Jump to content

55 година од лета прве жене у свемир

Оцени ову тему


Препоручена порука

На данашњи дан пре 55 година, генерал мајор авијације Валентина Владимировна Терјешкова се у броду "Васток 6" отиснула у тродневну мисију у васиону. У историји ваздухопловства и свемирских истраживања, остаће упамћена као ПРВА жена у једној космичкој мисији и као ЈЕДИНА жена (за сада) која је у мисију упућена сама.

valentina-tereshkova-1200x759.jpg

Тим поводом преносимо један пригодан текст са портала "Восток"

Осам изненађујућих чињеница о каријери Валентине Терјешкове

Совјетски космонаут Валентина Терешкова, постала је прва жена у космосу када је имала само 26 година

  • Тајна мисија представљена као падобранско такмичење

Терјешкова је била ћерка возача трактора и радника у фабрици, а живели су у једном селу у близини Јарославлља у централној Русији.

a1(23).jpg

У својим раним 20-им годинама, она је постала регионални падобрански шампион, а до тада већ је имала 90 скокова. Потом је изабрана испред више од четири стотине кандидата за пилота космичког брода.

Касније се показало да није само падобранско искуство играло кључну улогу у њеном избору, него и позадина радничке класе и лични карактер који су такође били кључни фактори да буде изабрана и постане прва совјетска жена која је послата у орбиту.

a2(28).jpg

Валентина (у средини) са пријатељицама

Четири друга кандидата поред Валентине су такође била изабрана за мисију 1962. године, где је пет младих жена заједно прошло кроз месеце изузетно тешке обуке. Али то је било Терјешкова - описао ју је као "Гагарина у сукњи" човек задужен за обуку, Николаи Камани - а који је Терјешкову одредио као најпогоднијег кандидата.

eds(7).jpg

Хероји совјетске космонаутике - Јуриј Гагарин и Валентина Терјешкова

До успешног лансирања, цела мисија била је строго поверљива. На дан лета, Терјешкова је рекла својој породици да је пошла на такмичење у падобранству. Валентинина мајка је сазнала истину када је чула име своје кћерке на радију, док је Терјешкова кружила око Земље.

  • 4.250 минута у летелици Восток-6

Валентина Терјешкова је постала прва жена на планети која је отпутовала у космос 16. јуна 1963. године, помоћу летилице Восток-6 која је лансирана са космодрома Бајконур, у данашњем Казахстану.

uji(1).jpg

26-годишња Валентина која је добила надимак Чајка (Галеб), провела је скоро три дана у космичком броду - 70 сати и 50 минута. Њена мисија трајала је временски дуже од свих боравака амерички космонаута заједно до тог тренутка.

Обишавши Земљу 49 пута, Терејешкова је остала једина жена која је икада боравила сама у космичкој мисији.

  • Жудња за хлеб и болест у космичком оделу

Храна је била велики изазов за космонауте.

"Хлеб је устајао - нисам га јела. Жудила сам за црним хлебом, кромпиром, луком. Вода је хладна и пријатна. Сокови и бифтеци су такође били добри. Једном сам повраћала, али то није било због вестибуларног поремећаја, него због хране", записала је Терјешкова у свом дневнику. Међутим, касније је рекла да је мучнина била резултат рибље конзерве и пите од лимуна које је јела пре лета.

oi.jpg

Гломазно космичко одело било је такође још један изазов када је почела да диже главу. Притисак на кацигу био је такође веома јак, те је толико растао, да је Терјешкова заплакала од бола, а у једном тренутку је у себи запевала песму како би спречила агонију.

po.jpg

Када је контролни центар покушао да ступи у контак са њом пред слетање, Терјешкова није одговарала на позиве. Тим са земље потом је упалио камеру, а потом су је затекли како спава.

  • Сломљена оловка и грешка главног програма контроле

Током космичке мисије дошло је до ванредне ситуација на космичком броду, а која тајна је чувана деценијама.

Тек недавно, Терјешкова је јавно признала да је дошло до грешке у контролном програму, а који је космички брод почео уздизати уместо да спуштати.

Том  приликом 1963. године, на броду Восток-6, она је пријавила проблем са навигацијом контролном центру мисије, те ручно унела тачне податке у програм, да би могла да се врати на Земљу.

iuu.jpg

Након успешног слетања, Сергеј Королев, водећи совјетски ракетни инжењер, дошао је до ње и замолио да о инциденту никоме не говори.

mn%C5%BE.jpg

У космосу она није водила свој дневник. Како је рекла, она би водила дневник, али није успела јер су се обе њене оловке поломиле.

  • Слетање са модрицама на носу

Валентина Терјешкова са космичким капсулом Восток-6 слетела је 19. јуна 1963. године, у руском региону Алтај, у јужном Сибиру. Било је прилично тешко слетање јер је имала проблема са контролом падобрана.

tr(1).jpg

Терјешкова је подсетила да је капсула ношена снажним ветровима и чак је морала кратко време да "стоји на глави" током понирања капсуле. Када је коначно на крају успела да откачи падобран, завршила је "са великом модрицом" на носу, рекла је она.

