9 минута, Дијана. рече

jer nemamo i ne možemo da imamo istu prirodu. Znači imamo nešto od te prirode

Pa čekaj sad ovo je ključno el imamo ili nemamo?To je baš ono što ja postavljam kao pitanje,ako smo istinska deca Božija moramo nešto da imamo nebesko od nebeskog Oca zar ne,ne samo kao sliku i odraz nego nešto što je po prirodi od Njega kao roditelja i nas kao dece Božije?

Ima li nečeg božanskog u nama a da nije samo reflekesija Boga već sam Bog?

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Кад читаш Библију видиш да је код Бога све тако разумљиво и једноставно, а онда су хришћани из Грчке и околине почели све нешто да филозофирају, тојес да филоСофирају.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 сат, Кратос рече

Kako možemo Boga nazvati našim istinskim Ocem ako u nama nema ničega od njegove prirode?U pravoslavnom učenju Sin kao Bog uzima našu prirodu i spaja sa Božijom na takav način da mešanja nikako ne dođe,niti može da dođe,nesliveno,nerazlučno i nerazdvojno kako uči PC ali kako onda možemo Boga nazvati našim istinskim Ocem ako sa njim ne delimo ama baš nikakavu prirodu i nemamo ništa od Njega nego da se tako figurativno izrazim on nas ,,nakalemljuje,, kroz Isusa Hrista?Isusa smatramo Sinom Božijim upravo jer je od Oca rođen,jer ima istu prirodu kao i On....a mi onda koji verujemo ispadamo kao usvojena deca od nekog veštačkog Oca jer deca uvek nose prirodu svojih roditelja... i zato kao što i naslov kaže kako onda možemo Boga nazvati svojim pravim Ocem?

Ko bude dao ispravan teološki odgovor na ovo pitanje biće silovan od većine teologa. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

 Да, усиновљењем, али кроз Христа, јер...

 

,,Христос нас прима за браћу Своју, и, зато нас Бог Отац прима за синове Своје."

Свети владика наш Николај Жички, Охридски и Лелићки 

 

Види:  Гал. 3, 26; Јов. 1, 12.

 

 

Барем то разумеју и ученици другог  разреда ОШ, Праводславни катихизис за 2. разред:

,,Отац подиже главу и рече  - Да, Бог је Отац свима нама у Цркви.

- Али, како? - пита Радомир. Бог нас није родио да би нам био Отац. Ти си само Милици и мени отац зато што си нас родио. Због тога мој друг Павле тебе не зове тата, већ чика Благоје.

- Имаш право, сине, - одговори отац. - Но Бог, такође, има Сина, Исуса Христа, па је зато и Он Отац. Ми зовемо Бога Оцем, зато што је Он Отац Исуса Христа, кога је родио, што нам је открио сам Исус Христос. Међутим, то што ми зовемо Бога Оцем није само због тога што Он има Сина, већ зато што га и ми волимо и желимо да и нама буде Отац. Исус Христос, такође, зове Бога Оцем не само зато што му је Он Отац по природи, већ и због тога што он њега највише воли.

- Видиш - наставља отац - ми не зовемо наше родитеље очевима само због тога што су нас родили, него, пре свега, зато што их волимо! Ето, на пример, твога друга Горана усвојио је мој пријатељ Богољуб, није га, дакле, родио. Но, он Горана зове својим сином и он му јесте син зато што га воли. А и Горан њега воли и зато га зове оцем. Дакле, то што ја тебе зовем сином није само по природи. То означава однос љубави који нас двојица имамо. Слично томе и ми у Цркви зовемо Бога Оцем зато што га волимо и што желимо да нам је Отац. То значи да ми живимо у заједници у којој је Бог наш Отац, а ми његови синови. Ту своју заједницу с Богом ми остварујемо на Литургији. То нам је омогућио Исус Христос!"

 

Иначе,  Бог je на крају стварања створио човека од земаљског праха, извео ИЗ ове природе, природе од које су створена и сва остала бића, али човеку је даровао  свој Божански лик. Због тог тајанственог лика Божјег  у човеку  и цела природа преко човека може да буде у заједници са Господом Богом. Човек је природно, органски и суштински, повезан са целокупном створеном природом и носилац је те створене природе, у њему је овај свет прогледао и човек је глава створене природе. А због лика Божјег у себи човек може да оствари заједницу са Христом (оваплоћеним Божанственим Логосом Божјим, присније речено - Сином Божјим)  а да се у Светом Крштењу и Евхаристији не слије са Божанском природом, која би је, услед сливања, а због своје силине и неограничености, уништила. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 11 часа, Кратос рече

Pa čekaj sad ovo je ključno el imamo ili nemamo?To je baš ono što ja postavljam kao pitanje,ako smo istinska deca Božija moramo nešto da imamo nebesko od nebeskog Oca zar ne,ne samo kao sliku i odraz nego nešto što je po prirodi od Njega kao roditelja i nas kao dece Božije?

