Jump to content

Правда за сву нашу дјецу

Оцени ову тему


Препоручена порука

 

Вишедеценијско незадовољство БХ грађана корумпираним властима, еруптивно је и масовно избило у феномену "Правда за Давида". Један огорчени и ојађени отац, који је данима узалуд тражио несталог сина, након што је пронађено његов изубијано мртво тијело, и након преседана јавног наступа полиције са прејудицирањем и квалификовањем случаја и патолога који је очигледно послужио као потпора полицијске приче, покренуо је групу људи на протесте. Група је расла и расла да би се дошло до свакодневног митинга стотина људи, а на главном митингу је било 10.000 људи. Споменута прес конференција полиције је послужила да се два дана након проналаска тијела јавности саопшти да је у питању била "задесна смрт" (а на тијелу су ужасне заживотне повреде, по свједочењу патолога на истој тој пресици), те да је младић, без суда и суђења, без елаборације узрока и начина смрти (два дана након открића леша!) био облаћен као ситни лопов, кавгаџија и наркоман, који је након што се кобне ноћи потукао, појео бурек, стигао да опљачка кућу, напије се и надрогира и падне у рјечицу која је канализациони одвод и притом се удави. По њима, то се десило исте ноћи, а тијело је нађено 6 дана касније. Људи можда не би ни обратили пажњу, толико смо огуглали на неправду, безакоње, корупцију, злочине и убиства, да није ове срамне пресице и ужасног њеног цинизма. Фотографије Давидовог мртвог изубијаног тијела су узнемирујуће, кад су се коначно појавиле, јер отац до поновљене обдукције од стране стручњака са ВМА није ни добио фотографије уз налаз прве обдукције. Људи су масовно стали у подршку оцу. Сва три БХ народа су стала уз оца, солидаришући се у родитељској емпатији и грађанској огорчености. Правда за Давида проширила се у Правду за Давида и Џенана, потом у Правду за сву нашу дјецу. Нажалост, задњих година има бар десетак неразјашњених де факто убистава и сумњивих погибија младића у Сарајеву и Бањој Луци, која нису истражена, а која упућују на терор криминалних кругова над становништвом, што је горе, омладином, што заиста указује на пропуст ако не и нешто горе државних служби: полиције и правосуђа. Не рачунајући политичка убиства која се дешавају од краја рата наовамо. Случај Давидовог убиства нема никаквог епилога, 2 и по мјесеца након проналаска тијела и срамног преседана МУП-а. Никакви налази, а све им је било јасно прије него што је тужилац стигао да заприми предмет. Огорчење  људи је разумљиво, када она служба која треба да штити закон, поредак, сигурност, мир, служи да заташкава и очигледно прикрива и штити неког, идући тако далеко да лажира крађу, истовремено гарантујући алиби онима с којима се младић потукао и онима који су наводно опљачкани, када тужилаштво кад се напокон огласи не каже ништа друго ни ништа ново, одбијајући да бар оквалификује случај у истрази као убиство, огорчење и сумње расту геометријском прогресијом, и постају јавна ствар. Све више случајева сумњивих смрти израња тражећи расвјетљење и могуће да ће се показати уплетеност органа полиције и других државних органа нажалост, у убиствима и заташкавању убистава у организованом криминалу сплетене нарко мреже и проституције. Све је јавно забиљежено и доступно на Јутјубу: прес конференција полиције и патолога 26.03., први спонтани релативно малобројни скуп на сад већ обнародовано именованом Давидовом тргу (Тргу Крајине у БЛ) 27.03., сахрана на којој је био предсједник Додик, гдје је отац рекао да све зна и да ће убице и саучеснике привести правди, велики митинг 21.04., итд, ванредна сједница Народне скупштине и анкетног одбора НС. Кога занима може доста тога видјети и чути на ФБ групи Правда за Давида која окупља преко 300.000 људи, припадника сва три БХ народа. Давид је као шеснаестогодишњак прорекао своју судбину, дијете које је из радозналости пробало марихуану, у потресној пјесми "Клинац у гету", а потпуно иста је прича, само што младић није дотучен, ова, већ заборављена и без пажње јавности  http://151.80.35.113/3906784/narkodileri-u-mupu-srpske - Битан је детаљ око Давидове личности који може појаснити мотиве злочина над њим - то да је учествовао у протестима кад је заташкано ко је стварни кривац за погибију младића у БЛ, Николе Ђуровића, (тј.тадашњи министар полиције), а изгледа да се неопрезно замјерио опасним људима кад је испланирано и монструозно мучен и уморен.

Акциона/ протестна група је порасла у покрет и придобила многе интелектуалце и спрема озбиљне планове за многе иницијативе, све до увођења нових закона. Многи новинари и аналитичари и понеки опозициони политичари, коментарисали су случај и потоњи феномен дешавања народа. Власт тј.сам Додик су на почетку декларативно подржали оца, да би после почели притисци и оптужбе да је овај спонтани протест некакво рушење државе и власти и обојена револуција. У несретном БХ тамном вилајету, јавно критиковање и позивање на одговорност појединаца и служби се једначи са ударом на институције. Гнојни чиреви народног незадовољства су попуцали и сво огорчење јавашлуком, криминалом, цинизмом испреплетености власти и криминала, бесрамним богаћењем, сиромаштвом народа, стално гурканих у националистичке торове зарад одржавања властитих позиција на власти (''гладни смо на три језика'', а да не бисмо размишљали о томе како криминалци и властодршци подједнако лијепо сарађују, нас ево већ скоро 30 година филују тупавим националистичким страхом и мржњом једних од других, јер ништа друго немају да понуде гладном и обесправљеном народу). И ту нема идеолошких ни националних одредница, сви БХ политичари поратних година су као клонирани и држе се устаљене приче која сигурно пролази. Узроци и мотиви овог народног покрета су много шири и много дубљи од подршке против неправде у једном појединачном или више сличних случајева. Од ратом смо напаћени, гладни, преко обесправљени смо, понижени и на крају безбједносно угрожени аномијом, патологизацијом и криминализацијом друштва, до тога да смо ужаснути поимањем значења појма 'полицијска мафија', и све то тако болно осјећајући на нашој кожи, нашој добробити, нашем животу и смрти. Тако се и сам феномен отргао предвиђању и контроли свих оних који су учествовали организационо и савјетодавно. Да ли је отац изманипулисан престаје да буде битно, оно што је битно, то је да је незадовољство и воља народа стварно и масовно. Неко може дошапнути шта да се ради, којим методама и техникама, али нико не може покренути масе ако оне нису већ дубоко спремне на то.

