Jump to content
  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од cloudking,
      Aleksić uhapšen zbog sumnje da je seksualno napastvovao pet učenica
      Policija je saopštila da je nastavnik glume Miroslav Mika Aleksić uhapšen zbog sumnje da je seksualno napastvovao pet svojih učenica, od kojih su dve u vreme počinjenih dela bile maloletne.
      Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Beogradu uhapsili su M.A. (68) zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivična dela silovanje i nedozvoljene polne radnje, saopštio je MUP.
      Sumnja se da je on u vremenskom periodu od 2012-2020. godine u prostorijama škole glume u Beogradu, čiji je vlasnik, seksualno napastvovao pet svojih učenica, od kojih su dve za vreme izvršenja krivičnog dela bile maloletne.
      Osumnjičenom M.A. je određeno zadržavanje i on će, uz krivičnu prijavu, biti priveden Višem javnom tužilaštvu u Beogradu.
      Pošto se sumnja da ima još osoba koje je osumnjičeni seksualno napastvovao, mogu to prijaviti u prostorijama Policijske uprave za grad Beograd, Bulevar despota Stefana 107, apelovala je policija.
      Mediji su ranije preneli da je Miroslav Mika Aleksić, čuveni vlasnik škole glume, sinoć priveden u stanicu policije, jer ga je više devojka prijavilo za silovanje ili seksualno uznemiravanje.
      Glumica Milena Radulović medijima je ispričala da je Aleksić dok je bila maloletna silovao i da se to dogodilo više puta.
      Radulović je zajedno sa još nekoliko devojaka, od kojih su neke maloletne, prijavila Aleksića za silovanje i seksualno uznemiravanje.
      Ona je rekla da je Mika Aleksić prvi put silovao početkom novembra 2012. godine, kada je ona imala 17 godina, a on 61. godinu.
      Miroslav Mika Aleksić je filmski reditelj, producent, glumac i čuveni pedagog kroz čije radionice je prošlo više od 3.000 mladih.
      Aleksić uhapšen zbog sumnje da je seksualno napastvovao pet učenica
      RS.N1INFO.COM Policija je saopštila da je nastavnik glume Miroslav Mika Aleksić uhapšen zbog sumnje da je seksualno napastvovao pet svojih učenica, od kojih su dve u vreme počinjenih dela bile maloletne.  
       
    • Од Danijela,
      Pulmolog i osnivač pokreta "Za sve moje ljude" dr Dejan Žujović i anesteziolog i predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije dr Rade Panić kritikovali su u emisiji 360 stepeni epidemiloga Predraga Kona zbog izjave da su se lekari zaražavali u pauzama za kafu, i ocenili su da ga "oni ne smatraju više kolegom", kao i da on ne sme sa njima da se suoči u medijima, iako ga oni stalno pozivaju. "Sram ga bilo, i obećavam da će sigurno odgovarati za ovo", istakao je Panić.
       
       
       
      Žujović je naveo da je dobio svojevrsni odmor, jer u najvećoj improvizovanoj kovid bolnici u Beogradu „nije tolika gužva“.
      „U Areni ima prilično slobodnih mesta, svi pacijenti se nalaze u donjem delu i mislim da to ide ka zatvaranju lagano. Ja sam tamo radio par dana i juče sam dobio informaciju da više ne dolazim. Sa obrazloženjem da baš i nije tolika gužva i da mogu da odmorim. Recimo da sam dobio odmor“, naveo je Žujović.
      Panić navodi da je radio u crvenoj zoni od 6. novembra kada je u Kraljevu otvorena kovid bolnica, pa do do 31. decembra. On je rekao da je odnos preminulih doktora prema medicinskim sestrama i tehničarima dva prema jedan, kao i da je broj preminulih zdravstvenih radnika premašio 100.
      Komentarišući izjavu Predraga Kona o zaražavanju lekara tokom kafe pauza, Žujović je ironično prokomentarisao da on Kona „potpuno razume“, kao i da ima „beskrajnu ljubav prema njemu“.
      Žujović podseća da na početku epidemije mnogi lekari nisu ni imali zaštitnu opremu, kao i da je predsednik Aleksandar Vučić bez ikakve analize i saveta nabavljao respiratore, a da se prava cena nije do sada saznala.
