Jump to content
Sign in to follow this  
Логос

Митрополит Калушки и Боровски Климент: Верујемо ли сви у истог Бога?

Оцени ову тему

Recommended Posts

Давно је постало помодно мишљење, а данас наставља да се шири, да све религије говоре о једном истом Богу. Једном приликом сам чуо како нека проста жена расуђује о својим новим суседима из муслиманског Дагестана: «Они су такође верници, такође се моле, истини за вољу, на свој начин, не попут нас. Али шта има везе, Бог је свеједно исти – и код нас и код њих».

Сагласан сам са чињеницом да сви живимо у свету где су људи разних религиозних убеђења свакодневно у контакту, заједно раде или се једноставно возе истим аутобусом, живе у истом улазу, похађају исту школу. Верску традицију другог човека треба поштовати, али никако не смемо бити топлохладни према својој вери.
 
Хајде да поразмислимо о томе да ли све религије говоре о једном Богу? Не, само монотеистичке. Ако за пример узмему скандинавску митологију или грчко-римску, приметићемо да тамо постоји прилично сложен пантеон богова. Ту нема ни говора о «једном богу». А ако говоримо о монотеистичким религијама – јудаизму, исламу и хришћанству, појављује се велико искушење да кажемо да верујемо у једног истог Бога, само Му се молимо и клањамо на различите начине, али да сва та овоземаљска разграничења немају значаја на небу.
 
И заиста, сваки ће се хришћанин, и сваки муслиман, и сваки јудеј сагласити са тврдњом да је Бог и Творац света – један. Друго је питање како Га ми себи представљамо? А све те три религије представљају Бога сасвим другачије.
 
Узмимо као пример да причамо о неком човеку. Нека то буде генерални секретар Уједињених нација Антонио Гутерес. Неко каже: «То је седамдесетогодишњи мушкарац, седе косе, средњег раста и гојазан». Други међутим тврди: «Ради се о витком, високом, четрдесетогодишњаку». Да ли ми говоримо о истом човеку? Да. Али први човек га описује на један начин, а други потпуно различито. Логика налаже да је један од њих у праву, а други у криву. Али лако је доћи до истине када говоримо о човеку. Укуцај његово име у интернет претраживач и добићеш све податке о њему.
 
Када говоримо о својствима Бога то је теже проверити. Ми ћемо другачије говорити о Богу од муслимана и јудеја. И то није неважно размимоилажење у мишљењу, питање је следеће: да ли ћемо препознати Бога, када се нађемо лице у лице са Њим, или не?
 
Можемо навести овакав пример: решили смо да подигнемо одређени објекат и саветујемо се са грађевинцима. Неко из њих тврди да опека марке 75, такве и такве дебљине, не одговара изградњи високог здања, а други пак каже да је опека такве марке десет пута издржљивија и да сасвим одговара потребама датог пројекта. Ко је у праву, а ко не? Ако будемо градили објекат полазећи од нетачних ставова о својствима потребног грађевинског материјала: опеке, бетона, металне конструкције и тако даље, зграда ће се срушити и ми ћемо настрадати. Уколико сачинимо правилан прорачун, здање ће се чврсто држати.
 
Много је озбиљније питање када говоримо о Господу, јер смо позвани да подражавамо Њему и Његовим одликама. С тим се слажу и муслимани, и јудеји. Али ако ми различито представљамо те одлике, тежићемо различитим циљевима. Муслимани и јудеји доживљавају Бога на различит начин. Чак и католици и протестанти другачије говоре о Богу од православаца.
 
Разлози за прекид евхаристијског општења са католицима, као и са свим другим јеретицима с којима је својевремено Црква прекинула односе, своде се на то да је Црква оличена у Светим оцима и Васељенским саборима сматрала да су лажни погледи на Бога недопустиви, јер ће неминовно довести до катастрофе у сфери духовног живота и постати препрека на путу спасења.
 