Навешћу неколико вриједних пажње чланака, које нису писали популарни РС блогери Васковић и Радовановић, познати као критичари власти и полиције и разоткривачи многих мутних радњи, криминала и злочина,(који су као и адвокат Томић, од власти окарактерисани као страни плаћеници, а које власти овај гони а они неуморно критикују и подривају). Ззаобишла сам их јер пишу жестоко и острашћено, али су ту написи реномираних јавних аналитичара у РС и других слободних новинара, не упечатљиво антирежимских, који су се непретенциозно, небомбастично, већ рационално, добронамјерно и непристрасно позабавили овим феноменом:

https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1598608

https://www.glasbanjaluke.net/2018/06/11/dodik-trazi-izlaznu-strategiju-za-proteste-upotreba-sile-bi-mu-nastetila/

http://impulsportal.net/index.php/impuls-teme/impuls-istrazuje/13985-miljan-kovac-pravda-za-davida-uzdrmala-temelje-korumpiranog-sistema
 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Чиста срца сањарска кад се дотагну муља и брлога зла могу лако да настрадају, јер не умију да побјегну, сакрију се, прећуте... Жао ми је што немам неку фотку те протестне шетње у којој је учествовао, због смрти младића и заташкавања (!), а уклапа се савршено у причу...

Ево шта Давид има сам да каже о себи, пјесму је направио као шеснаестогодишњак, она је сад позадина кратког приказа покрета и борбе његовог оца  https://www.youtube.com/watch?v=-iJxUANUYgo;

а за лирску рефлексију- молитву не знам кадашња је, објавила мајка на Групи:

Oce nas koji si na nebesima, oslobodi ljudske duse zemaljskog zla i donesi nam slogu za raj na zemlji. Oprosti krivima i blagoslovi neduzne. Ocisti planetu od uzasa koji smo stvorili i dopusti joj da se preporodi. Oslobodi nasa srca i umove mrznje kako bi postali jedno.

Oce nas koji si na nebesima cije ime u molitvama spominjem, blagoslovi me buducnosti kroz koju cu doneti puno ovoj zemlji. Hvala ti Boze sto si uz mene, cuvaj me i gledaj me. Pomozi mi da prodjem kroz sve strahove da me ne bi pratili dalje u zivotu. Neka moje srce i tvoje kucaju zajedno u ritmu i ne dozvoli da se razdvoje..

Oce nas koji si na nebesima, hvala ti za zivot i za svu srecu koju nam donosis i hvala ti za tugu posle koje sunce sija jos jace... Amin

Napisao David Dragicevic

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

А ево спонтаних излива осјећања обичних људи, студената.. Давидова трагедија дотакла је и покренула срца и Босна можда опет може да се зове Поносна.

OTVORENO PISMO SVIM NACIONALISTIMA!

Pogan ste kakve nema! Ogrezli u mrznji svojih plitkih mozgova, napuseni travom "kvazi patriotizma", ko ste jebote?! Preko dvadeset godina ja koji sam kao i mnogi prosao sve ponore ovog "Bosanskog mracnog vilajeta" nisam odlucio da mrzim nego da volim! Ko ste Vi da unistavate svaki ljudski korak dobrog u ovoj toliko napacenoj zemlji?! Sta to covjek koji zeli biti covjek moze nauciti od Vas?! Nista... Nista osim zatucane mrznje koju kao gubu sirite evo vec dvije decenije!

Ko ste? Cuvari cega? Spasioci koje ljudskosti? Nosite zavjese preko svojih ociju i blejite i prosipate demagogiju ispranu u hiljade voda. Ko ste Vi da zatvarate usta narodu samo zato sto zeli ISTINU i PRAVDU za jedno ubijeno dijete! Ko ste da branite ljudima da budu svoji, da budu ljudi po cijem se dostojanstvu ne pisa kako se kome prohtije!

Gledate debili jedni kako Vas vodje k'o krave muzu svojom fasistickom spikom i bogate se na imbecilima kao sto ste Vi.

Ovdje su ljudi ustali zbog takvih kao Vi. Ljudi zele disati punim plucima, udahnuti zivot, zele znati da su ljudi a na pseta na lancu.

Nosite se bagro i odjebite od nas!

PRAVDA I SAMO PRAVDA!

Zlatko-Djina.

28. mart je dan kada sam postao bolji čovjek...
Tog dana me prijateljica Sanela dodala u grupu PRAVDA ZA DAVIDA i od tog dana vjerujem da postoji nada da možemo živjeti ljepše i bolje. Jednostavno živjeti zajedno bez obzira kako se zovemo i na kojoj smo strani bili u proteklom PROKLETOM ratu. Da,mogu vjerovati u to i hoću da vjerujem a grupa PRAVDA ZA DAVIDA svaki dan a danas je već 78. dan od kada naš LAV Davor stoji ponosno na Trgu svoga sina i traži ono što nam svima fali,ISTINU i PRAVDU, u ovom što državom zovemo mi to dokazuje. Ta količina emocije i pismenost ljudi koji daju podršku roditeljima je nevjerovatna. Suza krene,jebi ga sama od sebe i neka krene jer je to valjda znak da sam živ,da sam čovjek...
Tih 12 klinaca,12 VELIČANSTVENIH,što napraviše ovu grupu,sam Bog je dao. Ja vas volim i za mene ste heroji kojima sam neizmjerno zahvalan...
LAVE,kako god smo bili na "suprotnim" stranama nekada u prošlosti,Bog mi je svjedok da sam spreman na sve ali ovaj put na istoj strani,na strani ISTINE I PRAVDE... Jednom su nas posvađali i ja im halaliti neću i neće više nikada. Njihova nesposobnost i amaterizam je samo njihov problem a mi ćemo siguran sam uspjeti u TVOJOJ tj. NAŠOJ borbi. Sami sebi su "septičku jamu" iskopali svojim lažima i bahatošću pa neka lijepo i plivaju u njoj jer nisu bolje ni zaslužili...
PRAVDA ZA DAVIDA
PRAVDA ZA DŽENANA
PRAVDA ZA SVU NAŠU DJECU 

 

Samir Cela Sadikovic

JESAM BIO NA SUPROTNOJ STRANI ZA VRJEME RATA ALI MOJA PODRSKA IDE ZA DAVIDA I ZA SVU NASU DJECU DOKLE BANDO I LOPOVI MISLITE UBIJAT ZAVADILI STE JADNI NAROD DA RATUJU A HAJTE POKUŠAJTE DANAS DA NAS ZAVADITE MOZDA CE ME NEKI PLJUVAT ZBOG OVE OBJAVE ALI ME NIJE SRAM JER MENE OVO SVE BOLI DA NAM UBIJAJU NASU DJECU JER IMAM TRI SINA I ZATO ME I BOLI OVO STANJE U OVOJ DRZAVI

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 13 минута, Дијана. рече

А ево спонтаних излива осјећања обичних људи, студената.. Давидова трагедија дотакла је и покренула срца и Босна можда опет може да се зове Поносна.

OTVORENO PISMO SVIM NACIONALISTIMA!

