Jump to content

Recommended Posts

Kako možemo Boga nazvati našim istinskim Ocem ako u nama nema ničega od njegove prirode?U pravoslavnom učenju Sin kao Bog uzima našu prirodu i spaja sa Božijom na takav način da mešanja nikako ne dođe,niti može da dođe,nesliveno,nerazlučno i nerazdvojno kako uči PC ali kako onda možemo Boga nazvati našim istinskim Ocem ako sa njim ne delimo ama baš nikakavu prirodu i nemamo ništa od Njega nego da se tako figurativno izrazim on nas ,,nakalemljuje,, kroz Isusa Hrista?Isusa smatramo Sinom Božijim upravo jer je od Oca rođen,jer ima istu prirodu kao i On....a mi onda koji verujemo ispadamo kao usvojena deca od nekog veštačkog Oca jer deca uvek nose prirodu svojih roditelja... i zato kao što i naslov kaže kako onda možemo Boga nazvati svojim pravim Ocem?

  • Свиђа ми се 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 46
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Да, усиновљењем, али кроз Христа, јер...   ,,Христос нас прима за браћу Своју, и, зато нас Бог Отац прима за синове Своје." Свети владика наш Николај Жички, Охридски и Лелићки   

E dobro je nije o y hromozomu. To je suvišno raspravljati, jer je nadumno začeće pa i nema y hromozoma, a valjda je to Bogu moguće da proizvede. Naš um je slika Božja, jedino smo po umu srodni s

Кад читаш Библију видиш да је код Бога све тако разумљиво и једноставно, а онда су хришћани из Грчке и околине почели све нешто да филозофирају, тојес да филоСофирају.

Постоване слике

пре 1 минут, todor рече

Ал га умрси. Просто, Он ти је Отац јер те је створио, по свом лику и подобију.

Znači po tvojoj logici čovek je otac stola ili čaše ili kompjutera jer ga je stvorio?To je stvorenje to nije roditeljstvo,biti roditelj znači preneti svoju prirodu na biće...pitanje je malo kompleksnije da bi se dao tako jednostavan odgovor...

  • Свиђа ми се 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

E dobro je nije o y hromozomu. To je suvišno raspravljati, jer je nadumno začeće pa i nema y hromozoma, a valjda je to Bogu moguće da proizvede.

Naš um je slika Božja, jedino smo po umu srodni s Bogom, jer on nije materijalan. To je osnova. Znači nije ništa loše što nas je nakalemio kako kažeš, jer nas je time usinovio, pa uživamo milost sina a nismo sin, jer nemamo i ne možemo da imamo istu prirodu. Znači imamo nešto od te prirode, ali u umu, umom poznajemo duhovni svijet. Naše usinovljenje je bitno jer mi ćemo-treba da preobrazimo svu tvar, sav materijalni svijet. Bogu je mila njegova tvorevina materijalni svijet, mrsko mu je što propada, i zato je dao da se Sin ovaploti u materiju kao čovjek jer je čovjek kruna stvaranja. Našom umnom silom, naravno ako hoćemo da se obožimo, mi ćemo preobraziti sve, mene taj stih fascinira, 'sva tvar uzdiše čekajući sinove Božje da ih oslobode'. Zar nije dovoljno što smo usinovljeni i nismo više robovi? Ne vidim da smo nešto oštećeni pošto je tvoje pitanje u vidu protesta, ali tata ja bih lizalicu...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 8 минута, Кратос рече

Znači po tvojoj logici čovek je otac stola ili čaše ili kompjutera jer ga je stvorio?To je stvorenje to nije roditeljstvo,biti roditelj znači preneti svoju prirodu na biće...pitanje je malo kompleksnije da bi se dao tako jednostavan odgovor...

Не, питање је баш просто, него ти би да филозофираш.

Ево, кад сам поменуо ''лик и подобије'' мислио сам на то да ти је креирао тело и удахнуо Дух Животни и тако пренео своју природу.

