Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Оцени ову тему

Recommended Posts

Поздрав свима! Пошто сам видео на разним местима да су Египћани,Грци,Римљани и многи други пагани користили ореол на сликама својих богова,занима ме како наша Црвка гледа на то и да ли је ореол на нашим иконама усвојен из паганске традиције или је то само случајност? Такође бројне деноминације нас оптужују да смо усвојили култ бога сунца преко ореола на иконама, а никако не могу наћи потпун одговор на ово питање.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 часа, Lukisha рече

Поздрав свима! Пошто сам видео на разним местима да су Египћани,Грци,Римљани и многи други пагани користили ореол на сликама својих богова,занима ме како наша Црвка гледа на то и да ли је ореол на нашим иконама усвојен из паганске традиције или је то само случајност? Такође бројне деноминације нас оптужују да смо усвојили култ бога сунца преко ореола на иконама, а никако не могу наћи потпун одговор на ово питање.

Па Лукиша, види. Питаш како наша Црква гледа на то што су пагани користили ореол на сликама..

"Ореол" који се користи на паганским сликама или киповима, то је једноставно друга врста обиљежја. Као кад би покушао да зраке око главе на статуи слободе у УСА, поредиш на стварним ореолом на правослвним иконама. Тако да се наша Црква тим питањем вјероватно уопште и не бави, јер ореол у православљу јесте везан са Нетварном Свјетлошћу, о којој је много говорио светитељ Григорије Палама. И са созрецавањем те Свјетлости, што се на икони изображава златном бојом.

А повезано је са Јеванђелским описима Христа као Свјетлости народу.

Такође се питаш да ли смо ми усвојили култ бога сунца? Култ бога сунца као што и сам пишеш је култ, а православље је права и истинита вјера. Разлика између култа и вјере је очигледана. У православном хришћанству је присутан истинити Бог, Исус Христос, који није нека скулптура која се обожава у култу, или неки дрвени шарени тотем којем се клањају у модерном родовјерју.

Зашто би ми онда, логично питање, хтјели да усвојимо култ бога сунца, за шта би нам тако нешто било потребно, када имамо живог Бога?

Чак и када малом дјетету понудиш плишану играчку мачке и живу мацу, одмах ће се окренути за чим? Наравно за живом мачком. Тако је и овдје.

У присуству реалнога живог Бога нити није било потребе да се усваја култ бога сунца, нити симболике у православљу вуку одатле своје корјене, већ су једноставно аутентични.

Ето отприлике..

Share this post


Link to post
Share on other sites

Хвала на опширном одговору! Читао сам код Леонида Успенског да постоје неки пагански елементи у иконописању који су ,,оправослављени’’ па сам се зато запитао за култ бога сунца.Слажем се са Вама у потпуности :)


Sent from my iPhone using Pouke.org

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 часа, Lukisha рече

Поздрав свима! Пошто сам видео на разним местима да су Египћани,Грци,Римљани и многи други пагани користили ореол на сликама својих богова,занима ме како наша Црвка гледа на то и да ли је ореол на нашим иконама усвојен из паганске традиције или је то само случајност? Такође бројне деноминације нас оптужују да смо усвојили култ бога сунца преко ореола на иконама, а никако не могу наћи потпун одговор на ово питање.

Radi se o tome da je prikazivanje glave koja sija svetloscu (= oreolom svetlosti) jedan sasvim univerzalan simbol uzvisenosti.

Apostol Pavle kaze da je svim ljudima Zakon (ljubavi) svojstven od samog rodjenja, odnosno, da nema coveka koji po prirodi nije zapecacen pecatom Logosa (= Smisla) Bozijeg - da nema coveka bez savesti - te zbog toga "neznabosci, nemajuci Zakona, po prirodi cine ono što Zakon zahteva, (i) onda su oni, koji nemaju Zakona, sami sebi zakon pokazujuci da je delo Zakona napisano u njihovim srcima, sto svedoci njihova savest i njihove misli koje se medjusobno optuzuju i brane" (Rim. 2, 14-15).

Dakle, i neznabozacki narodi, iako duboko potonuli u glib paganstva, ipak su imali tu jednu iskru logosnosti, koja ih je neprestano vukla Bogu. Stoga nije ni cudno da su svi oni u tom svom lutanju sasvim ocigledno dobro naslucivali i nazirali da je Bog Svetlost, i da je upravo svetlost (oreol) najprikladniji simbol uzvisenosti i vecnog zivota.

Takodje, mi Bogocoveka cesto nazivamo "Suncem pravde", cime sasvim smisleno koristimo taj najbolji moguci simbol za Bozanstvo i Njegovu uzvisenost.