Pogan ste kakve nema! Ogrezli u mrznji svojih plitkih mozgova, napuseni travom "kvazi patriotizma", ko ste jebote?! Preko dvadeset godina ja koji sam kao i mnogi prosao sve ponore ovog "Bosanskog mracnog vilajeta" nisam odlucio da mrzim nego da volim! Ko ste Vi da unistavate svaki ljudski korak dobrog u ovoj toliko napacenoj zemlji?! Sta to covjek koji zeli biti covjek moze nauciti od Vas?! Nista... Nista osim zatucane mrznje koju kao gubu sirite evo vec dvije decenije!

Ko ste? Cuvari cega? Spasioci koje ljudskosti? Nosite zavjese preko svojih ociju i blejite i prosipate demagogiju ispranu u hiljade voda. Ko ste Vi da zatvarate usta narodu samo zato sto zeli ISTINU i PRAVDU za jedno ubijeno dijete! Ko ste da branite ljudima da budu svoji, da budu ljudi po cijem se dostojanstvu ne pisa kako se kome prohtije!

Gledate debili jedni kako Vas vodje k'o krave muzu svojom fasistickom spikom i bogate se na imbecilima kao sto ste Vi.

Ovdje su ljudi ustali zbog takvih kao Vi. Ljudi zele disati punim plucima, udahnuti zivot, zele znati da su ljudi a na pseta na lancu.

Nosite se bagro i odjebite od nas!

PRAVDA I SAMO PRAVDA!

Zlatko-Djina.

28. mart je dan kada sam postao bolji čovjek...
Tog dana me prijateljica Sanela dodala u grupu PRAVDA ZA DAVIDA i od tog dana vjerujem da postoji nada da možemo živjeti ljepše i bolje. Jednostavno živjeti zajedno bez obzira kako se zovemo i na kojoj smo strani bili u proteklom PROKLETOM ratu. Da,mogu vjerovati u to i hoću da vjerujem a grupa PRAVDA ZA DAVIDA svaki dan a danas je već 78. dan od kada naš LAV Davor stoji ponosno na Trgu svoga sina i traži ono što nam svima fali,ISTINU i PRAVDU, u ovom što državom zovemo mi to dokazuje. Ta količina emocije i pismenost ljudi koji daju podršku roditeljima je nevjerovatna. Suza krene,jebi ga sama od sebe i neka krene jer je to valjda znak da sam živ,da sam čovjek...
Tih 12 klinaca,12 VELIČANSTVENIH,što napraviše ovu grupu,sam Bog je dao. Ja vas volim i za mene ste heroji kojima sam neizmjerno zahvalan...
LAVE,kako god smo bili na "suprotnim" stranama nekada u prošlosti,Bog mi je svjedok da sam spreman na sve ali ovaj put na istoj strani,na strani ISTINE I PRAVDE... Jednom su nas posvađali i ja im halaliti neću i neće više nikada. Njihova nesposobnost i amaterizam je samo njihov problem a mi ćemo siguran sam uspjeti u TVOJOJ tj. NAŠOJ borbi. Sami sebi su "septičku jamu" iskopali svojim lažima i bahatošću pa neka lijepo i plivaju u njoj jer nisu bolje ni zaslužili...
PRAVDA ZA DAVIDA
PRAVDA ZA DŽENANA
PRAVDA ZA SVU NAŠU DJECU 

 

Samir Cela Sadikovic

JESAM BIO NA SUPROTNOJ STRANI ZA VRJEME RATA ALI MOJA PODRSKA IDE ZA DAVIDA I ZA SVU NASU DJECU DOKLE BANDO I LOPOVI MISLITE UBIJAT ZAVADILI STE JADNI NAROD DA RATUJU A HAJTE POKUŠAJTE DANAS DA NAS ZAVADITE MOZDA CE ME NEKI PLJUVAT ZBOG OVE OBJAVE ALI ME NIJE SRAM JER MENE OVO SVE BOLI DA NAM UBIJAJU NASU DJECU JER IMAM TRI SINA I ZATO ME I BOLI OVO STANJE U OVOJ DRZAVI

 

Bilo bi u redu da i ovaj forum da glas za Davida ako već nije.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 34 минута, kopitar рече

Bilo bi u redu da i ovaj forum da glas za Davida ako već nije.

Ето, ја чиним тај глас саосјећања...

 

Ево како омладина реагује:

Priznajem, ovdje javno i pred svima da sam uvijek bila među prvima, ako ne prva, kad je trebalo zagovarati ljubav, mir, saosjecajnost, razumijevanje, toleranciju i vjeru da će dobro pobijediti zlo, ako covjek svim srcem vjeruje u to, na ovaj ili onaj način. Ali sada, poslije mnogih procitanih priča i pregledanih videa, došlo je vrijeme da ovaj sanjar lupi šakom od sto i umjesto sapata za ljubav, zaurlice punim plućima i glasom iz dijafragme i zapita sve one sto još sjede po ćoškovima, gledaju iz prikrajka, grickajuci nokte, dokle mislite da vas nosi bujica rijeke, sačinjene od fekalija, dokle cete upadati u vrtlog, prije sto ne zamahnete rukama i isplivate na površinu, da biste udahnuli vazduh?! 
Mozda će se naći koji pametnjakovic da dobaci pitanje, zbog čega ja, bas ja urlicem, kad nisam tu i to me se ne dotiče, ali prije nego sto mu se upali ta lampica u glavi, evo mog odgovora. Istina, bilo bi mi najlakše da pritisnem na "Obrisi" komandu na mom kompjuteru ili mobilnom i da čitav taj namuceni, mračni svijet nestane iz moje stvarnosti. Da se vratim svojoj svakidasnjici i svim onim stvarima, sto me cine sretnom. Da nastavim sa hobijima, knjigama, planiranjem godišnjeg, sređivanjem kuće i vrta u slobodno vrijeme i da živim svoj život. Nešto sto bi trebalo da bude normalno za sve nas, ali na tim prostorima je samo misaona imenica onih sto su još uvijek drcni, pa se usude da maštaju.
Jeste, najlakse bi mi bilo pritisnuti na tu "Obrisi" komandu, ali ja to neću,ja to ne mogu učiniti. U stvari, ja ODBIJAM to da učinim, jer doći će dan, kad ću i ja ležati na svojoj samrtnoj postelji i kad će mi se moj cijeli život prikazivati pred ocima poput snimljene vrpce i doći će na red i taj trenutak i ta spoznaja da je bilo vrijeme, kad sam mogla dati svoj doprinos da olaksam patnju i podržim borbu ljudi za bolje sutra, a ja nisam ništa učinila iz svoje vlastite sebičnosti i kukavičluka. I ne želim, tamo, na toj samrtnoj postelji da plačem zbog propuštene prilike pruzanja ruke nekom ko je bio u nevolji. Ne želim da moram priznati sama sebi kako sam okrenula glavu na drugu stranu, dok su se drugi borili za pravdu i bolje sutra za svoju djecu.Ne želim isto tako da do tog trenutka, gledam svoj odraz u ogledalu, koji mi govori:" Kukavico!" E, zbog toga urlicem iz sveg glasa, sada, u ovom pismu. 
Do kada ćete dozvoliti da vam kojekakvi čobani rezu živo meso sa tijela i od njega prave pohovane šnicle za svoju svakodnevnu gozbu? Zar, ljudi moji, nije bilo dovoljno blejanja u zadnjih dvadeset i kusur godina?! Zar ćete stvarno, stajati sa strane i dopustiti da vam djecu pumpaju narkoticima i sebi pune džepove, dok Vi jedva imate za osnovno? Zar ćete dopustiti da vam ubijaju djecu i prolaze nekaznjeno? Zar ćete mirno stajati bez ikakve reakcije kad vidite svakodnevna maltretiranja druge duše, vašeg sugrađana, samo zato sto želi bolji život? 
Sta Vam još treba da se probudite? Imate dijete-legendu, koje vam je zvijezda vodilja za bolje sutra. Jer velika je stvar imati karakter, biti pošten i suprostaviti se mračnim silama u društvu, koje funkcioniše. Legendarno je imati karakter, biti pošten i suprostaviti se mračnim silama u mraku svoje stvarnosti. A to je David učinio! Koliko vam još anđela na nebu treba da se trgnete iz svoje pasivnosti? Imate covjeka, tu pred sobom, sa Isusovom beskonacnom ljubavlju i potrebom da zaštiti sve potlacene. Imate čovjeka sa snagom Mosesa, koji pokreće planine i otvara okeane. Šta Vam još treba da se usudite i Vi stati uz njega, za bolje sutra vaše djece, za pravdu, za normalan život? Jer, ljudi moji, sad je kucnuo trenutak budjenja! Zar ne čujete taj sat sto odbrojava? Zar ne vidite patnju oko sebe? Zar ignorisete jauk, sto odzvanja citavom državom na brdovitom Balkanu? Državom, koja je nekad bila ponosna...
Nude Vam se zvijezde, na vedrom nebu i jedino sto trebate učiniti je diguti stisnutu šaku u vazduh i jednoglasno izgovoriti " Pravda za svu našu djecu! Dosta je tlacenja!" glasom jedne duše u stotine hiljada tijela. Glasom, od kojeg zemlja podrhtava i zlo uzmice! 
Jer, ako niste željni zvijezda, ne zasluzujete ništa bolje nego da vas crna rupa u sebe uvuče . A mi ćemo pobjediti! Pravda za Davida, Dzenana i svu djecu!
Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 15 часа, Дијана. рече

Жао ми је што немам неку фотку те протестне шетње у којој је учествовао, због смрти младића и заташкавања (!), а уклапа се савршено у причу...

Evo ih! David je u prvom redu, drugi s lijeva. Transparent kaze Pravda za Jovana (Arbutinu) i Nikolu (Djurovica), oba nastradala tako sto ih je auto zgazio. Naprijed, ispred transparenta su majke.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 17 часа, Дијана. рече

Многи новинари и аналитичари и понеки опозициони политичари, коментарисали су случај и потоњи феномен дешавања народа. Власт тј.сам Додик су на почетку декларативно подржали оца, да би после почели притисци и оптужбе да је овај спонтани протест некакво рушење државе и власти и обојена револуција.

 

пре 17 часа, Дијана. рече

Тако се и сам феномен отргао предвиђању и контроли свих оних који су учествовали организационо и савјетодавно. Да ли је отац изманипулисан престаје да буде битно, оно што је битно, то је да је незадовољство и воља народа стварно и масовно. Неко може дошапнути шта да се ради, којим методама и техникама, али нико не може покренути масе ако оне нису већ дубоко спремне на то.

Уз сво дужно поштовање према жртвама које су заиста ту, а ту мислим и на оних барем 20-так чија имена нису наведена а убијени су на сличан начин, и сво саучешће са породицама којим је ово тежак губитак, морам ипак додати и оно што ће звучати болно, међутим што се не смије нас ради заобићи.

Без икакве сумње да је новинарака имала добре намјере пишући овај чланак, међутим, мора се примјетити да иако незадовољство народа јесте масовно, исто тако је масовна манипулација народа.

На тој манипулации народа, експерти раде 24/7 почевши од медијске манипулације и цензурисања јавних канала до штампе која је купљена од стране страних држављана који логично заступају своје интересе, до куповине корумпираних кадрова.

Али рећи ће неко има интернет. Да, постоји интернет који је релативно слободан медиј, међутим велики дио гласачке машине, а при том мислим прије свега на пензионере не користи интернет, тако да и те независане информације и истините информације углавном допиру до млађе популације која користи интернет. Та млађа популација, опет на другој страни, иако сада има доступне релевантене информације због недостатка искуства и других животних знања, је изманипулисана википедијом и осталим страницама које скоро важе за званичне и за вјеродостојне. Званичним се проглашавају оне информације које су владјућој касти тренутно у друштвено-политичком и правном интересу.

На другој страни дјеловање разних шарлатански покрета и духовних организација, квази религиозних покрета које испирају мозак просјечном човјеку а углавном су увезене са западном и источњачком матрицом, коче младом човјеку видике својом квази-легалношћу и неистинама.

У таквој једној ситуацији духовно ослабљеног човјека, нажалост, не престаје да буде битно како се нада новинарка да ли је неко изманипулисан или није, јер од степена изманипулисаности и начина изманипулисаности једне такве потенцијалне масе, зависи и њена реакција и способност да једна таква критична маса заиста аутентично дјелује.

Таква политчка критичка маса заправо је потенцијална глина за обраду свим оним факторима који учествују у политичком и друштвеном животу, како непосредно тако и онима из сјенке.

Зато често у историји срећемо термин повод за рат, дакле не узрок него повод за рат, или ову или ону буну, овај или онај догађај, што је управо тај преломни стратешки моменат, или догађај који може да усмјери или изманипулише одређену реакцију једне групације.

Како год, треба погледати, колико се овај сценариј уклапа у сличне, који су се већ десили као Обојене револуције, а ево и једног објашњења појма Обојне револуције, једног од наших грађана: "Појам Обојене револуције у савременој историји се односи на покушај промјене власти "мирним путем" тамо гдје та власт није подобна са становишта "глобалног свјетског поретка". Инвеститори оваквих револуција не бирају средства, тако да је могуће да користе и овакве несреће како би појачали бунт народа. Средства се улажу у медије и невладине организације како би се "спиновањем" и форсирањем информација појачало незадовољство народа. Наравно да "инвеститорима" нису битне наше личне судбине него њихови интереси. Украјина је један примјер Обојене револуције , а у неким арапским земљама нам је то познато и као "арапско прољеће."