А то није исто као кад направиш астал, чашицу, компјуктор.. =)

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 9 минута, Дијана. рече

jer nemamo i ne možemo da imamo istu prirodu. Znači imamo nešto od te prirode

Pa čekaj sad ovo je ključno el imamo ili nemamo?To je baš ono što ja postavljam kao pitanje,ako smo istinska deca Božija moramo nešto da imamo nebesko od nebeskog Oca zar ne,ne samo kao sliku i odraz nego nešto što je po prirodi od Njega kao roditelja i nas kao dece Božije?

Ima li nečeg božanskog u nama a da nije samo reflekesija Boga već sam Bog?

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Кад читаш Библију видиш да је код Бога све тако разумљиво и једноставно, а онда су хришћани из Грчке и околине почели све нешто да филозофирају, тојес да филоСофирају.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 сат, Кратос рече

Kako možemo Boga nazvati našim istinskim Ocem ako u nama nema ničega od njegove prirode?U pravoslavnom učenju Sin kao Bog uzima našu prirodu i spaja sa Božijom na takav način da mešanja nikako ne dođe,niti može da dođe,nesliveno,nerazlučno i nerazdvojno kako uči PC ali kako onda možemo Boga nazvati našim istinskim Ocem ako sa njim ne delimo ama baš nikakavu prirodu i nemamo ništa od Njega nego da se tako figurativno izrazim on nas ,,nakalemljuje,, kroz Isusa Hrista?Isusa smatramo Sinom Božijim upravo jer je od Oca rođen,jer ima istu prirodu kao i On....a mi onda koji verujemo ispadamo kao usvojena deca od nekog veštačkog Oca jer deca uvek nose prirodu svojih roditelja... i zato kao što i naslov kaže kako onda možemo Boga nazvati svojim pravim Ocem?

Ko bude dao ispravan teološki odgovor na ovo pitanje biće silovan od većine teologa. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

 Да, усиновљењем, али кроз Христа, јер...

 

,,Христос нас прима за браћу Своју, и, зато нас Бог Отац прима за синове Своје."

Свети владика наш Николај Жички, Охридски и Лелићки 

 

Види:  Гал. 3, 26; Јов. 1, 12.

 

 

Барем то разумеју и ученици другог  разреда ОШ, Праводславни катихизис за 2. разред:

,,Отац подиже главу и рече  - Да, Бог је Отац свима нама у Цркви.

- Али, како? - пита Радомир. Бог нас није родио да би нам био Отац. Ти си само Милици и мени отац зато што си нас родио. Због тога мој друг Павле тебе не зове тата, већ чика Благоје.

- Имаш право, сине, - одговори отац. - Но Бог, такође, има Сина, Исуса Христа, па је зато и Он Отац. Ми зовемо Бога Оцем, зато што је Он Отац Исуса Христа, кога је родио, што нам је открио сам Исус Христос. Међутим, то што ми зовемо Бога Оцем није само због тога што Он има Сина, већ зато што га и ми волимо и желимо да и нама буде Отац. Исус Христос, такође, зове Бога Оцем не само зато што му је Он Отац по природи, већ и због тога што он њега највише воли.

- Видиш - наставља отац - ми не зовемо наше родитеље очевима само због тога што су нас родили, него, пре свега, зато што их волимо! Ето, на пример, твога друга Горана усвојио је мој пријатељ Богољуб, није га, дакле, родио. Но, он Горана зове својим сином и он му јесте син зато што га воли. А и Горан њега воли и зато га зове оцем. Дакле, то што ја тебе зовем сином није само по природи. То означава однос љубави који нас двојица имамо. Слично томе и ми у Цркви зовемо Бога Оцем зато што га волимо и што желимо да нам је Отац. То значи да ми живимо у заједници у којој је Бог наш Отац, а ми његови синови. Ту своју заједницу с Богом ми остварујемо на Литургији. То нам је омогућио Исус Христос!"

