Jump to content

Nije imala ni dve godine kada joj je noga AMPUTIRANA, a danas TRČI ( VIDEO)

Оцени ову тему


Препоручена порука

Devojčica i protezaFOTO: YOUTUBE, SCREENSHOT / SCREENSHOT

Devojčica Džulijet Vejts (2) rođena je sa ozbiljnim deformitetom leve noge, zbog kojeg nije mogla da se kreće. Zbog njenog zdravstvenog stanja stanja, morala je na amputaciju pre nego što je prohodala, ali to je nije zaustavilo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

- Džulijet je rođena sa kongenitalnim nedostatkom femura i fibularnom hemimelijom. To znači da nije imala deo potkolenice, ligamente u kolenu, da joj je bilo iskrivljeno stopalo, nije imala nekoliko prstiju, butna kost joj je bila kraća... Lekari su nam ponudili dve opcije, da joj se ugradi neki produžetak ili amputacija. Odlučili smo se za amputaciju koja je obavljena kada je imala samo 11 meseci, a onda je krenula njena borba sa privikavanjem na protezu i prvi koraci. Zbog svoje neverovatne ličnosti i snage lako se suočavala sa svim preprekama - rekla je Džulijetina majka Amanda Berling Vejts za "Story Tender".

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Međutim, jednog dana došla je na isprobavanje nove i fleksibilnije proteze. U početku nije želela da odustane od one stare, čak i nakon saznanja da će sa njom moći da skače, trči, pleše. Najveća podrška joj je bilo štene Vida koje se spaseno iz Portorika nakon stravičnog uragana 2017. godine, a koje nema jednu šapu.

Uz njegovu pomoć i ljubav koju joj je pružio, Džulijet je isprobala svoju novu protezu i potrčala mami i tati u zagrljaj. Emotivan snimak prvih koraka devojčice sa novom protezom, pogledajte u snimku:

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Uprkos početnom odbijanju, Džulijet se brzo navikla na novu protezu za koju kaže da je čini srećnom.

Na putu do kuće roditeljima je rekla "da je nova proteza usrećuje".

 

https://www.blic.rs/slobodno-vreme/vesti/devojcica-zvana-hrabrost-nije-imala-ni-dve-godine-kada-joj-je-noga-amputirana-a-danas/4r0hhy5

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од JESSY,
      DEVOJČICA Jovana Živković (15) nestala je juče nakon što je iz Kraljeva krenula za Beograd.
       
       Jovana je nestala u 7.30 časova kada je ušla u autobus "Best Komerc". NJen otac, moj bivši suprug, čekao je na glavnoj stanici u Beogradu, ali ona tamo nije izašla. Na snimcima kamera na autobuskoj stanici u Kraljevu se jasno vidi Jovana kako sa sobom nosi jedan kofer i torbu. Jovana nosi naočare za vid, a u trenutku nestanka na sebi je imala crnu trenerku, belu majicu i crni duks oko struka - objavljeno je na sajtu nestalisrbija.rs.
      Kako se navodi, Jovana je na sebi imala crnu trenerku, belu majicu i crni duks oko struka (to se videlo na kamerama autobuske stanice). Nosila je kofer i jednu torbu.
      Jovana ima naočare za vid i paž frizuru.
      https://www.novosti.rs/vesti/drustvo/1036444/nestala-devojcica-jovana-zivkovic-otac-cekao-stanici-beogradu-nije-izasla-autobusa
       