Нека свако сам за себе изведе закључак шта све може да стоји у сјенци ових догађања.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ovo je spontani protest koji je prerastao u nesto vise. Povod je svirepo ubistvo jednog djecaka, a uzroci su mnogo dublji. Mozda ce strani faktor ili opozicione stranke da iskoriste i izmanipulisu donekle ovo, ali narodno nezadovoljstvo je stvarno i veoma opravdano. to su realne stvari, nema grupnog i masovnog desavanja imunog na to. Zar se vlasti ne smiju nikad pozvati na odgovornost i ono za sta su placeni, a da to ne bude proglaseno za izdaju. Mediji su kontrolisani ali od vlastodrzaca. BNTV koja je jedino nezavisna u RS stalno trpi prijetnje i sikaniranja. No, ja ne pisem politicke pamflete. Mene dira ljudska muka koja je i moja. Dira me zanos i rusenje barijera medjuetnicke mrznje i straha. Ne znam kako je taamo gdje ti zivis, ali kod nas od muke jedva disemo. Nisu mi nepoznate socioloske i politikoloske teorije. Nije li to jeftina manipulacija kad su nase vlasti ionako pod stranim uticajem ovako ili onako, prebacivati na narod odgovornost za manipulisanost. Kao da se vlasti ne sluze spinovanjem. Vjerovala ili ne ovo je pravi patriotizam, traziti od institucija da budu dostojne povjerenja i da ne izdaju svoj narod, jos manje da ga zastrasuju, premlacuju i ubijaju. Vlasti su promjenjive na ovaj ili onaj nacin a odgovornost prema narodu se na nase prostore mora uvesti makar i masovnim protestima. Jer pojedince je lako zastrasiti a mase ne, osim da se pretvore u Azijate. Ako ce rezultat biti zakon o porijeklu imovine i slicni zakoni koji ce smanjiti samovolju, javasluk i nepravdu, nek dodju iz raznih politickih interesa koji ce djelovati u sinergiji.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 9 минута, Дијана. рече

Nije li to jeftina manipulacija kad su nase vlasti ionako pod stranim uticajem ovako ili onako, prebacivati na narod odgovornost za manipulisanost.

Види Дијана, рекох на крају неко свако закључи за себе, о чему се овдје у позадини ради. Кажеш да ниси стручњак за политилогију а у оваквим замршеним политичким збивањима и временима потребне су анализе од провјерених људи, којима се може вјеровати. И који су заиста стручњаци у својој области.

Ово што си ти написала а ја цитирала, јесте манипулација, али не оних који анализирају и говоре истину, већ оних који кроје сценарија. Пребацивања је одговорности тактичко и то је дио замршене политилогије којом се не намјеравам даље овдје бавити, јер сам већ о томе довољно рекла.

Једно је што народ из патриотски разлога жели да протествује, као и ти, а сасвим друго су анализе геополитчких стручњака и вајара из хлада, шта се све може учинити са доступном им политчком глином.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Jesi li ti taj strucnjak? ako nisi prestani da dajes sudove sa visine. Nista sto si rekla nije nepoznato i vec receno od strane mozda Lazanskog ili tome slicno. Ako je tebi tvrdnja nekog autoriteta dovoljna za sud, neka je. Bar pet umnih bosanskih glava a radi se o nasoj kozi i nasoj sudbini nije reklo nista negativno za ovo desavanje, naprotiv. Lazanski je doveo politickog dekana da kaze ono sto se njemu uklopilo u koncept emisije. Sto li nije doveo Kecmanovica? Toliko.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 3 months later...

Ovo je hronologija Davorove borbe

2c639627510775bcf6461cbfacf55d0b.jpg

Grupa „Pravda za Davida“ napravljena je s ciljem rasvjetljavanja slučaja nestanka i ubistva 21-godišnjeg mladića Davida Dragičevića iz Banjaluke. 

David je nestao u noći 18. marta, a njegovo beživotno tijelo pronađeno je 24. marta na ušću Crkvene u Vrbas kod tvrđave Kastel. 

„Još jedan mladi život svirepo je ugašen. Nada i potencijal - student elektrotehnike, sportista, umjetnik. Sin, brat, prijatelj. Ovo nije bio nesrećan slučaj. David je ubijen i ime njegovog ubice mora izaći na vidjelo. Pokažimo da smo ljudi i izborimo se zajedničkim snagama da pravda bude zadovoljena i Davidovi krvnici iza rešetaka“, navedeno je na Facebook stranici grupe „Pravda za Davida“, koja sada broji više od 320 hiljada članova.

Članovi grupe su ljudi iz Banjaluke, Republike Srpske, cijele BiH, regiona i dijaspore. 

Grupa „Pravda za Davida“ nastala je 26. marta, nakon sramne konferencije za novinare na kojoj su visoki zvaničnici MUP RS saopštili da su riješili slučaj Davidove smrti.

4b91c684bcf58d3f3439e6fc9c7140de.png

„Policija je utvrdila da se David Dragičević  iz Banjaluke, čije je tijelo pronađeno u Vrbasu, kobne noći, između ostalog, potukao sa tri lica, opljačkao jednu kuću i sa mosta skočio u rijeku, rečeno je danas na konferenciji za novinare u Banjaluci“, prenijela je agencija SRNA. 

26. mart - Na Trgu Krajine održan je prvi skup „Pravda za Davida“ i od tada do danas se održava svakodnevno.

https://www.rtvbn.com/3924470/ovo-je-hronologija-davorove-borbe

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      У Недељу 18. јула 2021. године Његово Преосвештенство Епископ тимочки господин Иларион служио је свету архијерејску Литургију у храму Преноса моштију светог Николаја Мирликијског у Слатини код Неготина. Епископу су саслуживали протојереји-ставрофори Милан Благојевић и Нико Туфегџић, протонамесници Мирољуб Павловић, Вукашин Симоновић и Марјан Керчуљ, јереј Милан Јанковић и архиђакон Илија.

       
      Ми, драга браћо и сестре, јесмо крштени хришћански православни светосавски народ, и носимо на себи печат Дара Духа Светога који смо добили на крштењу. Сваки крштени човек има свог анђела чувара који нам је додељен од Господа на самом чину крштења, који нас чува и прати кроз живот, који стоји невидљиво и подстиче нашу веру, који се радује нашим добрим делима и нашој побожности, нашем богољубљу и братољубљу. Али исто тако, тај анђео чувар се веома жалости и тугује за нама када ми нисмо у Цркви, када се одвајамо од Бога и на Њега заборављамо, рекао је владика у својој беседи. Приметивши колико мали проценат православних верника долази на свете Литургије, Епископ је поручио – Није довољно само да кажемо да смо православни Срби, ми нашу веру треба да сведочимо делима а најпре својим присуством на светој Литургији, трудом у молитви, врлини и сваком добром делу. Није довољно да се само прекрстимо и кажемо да верујемо у Бога, него је потребно да Бога волимо.
      По завршетку свете Литургије, Преосвећени Епископ Иларион уручио је орден Светог краља Милутина господину Дејану Петровићу за показану љубав према светој Цркви и подизање капеле у порти храма у Слатини.
       