 

Иначе,  Бог je на крају стварања створио човека од земаљског праха, извео ИЗ ове природе, природе од које су створена и сва остала бића, али човеку је даровао  свој Божански лик. Због тог тајанственог лика Божјег  у човеку  и цела природа преко човека може да буде у заједници са Господом Богом. Човек је природно, органски и суштински, повезан са целокупном створеном природом и носилац је те створене природе, у њему је овај свет прогледао и човек је глава створене природе. А због лика Божјег у себи човек може да оствари заједницу са Христом (оваплоћеним Божанственим Логосом Божјим, присније речено - Сином Божјим)  а да се у Светом Крштењу и Евхаристији не слије са Божанском природом, која би је, услед сливања, а због своје силине и неограничености, уништила. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 11 часа, Кратос рече

Pa čekaj sad ovo je ključno el imamo ili nemamo?To je baš ono što ja postavljam kao pitanje,ako smo istinska deca Božija moramo nešto da imamo nebesko od nebeskog Oca zar ne,ne samo kao sliku i odraz nego nešto što je po prirodi od Njega kao roditelja i nas kao dece Božije?

Ima li nečeg božanskog u nama a da nije samo reflekesija Boga već sam Bog?

 

Nema ništa u nama što nije samo refleksija Boga već sam Bog, jer mi nemamo i ne možemo učestvovati u prirodi, već u energijama (ovo čula ođe :P)

i šta je problem u tome, da budući nismo saučesnici prirode, dobijamo usinovljenje, AKO uložimo napor da se obožimo?

šta je problem u tome da je u nama samo refleksija Boga? naš um može da bude božanski, a cilj je oboženje cijelog bića, i tijela, itd.

mislim da nešto griješiš u postavci pitanja što mogu da razbistre samo teolozi.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 11 часа, todor рече

Не, питање је баш просто, него ти би да филозофираш.

Ево, кад сам поменуо ''лик и подобије'' мислио сам на то да ти је креирао тело и удахнуо Дух Животни и тако пренео своју природу.

А то није исто као кад направиш астал, чашицу, компјуктор.. =)

Znači po tebi mi imamo nešto božanske prirode u sebi ili ne?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 5 минута, Дијана. рече

Nema ništa u nama što nije samo refleksija Boga već sam Bog, jer mi nemamo i ne možemo učestvovati u prirodi, već u energijama (ovo čula ođe :P)

i šta je problem u tome, da budući nismo saučesnici prirode, dobijamo usinovljenje, AKO uložimo napor da se obožimo?

šta je problem u tome da je u nama samo refleksija Boga? naš um može da bude božanski, a cilj je oboženje cijelog bića, i tijela, itd.

mislim da nešto griješiš u postavci pitanja što mogu da razbistre samo teolozi.

Znam ja sve to ali to usinovljenje je onda usvojenje,mi nikada nećemo onda biti istinska deca Božija jer nam je Otac sasvim nešto drugo od nas.

Evo jedno možda glupo pitanje.Isus kao Bog kaže,ja sam istina,put i život ima li u nama nešto od te večne istine puta i života kao deo naše prirode ili je to nešto što nam se pridodaje spolja što je ipak nešto nama neimanentno?

Drugo recimo,Sveti Duh je davalac života,on je kao Bog sveprisutan,znači ima ga u celoj tvorevini a najviše u nama kao telesnim hramovima.Znači da od trenutka kada samo ušli u život dah života ili duh životni je u nama i ćini nas živim kako onda da u našoj prirodi nema ničega što je Božanskog porekla?

I treće i tu stajem,kaže Hristos Carstvo Nebesko je u vama,a Carstvo Nebesko je Carstvo jer je u Njemu Car Bog pa ako je u nama,a on to govori pre raspeća,stradanja smrti i Vaskrsenja,kako onda može on to da kaže s obzirom da mi u nama ništa od Boga nemamo kao prirodni deo nas?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

kako nema ništa u nama, čim imamo imanentnu čežnju u duhu svom, za ocem i otadžbinom? nešto ima u umu i duhu, intuiciji i srcu, ne kao razvijena sposobnost, ali kao klica, potencijal, da .. ali ne raspolažem filozofskim pojmovima da uobličim misao. ne znam da li su ti početni pojmovi pitanja ispravni, ali ima nečeg tu...

i opet, šta, osim gordosti, vuče na pitanje, ali kako onda nismo sinovi već usvojeni? usvojenje znači sticanje prava sina ako ne i prirode, ali da li je to na kraju bitno, teleološki?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 13 часа, Кратос рече

Kako možemo Boga nazvati našim istinskim Ocem ako u nama nema ničega od njegove prirode?