  • Слетање поново изведено

Лекари су морали да сакрију модрицу на носу, а дан после стварног слетања, поновољено је слетање за јавност како би било поново и снимљено. Она је враћена у своју капсулу, а статисти су имитирали персонал око капсуле. Један од њих је отворио капсулу, из које је без иједне огреботине изашла насмејана Валентина Терјешкова.

rusija.jpg

Валентина Терјешкова и Никита Хрушчов на говорници маузолеја после завршетка мисија Восток-5 и Восток-6.

Ова фотографија је била свим насловним странама новина широм света.

  • Мајка детета првог космичког пара

У истој години своје космичке мисије, Терјешкова се удала за трећег совјетског космонаута, Андриана Николаева. Током првог светског "космичког брака", на раскошном државном венчању, присуствовао је и совјетски лидер у то време, Никита Хрушчов.

zz.jpg

Било је спекулација да је брак закључен на захтев научника, који су желели да истражују ефекте космичких путовања на репродукцију.

ws(1).jpg

У јуну 1964. године, Терјешкова је родила своје прво и једино дете, ћерку по имену Елена. Девојчица је постала прво дете на свету чија су оба родитеља били космонаути.

fil_4262.jpg

Елена Терјешкова данас

Године 1982., када је њихова ћерка одрасла, Терјешкова и Николаев су се развели.

  • Каријера у политици

После њеног тријумфалног лета, Валентина Терјешкова је постала светски позната личност, те је самим тим постала активна и укључена у друштвени и политички живот.

trr.jpg

Од касних 60-их, скоро 20 година она је председавала Комитетом совјетских жена - организација основана како би се ујединли напори жена СССР и других земаља у борби за мир и безбедност међу народима.

У модерној Русији, пензионисани космонаут је изабран за депутата у Државној Думи, доњем дому руског парламента. Она је такође била заменик председника Комитета Думе за спољне послове.

tr1.jpg

На 50. годишњицу њене космичке мисије, Терјешкова је добила једно од највиших руских одликовања, Орден Александр Невског којим је одликовао председник Владимир Путин.

И данас, поводом 55-е годишњице, Председник РФ јој је честитао јубилеј.

1116021590.jpg

„И даље сте, рекао бих, једина жена космонаут и астронаут која је летела сама. Све остале жене су биле у саставу посаде“, рекао је Путин. 

images?q=tbn:ANd9GcSCCeHPmJSbujvmDzpLol0 sputnik-news-logo.png HmUh5GVU_400x400.jpg 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Дан је Васкрсења! Слављем се просветлимо, једни друге загрлимо и рецимо браћо свима, па и онима који нас ненавиде! Васкрсењем опростимо  све и тако велегласно запевајмо: Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт поразивши и онима у гробовима живот даровавши! (Песма са васкршњег јутрења)
      Васкршња посланица Српске Православне Цркве, о Васкрсу 2021. лета Господњег
      Епископ дабробосански Хризостом у Васкршњој поруци: Ми смо Христоваскрсли народ и Христоваскрсла Црква
      Васкршња честитка новосадских свештеника Епископу бачком господину Иринеју
      Епископ жички Јустин у Васкршњој поруци: Молитвено вам желимо неисцрпну Пасхалну радост, и непрестану помоћ и милост Васкрслога из мртвих Христа
      Епископ браничевски Игнатије у Васкршњој поруци: Празнујући васкрсење Христово из мртвих, најпре заблагодаримо Богу и Оцу што је послао Сина свог
      Епископ диселдорфски и Немачки Григорије у Васкршњој поруци: Васкрс – Празник милости Божије
      Епископ горњокарловачки Герасим у Васкршњој поруци: Васкрсењем Христовим видимо да је свако страдање пролазно, а да смрт није крај
      Епископ шумадијски Јован у Васкршњој поруци: Христово Васкрсење даје смисао нашој вери и ослобађа нас од греха
      Епископ канадски Митрофан у Васкршњој поруци: Васкрсење је прелазак у нови живот који је уједно и вечни божански а и људски
      Епископ Новограчаничко-средњезападноамерички Лонгин у Васкршњој поруци: Нека Победитељ смрти, Христос истинити Бог наш, благослови и заштити све нас истинском вером
      Епископ врањски Пахомије у Васкршњој поруци: Васкрсење из мртвих представља јединствени моменат у историји људског рода
      Епископ источноамерички Иринеј у Васкршњој поруци: Васкршња зора рађа сунце Новога Дана
      Епископ милешевски Атанасије у Васкршњој поруци: Васкрсење Христово је резултат целокупног Христовог дела, Христове мисије на земљи
      Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије у Васкршњој поруци: Васкрсење Христово из мртвих главни је догађај и темељ свете православне вјере
      Епископ тимочки Иларион у Васкршњој поруци: Васкрсењем Христовим из мртвих свим људима отворен је пут у вечни живот
      Епископ бихаћко-петровачки Сергије у Васкршњој поруци: Христово Васкрсење није ништа друго до тријумф вјере, побједа наде, пуноћа љубави
      Епископ аустралијско-новозеландски Силуан у Васкршњој поруци: Свет без Христа, без победе Васкрсења, не може друго бити до долина плача, страха и ужаса!
      Васкршњи интервју владике Јоаникија за Радио Светигору: Ово су дани радости, радујмо се Христовој и нашој побједи!
      Васкршњи интервју Епископа Теодосија за ”ЈЕДИНСТВО”
      Епископ тимочки Иларион у Васкршњем интервјуу: Васкрсење је мера и смисао нашег живота
      Васкршњи интервју Епископа Херувима: Васкрс је суштина живота свакога хришћанина, смисао нашега живота
       
        Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Српска Православна Црква својој духовној деци о Васкрсу 2021. године
      ПОРФИРИЈЕ
      по милости Божјој
      православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни васкршњи поздрав:
      Христос васкрсе!

       
      Дођите на нови род Винограда,
      на побожно весеље,
      посебан је дан Васкрсења;
      уђимо у заједницу Царства Христова,
      појући му као Богу у векове!
      (пасхални канон, прва строфа осме песме)
       
      Овим речима, драга браћо и сестре, славећи Васкрсење Христово, Црква нас позива и сабира на побожно пасхално весеље, весеље које превазилази и надмашује сва наша овоземаљска весеља. Побожно весеље које нам Господ уготови јесте радост вечног Живота, вечне победе Добра над злом и пораза демона. Предивни Јован Златоуст у празничном усхићењу кличе: „Нека се (данас) нико не боји смрти, јер нас ослободи Спасова смрт: угаси је Онај Кога је она држала, заплени ад Онај Који сиђе у ад, горак постаде ад примивши тело Његово.”
      Суштина овог нашег побожног васкршњег весеља јесте Сâм Васкрсли Исус Христос Који Себе Самог даје као „нови род винограда” да Га пијемо. У великој и божанској Тајни Тела и Крви Његове Он нам говори: „Узмите, једите, ово је Тело моје...”, а затим: „Пијте, ово је Крв моја Новога Завета...” Господ не успоставља Нови Завет на неким обредима и религијским ритуалима већ га установљава на Себи Самом кроз вечно давање Себе као божанског Јела и Пића.
      Нашу тугу Великог Петка и Велике Суботе, док смо пратили Христа Господа од Гетсиманије до Голготе, Господ одједном измени и уведе нас у васкршњу радост. То је, као што каже црквени песник, посебан дан! То је дан Васкрсења. То је благодатна снага Васкрсења коју нити од Бога изабрани синови Израиљеви нити мудри Грци нису могли да схвате. Први говораху да је проповед о Васкрсењу „безумље”, други пак да је то „лудост”. А управо кроз то што је за прве било „безумље”, а за друге „лудост”, Господ је показао величину божанске благодати и моћи. Знајући то искуствено, радујмо се, браћо и сестре, и веселимо се кличући једни другима: Христос васкрсе! Ваистину васкрсе!
      Васкрсење Господа Исуса Христа, браћо и сестре и драга децо духовна, највећи је догађај у историји видљивог и невидљивог света. Зато је он непоновљиви догађај. Васкрс је ново стварање, а за човека ново рађање. Гле, све ново постаде! Богочовек Исус Христос васкрсе из мртвих и све дотадашње „вредности” бише оборене и нови свет настаде. Наднесен над тајном Христова Васкрсења, Свети апостол Павле сведочи оно што зна и што јесте истина: сведочи да, „ако је ко у Христу, нова је твар; старо прође; гле, све ново постаде”, па додаје: „А све је од Бога, који помири нас са собом кроз Исуса Христа и који нам даде службу помирења” (2. Кор 5, 17 – 18). То је она неистражива дубина и висина тајне Васкрсења о којој толико пишу и певају свети Оци Цркве. Најбитније је, браћо и сестре, да познамо дубину и висину тајне Васкрсења, да у њу верујемо и њоме се спасавамо. Не допустимо да нам празник Васкрсења Христова буде празник обичаја, као што често чујемо, већ празник новог живота, нове наде, нове твари. Управо на такво славље и весеље позива нас Црква.
      На овај празник Пасхе, преласка из смрти у прави и вечни живот, Господ нас позива да окусимо „нови род винограда”, оног Винограда у којем је Он Чокот, а ми лозе. Господ је створио свет као добар виноград. Он у Својој беседи о злим виноградарима каже да човек домаћин засади виноград, огради га плотом, ископа у њему пивницу и подиже кулу, те га предаде виноградарима да га обрађују. Када дође време бербе, посла господар винограда слуге своје да донесу рода од винограда. Видећи да слуге господара винограда долазе, виноградари, који се у међувремену беху претворили у разбојнике и узурпаторе Божјег давања, „похваташе слуге, па једнога изудараше, једнога убише, а једнога засуше камењем”. На крају господар винограда посла „сина свога говорећи: постидеће се сина мога”. Уместо да га се постиде они Га ухватише, одведоше напоље и убише. Управо то смо гледали на Велики Петак: неправедно осудивши Господа, разапеше Га на крст.