Неко би рекао, шта то има везе? Живи како ти савест налаже, моли се Богу како умеш. Али ствар је у томе да ако човек просто покушава да направи прве кораке према Богу: да живи по савести, да не шкоди ближњима, ако почиње да се учи молитви и тако даље, онда ће судећи по свим тим карактеристикама православци личити и на католике, и на протестанте. Ипак, што се озбиљније односимо према духовном животу, што дубље проничемо у практику аскезе, у догмате вере, то ће се разлике међу нама увећавати.
 
Условно говорећи, они православци који тек понекад свраћају у цркву, који се не моле код куће, не придржавају се поста и причешћују се можда једном годишње, практично се не разликују од католика који исто тако поступају. Али, на пример, православни монах аскета и монах аскета католик се већ много више разликују – и у својим поступцима, подвизима, односом према Богу. А католички и православни свеци се кардинално разликују једни од других. Ако погледамо чему позива Фрања Асишки, а чему Преподобни Серафим Саровски, схватићемо да се ти позиви уопште не поклапају.
 
Фрања Асишки је покушао да се уподоби Христу у спољашњем смислу. На пример, он је, као и Христос, покушао да ништа не једе четрдесет дана, али је желевши да демонстрира скрушеност, појео пола просфоре. Он је жудео за тиме да претрпи све муке као и Христос. Одрекао се богатства – постоји чак и фреска «Женидба Фрање и Бедноће», једне жгољаве и веома непривлачне даме. Али суштина није у одсуству или присуству богатства – спасава се само кроз сједињење са Христом. А да би се човек сјединио са Христом, неопходно је да се Њему уподоби. И ту видимо велику разлику између Серафима Саровског и Фрање Асишког.
 
Сетимо се најпознатијег подвига Преподобног Серафима, када је он хиљаду дана и ноћи стајао на камену и молио се: «Боже, милостив буди мени грешноме». Он је видео своју греховност, да не одговара идеалу који нам је задао Христос. И појмивши тај свој пад, он се молио само за милост Божију. С друге стране, Фрања је тврдио да нема ниједног греха који није искупио исповешћу и покајањем. У животопису Фрање Асишког наведено је да га је Христос после смрти сусрео и одвео Богу Оцу, а Отац се на тренутак збунио и није могао да разазна ко је од њих двојице син по природи, а ко по благодати. Преподобни Серафим се не би усудио да каже да нема ниједан грех, када је хиљаду дана и ноћи молио Господа да му опрости грехе.
 
Морамо разумети на шта треба да се угледамо у овом животу. Избор Фрање Асишког, или Томе Кемпинског, или Игнација Лојоле и њихов начин подражавања Христу су неприхватљиви за православног подвижника. То се тиче разлике између католичанства и православља.
 
Протестантизам већ у много већој мери одступа од православног поимања Бога, а ислам и јудаизам су јако далеко од њега. Стога је немогуће говорити о једном истом Богу у разним религијама. Да, Бог је један. Ако кажемо муслиманима: «Молимо се Богу који је створио овај свет», они ће бити сагласни са нама. Ако кажемо да је то Бог Аврама, Исака, Јакова, они ће нас разумети. Али када дођемо до конкретних својстава или карактеристика Бога, ту ћемо се већ разићи са муслиманима. Њихов опис Алаха потпуно се разликује од нашег описа Бога. И ту већ никако не можемо са њима говорити о Јединственом Богу. То ће бити иста ситуација као са генералним секретаром УН-а. Једни ће га себи представљати као пуначког старца, средњег раста, а други ће га доживети у складу са својим описом. И ако им се укаже прилика да се сретну са тим човеком, ко ће га из те двојице препознати? Тако ћемо и ми препознати Бога, ако будемо имали правилну представу о Њему, јер смо управо Њему стремили цео свој живот и Њему обратили сву нашу љубав, па и макар смо на том путу доживљавали и падове.
 