Sto sve ukupno znaci da...

пре 20 минута, Lukisha рече

неки пагански елементи у иконописању који су ,,оправослављени’

... ne postoje nikakvi "paganski elementi koji su opravoslavljeni", nego postoje opstesmisleni (= opstelogicni, ili opstelogosni) simboli (kao sto rekosmo iznad), koje su neznabosci neovlasceno uzurpirali za svoja praznoumna basnoslovlja, e da bi ti isti simbolji pojavom Bogocoveka konacno bili sasvim vraceni u okvir svoje smislenosti, tj. Bogu, kome i pripadaju.

Sve sto je stvoreno je Bozija tvorevina, i mi sami, i kad nesto uzimamo mi Njegovo pozajmljujemo. Tako da - da opet ponovimo - nista ne postoji na ovom svetu i u ovoj nepreglednoj vasioni sto samo po sebi pripada zlu, daleko bilo. Sve je Bozija imovina, sve je smisleno, sve je logosno.

Inace, da su i neznabosci itekako naslucivali pojavu Bogocoveka svedoce nam i veliki anticki filosofi, recimo Platon, koji je na pitanje svojih ucenika "kako da se resi ta opsta obesmisljenost i potonulost ljudi u zlo", jednom prilikom rekao "zaista ne vidim drugi nacin do da sam Bog sidje medju nas i nauci nas". Zato se neki od njih oslikavaju na freskama u pripratama pojedinih hramova, ali - bez oreola. Oreol je u Crkvi, kao i sve ostalo, konacno zauzeo svoje pravo mesto: da bude simbol zaista najsvetijih i najuzvisenijih.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 31 минута, Lukisha рече

Хвала на опширном одговору! Читао сам код Леонида Успенског да постоје неки пагански елементи у иконописању који су ,,оправослављени’’ па сам се зато запитао за култ бога сунца.Слажем се са Вама у потпуности :)


Sent from my iPhone using Pouke.org

Претпостављала сам да си нешто тако читао. Ради се заправо о томе да многи млади људи јесу у потрази за нечим што је аутентично, за нечим у шта могу да вјерују, и онда се јављају многи заговорници теорије да је нека стара истинска вјера укалупљена у православље, али заправо она је та истинска права вјера наших корјена. С једне стране овом причом су млади привучени јер је дошло вријеме једног брисања граница, не само државних већ прекрајања и брисања и других граница, у науци, култури, итд. И то брисање граница и растакање јасних одређености, апсолутног, наводе људи овог времена да трагају и на тренутак се може учинити та прича о нечем старом, прастаром интересантна и фасцинантна. Па кад се ту дода још мало зачина о неком родољубљу и прецима, ту почиње да се прича одмотава помало и на неком "личнијем" нивоу, али суштински, ради се замјени теза, да оно што је аутентично почива на ономе што није аутентично, јер зашто би било потребно нечем аутеничном да обуде оправослављено паганским елементима?

Пагански елементи се неуморно умећу у православље и данас па тако имаш гомилу "правила", која су паганског карактера, или сатанистичког, као нпр. умјесто да се петком и сриједом пости, петком и сриједом се не ради ово или оно, вежу се црвени кончићи око руку дјечици још и данас од неких људи који иду у Цркву, поливају воду, за неким за срећу, гасе свијеће у Цркви, прије времена да не би..доносе се разне воћке и одјелца у Цркву, и тако тих ствари увијек има..од незнавених..

Ти се занимаш за иконопис?

Share this post


Link to post
Share on other sites
... ne postoje nikakvi "paganski elementi koji su opravoslavljeni", nego postoje opstesmisleni (= opstelogicni, ili opstelogosni) simboli (kao sto rekosmo iznad), koje su neznabosci neovlasceno uzurpirali za svoja praznoumna basnoslovlja, e da bi ti isti simbolji pojavom Bogocoveka konacno bili sasvim vraceni u okvir svoje smislenosti, tj. Bogu, kome i pripadaju.
Sve sto je stvoreno je Bozija tvorevina, i mi sami, i kad nesto uzimamo mi Njegovo pozajmljujemo. Tako da - da opet ponovimo - nista ne postoji na ovom svetu i u ovoj nepreglednoj vasioni sto samo po sebi pripada zlu, daleko bilo. Sve je Bozija imovina, sve je smisleno, sve je logosno.
Inace, da su i neznabosci itekako naslucivali pojavu Bogocoveka svedoce nam i veliki anticki filosofi, recimo Platon, koji je na pitanje svojih ucenika "kako da se resi ta opsta obesmisljenost i potonulost ljudi u zlo", jednom prilikom rekao "zaista ne vidim drugi nacin do da sam Bog sidje medju nas i nauci nas". Zato se neki od njih oslikavaju na freskama u pripratama pojedinih hramova, ali - bez oreola. Oreol je u Crkvi, kao i sve ostalo, konacno zauzeo svoje pravo mesto: da bude simbol zaista najsvetijih i najuzvisenijih.