      Тек што прођосмо страхоту Великог Петка, када гледасмо убиство Наследника Винограда на крсту, ево нас у радости новог Винограда, у радости новог Живота. Наста време истинског Чокота и правог Винограда. Зато, приђите сви и окусите од новог рода Божјег винограда и видите да је добар и благ Господ! Ово је ново весеље којим се побожно веселимо сви ми који кличемо: Христос васкрсе! Али, исто тако се радују са нама и сви остали хришћани, и сви који доживљавају Божју доброту, и сва творевина Божја. Позивамо вас, драга децо духовна, на радост Васкрсења како бисмо одагнали од себе тугу нашег живота, тугу која нас је, ево више од годину дана, притисла, тугу која се уселила у сваку пору нашег живота, тугу која је многе куће затворила. Устанимо, и веселимо се, и победоносно кличимо једни другима: Христос васкрсе!
      Радосним васкршњим поздравом Христос васкрсе! поздрављамо све вас, драга децо духовна, који живите широм света, вас који сте далеко од својих огњишта, од завичаја, а често и од својих најрођенијих. Знајте да ваша Светосавска Црква непрестано брине о вама као нераскидивим деловима нашег народа и живим удовима Тела наше Цркве. Остављамо вам завет, пред Васкрслим Господом и светитељима Његовим, да чувате и јачате најпре наше унутарње црквено јединство, а онда и национално, језичко и културно јединство. Не допустите времену и приликама да вас поделе и одвоје једне од других, а тиме и од Мајке Цркве! И поред чињенице да сте стално под одређеним притисцима, што међу вама изазива несугласице и расправе, молимо се Васкрслом Господу за вас да у Њему Васкрсломе пронађете снагу за своје јединство и крепост за братску слогу. Апелујемо на вас да увек пред собом имате дивне примере вере и родољубља наших дичних предака и наших великана који, живећи у далеком свету, задивише свет у лицу Тесле, Пупина и многих других. Будимо достојни наследници њихових имена и њихових великих дела, њиховог примера и карактера!
      Данас се посебно молитвено сећамо наше напаћене браће и сестара на Косову и Метохији. Њих посебно поздрављамо и охрабрујемо да буду чврсти и постојани у вери, нади и љубави. Распети и Васкрсли Христос Господ са вама је, драга децо духовна, синови и кћери Косова и Метохије. Са вама је и сав српски народ, са вама су сви православни народи света, са вама су сви правдољубиви и истинољубиви људи. Можда ништа није тако силно ујединило православне хришћане света као Косово и Метохија, символ достојанства, части, праведне борбе за слободан живот на прадедовским огњиштима и отпора сили и неправди. Са Светим царем Давидом певајмо: с нама је Бог, разумите народи и покорите се, јер с нама је Бог!
      Све верујуће синове и кћери поносне Црне Горе такође поздрављамо са Христос васкрсе! Њима се посебно обраћамо: са вама су наша љубав и наше молитве, драга децо духовна, јер сте ви у посебним приликама, боље рећи неприликама и невољама, у непрестаним духовним борбама. Нека вам, као и досад, Васкрсли Господ Христос буде непоколебиви Темељ ваше вере, вашег јединства и заједништва са свом вашом браћом и сестрама како у Црној Гори тако и у Србији и широм света. Молитве и благослови великих угодника Божјих, светитеља и чудотвораца Василија Острошког, Петра Цетињског и свих светих нека вас прате и буду са вама у свим вашим борбама за победу Добра над злом, Љубави над мржњом, Јединства над поделама, Светиње над мрзошћу духовне пустоши.
      Срдачно поздрављамо нашу браћу и сестре у Републици Српској и Босни и Херцеговини, у Хрватској, Словенији и Северној Македонији. Не сумњамо да ћете ви, драга децо духовна, са својим архијерејима, свештеницима, монасима и монахињама велики празник Христова Васкрсења дочекати и прославити на најбољи могући начин, отворена срца према својим инославним или пак иноверним суседима. Васкрсли Христос Господ нека буде са свима вама и са свим људима добре воље око вас!
      Наше мисли и молитве лете свих ових дана ка свима болеснима, а нарочито ка инфициранима вирусом ковид-19, као и ка свим лекарима и медицинском особљу, који се самопрегорно, ризикујући и свој живот, боре да спасу оболеле од короне и других болести. Браћо и сестре, све народе света, од Истока до Запада, и од Севера до Југа, задесила је ова опака и опасна болест изазвана невидљивим вирусом. Прошле године смо се надали да ће зараза брзо проћи. Нажалост, не само да није прошла већ је и у овој години наставила да хара широм света. Данас се молимо за оздрављење свих оболелих, као и за покој душа свих упокојених. Поштујући препоруке медицине, сами себе, и једни друге, и сав живот свој Христу Богу предајмо!
      Са молитвеном жељом да Васкрс, Празник над празницима, сви дочекате и прославите у духовној радости и телесној крепости, још једампут вас поздрављамо најрадоснијим поздравом:
      Христос васкрсе!
       