      Извор: Епархија тимочка
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Патријарх Порфирије: Пратимо трагове које нам је патријарх Павле оставио на путу којим је водио нашу Цркву ка живоме Богу, Христу Спаситељу нашем, који је наша вера и наша нада и наша љубав.
      Повезана вест: 
      Помен патријарсима Иринеју, Павлу и Димитрију у манастиру Раковица

      Блажене успомене Патријарх српски Павле својим је делима обавезао Србе да га се радо сећају и наставе његов пут вере, истине, правде, доброчинства и љубави. Говорио је: Љубав је највиша врлина. Све што човек дели са другима смањује се, осим љубави. Што је више дајете, више је имате. Таквом љубављу 20. маја 2021. године били су испуњени храм и порта манастира Раковице где је Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије отворио Спомен-собу посвећену патријарху Павлу.
      Пре свечаног отварања Спомен-собе, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, у молитвеном присуству чланова Светог Архијерејског Синода, преосвећене господе епископа: бачког Иринеја, шумадијског Јована и крушевачког Давида, служио је помен српским патријарсима Димитрију и Павлу који почивају у манастирској порти, као и патријарху Иринеју, коме се данас навршило шест месеци од блaженог уснућа у Господу. Служивали су протојереј-ставрофор Ђорђе Трајковић и ђакон Радомир Врућинић, а дивно је појао хор Богословије Светог Саве.
      Свечаност отварња Спомен-собе патријарха Павла почела је обраћањем управника Библиотеке Српске Патријаршије др Зорана Недељковића који је подсетио да је, након завршетка рада на сређивању Библиотеке блажене успомене патријарха Павла, која иначе садржи 8299 књижних јединица, одлуком Светог Архијерејског Синода септембра 2018. године, управи Библиотеке Српске Патријаршије поверена дужност формирања Спомен-собе патријарха Павла.
      „У периоду који је иза нас, уз подршку Светог Архијерејског Синода и са бројним сарадницима, успели смо да завршимо поверени задатак. У изложбеним витринама постављено је готово 500 предмета из заоставштине патријарха Павла. Захваљујем на пажњи и помоћи преподобној игуманији Евгенији и свом сестринству манастира Раковице. На вредном и стручном раду у формирању изложбене поставке захваљујем нашем уваженом хералдичару Драгомиру Ацовићу. На уређењу целокупног простора Спомен-собе захваљујем угледном српском архитекти г. Стевану Мићићу. Такође захваљујем и г. Момчилу Ранчићу, који је израдио све изложбене витрине и додатно се ангажовао и на другим бројним пословима. Велику захвалност изражавам г. Младену Кременовићу, власнику ливнице Лиграп, на његовом вредном дару за Спомен-собу. Захваљујем управнику Музеја Српске Православне Цркве ђакону Владимиру Радовановићу и службеницима Музеја на повременој помоћи током уређења изложбене поставке. Наравно, захваљујем службеницима Библиотеке Српске Патријаршије који су све време били ангажовани на сређивању Патријархове заоставштине, на уређењу изложбених витрина и на свим другим пословима. Велику захвалност изражавам Продукцији Епархије бачке на подршци у раду. Такође, захваљујем оцу Милошу и свештенству цркве Светог Илије у Миријеву на вредном дару за Спомен-собу. Захваљујем и недавно упокојеном оцу Игњату, који је служио у овој светој обитељи. Често нас је обилазио и на разне начине помагао наш рад. Захваљујем свима онима који су на било који начин помогли реализацију овог подухвата„” истакао је др Недељковић и додао:
      „Желим да нагласим да смо се потрудили да из заоставштине блаженопочившег патријарха Павла изнесемо и прикажемо све оно што указује и подсећа на њега, како би његов живот, рад и архијерејско достојанство били достојно приказани будућим посетиоцима као поучни пример живота испуњеног врлинама. Али, има нешто што није могло да стане у изложбене витрине, оно због чега многи долазе овде да се поклоне над хумком његовом да пронађу утеху и радост, а то је његова вера, љубав, његова нада у Васкрслог Христа и Јеванђеље Христово, којим је он живео, дисао, говорио. Наш песник Матија каже да нико није говорио тако тихо, а да се чуо тако далеко, као наш патријарх Павле. И зато мислим да што време буде више одмицало од дана његовог упокојења, он ће у народу бити све већи, а његове речи ће се чути све даље и сведочиће о једино чудесном животу у Христу и Јеванђељу Његовом”.
      Уследило је обраћање архитекте Драгомира Ацовића који је истакао:
      „Данас смо окупљени у малом простору који чува предмете и успомену на великог Патријарха и не мањег човека. Предметима недостаје дух који је у ситном телу Гојка Стојчевића израстао у својеврсну Синајску Гору, посвећену присуством Господњим, са које је зрачила и наставља да зрачи вера и послање. Ми морамо опрезно и тихо корачати просторима којима влада његова успомена и где се чувају његове ствари. Успомена је подложна крхком сећању. Музејске и спомен збирке нам преостају као путокази који нам помажу да не склизнемо ка забораву и да се не огрешимо о дуг љубави на коју смо обавезни једни према другима као људи, као хришћани и као народ Божји. Међу нама је живео и деловао Патријарх чију смо величину назрели тек када се преставио и када се народ чијем се спасењу посветио одједном и неочекивано појавио на улицама и трговима да му ода последњу почаст и затражи и незаслужени опроштај и спасоносни благослов! Иза њега ја настала празнина, и ту празнину смо заслужили. Он није! Док је био жив, посматрали смо га као чудо! Када је преминуо, сазнали смо да није он био чудо, већ ми! Ми тога нисмо били свесни. Он јесте!”.
      „Ми недостојни, којима је запала почаст да покушају да оформе овај спомен простор, суочили смо се од самог почетка са нечим на шта нисмо рачунали, а требало је. Као прво, како представити некога ко не поседује ништа, и коме ништа није неопходно, и који све са чим живи и зашта живи носи у себи. Како представити човека који живи у духу предметима који су лишени духа? Како у маленом и успутном простору представити некога који нас је предводио, поучавао, заступао и бранио? Често од нас самих! Како празним и тривијалним предметима насликати и објаснити величину одрицања монаха који је, као онај први Павле, постао већи и од нас и од самога себе? И који је преставши да буде Гојко постао свако од нас у јаду и слави, у понизности и оданости, у нежности молитви и у строгости веровања, у скрушености душе и у величанству вере у Господа и у спасење које нам је обећано. У овој спомен поставци недостаје много онога што би требало да је ту, али нема ничега чему овде није место! Овде нема много злата и сребра, али постоји плетора вере и љубави. На крају, морам поменути да су на овој спомен поставци радили малобројни, али — верујем — достојни: архитекта Стеван Мићић, др Зоран Недељковић, људи из Патријаршијске библиотеке и из Музеја Српске Православне Цркве и изнад свега - мајстор Мома. Њихов циљ је био да помогну незабораву. Њихова награда је захвалност,” поручио је архитекта Драгомир Ацовић.
      Отварајући Спомен-собу Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је надахнуто беседио:
      „Ваша Преосвештенства, високопреподобна мати Игуманијо, часни оци, браћо и сестре! Aпостол Павле каже да треба да поштујемо своје старешине. Наравно не због тога што је хтео да каже да је старешинама потребно да им други буду покорни, него због тога што је хтео да нас упозори и обавести да само онда када имамо осећање поштовања према својим старешинама, када имамо послушање у односу на њих, ми смо тада сигурно чули реч Божју о томе да је Бог Отац и да искључиво поштујући Његову реч можемо расти у складу са оним што је наше назначење. Тако смо се и данас сабрали овде да изразимо сећање, поштовање, па и послушање у односу на блаженопочившег патријарха Павла, као личности, али и сви ми као заједница. Сабрали смо се да, гледајући трагове које је он оставио иза себе, васпоставимо или боље речено обновимо наш лични однос са њим, а то је једино у Цркви могуће, јер у Цркви нема граница између овога и онога света. Само у Цркви можемо да непрестано обнављамо наш лични однос и да идемо траговима које нам је он оставио на путу којим је водио нашу Цркву. То су трагови који воде ка живоме Богу, Христу Спаситељу нашем, који је био, како смо већ чули, вера, нада и љубав блаженопочившег патријарха Павла, ка Ономе који је исто тако и наша вера и наша нада и наша љубав. И у том погледу, ова Спомен-соба која се налази у манастиру Раковици има искључиво и једино смисао ако наше сећање на блаженопочившег патријарха Павла није сећање само на прошлост која је иза њега и иза нас, него је пре свега сећање на Јединога живога Бога, Једнога у Тројици Оца и Сина и Светога Духа. Са тим мислима позивам да уласком у Спомен-собу посвећену патријарху Павлу свако од нас уђе у своју собу, у своје биће, и тамо сусретне управо Једнога у Тројици Бога Оца и Сина и Светога Духа”.
       