    • Од Violetta Valery,
      Znam da Bog prima pokajnika sve do poslednjeg otkucaja srca i da je hrišćaninu do poslednjeg trenutka moguće da izbegne onaj najveći promašaj, ali šta sa onim manjim promašajima?
      Nije li tragedija dočekati godine i osvrnuti se sa setom na prošlost, videti svoje propuštene prilike i darove protraćene na ono što ne ispunjava? Vreme se ne može vratiti i probati ponovo.
      Taj strah od promašenog života i loših izbora kod mene mnogostruko prevazilazi strah od smrti, pa čak i ljubav prema životu.
      Osećam da je moguće da ostvarim sve što sam naumila, a da i dalje sve bude ništavno.
      Kako vi prevazilazite ovaj strah i znate da su vam izbori i stremljenja dobri?
    • Од Danijela,
      Branka Veselinović Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs "Ta reč za mene ne postoji. Da sam htela dom, odavno bih otišla. Ali ne. Glasno vičem ne. Šta ću ja tamo? Radije bih umrla nego ušla tamo, a zna se koliko sam vesela i koliko volim život. Moj život tada ne bi imao smisla, a ova kuća je moj smisao. Radije ću biti sama za Božić i rođendan nego tamo sa dosta ljudi. Recimo, nedavno sam pala niz stepenice i povredila nogu, nisam videla stepenik. Dobro je, nije tako strašno. Neko ima mnogo manje godina, pa ne zna da kaže ni kako se zove. Ljudi mi kažu: "Branka, imate 100 godina i nije Vam ništa". Ja kažem "Nije mi ništa", govori najstarija živa glumica, Branka Veselinović, tokom naše posete u njenom domu.
      Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs Branka Veselinovič, najstarija živa srpska glumica, sa njene 102 pune godine srećna dočekuje božićne praznike. Iako živi sama u centru Beograda, ona nikad nije sama. Do smrti njenog supruga božićna trpeza uvek je bila puna srpske tradicionalne hrane, a poslednjih godina na njenom stolu obavezna je nes kafa, voda, slatkiši i papiri na kojima svakodnevno crta i boji. Ekipa Nova.rs posetila je glumicu u njenom skromnom domu, gde nas je veličanstveno dočekala.
      Branka Veselinović Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs “Dobro mi došli. Sve dok mi je vas, dok je ljudi koji prelaze ovaj prag, ja ću se smejati i živeti. Nažalost, ja nisam mama, ali nisam sama. Uvek u radosti dobrim ljudima se molim i dozvolite da vas sve volim. Neću da kažem da nisam srećna, a možda i spretna. Vaš dolazak je veličanstven i želim da me slikate, da vam lepo ispoziram. Zašto se ne bih slikala? Čast mi je kad me zovu telefonom i traže da me slikaju. Čekamo Božić. Obožavam taj praznik. Nekada sam ga proslavljala i puno spremala hrane, a sada mi donesu i mirna sam. Praznik, kao i svaki drug, obeležavam za ovim stolom, ut televizor i slike. Išla sam davno i u Dom penzionera na igranke”, rekla je Branka, a potom predstavila ženu Zoricu Pavlović iz službe za pomoći u kući koja je svakodnevno obilazi.
      Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs “Ovoj lepoj gospođi ljubim ruke svakog dana. Bez nje ništa ne bih mogla. Tako me lepo čuva i brine o meni, daje mi lekove, kuva kafu, donosi hranu… Kad ona ode, ja opet nisam sama. Fizički jesam, ali psihički nisam, Tu su moji crteži. Stalno slikam i poklanjam. Nikada ih nisam prodala. Evo, i Vama ću jedan naslikati pa vi okačite u kujnu ili špajz. Radite sa tim šta god želite, ali od srca želim da Vam poklonim”, rekla je Branka.
      Branka Veselinović Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs Uprkos tome što se glumica sve manje kreće i da je pitanje dokle će samostalni moći da ustaje i leže u krevet, ona ne želi da ide u dom. Čim joj se spomene ta ustanova, u stanju je da izbaci gosta iz kuće i više ga nikada ne primi nazad.
      Branka Veselinović Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs “Ta reč za mene ne postoji. Da sam htela dom, odavno bih otišla. Ali ne. Glasno vičem ne. Šta ću ja tamo? Radije bih umrla nego ušla tamo, a zna se koliko sam vesela i koliko volim život. Moj život tada ne bi imao smisla, a ova kuća je moj smisao. Radije ću biti sama za Božić i rođendan nego tamo sa dosta ljudi. Recimo, nedavno sam pala niz stepenice i povredila nogu, nisam videla stepenik. Dobro je, nije tako strašno. Neko ima mnogo manje godina, pa ne zna da kaže ni kako se zove. Ljudi mi kažu: “Branka, imate 100 godina i nije Vam ništa”. Ja kažem “Nije mi ništa”, kaže Branka i otkriva recept dugog življenja.
      “Nikada nisam pila i pušila, koristim neke pomadice za lice i tako to. Trudila sam se da se ne nerviram i stalno sam se smejala. Ja ne znam da govorim normalno. Deda mi je bio učitelj, pradeda pop i naučena sam da pričam kroz stihove. Ceo život mi se svodio na stihove. Nekada sebe pitam “Zašto stih”, a ja kažem: “Zato što Branka svoju radost života nikom dati neće pa mise čini kad pričam kao da berem cveće”. Kad ostanem sama pišem i za stihove dišem jer je moje lice stalno veselo”, kazala je glumica.
      Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs Branka ističe da mnogi misle da je preminula pre nekoliko godina, pa su je u pozorištima prozvali pokojnicom.
      “Ljudima su moje godine neshvatljive. Neki čak misle da sam odavno umrla, pa kad me vide pomisle da sam duh (smeh). Jednom sam bila u pozorištu i naišla na bračni par. Žena je rekla: “Vidi ovu ženu, baš lični na pokojnu glumicu Branku Veselinović”. On je cimnuo za ruku, a ja im kažem: “Ja sam Branka, nisam umrla”. Bilo je dosta sličnih situacija, na kraju su me prozvali umrlom (smeh), Ali, evo Branke pred Vama, živa i zdrava. Rođendan mi je 16 septembra, napuniću 103 godine, osećam to”, završava Branka.
      Rođena je 16. septembra 1918. u Starom Bečeju kao šesto dete prevodioca i bibliotekara Aleksandra Ćosića i učiteljice Jovanke Monašević. Odrastala je u Novom Sadu, a već u 17. godini upisala je glumačku školu u Beogradu. Tokom rata igrala je u Narodnom pozorištu, a posle oslobođenja u tek osnovanom Jugoslovenskom dramskom. Upravo tu je, zahvaljujući provodadžisanju Mire Stupice, potonje kume, upoznala svog Mladena Mlađu Veselinovića, glumca i prevodioca, koji je joj je bio verni životni i umetnički saputnik do pre osam godina kada je, kako ona kaže, otišao “gore kod Boge”.
       