1 hour ago, Кратос рече

Evo jedno možda glupo pitanje.Isus kao Bog kaže,ja sam istina,put i život

Drugo recimo,Sveti Duh je davalac života

I treće i tu stajem,kaže Hristos Carstvo Nebesko je u vama

Јој бре Кратосе... природа, природа, природа, природа... а личнос' ;) 

 

пре 13 часа, Кратос рече

jer deca uvek nose prirodu svojih roditelja...

И личност. Не добијају деца од родитеља само природу него и личност тј. то да ће та природа бити конкретизована као одређена и непоновљива јединка.

И сад: личност Сина Божијег узме и тело, у необјашњивој, немогућој, Тајни, над којом су и анђели занемели... И затим та личност Сина, који је сада и Бог и човек, каже: једите моје тело. И ти кад једеш његово тело ти постајеш његово Тело, Црква, а он је Син Божији. Ако ти имаш тело Сина шта ти је онда његов Отац?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Драшко,
      Povodom sutrašnjeg glasanja za direktora osnovne škole u Blacu na svom facebook profilu oglasio se, protiv kandidat, SNS direktorki, Mariji Ćurčić, nastavnik matematike, Branimir Lapčević:
      Драги Блачани, добри људи, хвала вам на свакој лепој речи, молитви или лепој мисли које сте усмерили мени! Више од половине мог живота посвећено је ОШ „Стојан Новаковић“ Блаце, што као ученику, што као раднику ове школе. Установа која нашу децу треба да научи правим вредностима постала је пример правног насиља, шиканирања и злостављања запослених. До данашњег дана, у овој школској години сам 4 пута био у матичној школи, а приступ ми је био забрањен чак и кад сам хтео да предам документацију за избор директора. Установа једнакости је постала установа селективне правде. Свака порука подршке од родитеља јасно указује и на њихово незадовољство стањем у школи.
      Родитељи, ви сте најбитнија карика у нашем систему! Ви бирате услове у којима желите да се ваша деца образују, васпитавају и развијају у добре и поштене људе.
      Колеге, поштовани радници наше школе, немам намеру да убеђујем било кога за кога ће гласати. Урадите оно како мислите да је исправно.
      „Свак је рођен да по једном умре, част и брука живе довијека. “
      Делите, нека Блаце чује!
      Izvor
      Nastavnik matematike rekao NE SNS direktorki: ,, Svak je rođen da po jednom umre, čast i bruka žive dovjeka" – Otvoreno
      OTVORENOSR.RS Povodom sutrašnjeg glasanja za direktora osnovne škole u Blacu na svom facebook profilu...  
    • Од Драгана Милошевић,
      Srbija se našla među 14 zemalja sveta sa najstoržim merama za suzbijanje koronavirusa, prema procenama Oksforda. Ipak, na mapi država sa najviše zaraženih u Istočnoj Evropi, deli isto mesto, rame uz rame, sa Belorusijom, u kojoj koronu "leče" votkom i ne preduzimaju apsolutno nikakve mere zaštite od virusa.
      Na ovoj mapi, zemlje Zapadne Evrope crvene se kao žar što znači da je broj zaraženih koronavirusom, kao i nivo smrtnosti veoma visok i zabrinjavajuć, da je čak preko 2.500 zaraženih na milion stanovnika. Međutim, države Istočne Evrope obojene su daleko svetlijim nijansama žute ili narandžaste, što ukazuje da imaju 500 ili najviše 1.000 zaraženih na milion stanovnika.
      S obzirom na drakonske mere koje su do nedavno bile na snazi u Srbiji, trebalo bi da smo i mi zemlja obojena u žuto-narandžastu nijansu, odnosno da smo ušuškani među državama sa nižom stopom novoobolelih i umrlih.
      Ipak, nije tako. Crvena mrlja istoka Evrope, pokrila je samo Belorusiju, Estoniju, Moldaviju i – Srbiju! To znači da ove zemlje imaju od 1.000 do 2.500 zaraženih na milion stanovnika.

