Jump to content
  1. *SHONE*

    *SHONE*

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од PredragVId,
      Посета Светој Гори и промена након исповести
       
       
    • Од JESSY,
      Уместо да буде „секта“ у којој влада „култ личности“, у свим школама, па и уметничким, требало би да влада дух поштовања и сарадње. Тајновитост, затварање у одређени круг и непропустљивост за комуникацију са стране, када деца постају незаинтересована чак и за оне групе које су им биле интересантне, знаци су на које би родитељи требало да реагују.
      Овако за Спутњик, поводом  сведочења о сексуалном насиљу и хапшења редитеља и глумачког педагога Мирослава Алексића, говори психолошкиња Александра Јанковић.
      Секта и култ личности – како их препознати
      На питање зашто родитељи уписују децу у такве школе, Јанковићева одговара да се, прво, ради о „хало ефекту“ - људи су склони да прихвате школу или неки образовни програм који је „на гласу“.
      Школе које се претварају у „секте“, у којима влада „култ личности“ не важе само за уметнички свет, тога има и у области спорта, додаје наша саговорница, док на питање како је могуће да неко оствари такву доминацију да родитеље потпуно искључи из процеса образовања, одговара да су деца у данашње време „фетишизирана и да често преузимају ауторитет, и у породици, и у школи“.
      Тајновитост, затварање у одређени круг и непропустљивост за комуникацију са стране, када деца постају незаинтересована чак и за оне вршњачке групе које су им биле интересантне, знаци су на које би родитељи требало да реагују.
      „Учесници таквих програма почињу да развијају идеју да су јако специјални зато што имају тако специјалног водича, гуруа или како год га назвали“, наводи Јанковићева.
      Постоје границе када треба укључити и родитеље
      Велики број педагога воли да са децом ради самостално, без мешања родитеља, али у свему мора да постоји граница и родитељи би требало да буду укључени у процес образовања детета.
      У сектама нема уметности, уметност се ствара поверењем и поштовањем
      Некадашњи управник Народног позоришта и глумац Љубивоје Тадић, говорећи о односу између ученика и учитеља у уметничком свету, присећа се односа са својим професором Предрагом Бајчетићем, човеком који је извео многе генерације на факултету драмских уметности, али и односа према младим глумцима док се налазио на челу националног театра.
      Ни један однос, поготово у осетљивим областима као што је уметност не сме да има ни „н“ од насиља било које врсте – менталне, физичке или сексуалне - оно што сам научио на факултету је поштовање и однос сарадње и поверења, додаје он.
      У секти, према Тадићевом мишљењу, не може бити уметничког стварања.
      Kулт личности и однос као у секти - знак упозорења за родитеље
      RS.SPUTNIKNEWS.COM Уместо да буде „секта“ у којој влада „култ личности“, у свим школама, па и уметничким, требало би да влада дух поштовања и сарадње. Тајновитост, затварање у...  
    • Од JESSY,
      Маме у Великој Британији проговориле су о дискриминацији медицинског особља које их је притискало да абортирају своју нерођену децу само зато што имају Даунов синдром. Мајкл Робинсон, директор за комуникације британског Друштва за заштиту нерођене деце (Society for the Protection of Unborn Children) рекао је: „Потпуно је неприхватљиво да жене и породице буду изложене оваквом притиску. Садашњи британски закон дозвољава да деца за коју се сумња да имају Даунов синдром буду абортирана све до термина порођаја. Изузетно је важно да мајке добију подршку и да буду заштићене од предрасуда и дискриминаторних ставова”.
      Током 2019. године у Британији је у абортусу страдало 1.184 нерођене деце након што им је утврђена нека хромозомска аномалија, као што је Даунов синдром.
      У разговору за телевизију BBC, мајке су описале овај „неприхватљив” притисак да абортирају након што је њиховим бебама успостављена дијагноза Дауновог синдрома.
      „Могу да абортирам све док беба не крене низ порођајни канал”
      Мајка Ема Мелор изјавила је: „Искрено, понудили су нам абортус 15 пута, иако смо веома јасно ставили до знања да то за нас није опција, али они су толико наваљивали да се чинило као да баш желе да абортирамо.
      Била сам у 38. недељи када су ми лекари веома, веома јасно ставили до знања да ако се предомислим чак и на сâм дан индукције, слободно могу да им кажем, јер ни тад неће бити касно.
      Рекли су ми да све док беба не уђе у порођајни канал, и даље могу да абортирам”.
       