Ima li nečeg božanskog u nama a da nije samo reflekesija Boga već sam Bog?

 

Nema ništa u nama što nije samo refleksija Boga već sam Bog, jer mi nemamo i ne možemo učestvovati u prirodi, već u energijama (ovo čula ođe :P)

i šta je problem u tome, da budući nismo saučesnici prirode, dobijamo usinovljenje, AKO uložimo napor da se obožimo?

šta je problem u tome da je u nama samo refleksija Boga? naš um može da bude božanski, a cilj je oboženje cijelog bića, i tijela, itd.

mislim da nešto griješiš u postavci pitanja što mogu da razbistre samo teolozi.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 11 часа, todor рече

Не, питање је баш просто, него ти би да филозофираш.

Ево, кад сам поменуо ''лик и подобије'' мислио сам на то да ти је креирао тело и удахнуо Дух Животни и тако пренео своју природу.

А то није исто као кад направиш астал, чашицу, компјуктор.. =)

Znači po tebi mi imamo nešto božanske prirode u sebi ili ne?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 5 минута, Дијана. рече

Nema ništa u nama što nije samo refleksija Boga već sam Bog, jer mi nemamo i ne možemo učestvovati u prirodi, već u energijama (ovo čula ođe :P)

i šta je problem u tome, da budući nismo saučesnici prirode, dobijamo usinovljenje, AKO uložimo napor da se obožimo?

šta je problem u tome da je u nama samo refleksija Boga? naš um može da bude božanski, a cilj je oboženje cijelog bića, i tijela, itd.

mislim da nešto griješiš u postavci pitanja što mogu da razbistre samo teolozi.

Znam ja sve to ali to usinovljenje je onda usvojenje,mi nikada nećemo onda biti istinska deca Božija jer nam je Otac sasvim nešto drugo od nas.

Evo jedno možda glupo pitanje.Isus kao Bog kaže,ja sam istina,put i život ima li u nama nešto od te večne istine puta i života kao deo naše prirode ili je to nešto što nam se pridodaje spolja što je ipak nešto nama neimanentno?

Drugo recimo,Sveti Duh je davalac života,on je kao Bog sveprisutan,znači ima ga u celoj tvorevini a najviše u nama kao telesnim hramovima.Znači da od trenutka kada samo ušli u život dah života ili duh životni je u nama i ćini nas živim kako onda da u našoj prirodi nema ničega što je Božanskog porekla?

I treće i tu stajem,kaže Hristos Carstvo Nebesko je u vama,a Carstvo Nebesko je Carstvo jer je u Njemu Car Bog pa ako je u nama,a on to govori pre raspeća,stradanja smrti i Vaskrsenja,kako onda može on to da kaže s obzirom da mi u nama ništa od Boga nemamo kao prirodni deo nas?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

kako nema ništa u nama, čim imamo imanentnu čežnju u duhu svom, za ocem i otadžbinom? nešto ima u umu i duhu, intuiciji i srcu, ne kao razvijena sposobnost, ali kao klica, potencijal, da .. ali ne raspolažem filozofskim pojmovima da uobličim misao. ne znam da li su ti početni pojmovi pitanja ispravni, ali ima nečeg tu...

i opet, šta, osim gordosti, vuče na pitanje, ali kako onda nismo sinovi već usvojeni? usvojenje znači sticanje prava sina ako ne i prirode, ali da li je to na kraju bitno, teleološki?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 13 часа, Кратос рече

Kako možemo Boga nazvati našim istinskim Ocem ako u nama nema ničega od njegove prirode?

1 hour ago, Кратос рече

Evo jedno možda glupo pitanje.Isus kao Bog kaže,ja sam istina,put i život

Drugo recimo,Sveti Duh je davalac života

I treće i tu stajem,kaže Hristos Carstvo Nebesko je u vama

Јој бре Кратосе... природа, природа, природа, природа... а личнос' ;) 

 

пре 13 часа, Кратос рече

jer deca uvek nose prirodu svojih roditelja...

И личност. Не добијају деца од родитеља само природу него и личност тј. то да ће та природа бити конкретизована као одређена и непоновљива јединка.

И сад: личност Сина Божијег узме и тело, у необјашњивој, немогућој, Тајни, над којом су и анђели занемели... И затим та личност Сина, који је сада и Бог и човек, каже: једите моје тело. И ти кад једеш његово тело ти постајеш његово Тело, Црква, а он је Син Божији. Ако ти имаш тело Сина шта ти је онда његов Отац?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Иван Ц.,
      Napadi na radnike "Gradske čistoće" koji zaprašuju komarce traju već dve nedelje. Gotovo svaki put kada izađu na teren, radnike ovog preduzeća napadaju, ulaze im u automobile, traže ima radne naloge, gađaju ih kamenjem, tuku, prete bacaju im se ispred vozila. Poslednji napad dogodio se u utorak kod stadiona u Vinči.
      Nekoliko ljudi napalo je sinoć u Vinči ekipu "Gradske čistoće" koja prska komarce - ušli su im u vozila, tražili im radne naloge, pokušali da ih spreče, čak i pretili.
      "Sprečiću te milom ili silom... Ja sam uzeo sam pištolj, pucao sam iz svog dvorišta... Čime ti nas prskaš? Ja hoću komarce... Živ izaći nećeš..." čuje se u snimku. 
       