      ***
       
      Спомен-собу у манастиру Раковици красе одабрани експонати из живота блажене успомене патријарха Павла посвећеног Богу и роду. Изложени су лични предмети, одећа и радни прибор, алат, белешке и подсетници, приручне књиге и литургичка литература, његове књиге и књиге о њему, дарови, сатови, колекција васкршњих јаја и други поклони.
      Простор је посвећен времену његове патријарашке службе и садржи одабрана признања, награде и почасти које је за живота примио од свог народа, од Српске Цркве и других помесних православних Цркава, од хришћанских и других верских заједница, државника, знаменитих личности, организација и институција. У витринама су изложене дароване му иконе, архијерејске инсигније, ручни и стони крстови, богослужбени сасуди и одежеде. Посебну пажњу привлачи витрина у којој су изложени лични предмети блаженопочившег патријарха Павла: плетени прслук, импровизована лампа, обућа и алат из Патријархове радионице, писаћа машина са лупом, решо са лончетом, наочари у футроли, кофери, пегла, па чак и његова метлица са ђубровником...
      Свечаности су присуствовали и главни секретар Светог Архијерејског Синода протојереј-ставрофор Саво Јовић, управник Информативно-издавачке установе Српске Православне Цркве г. Душан Стокановић, архијерејски намесник београдско-посавски протојереј-ставрофор Бранко Митровић, шеф Кабинета Патријарха српског протођакон Александар Прашчевић, главни и одговорни уредник новина Српске Патријаршије „Православље ” протођакон Дамјан Божић, проф. др  Војислав Миловановић, свештенство и монаштво Архиепископије београдско-карловачке, представници јавног и културног живота престонице и благочестиви верни народ. 
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Пред читалачком публиком је нови мартовско-априлски 378. број „Православног мисионараˮ. Наведени број је посвећен 350-годишњици упокојења светог Василија чудотворца Острошког, а носи наслов „Свети Василије Острошки – сведок Васкрсењаˮ. Садржај новог броја званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе слушаоцима Радио-Светигоре представио је катихета Бранислав Илић, члан уређивачког одбора овог мисионарског гласила. Разговор је водила новинар васељенског радија Оливера Балабан. 

       
      Звучни запис разговора
       
       
       