      „Samo mora da bude svestan težine svake reči koje izgovori. U trenutku sam i ja veoma burno reagovao i nije mi bilo dobro kada sam to pročitao. A onda sam proverio celu priču, i novinarka koja je uradila intervju je veliki profesionalac, i sigurno se ne bi desilo da se objavi nešto što nije bilo rečeno u intervjuu. On je to rekao. Objavljen je i audio zapis i od reči do reči je to rekao. I to je možda posledica neznanja“, kaže on.
      Žujović smatra da je jedan od osnovinih problema našeg društva nekompetencija ljudi koji rade neke rukovodeće poslove, kao i da je izjava Kona odraz toga.
      „Da je kolega barem jednom ušao u crvenu zonu znao bi da ljudi koji su u skafanderima ne da ne piju ni kafu, već ne piju ni vodu. Ne jedu ništa, niti idu u toalet za to vreme koje su u crvenoj zoni. Mislim da je to poprilično maliciozno rečeno, ili da je u ovom sistemu jedino važno da se kaže da doktor nije zaražen iznad bolesničkog kreveta. To bi onda bio poraz za sistem, sistem bi pokazao svoju pogrešivost“, rekao je Žujović.
      „Ako dobro pogledate i analizirate, najvažnije je da se dokaže da lekar ili medicinska sestra nisu zaraženi na svom radnom mestu“, naglašava on.
      Izvor: N1 Pored toga, prema njegovim rečima, navodi i da se ne vodi kontrola kontakata. Kaže da je taj posao na početku pandemije, za vreme policisjkog časa u našoj zemlji, radila policija, dok sada nema dovoljno epidemiologa da bi se vodila takva provera.
      „Kada on (Kon) tako kaže mora da bude svestan da je sa nama lekarima raskrstio za ‘vijek vjekova’. On nije više naš kolega. On je naš bivši kolega“, istakao je Žujović i dodao da je Kon svojim izjavama uvredio njega i njegove kolege.
      Panić dodaje da je njegovo mišljenje da bi epidemiologa Kona trebalo staviti na „stolicu gde bi mu se sudilo“.
      „Ono što Sindikat lekara i farmaceuta priča od samog početka je da je organizacija potpuno zakazala. I ovo je posledica onoga što se dešavalo u poslednjih 20 godina sa zdravstvom. Mi smo još pre tri godine tražili ostavku ministra Lončara, a onda smo se obraćali onima iznad njega“, kaže Panić.
      On se slaže sa Žujevićem vezano za Kona, i objašnjava da su ga kolege pitale kako će od sada da se obraćaju čuvenom epidemiologu, jer „on više nije njihov kolega“.
      „Ja sam ga u prošlosti branio, i nailazio sam na osudu ostalih kolega… Mnogo je dr Kon rekao u toj svojoj izjavi. Ja sam je više puta slušao, hteo sam da vidim šta je bila zaista namera. U toj izjavi nema ništa što može da se pozove na epidemiološku nauku, na protokole, niti ima išta što je odbrana zdravstvenih radnika. Na našim viber grupama u poslednjih nekoliko nedelja se samo piše o kolegama koji su umrli. Dokle više“, zapitao je Panić.
      „Kon je u svojoj izjavi mnogo šta rekao, da su se lekari zaražavali van posla, pozivao i na crvene zone kao i da stomatolozi nisu u opasnosti, jer oni ne ulaze u crvene zone“, kaže on i dodaje da lekarima koji tako misle“ diplome ne vrede ni „pišljivog boba“, i pozvao je sve njih da ga tuže zbog toga.
      „Dešava se zaista humanitarna katastrofa, od one koja je bila u Novom Pazaru, do onoga da ćemo tek otkriti koliko je zaista bilo novoobolelih i preminulih, kako građana, tako i zdravstvenih radnika“, rekao je vidno potreseni Panić.
      On je rekao da su doktori koji su u penziji primorani da rade, kako bi mogli da prežive i obezbede egzistenciju.
      Objasnio je i da su stomatolozi veoma ugroženi, jer im je potrebno od sedam do deset minuta za pregled i da postoji velika šansa za zaražavanjem.
      „Šta doktor Kon ne zna? Zašto se pravi lud i na nacionalnim frekvencijama imamo stalno obmanjivanje i sve to moramo da demantujemo umesto da se bavimo svojim poslom“, upitao je Panić.
      On je obećao da će on i sindikat koji predstavlja raditi na tome da se dođe do tačnih brojki o obolelima i preminulima. Takođe, istakao je i da će se otkriti „zašto su stradali lekari, ali i građani“.