View full Странице

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије позвао је данас црногорску власт да се уразуми и не објављују рат против Бога, и да не настављају богоборно дјело својих претходника безбожника. Он је поручио да није лако против Бога ратовати и да ко год је Богу објавио рат зна се како је завршио.   Звучни запис беседе     Митрополит је ово поручио у манастиру Жупа никшићка, гдје је на дан молитвеног сјећања Светог Амфилохија Иконијског, свог имендана, служио Литургију са Високопреосвећеним Митрополитом михаловско-кошицким Православне цркве Словачке и чешких земаља г. Георгијом, Преосвећеним умировљеним Епископом средњеевропским г. Константином и домаћином Преосвећеним Епископом будимљанско-никшићким г. Јоаникијем.   Митрополит Амфилохије је казао да је све у 2000. годишњој историји Цркве Божје у знаку Христовог распећа и васкрсења, и да је у том духу Јеванђеља призван и живот свих нас. Он је изразио жаљење што је у ово наше вријеме Влада Црне Горе наставила гоњење Цркве Христове:   „Наставља се оно што се догађало кроз вјекове у име тзв. културе, заборављајући, а то јесте велика несрећа, да култура постоји зато што постоји култ. Тамо гдје нема култа, молитве какву смо ми овдје служили, нема ни културе. Култура је само љуштура онога што је суштина свега онога што су људи истински стварали кроз историју и суштина људског живота.“   Изразио је Архиепископ цетињски и наду да ће Бог да уразуми, како је рекао, оне које је вријеме избацило на површину, на власт у Црној Гори да не објављују рат против Бога:   „Нијесу они први. Од проклетога цара Дукљанина Диоклецијана и Нерона, па онда редом до наших времена било је тих богобораца, читаве империје. И од ниједне данас нема стрва. Последња моћна богоборачка империја била је она бољшевичко-титоистичка. Ко се надао да ће она да нестане и пропадне! Нема данас ње, али има, нажалост, њених насљедника, и ових на Западу, који се све више одричу Христа Бога и Његове истине, Њега као пута истина и живота.“   Нагласио је да новотитоисти, сљедбеници наших титоиста, настављају то богоборно дјело својих претходника безбожника:   „Није лако против Бога ратовати и нека их Бог уразуми да не објављују рат Богу, јер ко год је Богу објавио рат зна се како је кроз хиљаде година завршио. Да се и њима то не догоди, нек се врате Богу, вјери Божијој, изворној Црној Гори Светога Петра Цетињскога, Светога Петра Ловћенскога Тајновидца, Црној Гори краља Николе која је била крштена Црна Гора и клањала се Христу Богу распетоме и васкрсломе, Њему служила. И све што је градила, градила је у име Божје, до оне ловћенске срушене и оскрнављене, обурдане капеле. Све је грађено у име Божје, за славу Божију и за част народа хришћанскога овога мјеста. Надамо се у Бога, има још наде да се и ови наши врате себи, свом разуму, да се врате својим прецима, светима оцима нашим, нарочито оцима светородне лозе Петровића, Светом Василију Острошком.“   Питајући коме сад треба да припадне манастир Светог Василија Острошког, Митрополит је казао да чак ни послијератни безбожници нијесу отимали храмове већ земљу, истичући да је Црква православна у Црној Гори ових дана од министра правде тражила да се прво врати оно што је отето и опљачкано од Цркве Божије послије рата.   „Ево како они одговарају, неће да враћају, него оће да наставе и даље! Неће дати Бог! Ја се надам и молим Богу да им просвети разум, савијест и свијест да се врате сами себи, светињама и светим оцима нашим: Светом Василију Острошком, Светом Петру Цетињском, Светом Амфилохију и Григорију, које данас прослављамо, Светим мученицима, Свештеномученику Јоаникију и 120 свештеника које су њихови претходници убили у Црној Гори.