      Извор: Радио Светигора
    • Од Драгана Милошевић,
      Након година жалби и других одлагања, правно питање око раколничког братства манастира Есфигмен на Светој Гори, познатог по својој девизи: „Православље или смрт“, грчки Врховни суд коначно је решио.
      Јула 8, Суд је одбацио жалбу братства на право некретнине, против одлуке Апелационог суда у Солуну од 17. јуна, којом су их обавезали да коначно предају све узурпиране територије на и изван Свете горе Атос новом братству Есфигмена, које је тренутно са боравиштем у Кареји, извештава Vima Orthodoxias.
      Манастир Есфигмен већ дуги низ година живи у расколу са остатком Свете Горе, са Васељенском патријаршијом и остатком Православног света, а у знак протеста против екуменске активности Цариградског патријарха са Католичком црквом и другима. Док су атонски манастири протествовали против такве активности престанком помињања Васељенског патријарха на Литургијама, братство Есфигмена је отишло и корак даље, придруживши се расколничкој, старо-календарској групацији.
      Устав и статут Свете Горе забрањују монашки суживот са неправославнима или расколницима, тако да је 2005. године основано ново братство Есфигмена, које је признато од остатка Свете Горе, али нема историјску везу са манастиром Есфигмен. Након одлуке од 17. јуна, расколничка веб страница „ESPHIGMENOU MONASTERY – MOUNT ATHOS“, известила је да: „У манастиру је тренутно више од 100 старијих монаха који су живели у манастиру више од 50 година. Прошле недеље, у подсмеху истинске правде која се обично види у банана републикама и тоталитарним режимима, Грчка влада је наредила монасима да напусте манастир. Позивамо Грчку владу да заустави ову неморалну и нехришћанску акцију и да нас пусте да се молимо у миру као што је то братство више од 1500 година радило“, рекао је игуман Методије из манастира Есфигмен.
      Питање је решено црквено и административно од раних 2000-их, пише Vima Orthodoxias, иако је спровођење одлука годинама одлагано низом жалби, захтева за суспензијом и другим одлагањима. Сада је питање спровођења у рукама државних органа одговорних за заштиту Свете Горе Атос. Веб страница манастира Есфигмен је 23. јуна навела да Грчка влада „има непосредне планове за упад у манастир како би похапсила и затворила игумана и монахе.“
      Russian Athens известила је 1. јуна да се неколико бродова полиције приближило манастиру Есфигмен у понедељак, 29. јуна, док је неколико полицијских аутомобила дежурало у близини манастира, припремајући напад са 80 специјалаца. Монасима је био дат ултиматум да испразне манастир до тог четвртка, мада су то одбили, чак су и претили да ће сам манастир уништити. Према једном члану расколничког братства, манастир је под опсадом већ месец дана и полиција не дозвољава монасима да изађу по храну и такође блокирају испоруку производа са мора, извештава информативна агенција Red Spring.
      У априлу 2019. год. апелациони суд у Солуну изрекао је казну од 17 година затвора и новчану казну у износу од 675 долара (600 евра) за игумана Есфигмена, о. Методија (Папалампракопулос) за његово учешће у нападу молотовљевим коктелом 2013. године на полицију. Још је један монах добио исту казну, док је још шест осуђено на 9 година и 5 месеци. Игуман Методије и монах Антипас, главни подстрекачи, првобитно су осуђени на 20 година 2017, а остали монаси на 10 година и 4 месеца, мада су те казне биле жалбене. До овог инцидента је дошло када су судски извршитељи 29. јула 2013. године стигли у административне канцеларије Есфигмена у Кареји да би иселили расколничке монахе, који су одговорили бацањем три молотовљева коктела и експлозивном направом. У међувремену, монаси и њихове присталице и даље се моле за мир и за хладније главе које ће превладати у Грчкој влади, пише веб страница Есфигмена.
      „Зашто их једноставно не оставе на миру? Све што желе је да остану сами да се моле у миру “, прокоментарисао је Џон Ригас из асоцијације Friends of Esphigmenou. „Они дословно никога не узнемиравају. Они су монаси “, рекао је.
      Грчки Врховни суд коначно решио судбину манастира ЕСФИГМЕН: Расколници се морају повући и предати сву манастирску имовину! - Čudo
      WWW.CUDO.RS Након година жалби и других одлагања, правно питање око раколничког братства манастира Есфигмен на Светој Гори, познатог по својој девизи: „Православље или смрт“, грчки...  

      View full Странице
    • Од Драгана Милошевић,
      Након година жалби и других одлагања, правно питање око раколничког братства манастира Есфигмен на Светој Гори, познатог по својој девизи: „Православље или смрт“, грчки Врховни суд коначно је решио.
      Јула 8, Суд је одбацио жалбу братства на право некретнине, против одлуке Апелационог суда у Солуну од 17. јуна, којом су их обавезали да коначно предају све узурпиране територије на и изван Свете горе Атос новом братству Есфигмена, које је тренутно са боравиштем у Кареји, извештава Vima Orthodoxias.
      Манастир Есфигмен већ дуги низ година живи у расколу са остатком Свете Горе, са Васељенском патријаршијом и остатком Православног света, а у знак протеста против екуменске активности Цариградског патријарха са Католичком црквом и другима. Док су атонски манастири протествовали против такве активности престанком помињања Васељенског патријарха на Литургијама, братство Есфигмена је отишло и корак даље, придруживши се расколничкој, старо-календарској групацији.
      Устав и статут Свете Горе забрањују монашки суживот са неправославнима или расколницима, тако да је 2005. године основано ново братство Есфигмена, које је признато од остатка Свете Горе, али нема историјску везу са манастиром Есфигмен. Након одлуке од 17. јуна, расколничка веб страница „ESPHIGMENOU MONASTERY – MOUNT ATHOS“, известила је да: „У манастиру је тренутно више од 100 старијих монаха који су живели у манастиру више од 50 година. Прошле недеље, у подсмеху истинске правде која се обично види у банана републикама и тоталитарним режимима, Грчка влада је наредила монасима да напусте манастир. Позивамо Грчку владу да заустави ову неморалну и нехришћанску акцију и да нас пусте да се молимо у миру као што је то братство више од 1500 година радило“, рекао је игуман Методије из манастира Есфигмен.
      Питање је решено црквено и административно од раних 2000-их, пише Vima Orthodoxias, иако је спровођење одлука годинама одлагано низом жалби, захтева за суспензијом и другим одлагањима. Сада је питање спровођења у рукама државних органа одговорних за заштиту Свете Горе Атос. Веб страница манастира Есфигмен је 23. јуна навела да Грчка влада „има непосредне планове за упад у манастир како би похапсила и затворила игумана и монахе.“
      Russian Athens известила је 1. јуна да се неколико бродова полиције приближило манастиру Есфигмен у понедељак, 29. јуна, док је неколико полицијских аутомобила дежурало у близини манастира, припремајући напад са 80 специјалаца. Монасима је био дат ултиматум да испразне манастир до тог четвртка, мада су то одбили, чак су и претили да ће сам манастир уништити. Према једном члану расколничког братства, манастир је под опсадом већ месец дана и полиција не дозвољава монасима да изађу по храну и такође блокирају испоруку производа са мора, извештава информативна агенција Red Spring.
      У априлу 2019. год. апелациони суд у Солуну изрекао је казну од 17 година затвора и новчану казну у износу од 675 долара (600 евра) за игумана Есфигмена, о. Методија (Папалампракопулос) за његово учешће у нападу молотовљевим коктелом 2013. године на полицију. Још је један монах добио исту казну, док је још шест осуђено на 9 година и 5 месеци. Игуман Методије и монах Антипас, главни подстрекачи, првобитно су осуђени на 20 година 2017, а остали монаси на 10 година и 4 месеца, мада су те казне биле жалбене. До овог инцидента је дошло када су судски извршитељи 29. јула 2013. године стигли у административне канцеларије Есфигмена у Кареји да би иселили расколничке монахе, који су одговорили бацањем три молотовљева коктела и експлозивном направом. У међувремену, монаси и њихове присталице и даље се моле за мир и за хладније главе које ће превладати у Грчкој влади, пише веб страница Есфигмена.
      „Зашто их једноставно не оставе на миру? Све што желе је да остану сами да се моле у миру “, прокоментарисао је Џон Ригас из асоцијације Friends of Esphigmenou. „Они дословно никога не узнемиравају. Они су монаси “, рекао је.
      Грчки Врховни суд коначно решио судбину манастира ЕСФИГМЕН: Расколници се морају повући и предати сву манастирску имовину! - Čudo
      WWW.CUDO.RS Након година жалби и других одлагања, правно питање око раколничког братства манастира Есфигмен на Светој Гори, познатог по својој девизи: „Православље или смрт“, грчки...  
×
×
  • Креирај ново...