      Izvor: N1 „Doktor Kon već pet puta odbija da gostuje sa mnom u emisiji. On zna da raspolažem sa činjenicama i sa iskustvom, znam šta se dešava na terenu, a on to ne zna. Ispostaviće se da sve mere koje su doneli nisu na osnovu činjenica i na osnovu onoga što se dešava na terenu“, naglasio je predsednik Sindikata lekara i farmaceuta.
      On je napomenuo da dr Kon nije jedini krivac zbog ove situacije, kao i da je kriv kompletan Krizni štab.
      Žujović ocenjuje da nema dijaloga sa članovima Kriznog štaba jer „nema dijaloga u apsolutizmu“ i dodaje da je u takvom sistemu „dijalog odraz slabosti“.
      „Kakav dijalog, kakva razmena mišljenja, to ne postoji u njihovom koordinantnom sistemu. U apsolutizmu postoji samo jedna reč, jedna misao, i jedna istina. Mi smo kao društvo jednostavno još nezreli za demokratiju, za pravo da imaš svoje mišljenje. Mi smo deca apsolutizma“, smatra Žujović.
      Komentarišući da li će se nekada doći do istinitih podataka o mnogim cenama za vreme pandemije, Panić kaže da je očigledno da bi za nešto tako moralo doći do promene vlasti.
      „Od samog početka ova priča je bila biznis i politika, i ništa više. Balans između rejtinga i profita. Sve vidimo šta se dešava, i jednog dana ćemo podvući crtu kao u kafani i napraviti saldo. Nemojte misliti da to neće da se desi“, podvlači Žujović.
      Panić je govoreći o pravom razlogu zaražavanja lekara i medicinskog osoblja rekao da se to „iz aviona vidi“.
      „Pod jedan, nije bilo zaštitne opreme, morali smo da izlazimo i pregledamo pacijente zato što je neko govorio da ne postoji virus. U klinici Laza Lazarević je kažnjen psihijatar zato što je nosio svoju masku. Donosili smo ih od kuće da bi smo se zaštitili. Dalje, jedina smo zemlja koja je imala drugi talas. Naši radnici i lekari nisu imali pauzu. Pored toga, primali smo pacijente u zelenoj zoni, naše kolege nisu bile zaštićene… Mnogo toga nije bilo dobro. Mešali su se i ukrštali putevi crvene i čiste zone. Najbitnije je da je 13 do 15 odsto medicinskog osoblja falilo pre epidemije, a predlagali smo da se svi nezaposleni medicinski radnici sa Biroa za nezaposlene“, kaže Panić.
      On navodi i da su se u toku krize, neki pacijenti „veštački“ otpuštali da bi se napravila prazna mesta u bolnicama, kao i da su se testovi kojima su se građani testirali pokazali kao nepouzdani.
      Izvor: N1 „Zašto doktor Kon nije pomenuo, da uzmemo situaciju da su se zdravstveni radnici razboleli i van bolnice, razboleli su se zbog velikog broja koji se kretao oko njih. A doktor Kon se nije setio da su se kolege iz crvenih zona vraćale svojim kućama, svojim porodica, svojoj deci, svojim starima. Pa, sram ga bilo, i obećavam da će sigurno odgovarati za ovo, verujte. Sram ga bilo što se nije setio ničega što je epidemiološki“, emotivno je poručio Panić i ispričao kako je sam morao da pomogne svojoj majci, koja je, nažalost, preminula.
      „Meni je majka umrla. Tri sata sam proveo zbrinjavajući je, zato što nijedna Hitna pomoć nije mogla da dođe ni iz Čačka, ni iz Kraljeva. Sam sam je intubirao, zato što su kolege zauzete lečenjem pacijenata, jer nas nema dovoljno. Kako to niko ne razume? Zašto je 2300 lekara na Zavodu? Zašto ovog trenutka nisu primljeni svi? Za „Batajnicu“ su tražili 80 anesteziologa. Pa odakle 80 anesteziologa? Pa ne beru nas na krušci… Mnogo sam uzbuđen i mnogo sam ljut, jer ovo više nema smisla. Razumite, celo okruženje nema taj broj zaraženih i preminulih zdravstvenih radnika, a tek ćemo da saznamo koji je pravi broj“, uzbuđeno je napomenuo Panić.
      On je zatražio i da RTS omogući njemu ili nekom od njegovih kolega da se obrati javnosti kako bi ukazao na sve propuste.