      Branka Veselinović: Sama za Božić - bolje nego starački dom - NOVA portal
      NOVA.RS  
    • Од JESSY,
      Uživotu ste neminovno sreli barem jednu ovakvu osobu – tvrdi da je stručnjak, da je vešta i prepuna znanja, ali kada treba to znanje i veštinu da pokaže, isti izostaju. Verovatno vam je prva misao da se svi malo hvale: stvaramo bolju sliku o sebi, „prodajemo se“ bolje ili to jednostavno radimo kako bismo hvaljenjem svojih sposobnosti prikrili nesigurnosti. Ovo su moguća objašnjenja, ali ona podrazumevaju namerno pretvaranje i svest o svojim nedostacima.
      A šta je sa onima koji iskreno veruju da su puni znanja, a to nisu?
      Psihologija nudi odgovor – oni se nose sa takozvanim Daning-Kruger efektom.
    • Од JESSY,
      Снагу губимо када:
      – Говоримо “да” док желимо да кажемо “не”
      – Осмехујемо се, уместо да плачемо
      – Не одмарамо се
      - Терамо себе да истрпимо још мало, уместо да се запитамо: “За чије бабе здравље ја то толеришем?”
      – Увредимо се, уместо да кажемо шта нам смета
      – Не бавимо се својим послом
      – Неко нам није занимљив а ми из неких умишљених разлога настављамо да комуницирамо са њим
      – Боравимо поред људи који све виде са негативне стране
      – Стално причамо о политици, рачунима, гужви у саобраћају итд.
      – Оговарамо
      – Често и са много емоција причамо о томе како други живе
      – Радимо незанимљив, досадан посао
      – Бојимо се
      – Чекамо да неко дође и промени наш живот (Деда Мраз, принц на белом коњу, Рокфелер)
      – Kритикујемо себе, сматрајући се безвредним, неспособним, несрећним.
×
×
  • Креирај ново...