      Kako pored vanredog stanja, policijskog časa, zabrane izlaska za starije od 65 godina, dovoljnog broja respiratora, maski, rukavica, improvizovanih bolnica, socijalnog distanciranja i ažurnog testiranja, kako tvrdi struka i vlast, imamo isti broj zaraženih kao zemlja u kojoj se korona “leči” votkom.  
      Dok se predsednik Aleksandar Vučić u početku smejao koroni, broj zaraženih se očigledno gomilao. Onda se i on uozbiljio, pa zaveo stroge mere kojima nas je sve zaključao u naše domove i stavio veto na šetnje. Brine to što, predsednik zemlje, koja danas deli istu boju na mapi zaraženih kao Srbija, Aleksandar Lukašenko, prvi čovek Belorusije, poručuje svojim građanima na početku pandemije:
      “Ne treba nam strog karantin jer u ovoj zemlji niko neće umreti od korona virusa!”
      Pa je još i dodao: “Javno objavljujem da niko neće umreti u Belorusiji. Našli smo kombinaciju lekova koja će sačuvati živote”, rekao je Lukašenko.
      Međutim, do danas je od koronavirusa u Belorusiji umrlo preko 100 ljudi, a potvrđeno je preko šest hiljada slučajeva. Predsednik Lukašenko je odbacio tvrdnje da su oni umrli od virusa Covid-19, već je naveo druge hronične bolesti, kao što su bolesti srca i dijabetes.

      Votka pomaže u borbi sa koronom
      “Tvrdim da nijedna osoba nije umrla od korona virusa”, rekao je on, savetujući ljude da piju votku kako bi se borili protiv bolesti.
      Lukašenka su više brinule ekonomske posledice nego korona virus. A dok su građani Srbije tople prolećne dane dočekali zatvoreni u kućama pod ključem, u Belorusiji se život normalno odvijao, čak su se igrali i fudbalski mečevi, granice su otvorene, ljudi odlaze na posao i nije bilo panične kupovine toalet papira, jer Lukašenko odbacuje pandemiju kao ‘psihozu’.
      Belorusija se čak sprema i za proslavu Dana pobede nad nacistima u Drugom svetskom ratu, koju planira da održi na ulicama Minska 9. maja.

       
      Epidemiolog: Teško je praviti poređenja
      Na ova poređenja zemalja i njihove borbe sa koronom, reagovao je epidemiolog dr Zoran Radovanović, koji za Nova.rs kaže da nije realno, a ni lako, porediti stopu zaraženosti u zemljama, pa ni stopu smrtnosti.
      “Pitanje je koliko ljudi je u Belorusiji testirano, to nikako ne možemo tačno da znamo. Činjenica je da mi imamo najviše obolelih u odnosu na 12 zemalja regiona. Profesorka Markotić je čak rekla da je region dobro prošao, “svi osim Srbije”, imajući u vidu broj umrlih kod nas. Mi smo kasno počeli da testiramo građane i nismo mogli da otkrivamo obolele na vreme. Politika, koju je predlagala SZO i mere koje su sprovedne u zemljama koje su najbolje prošle sa koronom kod nas nije mogla da se primeni. Naglasak je bio na traganju za obolelima, stavljanju u karantin, na kontaktima i njjhovoj izolaciji. Mi nismo uspeli da detektujemo obolele na vreme, pa smo izolovali čitavu jednu generaciju”, kaže dr Radovanović.
      Broj umrlih je, smatra on, kod nas čak manji nego što bi se očekivalo.
      “Prosek godina umrlih je 67, a na Zapadu je 50 odsto preminulih iz staračkih domova, i imali su svi preko 80 godina. Ne bih tako lako upoređivao Srbiju sa Belorusijom, kad je u pitanju zaraženost i smrtnost. Čak su i Belgijanci rekli da su mnogi umrli od korone, a da to nije dokumentovano. Ako je jedna osoba umrla od korone, i svi durgi u njenoj okolini su posle smrti proglašeni žrtvama kovida-19, iako im nije rađen test. Kod nas je bilo obrnuto. Neki koji su i umrli od od korone, rečeno je da su preminuli od infarkta ili šloga. Tako da su brojke u slučaju epidemija uvek vrlo relativne i svako poređenje je rizično, čak nezahvalno” objašnjava dr Radovanović.
       