      Дано у Патријаршији српској у Београду,
      о Васкрсу 2021. године.
      Ваши молитвеници пред Васкрслим Господом:
       
      Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски ПОРФИРИЈЕ
      Митрополит дабробосански ХРИЗОСТОМ
      Епископ шабачки ЛАВРЕНТИЈЕ
      Епископ сремски ВАСИЛИЈЕ
      Епископ бањалучки ЈЕФРЕМ
      Епископ будимски ЛУКИЈАН
      Епископ банатски НИКАНОР
      Епископ новограчаничко-средњезападноамерички ЛОНГИН
      Епископ канадски МИТРОФАН
      Епископ бачки ИРИНЕЈ
      Епископ британско-скандинавски ДОСИТЕЈ
      Епископ западноевропски ЛУКА
      Епископ жички ЈУСТИН
      Епископ врањски ПАХОМИЈЕ
      Епископ шумадијски ЈОВАН
      Епископ браничевски ИГЊАТИЈЕ
      Епископ зворничко-тузлански ФОТИЈЕ
      Епископ милешевски АТАНАСИЈЕ
      Епископ будимљанско-никшићки ЈОАНИКИЈЕ
      Епископ диселдорфски и немачки ГРИГОРИЈЕ
      Епископ рашко-призренски ТЕОДОСИЈЕ
      Епископ западноамерички МАКСИМ
      Епископ горњокарловачки ГЕРАСИМ
      Епископ источноамерички ИРИНЕЈ
      Епископ крушевачки ДАВИД
      Епископ славонски ЈОВАН
      Епископ аустријско-швајцарски АНДРЕЈ
      Епископ бихаћко-петровачки СЕРГИЈЕ
      Епископ тимочки ИЛАРИОН
      Епископ нишки АРСЕНИЈЕ
      Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички КИРИЛО
      Епископ Митрополије аустралијско-новозеландске СИЛУАН
      Епископ далматински НИКОДИМ
      Епископ осечкопољски и барањски ХЕРУВИМ
      Епископ захумско-херцеговачки ДИМИТРИЈЕ
       
      Викарни Епископ моравички АНТОНИЈЕ
      Викарни Епископ ремезијански СТЕФАН
      Викарни Епископ мохачки ИСИХИЈЕ
      Викарни Епископ диоклијски МЕТОДИЈЕ
       
      ОХРИДСКА АРХИЕПИСКОПИЈА:
       
      Архиепископ охридски и Митрополит скопски ЈОВАН
      Епископ полошко-кумановски ЈОАКИМ
      Епископ брегалнички МАРКО
      Викарни Епископ стобијски ДАВИД
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Радио-телевизија Војводине ће почев од Велике суботе, 1. маја 2021. године, после тридесет година од настанка и више од две деценије од последњег репризирања, поново емитовати култну образовну серију „Буквар православља", која је почетком деведесетих година представљала прву сарадњу Српске Православне Цркве и националне телевизије.

       
      Серија је тада емитована у оквиру школског програма Радио-телевизије Србије, а реализована је трудом екипе документарно-образовног програма Телевизије Нови Сад. Идејни покретач овог пројекта био је Епископ бачки др Иринеј (Буловић), а по његовом сценарију серију је ауторски уобличио редитељ Горан Вукчевић.
      Током осам година снимања по манастирима у Србији, али и у многим епархијама у региону, као и у Грчкој, на Кипру и у Мађарској, настало је чак 130 епизода у којима су на теме из црквеног живота, Старог и Новог завета, беседиле водеће личности Српске Православне Цркве. Серија је снимљена са благословом Патријарха српског Павла, који се појављује у првој и још неколико епизода.
      Уводну реч у сваком наставку говорио је Епископ бачки Иринеј, а уз њега у серијалу се, између осталих, појављују и Митрополит црногорско-приморски Амфилохије и Епископ (у то време) банатски Атанасије. У „Буквару православља" велики број епизода је снимио садашњи Патријарх српски Порфирије, који је у то време био игуман манастира Ковиљ. Као предавачи појављују се и тадашњи јеромонаси: Фотије, Јоаникије и Јован (Пурић), који су такође касније постали епископи Српске Православне Цркве. Занимљиво је да је у једној епизоди гостовао и тадашњи игуман хиландарски Пајсије.
      Гледаоци ће бити у прилици да сваког викенда погледају четири епизоде „Буквара православља", две суботом и две недељом, на првом програму РТВ у 11 часова.
      Првог дана маја на програму је уводна еизода у којој учествују патријарх Павле и епископ Иринеј и епизода „Гостољубље, Божје и људско", док ће на Васкрс на програму бити епизоде „Наша Црква" и „Радост као литургијско славље".
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Дана 20. априла 2021. године навршило се 19 година од упокојења Епископа будимског др Данила Крстића. Овим поводом, Његово Преосвештенство Епископ будимски г. Лукијан служио је парастос свом блаженопочившем претходнику на трону архијереја будимских.
       