      Žujović je ocenio da lekari koji su ponavljali stavove predstavnika vlasti nisu njegove kolege više, i nazvao ih je „slugama režima“. Naveo je i da će nakon preležane bolesti imati posledice do kraja života.
      „Ja sam truli amater u ovome svetu, ali su mi uvek birane reči. I posle meni da kaže neko da sam se zarazio dok sam pio kafu, neće moći. I jako vodim računa da njih ne povredim, jer to su moje sestre i moja braća. Jedemo isti hleb. Na šta mu liči da to tako govori? Sve ovo što nam se dešava je posledica nekompetencije ljudi. A nosim se mišlju da je njih baš i briga za takve podatke. Njih zanima gde su respiratori, i da li još nešto treba da se nabavi… Ja sam virus preležao, ja više nikada neću biti isti čovek. Moje srce sada sada radi na 30 odsto, onoga što bi trebalo da radi. Moja pluća imaju oštećenja na desnom plućnom krilu koja će ostati doživotno. Nikada se neću baviti sportom, i moram da menjam svoje modele ponašanja. Ograničen čovek u svakom pogledu“, otkrio je Žujović.
      Panić se osvrnuo i na preminulu kolegenicu Danijelu Gordić iz Kraljeva, koja je rođena 1974. godine.
      „Provela je ceo period radeći sa kovid pacijentima. Njena majka je Ružica Gordić, nefrolog. Objavila je na Fejsbuku poruku direktoru. Kada je to jutro Danijela Gordić primljena na plućno odeljenje, njen načelnik je zvo da se trasporutuje u višu ustanovu, da zahteva intenzivnije lečenje. Prethodnog dan je četiri pacijenta transportovano, pomogli su direktor i pomoćnik direktora. Tog jutra su odgovorili da nema mogućnosti da se koleginica transportuje dalje, da nemaju gde da je smeste. Nakon poziva kolega, ona je transportovana u KBC Drgaišu Mišović, gde je završila svoj život“ rekao je on.
      Panić je pročitao poruku koju je majka ostavila direktoru.
      „Sram te bilo. Ne zaslužuješ da te oslovim „kolega“, jer ti to nisi. Iza mog mrtvog deteta, stradalog od korone, stojim ja, njena tri mala deteta, suprug, rodbina i svi građani Kraljeva koje je lečila u ambulanti. Ne znam kako zoveš ambulantu, ali očigledno ti ne znaš kojim putem su išli zarazni, a kojim nezarazni pacijenti. Koliko je radio pulmolog i provodio dnevno sati na radnom mestu… Zato su ti sva tri lekara na pulmologiji zaražena, organizacija posla je na nuli, i zato ti predlažem da se povučeš sa tog radnog mesta, dok ti kolege i građani Kraljeva ne počnu suditi“, stoji u poruci koju je napisala majka preminule doktorke direktoru ZC „Studenica“ u Kraljevu.
      On je rekao da će zbog ovoga svi odgovarati, „uključujući onog glavnog, a svi znamo ko je to“.
       
       
      Panić i Žujović: Ne smatramo više Predraga Kona svojim kolegom Vesti
      RS.N1INFO.COM Pulmolog i osnivač pokreta "Za sve moje ljude" dr Dejan Žujović i anesteziolog i predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije dr Rade Panić kritikovali su u emisiji 360 stepeni epidemiloga...  
    • Од Ćiriličar,
      I pored strogih zabrana: Više od 70 vernika u Sabornoj crkvi u Požarevcu, pričestili se istom kašikom (FOTO) | Srbija | Novosti.rs
      WWW.NOVOSTI.RS Među brojnim vernicima u samoj crkvi, bilo je i starijih od 65 godina i gastarbajtera  
    • Од Драшко,
      NOVOSADSKIM ULICAMA: Tužna priča braće Jovandić i njihove majke Jelke 23/07/2018         Horti   Nekoliko dana uoči Bogojavljenja, Jelka Jovandić je usnila Svetog Jovana koji joj je rekao: „Došao sam po svoje stado“. Beleži tu rečenicu u svojoj knjizi o porodici Jovanović-Vakini, dr Vera Jovanović. Jelena – Jelka Jovandić je posle pričala da tada nije znala šta to znači.
