Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Sign in to follow this  
Логос

ТВ Храм најављује: Наречење и хиротонија изабраног Епископа ремезијанског Г. Стефана (Шарића) ВИДЕО

Оцени ову тему

Recommended Posts

Архимандрит Стефан (Шарић), старешина Храма св. Саве на Врачару, на овогодишњем мајском заседању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, изабран је за Викарног Епископа Његове Светости Патријарха српског, са титулом Епископ ремезијански. Свечаним чином наречења у Саборној цркви св. Архангела Михаила у Београду, у суботу 16. јуна 2018. године у 17 часова, началствоваће Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј, уз саслужење више Архијереја наше Свете Цркве. Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј уз саслужење Архијереја Српске Православне Цркве извршиће у недељу, 17. јуна 2018. године у 9 часова, на Светој Архијерејској Литургији у крипти Храма св. Саве на Врачару, хиротонију архимандрита Стефана (Шарића) у чин Епископа ремезијанског.
 
 
Повезана вест:
 

 


View full Странице

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Ове, 2019. године, 20. априла, навршава се 17 година од упокојења чувеног владике др Данила (Крстића), епископа будимског, незаборавног духовника, пастира Цркве Христове који је био једна од најобразованијих личности Српске Цркве. Дипломирао је упоредну књижевност на Сорбони, докторирао теологију на Харварду. Велики јерарх се у Господу упокојио 2002. године, а сахрањен је у порти Манастира Ваведење на Топчидеру. 

      Животопис Владике Данила (Крстића)
      Епископ Данило је био један од најобразованијих архијереја Српске Православне Цркве и веома познат широм православног света. У време његовог боравка у Београду, као викарног Епископа Патријарха српског, изузетном ерудицијом и пастирском речју, одушевљавао је младе интелектуалце, нарочито студенте Београдског универзитета. Показао је како се живи за Реч Господњу и Јеванђеље Христово. Богати богословски и књижевни опус владике Данила разасут је у многобројним публикацијама, часописима и књигама, објављеним како у Српској Православној Цркви, тако и у издањима других сестринских Цркава.
      Епископ Данило (Крстић) је рођен 13. маја, 1927. године у Новом Саду као Славко Крстић у благочестивој породици православних хришћана, оца Бранислава и мајке Славне, рођене Пејић. Основно школовање и гимназију завршио је у родном граду.
      Године 1946. започиње студије права на Београдском универзитету, где се задржава само годину дана. Године 1947. уписује упоредну књижевност на чувеној париској Сорбони, а после дипломирања проводи једну школску годину у Минхену студирајући техничке науке. У Париз се враћа 1953. године и уписује се на Православни теолошки институт светог Сергија Радонешког, на којем успешно брани дипломски рад из Новог завета, у јуну 1958. године, код чувеног професора, владике Касијана Безобразова. Године 1958. септембра месеца, руковођен професором Георгијем Флоровским, руским емигрантом и потпомогнут од Американца Џорџа Вилијамса, започиње рад на докторској дисертацији Свети Јован Златоусти као теолог Божанског човекољубља на Богословском факултету Харвардског универзитета, најеминентнијој школи за то доба у Америци.
      На Бадње вече 1960. године, по благослову Српског патријарха Германа, прима монашки постриг у манастиру Светог Саве у Либертивилу, код Чикага, и добија име Данило, по светом Данилу II архиепископу српском. На Велику Госпојину исте године и у истом манастиру бива рукоположен у чин јерођакона. Године 1962. рукоположен је у чин јеромонаха у храму Светог Саве у Њујорку. Године 1968. постаје доктор теолошких наука. У међувремену служи у грчком православном манастиру у Бостону и опслужује малу румунску парохију у околини града.
      Враћа се у отаџбину 1968. године. Прво бива именован за службеника Гласника, службеног листа Српске православне цркве. Касније ће постати уредник овог листа и уређиваће га преко двадесет година, од 1969. до 1990. Такође бива постављен и за уредника Теолошких погледа, верско-научног часописа, који управо у његово време, достиже углед најреномиранијих светских часописа те врсте. Године 1969. у препуном Саборном храму у Београду, Патријарх српски Герман и Епископи сремски Макарије и зворничко-тузлански Лонгин хиротонишу га за Епископа марчанског, викара Српског Патријарха. Године 1984. постаје администратор будимски. Изабран је за епархијског Архијереја Епархије будимске 1988. године, са седиштем у Будимпешти. Устоличен је у Сент Андреји за Епископа будимског 7. октобра 1990. године. Један је од оснивача, први декан и дугогодишњи професор Академије Српске Православне Цркве за уметности и консервацију, основане 1993. године. Предавао је Пастирско богословље на Богословском факултету СПЦ (1993 – 1997).
      Епископ будимски др Данило (Крстић) је уснуо у Господу у суботу, 20. априла 2002. године, пете недеље Васкршњег поста, у Сент Андреји. Сахрањен је у манастиру Ваведење на Сењаку у Београду. Опело је служио, блаженопочивши, Његова Светост Патријарх српски Г. Павле са великим бројем архијереја, свештеника и монаха Српске православне цркве, као и верног народа.

      Извор: Манастир Ваведење
    • Од Логос,
      У недељу, 31. марта 2019. године, у оквиру мартовског циклуса Разговора о вери у конаку Капеле Свете Петке, предавање под називом "Храм - универзална слика света и место сусрета Бога и човека" одржао је Велибор Мартиновић, вероучитељ.
    • Од Ромејац,
      Свештени Синод Руске Православне Цркве заседао је се 5. априла 2019. под председништвом Његове Светости Патријарха московског и све Русије Кирила у московском Даниловском манастиру. На дневном реду рада Синода било је и наименовање архијереја за неколико упражњених епархија.
      Архијереји су одлучили да изаберу Његово Преосвештенство архиепископа кизилско-тувског Теофана (Кима) за архијереја новоосноване Корејске епархије Патријаршијског егзархата југоисточне Азије. Он је први епископ Православне Цркве у свету који је корејског порекла.
      Егарзахт је основан 28. децембра 2018. године са четири епархије основане 27. фебруара: Сингапурска, Корејска, Тајландска и Филипинско-вијетнамска епархије.
      Архиепископ Теофан ће једно време администрирати Кизилском епархијом која је у Сибиру.
       Епископ Теофан је рођен 1976.г. на Сахалину у руско-корејској породици. Најпре је студирао екомонске науке у Јужно-Сахалинску и као студент је крштен 1995.г. Две године касније замонашен је и касније рукоположен за јерођакона и јеромонаха.
      После рукоположења наставио је студије у Смоленској семинарији и почео се бавити пастирским радом у Кизилској епархији, а од 200. до 2010. делао је као православни пастир у Јужној Кореји, где је 2006. добио почано корејско држављанство. Године 2011. изабран је за епископа новоосноване Кизилско-тувске епархије, а у децембру 2017.г. произведн је у звање архиепископа.
      http://www.spc.rs/sr/korejanac_izabran_za_episkopa_korejske_eparhije_ruske_crkve
    • Од Логос,
      Његово Преосвештенство Епископ бањалучки г. Јефрем примио је 4. априла делегацију ОС БиХ и Епископа бихаћко-петровачког и војног г. Сергија. Владика је епископа Сергиа, генерале Илића и Кнежевића и официре у ОС БиХ примио у Епископији у Бања Луци. Повод сусрета биле су актуелне теме у ОС БиХ и предстојећа крсна слава Војске Републике Српске која ће се обележити на Видовдан, 28. јуна 2019. године, у манастиру Осовици код Српца.

      Извор: Српска Православна Црква
×
×
  • Create New...