      Na mapi istoka Evrope crvene se zaraženi Srbije i Belorusije
      NOVA.RS Srbija se našla na mapi država sa najviše zaraženih u Istočnoj Evropi, deli isto mesto, rame uz rame, sa Belorusijom, u kojoj koronu "leče" votkom.  
    • Од Fildza,
      Zasto mu se obracamo sa Otac..? 
    • Од Иван Ц.,
      Foto: Ilustracija Ransomware napad čine zlonamerni program koji enkriptuje podatke žrtve i napadač koji kasnije tim žrtvama traži svojevrsnu otkupninu za njihovo otključavanje (ransom - otkupnina). Žrtva nema više pristup podacima dok ili ne plati otkupninu od hakera ili dok ne vrati bekap (rezervna kopija podataka), što može potrajati i danima, u zavisnosti od kompleksnosti sistema i količine podataka. Po običaju se otkupnina plaća bitkoinom (kriptovaluta - ili ektronski novac) jer se takve transakcije ne mogu pratiti i žrtva ne zna kome je otišao novac.
      Naravno da problem nastaje kada žrtva nema bekap, pa je primorana da hakerima plati traženu sumu, što je apsurdno ponekad jeftinije rešenje od ponovnog uspostavljanja sistema. Nakon uplate hakerima, žrtva dobija ključ kojim otključava (dekriptuje) svoje podatke i opet im ima pristup.
      Deluje kao scena iz filma, ali ovo je već par godina realnost sa kojom se susrećemo sve češće. Ovo se naravno lako može izbeći korišćenjem propisnih sigurnosnih protkola i mera zaštite, a bekap uvek treba da bude ažuran čime se šteta minimalizuje. Šteta će uvek postojati čak i u slučaju da žrtva ima bekap, jer ponovno uspostavljanje kompleksnog sistema od nule zahteva veliko vreme za koje su nedostupni servisi koje žrtva pruža.
      U slučaju Novog Sada svi servisi koje grad pruža, time efektno dovodeći do svojevrsnog prestanka funkcionisanja gradskih sistema, a ponovno uspostavljanje takođe puno košta jer je potrebno angažovati po običaju dodatni stručni kadar.
      Da bi se sprečio ovaj tip napada, sistem mora uvek da ima najnovije zakrpe (ispravke propušta u sistem) jer po običaju virusi iskorišćavaju te bezbedonosne propuste u sistemu, isti je slučaj i kod ransomware napada. Još 2017. kada se pojavio prvi ransomware napad - wannacry, microsoft je zakrpio čak i one sisteme kojima je zvanično istekla podrška godinama pre, zato jer je postojala pretnja da stanu bitne institucije poput bolnica ili aerodroma. Nakon toga, 2018. pojavio se novi propust pogodan za ransomware programe i tada se takođe pojavio još jedan patch koji je takođe ponuđen vlasnicima zastarelih sistema bez zvanične podrške, tako da su stvarno svi imali dovoljno vremena da se spreme i iste zakrpe apliciraju.
      To bi trebalo da bude poznato osobi koja se bavi održavanjem sistema, međutim sve zakrpe i ažuriranja ne vrede puno ukoliko korisnici nisu edukovani u smislu cyber sigurnosti i upoznati sa sigurnosnim protokolima kao i da adekvatno reaguju na sumnjive mejlove i situacije. Za sve takve situacije treba da postoji interna procedura koju propisuje IT administrator ili firma koja je zadužena za bezbednost institucije ili preduzeća.