      A onda 19. januar 1942. Voda je u Ujvideku bila osvećena, javio se Bog u liku Oca i Sina i Svetoga duha. Kažu u raznim rečnicima simbola da voda briše istoriju, jer uvodi u novo stanje: uranjanje se može porediti sa polaganjem Hrista u grob, posle čega On vaskrsava. Verujem da su u pravu.
      Sutradan bio je dan proslavljanja Svetog Jovana, krstitelja, proroka i preteče. Mnoge pravoslavne i srpske porodice u Ujvideku, u tišini i strahu proslavile su svog sveca-zaštitnika, koji je samo dan ranije krstio Bezgrešnog u reci i tako je učinio svetom.
      Te 1942. godine Sveti Jovan nije proslavljen onako radosno, veselo, pa i preterano glasno, kako je to uobičajeno. Već su bile izdate naredbe da od 21. januara niko ne izlazi iz kuće bez posebnog odobrenja, jer će to biti najstrože kažnjavano. Mađarske vlasti u Ujvideku su najavile raciju, policijsku akciju provere igozolvanja, pretres kuća zbog oružja i hapšenja onih čije delovanje nije u skladu sa zakonima mađarske države.
      Od Hortija nam ostao naziv racija umesto genocid – da se ubice ne naljute, da ne narušimo odnose i bolje sutra.
      Iz šajkaških militarskih, ali i okolnih prtenih sela stizale su strašne vesti o ubijanju, o bestijalnom iživljavanju nad Srbima, pre svih, a potom i nad malobrojnijim Jevrejima.
      A onda je došao 21. januar, prvi dan posle Svetog Jovana, pa 22. januar… “Racija” se, umesto provere dokumenata pretvorila u ubijanje Srba i Jevreja, kao i u celoj Šajkaškoj, najpre onih koji su živeli u centru, odnosno najbogatijih, kako bi se pljačkom namirilo lojalno mađarsko stanovništvo, a i ono drugih nacionalnosti koje se vodi pod „saradnici okupatora“. Krugovi smrti, započeti su u centru, a širili su se, kao talasi, prema udaljenijim delovima grada. Leševi pobijenih su ostavljani na ulici, veći broj još živih ljudi, uglavnom Jevreja, doveden je do Uspenskog groblja tu likvidiran i ostavljen. Zemlja je bila smrznuta i nije se moglo kopati. Pobijeni su ležali po celom gradu.
      Horti Treći dan posle Svetog Jovana, 23. januar, bio je petak, nije ni svanuo. Bilo je neverovatno hladno i celog dana je bio neki ledeni sumrak. Tadašnji Ujvidek, imao je svoj Jovanovski (ili Jovanski) kraj, koji je ime dobio po pravoslavnom groblju i kapelici posvećenoj Svetom Jovanu. Troglava Jugoslavija je srušila kapelu i kažu preselila groblje, ali je ceo kraj sa nazivom Jovanski – dočekao i doba Ujvideka. Posle Drugog svetskog rata, izgradnjom višespratnica i novom uličnom regulacijom, uklonjen, izbrisan je Jovanski kraj.
      Tužna priča majke Jelke, i zločin mađarskih fašista
      U Jovanovskom kraju, u tada Piroškoj, a posle Rumenačkoj, na broju 36, živela je sa svojih pet sinova udovica, samohrana majka Jelena Jelka Jovandić, tri dana posle Svetog Jovana.
      Posle rata je Komisiji za utvrđivanje ratnih zločina ispričala kako su se pucnji čuli od Vašarišta još od pola osam i kako su bivali sve bliži njihovoj kući. Njen muž Đurica je umro 1927, iste godine kada se rodio peti, najmlađi sin. Bili su sirotinja koja se izdržavala od zemljoradnje. Stariji novosadski sveštenici su mi posvedočili da je Jelena pripadala Bogomoljačkom pokretu – onom koji je uobličio i koji je podržavao sveti vladika Nikolaj Žički.
      Tog 23. januara u pola osam ujutro, Milorad je imao 28 godina, Sava 26 (tek se neku nedelju ranije vratio iz zarobljeništva, kraljev soldat!), Paja je imao 24, Živko 20, a najmlađi Bora 15.