Хвала на овако опширном и надахнутом одговору! Велики поздрав и свако добро од Господа!


Послато са iPhone користећи Pouke.org мобилну апликацију

Share this post


Link to post
Share on other sites
Претпостављала сам да си нешто тако читао. Ради се заправо о томе да многи млади људи јесу у потрази за нечим што је аутентично, за нечим у шта могу да вјерују, и онда се јављају многи заговорници теорије да је нека стара истинска вјера укалупљена у православље, али заправо она је та истинска права вјера наших корјена. С једне стране овом причом су млади привучени јер је дошло вријеме једног брисања граница, не само државних већ прекрајања и брисања и других граница, у науци, култури, итд. И то брисање граница и растакање јасних одређености, апсолутног, наводе људи овог времена да трагају и на тренутак се може учинити та прича о нечем старом, прастаром интересантна и фасцинантна. Па кад се ту дода још мало зачина о неком родољубљу и прецима, ту почиње да се прича одмотава помало и на неком "личнијем" нивоу, али суштински, ради се замјени теза, да оно што је аутентично почива на ономе што није аутентично, јер зашто би било потребно нечем аутеничном да обуде оправослављено паганским елементима?
Пагански елементи се неуморно умећу у православље и данас па тако имаш гомилу "правила", која су паганског карактера, или сатанистичког, као нпр. умјесто да се петком и сриједом пости, петком и сриједом се не ради ово или оно, вежу се црвени кончићи око руку дјечици још и данас од неких људи који иду у Цркву, поливају воду, за неким за срећу, гасе свијеће у Цркви, прије времена да не би..доносе се разне воћке и одјелца у Цркву, и тако тих ствари увијек има..од незнавених..

Слажем се скроз. Има много злоупотребе.Јако сам везан за Православље па сам само хтео да допуним знање за то једно питање на који нисам пронашао потпун одговор.Поздрав и Вама и свако добро од Бога!


Послато са iPhone користећи Pouke.org мобилну апликацију

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, Lukisha рече


Слажем се скроз. Има много злоупотребе.Јако сам везан за Православље па сам само хтео да допуним знање за то једно питање на који нисам пронашао потпун одговор.Поздрав и Вама и свако добро од Бога! 


Послато са iPhone користећи Pouke.org мобилну апликацију

Намјераваш да бавиш иконописом, или се онако мало утврђујеш?

Share this post


Link to post
Share on other sites
Намјераваш да бавиш иконописом, или се онако мало утврђујеш?

Само се мало утврђујем
Али можда бих се једног дана бавио.
Крсна слава ми је свети Лука (по коме и носим име) , па ми је због тога нарочито драга тема !

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 минута, Lukisha рече


Само се мало утврђујем emoji846.png
Али можда бих се једног дана бавио.
Крсна слава ми је свети Лука (по коме и носим име) , па ми је због тога нарочито драга тема !

Да, и велики пут почиње једним кораком..:)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је 15. марта 2019. године у Патријаршији српској у Београду помоћницу државног секретара за образовање и културу Сједињених Америчких Држава гђу Мари Ројс.

      Пријему су присуствовали амбасадор Сједињених Америчких Држава у Београду г. Кајл Скат, саветник помоћнице државног секретара г. Бари Роганов, шеф Одељења за медије, културу и образовање г. Тим Стандарт, секретар за политичка питања гђа Џенифер Стојановић, аташе за културу г. Мајк Брук, преводилац гђа Ана Црнојевић и шеф Кабинета Патријарха српског ђакон др Александар Прашчевић.

      Извор: Српска Православна Црква
    • Од Логос,
      Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је 14. марта 2019. године у Патријаршији српској у Београду г. Милана Кркобабића, министра без портфеља задуженог за регионални развој и координацију рада јавних предузећа.

      Извор: Српска Православна Црква
    • Од Логос,
      Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је 10. марта 2019. године у Патријаршији српској у Београду председника Републике Србије г. Александра Вучића.
       