       
      Вашој пажњи препоручујемо: Епископ Данило (Крстић): Култура и култ
      Протопрезвитер-ставрофор Бранко Ћурчин: О владици Данилу (Крстићу)
      Мати Макарија: Светлоносац - Владика Данило Крстић
      Епископ Данило Крстић: Мистагошки значај Свете Тајне Евхаристије
       
      Епископ Данило (Славко) Крстић је рођен 13. маја 1927. године у Новом Саду, од оца Бранислава и мајке Славне. У месту рођења је завршио основну школу и гимназију. Студије права уписао је на Београдском универзитету 1946. године где се задржао само годину дана. Након тога, године 1947. отишао је на студије у Француску, где је на париској Сорбони дипломирао упоредну књижевност.
      По дипломирању једну школску годину је провео у Минхену студирајући техничке науке. Године 1953. поново се вратио у Париз, где се уписао на Православни теолошки институт Светог Сергија Радоњешког, а јуна месеца 1958. године одбранио је дипломски рад из области Новог завета код чувеног професора, владике Касијана Безобразова.
      Руковођен професором Георгијем Флоровским, почео је рад на докторској дисертацији под називом „Свети Јован Златоусти као теолог божанског човекољубља“ на Богословском факултету Харвардског универзитета. Доктор теологије постао је 1968. године. У манастиру Светог Саве у Либертивилу код Чикага, по благослову Патријарха српског Германа, Славко Крстић је примио монашки постриг на Бадње вече 1960. године и добио монашко име Данило, по Светом Данилу, другом Архиепископу српском.
      На Велику Госпојину исте године и у истом манастиру је рукоположен у чин јерођакона. У чин јеромонаха рукоположен је 1962. године у храму Светог Саве у Њујорку. Служио је у грчком православном манастиру и опслуживао малу румунску парохију у околини града. Након година проведених на школовању у иностранству јеромонах др Данило се вратио у Београд 1968. године где је прво постављен за службеника „Гласника“, службеног листа Српске Православне Цркве. Након тога је постао уредник тог часописа кога је уређивао све до 1990. године. Његова активност се наставља и у својству уредника Теолошких погледа, верско-научног часописа, који тада достиже светски углед.
      Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве изабрао је 1969. године јеромонаха Данила Крстића за Епископа марчанског, викара патријарха Германа. Хиротонију у Саборној цркви у Београду извршили су Патријарх српски Герман и Епископи сремски Макарије и зворничко-тузлански Лонгин. Петнаест година касније, 1984. године, постао је администратор Епархије будимске, да би 1988. године био изабран за архијереја Епархије будимске са седиштем у Сентандреји.
      Убраја се у осниваче Академије Српске Православне Цркве за уметности и консервацију. Основана је 1993. године, а владика Данило је био дугогодишњи професор и декан. Његова педагошка делатност је настављена и на Богословском факултету, где је предавао Пастирско богословље од 1993. до 1997. године. Владика Данило је важио за једног од најобразованијих епископа Српске Православне Цркве. Године 1982. објавио је књигу „Нема лепше вере од хришћанске“ заједно са јеромонахом Амфилохијем, потоњим Митрополитом црногорско-приморским, која је имала више издања.
      Епископ будимски др Данило Крстић упокојио се 20. априла 2002. године, пете недеље Васкршњег поста у Сентандреји. Сахрањен је у манастиру Ваведење на Сењаку у Београду, а опело је служио Патријарх српски Павле са великим бројем архијереја, свештеника, монаха и верних.
       