      Bezuspešno su radnici pokušavali da im objasne da su preparati sigurni, odobreni od relevantnih zdravstvenih ustanova i da oni samo rade svoj posao.
      Inače, sinoć su se na terenu nalazile 33 ekipe i to 9 topova sa toplim zamagljivačima, 16 geba sa tamnim zamagljivačima, 2 ekipe na poslovima uništavanja larvi i 6 ekipa koje rade sa čamaca.
       

    • Од Sun14861,
      Da li ste razmišljali o tome koliko se često smejemo? Mi čekamo da nam se nešto lepo desi, pa se onda tek smejemo, a zaboravljamo da zapravo obrnutim delovanjem dolazimo do lepih stvari koje nam se događaju, a to sve kreće od nas samih ...
    • Од JESSY,
      Novosadski kantautor i pesnik, poznat po izuzetnom smislu da stihom ispriča priču o Vasi Ladačkom, „devojci sa čardaš nogama", Boži zvanom Pub i drugim lokalnim herojima, Đorđe Balašević, preminuo je u 67. godini, javljaju mediji.
      On je pre tri dana primljen na kliniku za infektivne bolesti Kliničkog centra Vojvodine u Novom Sadu gde se lečio od upale pluća.
      Još uvek nije potvrđen uzrok smrti, ali je pevač navodno bio zaražen kovidom-19.
      Novosadski mediji javljaju da će u ovom gradu biti proglašen dan žalosti zbog smrti jednog od njegovih najpoznatijih stanovnika.
      Na društvenim mrežama su se od poznatog autora oprostili obožavaoci, kolege, pa i političari.
       
    • Од Поуке.орг инфо,
      Foto: Sisačka nadbiskupija SISAČKI biskup Vlado Košić u nedjelju je održao misno slavlje u spomen na 443. obljetnicu pada utvrde Gvozdansko 1578. godine.
      U homiliji biskup je rekao kako su branitelji Gvozdanskog svijetli primjer ljubavi prema Domovini i žrtve za nju, prenosi sisačka nadbiskupija.
      "Poznato nam je kako su pred jačom turskom silom hrabro tri mjeseca odolijevali i nisu prihvaćali nekoliko poziva na predaju, čime su mogli spasiti vlastite živote. No, oni su radije ostali na braniku utvrde Gvozdansko i na braniku Domovine negoli se pokoriti neprijatelju i njegovoj sili. Ta borba do kraja resila je i resi naš hrvatski narod, bilo da su nas tlačili Turci, bilo komunisti, bilo Srbi. Sve smo te zulume, progone i agresije hrabro odbijali jer smo imali pojedince koji su nas vodili u tom otporu i borbi za svoju zemlju“, kazao je Košić.
      "Potres je teško predvidiv, ne možemo se protiv njega boriti kao protiv Turaka, komunista ili Srba"
      Onda je kazao kako je danas najveći neprijatelj potres.
          "On pustoši, zavija u crno, ruši kuće i crkve, tjera nas s naših stoljetnih ognjišta i prijeti da nestanemo, da u ovim dijelovima Lijepe naše više ne žive Hrvati. Prije toga nas je pogodila pandemija, koja doduše nije zaratila samo protiv nas nego protiv cijeloga svijeta i svih ljudi. I treći je, već 25 godina prisutan neprijatelj koji je u nama samima, a zove se izumiranje: ne rađaju se djeca, sve nas je manje i nestajemo", kaže biskup Košić.
      "Koji je naš odgovor, kako se poput branitelja Gvozdanskog hrabro boriti – i pobijediti te današnje neprijatelje? Potres je teško predvidiv, ne možemo se protiv njega boriti kao protiv Turaka, komunista ili Srba. On je podmukao neprijatelj koji sve napada, ne gleda tko je tko niti dolazi najavljen, nikad ne znamo kada će udariti i što će srušiti, koga protjerati iz njegova doma, kome će se doslovno oduzeti tlo pod nogama. Međutim, ima lijeka toj pošasti. To je naša kršćanska ljubav", navodi Košić.
      Biskup Košić: Potres je teško predvidljiv, ne možemo se boriti kao protiv Srba - Index.hr
      WWW.INDEX.HR SISAČKI biskup Vlado Košić u nedjelju je održao misno slavlje u spomen na 443. obljetnicu pada utvrde Gvozdansko 1578. godine.  
×
×
  • Креирај ново...