       
      U kuću su banuli žandarmi. Pitali su ih koje su vere. Sava je odgovorio da su pravoslavne. „Vadrac“, rekao je žandarm, „divlji Srbin“. Razdvojili su ih: majku u jednu sobu, decu u drugu. Onda su decu izveli u dvorište, majka je pokušala da izađe, ali je mađarski vojnik sa druge strane čvrsto držao kvaku, bio je jači, nije mogla. Sinovi su je zvali: „Mama, spasite nas“! Među Srbima se u ta vremena držalo do pravila da se majka i otac oslovljavaju sa Vi. Začuo se prvi pucanj. Jelka Jovandić, u Jovanovskom kraju, trećeg dana po Svetom Jovanu se obeznanila. Shvatila je šta joj je poručio Sveti Jovan, kada je rekao „Došao sam po svoje stado“. Nema toga u arhivama, jer u nauci nema Boga.
      Okamenjena u bolu, Majka Božija je stajala pod krstom na Golgoti, gde je Njen Sin prinet na žrtvu, dok su se pod krstom kockali o haljine Gospodnje. Jelena – Jelka je stajala pod pet krstova na kojima je izdisalo njenih pet sinova, nemoćna za bilo šta. Posle su nas učili da je Bogorodica opijum i da Majka Jugovića nikad nije postojala. Da treba da gledamo napred, a ne nazad.
      Grobna tišina i miris smrti
      Kad je izašla u dvorište, uz komšijsku tarabu ležalo je pet sinova, razmrskanih glava. Svima je pucano u potiljak. Još su se tu vrzmali žandarmi. Molila je da i nju ubiju, nisu hteli, samo su je naterali da im da pare koje je imala u kući. Kockali se o haljine Gospodnje, tri dana posle Svetog Jovana, a u petak. Morala je da da trinkelt majstorima za obavljen posao. Onda su otišli. Ona je zapomagala, bila je u kući i u dvorištu, zvala i budila svoje sinove, grlila ih, zazivala komšije.
      Nikog nije bilo, ledeni sumrak, ne sviće, već se stalno smrkava, a i komšije su, uglavnom, pobijene. U neko doba, pojavio se kamion sa vojnicima. Naterali su je da uđe u kuću, a njene mrtve sinove pobacali su u kamion i otišli. Kao cepanice. Kada je izašla iz kuće, dece više nije bilo u dvorištu. Ušla je u kuću, uzela je jednu praznu kutiju i izašla napolje. Tu je pronašla delove raznetih lobanja, malo kose i deliće mozgova svojih sinova i stavila ih kutiju. Leševi sinova su odneti na novosadsku plažu Štrand, tamo gde su toga dana vršene likvidacije najvećeg broja civila – Jevreja i Srba. U koloni, deca i stari su molili da ih ubiju preko reda, jer im je hladno i ne mogu više da izdrže. Vojnici su im izlazili u susret. „Bači će polako, da ne boli“ – govorio je mađarski vojnik u Čurugu dok je testerisao živo srpsko devojče na pola. Uviđavan svet,  ni nalik Vadracima.
      Gazili su po utabanom snegu, ispod koga je pesak, da bi preko dasaka, hodali po zaleđenoj vodi, desetak metara napred, do probušene rupe u ledu. Najlepša rečna plaža u Evropi – jedina plaža agonije.  Kleknuli bi, a onda bi im se metkom  u potiljak oduzimao život. Tela bi u padu, samo gurnuli pod led. Ostalo je činila reka. Polaganje u grob kao pogruženje u vodu, bio je petak, raspeće, pogruženje u grob, krštenje u svetoj vodi i promena strane: prelazak u Carstvo u kome nema zla. Sa svih mesta u gradu gde su bili leševi, donošeni su ovde i bacani u Dunav. I oni sa Uspenskog groblja. Mrtvi su bili smrznuti, vukli su ih kao kerove i bacali kao cepanice, pričala je Jelena Jovandić posle.
      Tamo gde su posle turili spomenik i gde se drže pomeni, niko nije ubijen, niko bačen pod led. Zgodno je za žive, a i kamere bolje „uvate“. Neka, nema veze, pomeni su ionako potrebniji nama, živima. Otvorili smo krug koji je Gospod sa Svetim  Jovanom zatvorio.
      Posle se pričalo, a ta se priča ustalila, kako su ubijani Srbi, Jevreji i Romi. Nema Roma među žrtvama, ali su mi pričali neki ižablja (tako se na bačkom jeziku kaže kad je neko iz Žablja, srpskog ratničkog mesta koje je ime dobilo po sablji), da soldati koji su počinili razna nepočinstva nisu bili baš skroz Mađari, a nisu svi bili ni sasvim beli. Tako su mi rekli.