      Извор: Епархија будимска
    • Од александар живаљев,
      Пре двадесет година, на Васкрс 2001, појавио се један од најнеобичнијих музичких албума не само српске, веће целе постјугословенске популарне културе. Реч је о албуму Песме изнад Истока и Запада насталом на стихове владике охридског и жичког Николаја Велимировића. Тој несвакидашњости додатно доприноси чињеница да је настао по идеји недавно упокојеног митрополита црногорско-приморског Српске православне цркве Амфилохија. На митрополитов подстицај, садашњи владика пакрачко-славонски Јован (Ћулибрк), тада јеромонах, окупио је групу музичара која се радо одазвала позиву да учествује на овом пројекту. Посебан допринос током стварања албума дали су Горан Марић (екс Бјесови), Драго Сенић (екс qrve) и Светлана Спајић. Прве демо-снимке направио је Драго Сенић за време бомбардовања, док је албум, за чију продукцију је био задужен Иван Кљајић, сниман у студију „О” од децембра 1999. до јуна 2000. године. Издање албума је заједнички подухват Радија Светигоре и ПГП РТС.
      Према речима Драга Сенића, атмосфера је током снимања била полетна, пуна ентузијазма и многи су хтели да се прикључе том пројекту о чему сведочи и дугачак списак учесника са простора Србије, Црне Горе, Републике Српске и Македоније (види: Списак учесника). На албуму се нашло тринаест песама које су урађене у различитим аранжманима: рок (Горан Марић, Драго Сенић, Партибрејкерс, ДСТ, Револт и 357), експерименталним (Darkwood Dub, Горан Трајкоски), као и са мотивима из традиционалне музике (Светлана Спајић, Зора Витас), док је Јасмина Митрушић-Мина направила префињену и снажну композицију.
      Иако албум није био први који се дотицао верских тема, јер су то претходно урадили Идоли са плочом Одбрана и последњи дани (1982), овде је то учињено много непосредније. Песме изнад Истока и Запада се више ослањају на оно што су радиле групе Падот на Византија, Мизар, Апореа и Анастасија у чијем раду је први пут дошло до спајања нашег аутентичног предања са поп културом и за чију делатност је важно деловање Горана Трајкоског, који је такође узео учешће у овом пројекту.
      Објављивање албума био је својеврстан културни шок и изазвало је различите реакције. У једном осврту, неколико година касније, професор Александар С. Јанковић је приметио да „Песме изнад Истока и Запада задиру у саму суштину духовности, те је, очекивано, овај албум више био нападан због страха, него слављен због онога о чему збори и због неспорне вредности коју ће сваки слушалац морати сам да открије”.
      О времену настанка албума, његовој заоставштини и утицају на новије стваралаштво, поводом двадесете годишњице, разговарали смо са некима од главних учесника на самом пројекту.

      Осврнувши се на време изласка албума, Горан Марић каже:
      „Песме изнад Истока и Запада дочекане су са чуђењем и негодовањем на српској музичкој и културној сцени. Представници грађанске левице су га дочекали готово као клеро-националистички пројекат, а представници доброг дела клера као духовно сумњив због укрштања стихова Светог Владике Николаја са рокенролом, који код традиционалиста није уживао углед богоугодне музике. Иза свега била је искрена жеља свих учесника да пођу у сусрет изазову и покушају да својим доприносом посведоче о личном сусрету са вером. Био сам свестан, још док је рад на албуму трајао, да се налазимо на необележеном терену и да ће побудити многе контроверзе на свим странама. О томе је најбоље сведочила емисија „Културни нокаут”, ауторке Маје Узелац, посвећена овом догађају.“
      Драго Сенић је, говорећи настанку албума, рекао да Песме изнад Истока и Запада сажимају дводеценијско искуство једне рок генерације која је одрасла на новом таласу у бившој Југославији.
      „Након почетног оптимизма који је владао почетком осамдесетих, а потом меланхолије и депресије с краја осамдесетих, и затим болног крика деведесетих, та генерација је крај миленијума дочекала у својеврсном егзистенцијалном понору из којег се чинило да нема излаза. Песме изнад Истока и Запада сведоче о искуству младих људи који су имали снаге да пронађу веру у тим тешким тренуцима друштвеног и културног распада. Овај албум је тако обасјао почетак новог миленијума једном изузетно ведром визијом будућности”.
      „Неуротичност рок музике”, каже Сенић, „нашла је своје смирење у цркви, кроз текстове владике Николаја Велимировића, и то је једна од веома јасних порука овог албума. Мало ко је очекивао да ће вест о томе одјекнути тако снажно, па су на одређен начин Песме изнад Истока и Запада представљале својеврстан културни шок тог времена”.
      Светлана Спајић каже да је албум и данас популаран:
      „Сваке три до четири године погледам на јутубу и видим да се албум и даље увелико слуша. За млађе нараштаје то је сада класично дело – нове генерације прихватају га природно. Није било тако када се албум појавио, био је то велики шок. Јавност је била подељена. У истом недељнику, на пример, могли сте да прочитате одушевљен, надахнут приказ албума Небојше Грујичића, али и најжешће, мрзилачке нападе аутора чија имена нећу овом приликом помињати”.
      Присећајући се тог времена Горан Трајкоски је испричао како се укључио у пројекат:
      „Отац Јован Ћулибрк тада, а данас владика пакрачки, чак је два пута долазио до мене. Први пут да ме убеди да треба да учествујем, а други пут са снимком Светлане Спајић. Донео је касету са „сувим” Цокиним вокалом, без инструменталне пратње и након тога нисам имао куда са изговорима. Била је то задња година неформалног постојања Анастасије, јер званично група није и никад објавила распад, па ми је добро дошао тај експеримент. А имао сам отпор на почетку. Намучио сам оца Јована својом неодлучношћу. Но урадио сам због њега, у част његовој упорности. И поврх свега у Славу Христа”.