      Jer, svaka zaštita je nepotpuna, ukoliko korisnici sistema nisu prošli makar osnovnu edukaciju po pitanju sigurnosti koja bi minimalno trebalo da sadrži teme kao što su pravilan izbor i upotreba lozinki, razmena lozinki na siguran način, kao i čuvanje istih. Zatim bi trebalo i da se upoznaju sa sigurnim pristupanjem servisima i autorifikacionim formama, da znaju da prepoznaju lažne od pravih, a poseban deo edukacije treba da bude siguran pristup i sigurnost na društvenim mrežama.
      Takođe je bio bitan deo posvećen e-mailu i proveri autentičnosti istih. E-mail je po običaju najkorišćeniji alat hakera za ubacivanje virusa i malwera, a u skorije vreme češći primeri su zloupotreba identiteta e-mail poruka u svrhu naplaćivanja lažnih faktura. To je što se tiče obuke krajnjih korisnika osnova.
      Drugi nivo edukacije bi uključivao IT podršku u firmama i državnim institucijama koja bi trebalo da vodi računa o tome da su sistemi uvek zakrpljeni sa poslednjim zakrpama kao i da vode računa o bekapu, kao i načinu njegovog skladištenja, jer bekap ne vredi ništa ukoliko se i live i bekap kopija npr. baze nalaze na istom hard disku, čak i u istoj prostoriji ili u istoj zgradi. Jedini siguran bekap je kada rezervnu kopiju podataka i/ili baze imate off-site ili na udaljenoj lokaciji.
      Mnogi se u današnje vreme odlučuju za opciju skladištenja bekapa online ili u cloudu što je manje sigurna opcija. U tom slučaju takvi podaci moraju biti enkriptovani pre slanja. Međutim, dobra sigurnosna praksa je da se bitni podaci, posebno lični, ukoliko nije neophodno ne drže online.
      Lično ne mislim da je grad Novi Sad bio eksplicitno targetiran, već hakeri šalju milione phishing mejlova dnevno, pa ko se upeca. Upecaće se po običaju onaj kome nedostaje gorepomenuta edukacija.
      Da slučaj ovog ransomware napada nije ni po čemu jedinstven niti najgori govori nam primer napada na kompaniju SONY gde su hakeri odneli 100TB poverljivih podataka o firmi kao i ličnih podataka zaposlenih, a hakeri su se domogli čak i filmova u produkciji. Da stvar bude gora, isti napad se desio dva puta u razmaku od par godina, što znači da prvi put lekcija nije bila naučena.
      Ovakvi napadi ne samo da čine veliku štetu reputaciji žrtve već i veliku materijalnu štetu jer ponovo uspostavljanje sistema je mnogo skuplje nego zaštita i prevencija uz adekvatnu edukaciju. Ovaj primer treba da služi kao upozorenje svim ostalima da provere svoj sistem i edukuju svoje ljude. Jer strašno je pomisliti da sutra isto može da se desi npr. u bolnici gde se potpuno zanemaruje cyber sigurnost, a tamo šteta pod pravim okolnostima može biti i nešto više od curenja ličnih podataka o pacijentima, reputacije ili materijalne štete.
      Autor: Vladimir Mitić Ransomware - primer kao upozorenje | Novosadski informativni portal 021
      WWW.021.RS Grad Novi Sad je ove nedelje postao žrtva ransomware napada.
    • Од Agnostik__,
      Pozdrav svim clanovima foruma.