      Пријему су присуствовали чланови Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве: митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије и епископи бачки г. Иринеј, шумадијски г. Јован и ваљевски г. Милутин; као и председница Владе Републике Србије гђа Ана Брнабић, први потпредседник Владе и министар спољних послова г. Ивица Дачић и генерални секретар Председника Републике Србије г. Никола Селаковић.
      Председник Вучић је упознао Његову Светост Патријарха и чланове Светог Синода са садржајем платформе коју су усвојили косовско-метохијски Албанци, са опасним последицама тог чина, како по наставак преговора Београда и Приштине тако, и још више, по српски народ на Косову и Метохији, и са тренутном тешком ситуацијом у јужној српској покрајини. Председник Вучић је захвалио Патријарху и архијерејима што са својом државом деле забринутост и одговорност.
      У разговору са представницима медија, после сусрета, Његова Светост патријарх Иринеј је поручио да је стање на Косову и Метохији из дана у дан све теже и компликованије, али да је добро да су Црква и државни врх на истој страни. „Битно је да имамо исто мишљење о проблему и о томе како да реагујемо у оваквим приликама“, каже Патријарх и сматра да су овакви састанци веома потребни. „Пожељно је да буду што чешћи. Управо како се проблеми јављају, да тражимо најбоље решење и да уобличимо став Цркве и став државе“, рекао је поглавар Српске Православне Цркве.
       
      Извор: Српска Православна Црква
    • Од Логос,
      Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије служио је, на дан молитвеног спомена Првог и другог обретења главе Светог Јована Крститеља, у суботу 9. марта Свету архијерејску литургију у Манастиру Светог Пантелејмона у Самограду код Бијелог Поља, поводом преноса ктиторских моштију и завршетка радова на проширењу и обнови манастирског конака. Владици је саслуживало бројно свештенство и монаштво Епархије.