      Владика Јован о албуму
      Током прошлогодишњег разговора за емисију „Интернет литија” Радио Светигоре, Владика Јован је рекао:
      „И данас ако погледамо Песме изнад Истока и Запада оне су још увек оно што смо ми тада намерили, а то су врата, капија. Нико неће рећи за Песме изнад Истока и Запада да су оне нешто што би се звало православном музиком, али јесу моменат у коме су људи из поп културе срели Христа, и то изразили на оном језику којег су у том тренутку имали. Значи, ми не нудимо те пјесме, нити смо их тад нудили, нити данас после двадесет година их ико нуди као образац православне уметности. Али је то ухваћен у моменту, онај тренутак, када се свако од људи који су радили овај албум на свој начин срео са Христом и то изразио на онај начин који је он у том тренутку знао”.
      „То је албум чији ће значај само да расте како време пролази. Сигурно се ради о једном класику који ће бити поново вреднован”, рекао је Владика Јован у једном каснијем интервјуу за Славија инфо.
       
      Заоставштина
      Албум је временом заживео и што се више слуша може се стећи утисак као да је владика Николај писао стихове за конкретне певаче који су их отпевали када је дошло време. Неке од песама су у више наврата обрађиване док има и оних које бендови на својим наступима редовно свирају. Уз песму групе Партибрејкерс Кога ћу да хвалим, међу најпознатијим је свакако и песма Дарови светог Јована Владимира коју пева Светлана Спајић. Када се слуша ова песма, стиче се утисак као да сте је већ раније чули. О томе сведочи и анегдота коју је владика Јован испричао Светлани Спајић:
      „Један од старијих монаха, када је чуо Дарове Светог Јована Владимира, коментарисао је да он одлично зна ту песму: ’Како је не би знао! Па то се од давнина тако певало’. Лепши коментар није могао бити изречен”, сматра Светлана Спајић и каже да је песма доживљена као исконски народни напев. „Заиста је брзо заживела међу омладином, најпре у Црној Гори, а онда и шире, и много пута је обрађивана у протеклих двадесет година. И данас ове песме звуче свеже”. Без сумње, најзанимљивија је верзија коју је пре две године објавила нишка Мора.

      За сам албум Горан Трајкоски каже:
      „Идеја није била музичка, тачније мисија није била музичка, него егзистенцијална. И у том погледу веома успешна. Највећи део музичара је нашао свој смисао у томе, без обзира на различите погледе на музику”.
      Иако су се поједини учесници сусретали са хришћанским темама и пре овог албума, а и у даљем раду им се враћали, попут Партибрејкерса и 357, може се рећи да се Горан Трајкоски томе највише посветио. Он у свом стваралаштву користи библијске теме и византијско наслеђе, што је посебно дошло до изражаја на албуму Тешкиот глaс за новите химни (2017), као и у музици за позоришне представе.
      И поред тога што се не може утврдити непосредна веза, нема сумње да је албум извршио утицај на нове генерације рок музичара, попут бендова Есхатон, Сион, Деца Апокалипсе и друге. Песме са албума, иако можда људи нису тога свесни, свакако су имале одјека у литијском покрету у Црној Гори и борби за светиње а може се рећи да је на том трагу настала и песма Београдског синдиката Свиће зора.
      Сваки слушалац понаособ, уколико приступи без верских и/или жанровских предрасуда, биће у прилици да открије вредност овог албума. Уосталом, врата су пре двадесет година широм отворена и ко уђе неће се покајати, напротив.
      Списак учесника
      Учесници у пројекту јесу или су били чланови следећих група (наведени према албуму по азбучном редоследу имена групе): Горан Трајкоски (Анастасија), Иван Кљајић (Безобразно зелено), Горан Марић (Бјесови), Драгутин Јаковљевић (Галија), Борис Љешковић, Александар Гардашевић и Вељко Вучуровић (ДСТ), Дејан Вучетић, Владимир Јерић и Милорад Ристић (Darkwood Dub), Јасмина Митрушић Мина (Luna, La Strada), Бојан Вулин (Несаломиви), Светлана Спајић (Паганке, Моба, Дрина), Небојша Антонијевић Антон, Зоран Костић Цане (Партибрејкерс), Горан Милошевић (Плејбој), Горан Милошевић (Хазари), Игор Кашиковић, Горан Симић, Милан Тица, Петар Топаловић, Драган Ћурковић и Драшко Кременовић (Револт), Марко Дацић, Небојша Поткоњак Пика, Никола Хаџи-Николић, Зоран Цветковић Цвеле и Небојша Чанковић (357), Зоран Максимовић и Огњен Попић (Jazz ba), Леонид Пилиповић Лео (Џукеле, Гоблини), Драгутин Александрић и Драго Сенић (qрve), Јулиа Борош, Милош Велимир Буца, Зора Витас, Оливера Кристић, Ђорђе Петровић, Мања Ристић, Марина Стојковић и Предраг Стојковић. Фотографије је радила Горанка Матић. Уметнички директор и дизајнер био је Маринко Лугоња.
       
      Данко Страхинић
      Објављено у листу „Православље – новине Српске Патријаршије“, број 1298, од 15. априла 2021.
         
×
×
  • Креирај ново...