“   Уколико би наставили започето дјело отимања и гоњења Цркве, то би био стид и срам Црне Горе и Црногораца, без обзира како се овдје осјећали:   „Стид и срам пред Европом и пред свијетом. Надамо се у Бога да тога неће доћи, и да ће поново засијати име Божије и служење Богу и да ће се они вратити светињама, култури, односно култу, служби Божјој – Светој литургији да би знали шта је то култура и шта су дјела руку људских“, закључио је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Дана 4. децембра 2019. године, евхаристијским сабрањем у манастиру Лепавина прослављен је празник Ваведења Пресвете Богородице у храм. Свету архијерејску Литургију служио је Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије.    Звучни запис беседе   -ФОТОГАЛЕРИЈА-   Саслуживали су архимандрит Данило Љуботина, протосинђел Венијамин, јеромонах Василије Србљан, пртојереј-ставрофор Јово Лазичић из Епархијe бањалучке, протојереј-ставрофор Љубинко Аничић из Епархије бихаћко-петровачке, протојереј-ставрофор Слободан Лалић, јереј Мирко Милисавић из Епархије бањалучке, јереј Миломир Гвојић, ђакони Зоран Радић и Александар Лукић. Многобројни вјерници који су стигли из свих крајева Хрватске, Републике Српске и Словеније, у побожности и духовној радости прилазили су икони Пресвете Богородице Лепавинске, а потом је највећи дио њих приступио и светој тајни причешћа.    Окупљеном сабрању вјерника бесједом се обратио митрополит Порфирије говорећи о значају и тајни прослављања празника када су Јоаким и Ана довели своју трогодишњу дјевојчицу пред јерусалимски храм, а она дошавши у двориште храма, на запрепаштење свих, прошла кроз Светињу и закорачила право у Светињу над Светињама.   -Пресвета Богородица кад год је била упитана одговарала је: нека буде воља Божја. Шта је воља Божја за нас и наше животе? Она је исказана у заповестима Божјим. Свака врлина, свако добро, за које се опредељујемо засигурно је по вољи Божјој. Кад год се определимо за нешто што је у складу са заповестима Божјим то ће Бог благословити и то ће сигурно бити израз воље Његове. Неопходно је, и важно, само да се кроз веру, једанпут за свагда, одлучимо да смо Христови, и онда никада нећемо имати ни најмању дилему.    Никада се нећемо питати између тога да ли да се распнемо или да сачувамо себе у комфору, да ли да се жртвујемо за ближњег или да задржимо то што имамо за себе. Нећемо се двоумити између тога да ли да чинимо добро или зло. Нећемо имати проблем с тим да ли је врлина оно што је наш циљ и наш живот. Неопходно је да се једанпут за свагда определимо за Христа. Сигурно је да ћемо и поред тога имати падове, јер смо ипак људи слаби и немоћни.    Сигурно је да ћемо грешити, сигурно је да ћемо имати промашаје и у односу на Бога и у односу на ближње али то неће бити важно јер ће наше опредељење бити христоцентрично и зато ћемо имати увек из сваког пада и сваке странпутице чему да се вратимо. То ће бити пут који води ка Христу, то ће бити пут Христов. А тамо где је чврсто опредељене Бог ће увек просветлити наш ум и загрејати наше срце да препознамо свој грех, своју слабост, своју немоћ и да онда кроз покајање вратимо се Богу, истакао је Митрополит.     Извор: Митрополија загребачко-љубљанска
    • Од Логос,
      На дан молитвеног сјећања Светог Амфилохија Иконијског, 6. децембра, Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије прославио је свој имендан у манастиру Жупа никшићка, чији је параклис посвећен овом Божијем угоднику, прославио храмовну славу.   Звучни запис беседе
      Повезана вест: 