      Током Светог богослужења у монашки чин је пострижен искушеник Михаило Ћеранић. Он је добио монашко име Пантелејмон и биће настојатељ манастира Самограда.
      Бесједећи сабранима владика Јоаникије је казао да је данас велики дан за ово свето мјесто и за древну светињу Самоград, у којој се вјерни народ сабира неколико пута годишње. Бог је устројио да смо се сабрали овдје, на Прво и друго Обретење главе Светога Јована Крститеља, који, по његовим ријечима, бдије заједно са Светим Пантелејмоном, великомучеником над овом светињом.
      „Данас се, нарочито, подсјећамо неколико детаља из његовог живота на које мање обраћамо пажњу, а у животу таквог светитеља све је важно. Наравно, највише обраћамо пажњу на његово главно дјело – крштење нашег Господа Исуса Христа у ријеци Јордану, које је он извршио, али треба да обратимо пажњу и на његову проповијед, на његове ријечи и на његов живот. За њега су многи говорили, мислили и питали се да ли је он Христос. Многи су били склони да повјерују да је он Христос о којем су древни пророци говорили. А он, знајући за такве помисли људи, није хтио да прими ту ријеч ни издалека, него је говорио да он само иде пред Оним Који ће доћи, Коме он није достојан одријешити свеза на обући Његовој“.
      „Нијесу говорили за њега и мислили да је он Христос само у вријеме његовог живота, него сјећате се када је Христос васкрсао па су неки говорили, а међу њима онај Ирод, који је предао Христа на смрт, говорио је за Јована Крститеља, то устаде Свети Јован Крститељ, кога ја погубих. Гризла га је савјест што је у потпуно помрачењу дозволио дае посјече његове глава у тамници као божјем праведнику. И он је био склон да повјерује да је Свети Јован васкрсао и да се он јавља апостолима Господњим. И још. када данас прослављамо Прво и друго обретење главе Светог Јована Крститеља, видимо да се његова глава појављивала, израњала из дубине земље и тиме заправо свједочила Васркрсење Христово, јер је његова глава, послије посјечења, била сахрањена на друго мјесто, даље од његовог тијела, јер су се и тада злочинци бојали ако сахране главу заједно са тијелом да ће се глава спојити са тијелом и да ће, опет, Свети Јован опет оживјети. Склањали су његову главу на недолична мјеста, и, опет, било је оних и тада који су знали да је то гријех, па је једна побожна жена склонила његову главу на друго мјесто, чесно сахранила, али се задуго није знало гдје.
      Прво обретење Светога Јована Крситеља је онај догађај када је неки подвижник, из првих хришћанских времена, копао да себи направи склониште и ту нашао главу Светог Јована Крститеља. Тамо је данас велики храм и велика светиња. Он је ту живио и молио се пред главом његовом, а уочи своје кончине, опет, је сакрио главу на исто мјесто, јер још није била дошла слобода хришћанству. А следећи пут, то јесте Друго обретење, такође, се помиње када је, опет, нађена његова глава. И сваки пут је било Божанско откривење да је то, заиста, глава Светог Јована Претече, она је ношена до Цариграда и по цијелој малој Азији.
      Говори се да се данас скрива у једној џамији у Дамаску. Не зна се да ли је то тачно, и ако јесте, то сигурно није без неког нарочитог Божјег промисла, јер као што је Свети Јован Крститељ био Претеча Христов и за свог живота, он остаје и даље Његов Претеча. То што се његова глава данас налази у Сирији може значити много“, бесједио је Преосвећени Епископ Јоаникије.
      Владика је испричао да му је један свештеник из Антиохијске патријаршије, гдје је данас највеће страдање, да рођени муслимани Сиријци нијесу тако злочести као што се нама чини и да хришћани са традиционалним муслиманима у Сирији немају никаквих проблема, те да нико од њих није отишао у терористе.
      “Него су отишли они који су васпитавани на Западу, изманипулисани од стране запада, фантизовани, иструментализовани и злоупотребљени да би радили за велику империју. То народ у Сирији осјећа и зна. То лицемјерство дањашњег свијета је превршило сваку мјеру“, казао је Владика.
      Владика будимљанско-никшићки Јоаникије је навео да, славећи данас, истовремено, и празник Преподобних и богоносних отаца и матера, који су у монаштву Богу угодили, у ову суботу, у древној светињи манастиру Самоград био је и монашки постриг.
      „Наш досадашњи брат Михаило постао је отац Пантелејмон, примио је име по Светом великомученику и исцјелитељу Пантелејмону, а то име значи свемилостив. Милосрђе је, на то нас Господ увијек подсјећа, најпречи начин да се спашавамо, да будемо незлобиви и милосрдни. Ко има те двије врлине и ко их је стекао он је врло близу Христа Господа, увијек, својом чистотом, добротом, незлобивошћу, а посебно милорсђем.
      Нека нашем оцу Пантелејмону, који је истовремено и настојатељ ове свете обитељи, славног и древног Самограда, нека Свети великомученик Пантелејмон, буде помоћник и исцјелитељ. Да исцијели његове душевне немоћи и слабости, да се његовом службом овдје зацијеле старе ране ових светиња, јер су давно разрушене. Ко зна колико је људи овдје страдало за ове светиње. Ево, полако васкрсава овај манастир, израња из дубине земље као и глава Светог Јована Крститеља. Овдје имамо двије светиње као два Обретења главе Светог Јована Крститеља. Старе, древне и давно порушене светиње, али, које ништа нијесу изгубиле од своје светости, иако су порушене. Јер, тамо гдје је сишла Божја благодат и Божја милост то је мјесто свето за свагда. Нека буде на здравље и спасење ова служба и Велики Часни спасоносни пост прије Васкрсења Христовог, који започињемо“, поручио је Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије.
      Ктиторске мошти похрањене у манастир
      Владика је истакао да је данас важан дан, када су обретене ктиторске мошти, које су нађене у доњој цркви Усековања главе Јована Крститеља, док је у горњем манастиру, гдје је откривен ктиторски гроб нађен само дио костију.
      „Археолози су, недавно, радили на откривању темеља ове древне светиње и нашли су неповријеђен гроб, један златни крст у гробу  и ове свете мошти, које су заиста велика утјеха нама који се овдје сабирамо, иако они још нису прибројани лику светих, али их ми их поштујемо као ктиторе. Вјерујемо да су они угодили Богу и да их је Он обдарио својом милошу и да их је посветио“, казао је владика Јоаникије, истичући да никада не идемо испред, да свједочимо о светости прије него се сами пројаве, али да оне заслужују наше поштовање, пошто су то ктиторске кости и нађене су послије толико вијекова неповријеђене, доносећи нам велику утјеху.
      Владика је казао да су мошти положене у храм и да више неће бити изложене понижењу, већ на мјесту гдје се непрестано врши богослужење. Нажалост, то није случај са костима из горње цркве, гдје је, такође, био ктиторски гроб.
      „У њему смо нашли само неколико костију, ко зна шта је вријеме учинило или разни пљачкаши. Не можемо о томе ништа знати. Али, и тамо смо нашли неколико костију, и те мошти ћемо чесно опрати, окадити и почаствовати да буду у храму гдје се врши богослужење“, бесједио је Владика Јоаникије, пожеливши вјернима да им ове мошти буду на здравље и спасење.

      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је 6. марта 2019. године у Патријаршији српској у Београду представнике Удружења Пријатељи 72. специјалне и Удружења ветерана 63. падобранске бригаде.




       
      Извор: Српска Православна Црква
×
×
  • Create New...