      Niko ne pominje bele Ruse kao kolektivnu žrtvu, a oni to jesu, kroz ceo prošli vek, pa i u Raciji. Mala, 9-godišnja Tatjana Dronova, zaklana i mrtva pogružena u vodu, upisana je u žrtve, ali njeni roditelji, koji su likvidirani sa svojim detetom, nisu. Bele Ruse i Srbe je isplativo ubijati. A korisno je kad ubaciš Rome, tad se priznaje. Nauka u kojoj nema Boga.
      Jelka Jovandić je, potom, sa kutijom u kojoj je bilo njenih 5 sinova, ušla u kuću i zatvorila vrata. Šta se događalo iza zauvek zatvorenih vrata, zauvek zatvorenog doma Jovandića?
      Jelena Jovandić nikad nikog nije teretila za smrt svojih sinova. „Mi smo sa svima dobro živili, nikome se nismo zamerili, niti se ko nama zamerio. Svima će Gospod dati po zasluzi“,govorila je.
      Tako je mogao da govori samo onaj ko zna, vera nije dovoljna. Sveta znanja. Od kutije u kojoj su se nalazili delići moštiju njenih sinova, nikad se nije odvajala, tražila je da je sa tom kutijom sahrane. Da li je to učinjeno – ne znam. Deliće mozgova je sahranila tu, u dvorištu, iznad toga je, kažu, podigla mali spomenik. Nikad nije kanonizovana, čak se smatra i da nije žrtva, jer je ostala živa.
      Po njenoj deci se zove parče jedne ulice u Novom Sadu, pa i to od pre 20-tak godina. Negde od 1991. Ulica braće Jovandić. Blizu je ulice gde im je bila kuća. A kad je zbrisan Jovanski kraj, zbrisana je i Rumenačka, pa je nova ulica dobila novi naziv: Ulica Salvadora Aljendea. Adresa Bogorodice: Salvadora Aljendea 36, Golgota. Pišite.
      Šta je Jelena? Biće da je simbol, svedok i dokaz da ima Boga i da je život večan i da pobeđuje. I da su njena deca večno živa. Ona to zna i svedoči i dokazuje sobom. Civilizacija ove planete počiva na stradanju Nevinog Sina i nemom bolu Majke. Ovde puta 5. Nismo prepoznali. Nema veze, drugi put.
      Pričao mi je prijatelj koji je 60-ih godina prošlog veka išao u srednju Mašinsku, u neposrednoj blizini Jelkinog doma, da su njih profesori često vodili u kuću Jovandića. Ona im je govorila o svojim sinovima, o potrebi da praštaju i o Bogu. Vera Jovanović je u svojoj knjizi napisala da je Jelka posadila pet jablanova u dvorištu.
      Jelkina smrt
      Po nju je Sveti Jovan došao 1971. Promena strane, Carstvo u kome nema zla, svi Jovandići su opet skupa, ovaj put zauvek. Nebeska Srbija. Kuća je srušena, jablanovi su posečeni, na tom mestu podignute su višespratnice, čak su i ulični pravci izmenjeni. Jovanovski kraj, kao ni Jovandići, više ne postoje. Nema nikakvih obeležja koje bi govorile o njoj, ništa. Spomeničić je sklonjen, a za sahranjene delove mozgova ne znam. Možda su ostali tu, u temeljima neke novogradnje, a možda su i odneti sa šutom kad se krčilo.

      Na Almaškom groblju u Novom Sadu, na mestu gde je sahranjena sa svojim mužem, podigla je za života skromni nadgrobni spomenik. Pored njene i muževljeve, tu su i slike svih pet sinova i njihova imena. Na nadgrobniku je tekst koji mnogo kazuje. Ali, ko je tu kome pisao, ne znam. Spomenik se raspada i kad se skroz sruši i nestane, nestaće i poslednji materijalni trag o njenom postojanju. Simbol Racije, svedok i dokaz da postoji Bog, simbol i svedok da je život večan i da Dobro uvek pobeđuje, a koji nismo prepoznali kao ni mnogo puta ranije i mnogo puta kasnije. Tela sinova je odneo Dunav i neko ih je negde već sahranio. Valjda. Stari Novosađani i Sremci preko puta godinama po Raciji nisu jeli ribu.