    • Од Поуке.орг инфо,
      Док истраживање америчких научника указује да заштитну опрему не носе мање интелигентне особе, други сматрају да су у питању особе којима управља мрачна тријада: нарцисизам, психопатија и макијавелизам
      Иако статистички ређе него мушкарци имају теже облике болести, жене су спремније да се заштите од ковида 19 (Фото EPA-EFE/Jerome Favre) Вест да је у авиону холандске компаније КЛМ избила туча када су два путника одбила да ставе заштитне маске облетела је планету много пре него што је тај авион слетео на Ибицу, а силеџије ухапшене од стране шпанске полиције. Нажалост, иако се вирусом корона заразило више од 18 милиона људи у свету, стиче се утисак да са порастом броја оболелих расте и број особа које одбијају да носе маску, због чега научници широм света покушавају да скицирају профил особе која девет месеци након почетка борбе са короном не разуме да је то једина заштита од смртоносног вируса.
      Велика бура подигла се средином јула када је Гордан Лауц, професор биохемије и молекуларне биологије на Универзитету у Загребу, пренео резултате студије групе америчких научника који су истраживали везу између капацитета радне меморије и индивидуалних разлика у заштитном понашању за време епидемије ковида 19. Коментаришући главне налазе истраживања, објављене у престижном научном часопису „Proceedings of the National Academy of Sciences”, Лауц је нагласио: „Ово можда није у потпуности политички коректно, али је истинито. Ако се у ситуацији глобалне пандемије не придржавате мера друштвеног удаљавања, то напросто значи да сте глупи. Дакле, ако од сутра видите некога у продавници или јавном превозу да не носи маску, слободно му кажите: ’Глупане, стави маску’, јер се то више не може сматрати увредом, већ научном чињеницом.”
      И док једни научници тврде да је ношење маски за време пандемије ковида 19 синоним за тест интелигенције, други сматрају да маске не носе особе чију личност карактерише мрачна тријада – нарцисизам, психопатија и макијавелизам. Резултати две студије недавно објављене у Пољској, о којима је писао и угледни магазин „Њузвик” говоре да маску не носе особе са озбиљним поремећајем личности. Пандемија ковида 19 огољава и родни јаз када је у питању став према ношењу заштитних маски – иако је стопа смртности виша међу мушкарцима, истраживања говоре да су припадници јачег пола мање склони да носе заштитну опрему, а такво понашање примећено је и током претходних епидемија. Једну од најновијих и најпубликованијих анализа спровели су Валерио Капраро, виши предавач економије на Универзитету у Мидлсексу и канадска математичарка Хелена Барсело. Они су анкетирали скоро 2.500 људи који живе у САД и открили да су мушкарци не само мање склони ношењу маски од жена већ сматрају да је њихово ношење „срамотно, није кул и представља знак слабости”. Жене су биле два пута склоније да носе маску изван свог дома, „што је посебно иронично ако се има на уму да званичне статистике сведоче да вирус корона заправо погађа мушкарце много озбиљније него жене”, истиче Капраро.
      И бихевиорална научница Кристина Граверт са Универзитета у Копенхагену оцењује да велики број академских радова указује да мушкарци и жене различито приступају ризику: жене више поштују правила понашања и слушају препоруке лекара.
      Др Јасна Вељковић, психолог и клинички психотерапеут, нема дилему да маске не носе они људи који немају одговорност: ни према себи, ни према другима.
      – То осећање импотенције, које препознајемо у ставу „неће то мене”, представља један незрео и регресиван начин размишљања, који је налик на магијско мишљење. Ако ви негирате реалност у којој оболевају и млади и стари, и деца и спортисти, они који су најздравији део популације јер имају сјајан имунски систем, хране се квалитетно и уносе гомилу витамина и верујете да ћете само ви бити поштеђени заразе, то значи да размишљате на екстремно нарцистичан и егоцентричан начин. Међутим, није само нарцисизам, из кога проистиче уверење да смо имуни на болест, разлог због којег одбијамо да носимо заштиту. Особе са психопатским и социопатским цртама личности такође неће да носе маску и слушају савете лекара. Оне су те које представљају опасност и за себе и за друге. Ове особе иначе карактерише антисоцијално понашање и одступање од уобичајених социјалних норми, склони су свађама, тучама и инцидентима различите врсте, независно од пандемије ковида 19 – објашњава наша саговорница.
      Јасна Вељковић додаје да неке врло религиозне особе, које верују да је бог тај који даје и узима живот и здравље, мисле да је питање заражавања „божја воља” и одбијају да носе маске.
      – Та врста религиозне заслепљености је веома опасна у ситуацији пандемије, јер смо били сведоци да су приликом васкршњих богослужења, верници у великом броју улазили у цркве, целивали иконе и руке свештеника и узимали причешће из исте кашичице. Ако у свом дому не једете са истим кашикама и виљушкама и не користите четкице за зубе осталих чланова породице, то не радите ни са кашичицом коју је пре употребљавао неко пре вас у цркви. У ситуацији пандемије, здравље мора бити приоритет – закључује наша саговорница.
      Политика Online - (Не)ношење заштитне маске говори и о карактеру личности
      WWW.POLITIKA.RS Вест да је у авиону холандске компаније КЛМ избила туча када су два путника одбила да ставе заштитне маске облетела је планету много пре него што је тај авион слетео на Ибицу, а силеџије ухапшене од стране...  
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Tоком јучерашњег дана у црквеној јавности је осећај узнемирења и индигнације изазвао снимак спаљивања фотографије Eпископа бачког др Иринеја Буловића, објављен на Јутјубу. Несумњиво је да се не ради само о провокацији, него о програмском позиву на бруталан обрачун са владиком Иринејем.   Сабласна тишина која прати спаљивање фотографије на тршчаној огради подсећа на инквизиторске ломаче или на сличне, ритуалне егзекуције. Све то нам открива несумњиви девијантни карактер реaлизатора снимљеног сабласног перформанса, који овим путем заправо свима упућује немушти вапај за помоћ. О таквим тешким психичким проблемима, нажалост, сувише често сазнајемо преко медија, када масовне убице овакве поруке прво објаве на интернету, а потом крену у реализацију.   У овaквим случајевима велика је одговорност државних органа, јер не ради се о претњи само према Епископу Иринеју и његовој околини, него и за друштво, а највише за самог починиоца.     Извор: Митрополија загребачко-љубљанска 
      View full Странице
×
×
  • Креирај ново...