      Многа и блага лета Митрополиту Амфилохију!

        Свету архијерјску литургију Високопреосвећени владика Амфилохије је служио са браћом архијерејима: Високопреосвећеним Митрополитом михаловско-кошицким Православне цркве Словачке и чешких земаља г. Георгијом, Преосвећеним умировљеним Епископом средњеевропским г. Константином и домаћином Преосвећеним Епископом будимљанско-никшићким г. Јоаникијем. У евхаристијском сабрању, поред многобројног свештенства и монаштва, молитвено су учествовали и бројни вјерници.   Током Литургије крштена је слушкиња Божија, Исидора Лучић.   У архипастирском слову, након читања зачала из Јеванђеља, Високопреосвећени Митрополит Георгије је честитао имендан Митрополиту Амфилохију и заблагодарио Богу на овом сабрању:   „Бог нас је сабрао на овом светом мјесту да заједнички прославимо имендан нашег аве учитеља Митрополита Амфилохија, благодарећи Господу за живот и свједочанство његовог небеског покровитеља Светог Амфилохија, епископа иконијског. Ово мјесто је свето јер је одавде поријеклом Свети отац наш Стефан Пиперски, велики свједок Светог православља и борац против унијаћења српског православног народа Црне Горе.“   Подсјетио је владика да је управо карпатски народ пострадао од унијаћења. Иако их Господ није благословио једним Преподобним Стефаном, истакао је владика, дао им је свједочанство других који су извели православни карпатски народ из тамнице унијатске лажне цркве, како би их поново увео у светост православља васељенске Цркве. Такође, рекао је, ово мјесто данашњег литургијског сабрања је свето и зато што је са њега свој народ благословио и отац наш Свети Василије Острошки, као и због крви свештеномученика, игумана ове свете обитељи (архимандрита Никодима Јањушевића, јеромонаха Гаврила Дабића), убијених од кумунистичке руке у току Другог свјетског рата:   „Посвећено је њиховим свједочанством и вјером у Христа распетог и васкрслог, који даје смисао и страдању и смрти човјека, који даје силу и снагу да преживиш ову страшну братоубилачку мржњу која је, нажалост, тако карактеристична за Словене.“   Објаснио је да нас Господ призива да будемо свети као као што је Он свет, а постајемо свети живећи у заједници Цркве, живећи Јеванђељем и причешћујући се Светим тајнама:   „Сваки хришћанин који живи савјесно, по Светом јеванђељу, као члан богочовјечанског тијела Свете Христове Цркве васељенске, православне, католичанске, постоје у исто вријеме свједок Јагњета васкрслога, али и мученик који није нека пасивна жртва човјечанске мржње, већ мученик који је испуњен силом Васкрслога да мијења самога себе и своје срце и читав свијет око себе.“   Додао је Митрополит михаловско-кошицки Георгије, да смо сви призвани да свједочимо да ни смрт, ни мржња, ни сва човјечанска глупост, као ни наши сопствени лимити, немају никакву силу, кад се Христос – Богочовјек, који је побиједио смрт и свему даје смисао, јавља побједитељем мржње и наших сопствених националних и историјских лимита. Свако од нас свједочи на свој начин Христа васкрслога, казао је владика Георгије и подсјетио да је другачије свједочанство свештеника, монахиња и монаха…   „Другачије је свједочанство Митрополита Амфилохија и вашег Епископа Јоаникија, они морају да се боре са многима, а у исто вријеме да слушају шта им говори Господ, какав је смисао и пут, како да се подиже Црква на овим просторима. Тешко и мученичко свједочанство.“   Света мјеста, манастир Жупа никшићка и сва друга мјеста у Црној Гори, рађају се кроз труд и молитву, свакодневне тешкоће монашког живота, али и кроз свједочанства вјерних о љубави ближњих, чему свједочи и данашње крштење Исидоре Лучић. Митрополит михаловско-кошицким Георгије је казао да је Христос љубав и поручио да не дозволимо да нас сломи мржња која се противи Господу Богу:   „А свједочанство и мучеништво нас свих је да смо свједоци љубави распете и васкрсле која побјеђује смрт и мржњу, која нам даје наду и окупља у једно Тијело живота испуњено Духом Светим и чини нас царским синовима и кћерима, јер постајемо дјеца једног Небескога цара – нашег заједничког Оца. Нека је благословено ваше свједочанство Јеванђеља свакодневнога живота, нека је благословено свједочанство живота нашега аве Митрополита Амфилохија, владике Јоаникија и свих свештеника, монахиња и свих вас! Нека нас Господ Бог, послије доброг свједочанства, сабере у Своје Царство препуно љубави, јер то је смисао нашега живота. Христос међу нама!