      Autor: nsuzivo.rs/nspm.rs
      Preuzeto sa NS uživo 
    • Од JESSY,
      Danas, više nego ikada, je neophodno podsećati ljude da se izvor zla nalazi u duhovnom svetu nepomjanika. Duhovnost nije samo čistota i dobar moral. U najskrivenijem delu duha nalaze se dve suprotne strane, a to su svetla i mračna. O tome je pisao Ruski Teolog Vasilije Zenkovski (Problemi Prosvete u Svetlu Hrišćanske Antropologije, Pariz 1934, strana 110). Ovaj dualizam kada govorimo o duhu, nije uvek lako prepoznatljiv onima koji nisu u potpunosti upoznati sa duhovnim životom, već još uvek brinu o spoljašnjem plitkom životu. Ali, kako napredujete u duhovnom životu i kako bivate oslobođeni od spoljašnjeg života, to više iskušenja i duhovnih grešaka ima u vama. Sa većim duhovnim visinama, naše dobre namere se mešaju sa lošim namerama.
       
      U većini slučajeva to zlo koje se nalazi pri vrhu ispliva na površinu. Sa pobedama nad standardnim telesnim grehovima, bivamo iskušavani da sebe hvalimo i smatramo da smo mnogo postigli. Što više dajemo pohvalu svojim moćima to se više udaljavamo od Boga. Ako je savršenstvo u samokontroli i odbacivanju telesnih grehova onda bi mnogi filozofi, pa čak i ateisti bili spaseni, jer bi to značilo da se spasenje može steći bez Božije pomoći. Čak, iako neko uspe da suzbije strasti, zaštita od duhovnog zla je nemoguća bez Boga, jer bez Boga mi ništa ne možemo.
       
      Svetla strana duhovnosti je poniznost pred Bogom, a mračna strana su gordost i odbacivanje Boga. Tako da je savim jasno dok ne prihvatimo Boga i dok ne kleknemo pred Bogom i Njegovim veličanstvom i molimo za Njegovu pomoć, svetla strana u nama ne može da pobedi tamnu stranu. Što više poniznosti pred Bogom to manje gordosti u nama i tada svetla strana duhovnosti izbacuje napolje tamnu. Savršena poniznost znači apsolutno prihvatanje Boga, to je ubeđenje da šta god da postignemo je postignuto uz Božiju pomoć. Takođe znači apsolutno odbacivanje gordosti i ubeđenja da smo bolji  od drugih i odbacivanje ubeđenja da nam nije potrebna Božija pomoć i pomoć ljudi da nešto postignemo. Gordost znači odbacivanje Boga i ljudi i potpuna pobeda tamne strane nad svetlom unutar čoveka.
       
      Poniznost je najproduktivnija vrlina koja donosi najviše duhovnih plodova svetloj strani duhovnosti i moralnoj lepoti. Poniznošću se stiče ljubav prema Bogu i ljudima, a izbacuju se iz nas veliki neprijatelje ljubavi, gordost i mržnja.
       
      Poniznost i osećanja koja ona donosi nas podižu u sferu tajne pokajanja. Tada dolazi do veličanstvene pobede nad našom gordošću. Ali sve to zahteva veliku žrtvu, jer da bi naneli konačni udarac našoj gordosti potrebno je proći kroz bolnu i strašnu “operaciju” nakon koje naše ja više ne postoji i nakon koje je stari mrtvi čovek iz nas izbačen.   
       
      Bitnost pokajanja je voama velika, jer tada dolazi do promene u našem razmišljanju i duhovnom stanju i jer tada dolazi do smrti gordosti, a do početka života čija je osnova poniznost. Tehnički, sagledavanje spoljašnjih grehova i priznavanje istih nema bitnost samo po sebi, već onda kada dođe do pokajanja i promene u nama koja potresa naše celo biće. Tako da je pokajanje potrebno i onima koji čine spoljašnje grehove, ali i onima koji smatraju sebe duhovnim i koji ne vide svoje pređašnje grehove. Baš u tim ljiudima je gordost progutala poniznost pa je njima potreban još veći potres njihovog bića. Onima koji sebe smatraju intelektualcima je takođe potrebno pokanje kao svakom drugom čoveku, jer je duhovno zlo više unutra u čoveku nego van čoveka.
       
      Crkva nam dozvoljava da pristupimo novom dobu sveta, odnosno životu po Vaskrsenju, samo nakon pobede svelte strane duhovnosti.
       
      http://www.manastir-lepavina.org/vijest.php?id=8586
       
×
×
  • Креирај ново...