      Vjerujem da je ova tema bila aktuelna na forumu vise puta, a kako na forumu, tako i kroz istoriju crkve, ali nakon cetri godine proucavanja biblije i vodjenja diskusija, ako cu biti iskren prema sebi, moram priznati da ne mogu tvrditi (vise) sa sigurnoscu da pismo govori o Bogu kao trojicnom, niti o Isusu kao nekom ko je iste prirode kao Bog Otac.

      Bas naprotiv, cini mi se da pismo predstavlja Boga Oca kao jedinoga istinskog Boga (Jov 17;3) a Isusa kao mesiju. S obzirom na to, prije nego sto potpuno promjenim svoje misljenje, pomislio sam da pokrenem dijalog oko te teme na pravoslavnom forumu. Ukoliko je neko zainteresovan i ima vremena, voljeo bih da mi objasni takvo vjerovanje na osnovu pisma. Istina se ne boji kritike, te sam naumio da kriticki analizram to kroz dijalog sa ljudima kao sto ste vi, ne bih li dosao do istine.

      Pored toga sto je tesko shvatiti nauku o trojicnom Bogu jer je vrlo zbunjujuca za razum, jos je teze izvuci takvu istinu iz pisma (makar meni), osim ukoliko se uzme nekolicina stihova i izvuce iz konteksta kao sto sam primjetio da se desavalo prilikom mnogih diskusija. Medjutim, prilikom dublje analize takvih stihova, koji navodno potvrdjuju da je Bog trojican ili da je Isus iste prirode kao i Bog Otac (npr najcesce Jov 10;30), ispostavi se da vecina pravoslavaca uopste nije upoznata sa jevrejskim nacinom razmisljanja niti za kontekstom to poglavlja.
       
      Ja bih rado zapoceo sa analizom stiha kojeg sam najvise puta dobijao kao argument za to da je Isus Bog, a to je:

      1) "Ja i Otac jedno smo" (Jov 10;30)

      Ako neko tvrdi da je Isus izjavio da je Bog rekavsi navedeno, odnosno, da je iste prirode kao Bog Otac, time je strasno zanemario kontekst citavog poglavlja, jer on ne govori o tome da je Bog, nego mesija. Citav dijalog izmedju Isusa i jevreja se vodi po pitanju toga da li je on mesija ili nije. Samo par stihova unazad, jevreji od njega sa ocajem traze da kaze otvoreno da je mesija:  "Jevjreji su ga okruzili i govorili mu: 'Dokle ces drzati nase duse u neizvjesnosti? Ako si Hrist (mesija), reci nam otvoreno!' Isus im odgovori: 'Rekoh vam pa ne vjerujete." (da je mesija, ne Bog) (Jov 10;24-25)

      Isus zapravo govori da je jedno s Ocem u smislu potpune haromije sto se tice njegove misije - oni su ujedinjeni u istoj volji, misli, zelji. To potvrdjuju rijeci samog Isusa na drugom mjestu:  "..Sacuvaj ih u ime svoje, one koje si mi dao, da budu jedno kao i mi sto smo jedno" (Jovan 17;11) Iz ovoga je jasno da ce Isusovi ucenici biti jedno sa Bogom na isti nacin na koji je Isus jedno sa Njim, odnosno u istoj volji, zelji, misli. Suludo bi bilo tvrditi ikako drugacije, jer ne bi imalo smisla ako se uzme navedeno u obzir.
      Mnogi su zanemarili navedeno (sto molim da vi ne uradite), navodeci kao protiv argument tvrdnju jevreja: "..nego na hulu na Boga, sto se ti covjek buduci, pravis Bogom" (Jov 10;33)  Medjutim, nije potrebno obrazlagati takav protiv argument, s obzirom da je sam Isus odgovorio na njihovu optuzbu: "Odgovori Isus: 'Nije li pisano u vasim zakonima bogovi ste? Kad one nazva bogovima kojima bozija rijec bi data, a pismo se ne moze ukinuti, kako vi govorite onome koga Otac posveti i posla na svijet: 'Hulis', zato sto rekoh 'ja sam Sin Boziji?'" (Jov 10;34-36)
      Iz navednog da se zakljuciti:

      1) Isus jasno porice jevrejsku optuzbu da tvrdi da je Bog
      2) Pravi razliku izmedju sebe i Boga Oca
      3) Potvrdjuje svoj identitet, Sina Bozijeg, a ne Boga

      One koji zele da argumentovano odogvore na ovo, molim da uzmu u obzir sve sto sam naveo te da isto pobiju.

×
×
  • Креирај ново...