“   Поводом годишњице упокојења архимандрита Лазара Аџића, игумана острошког, служен је и парастос, а након тога је пререзан славски колач.   Честитајући имендан владици Амфилохију, Просвећени Епископ Јоаникије је казао да се живот Светог Амфилохија Иконијског послије дугих подвига претворио у славословље Богу живоме и истинитоме. Наиме, у његово вријеме Цркву Божију су раздирале велике неслоге, јереси, расколи, али благодарећи њему, као и великим другим Светим оцима, брод Цркве Божије је ишао напријед, правим царским Божјим путем:   „И ваш живот и бреме није лако, али ако гледамо са стране службе коју вршите, ријечи Божије коју проповиједате, гледајући на примјер вашега живота, и ваш живот, подобно Светом Амфилохију претвара се у славословље Богу, упркос свим тешкоћама које носите. Ево, ових дана видимо шта се догађа, како су вам власти Црне Горе честитале имендан и 82. рођендан који долази. Али, хвала Богу, благодарећи вашој вјери, вашем чврстом карактеру и љубави према Цркви и пастви Божијој, ви увијек носећи крст Господњи идете напријед. И свима сте, свештеницима, монасима и вјерујућем народу примјер, јер носите Христа распетога и васкрслога у свом срцу. И зато је данас ово славље тако лијепо када смо се окупили око спомена Светог Амфилохија, али и вама да честитамо имендан, драги наш Митрополите и владико и оче. Нека буде на здравље и спасење, и на многаја и блага љета!“   Високопреосвећени Митрополит Амфилохије се захвалио на честиткама владикама, а мати Јефимији са сестрама ове свете обитељи честитао славу. Истакао је да оне обнављају своју душу, а обнављајућу своју душу обнављају и ову распету светињу, а све што је Божје оно је од Христа распетога на распећу, али испуњено и силом Христовог васкрсења.   „Све је у знаку Христовог распећа и васкрсења у 2000. годишњој историји Цркве Божје, и до Светог Амфилохија Иконијског и послије њега, до наших дана. И ова светиња је на распећу, овдје је архимандрит Никодим мученички пострадао, а у исто вријеме мученичка је пострадао и сабрат ове свете обитељи. Тако је у духу Јеванђеља призван и наш живот.“   Подсјетио је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије на стање у којем је била ова светиња 90-тих година, а да се сада обнавља, јер чим се душе обнављају вјером, тако се и светиње обнављају и поручио:   „И тако ће то бити свуда и на сваком мјесту. Амин, Боже дај!“   Заједничарење у манастиру Жупа никшићка настављено је уз хришћанску трпезу љубави.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Његово високопреосвештенство Митрополит михаловско-кошицки Православне цркве Словачке и чешких земаља Г. Георгије у присуству Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија, служио је Свету Архијерејску Литургију у цркви Ваведења Пресвете Богородице у Горњем Острогу, поред моштију Светог Василија Острошког Чудотоврца, у четвртак 5. децембра 2019. љета Господњег.   -ФОТОГАЛЕРИЈА-   Митрополиту Георгију саслуживали су јерођакон Зосима и свештенођакон Ранко, појала је острошка братија, уз молитвено учешће свештенства, монаштва и вјерног народа. Сабрани који посте Божићни пост, а који су се молитвом и исповијешћу припремали, примили су Свето Причешће.   На крају богослужења Митрополит Георгије заблагодарио је Миторполиту Амфилохију на благослову да служи у острошкој светињи, поред Светог оца Василија и замолио за благослов и молитве да се Светом Василију Острошком у част, а у славу Божију, у Словачкој подигне манастир који је започет.   Митрополит Георгије честитао је и новорукоположеном ђакону Ранку, који је данас са њим служио прву Литургију.     Извор: Манастир Острог
    • Од Логос,
      Празник Светог Амфилохија иконијског, Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски, Митрополит црногорско-приморски г Амфилохије, прославља као свој имендан. Високопреосвећени Владика служиће у петак, 6. децембра са свештенством Свету службу Божију у манастиру Жупа никшићка, са почетком у 9 часова, саопштено је на интернет порталу Митрополије црногорско-приморске. 
      Вашој пажњи препоручујемо прилог који смо приредили поводом имендана Митрополита Амфилохија: 
       

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...