Jump to content

Овде још нема ничега

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од cloudking,
      Srbija isplatila prve odštete porodicama ubijenih u Vukovaru
       
      Srbija isplatila prve odštete porodicama ubijenih u Vukovaru
      BALKANS.ALJAZEERA.NET Važnija od presuda je činjenica da je Srbija time priznala svoju...   Važnija od presuda je činjenica da je Srbija time priznala svoju odgovornost i krivicu za događanja u Sotinu i na Ovčari nedaleko Vukovara, kažu članovi porodica žrtava.
      Odlukom Apelacionog suda u Beogradu porodicama ubijenih isplaćena je odšteta od 6.670 eura po članu porodice (EPA)
      Tijekom Domovinskog rata, u jesen 1991. godine, na istoku Hrvatske se vodio krvavi rat u kojem su počinjena i brojna ubojstva i ratni zločini.
      Neki od najtežih zločina dogodili su se u Vukovaru, na poljoprivrednom dobru Ovčara, ali i selima Tovarnik, Sotin, Lovas, Berak…
      Ovih dana, 30 godina kasnije, obitelji ubijenih i nestalih branitelja i civila počeli su od Republike Srbije dobivati isplate na ime nematerijalne štete za ubijene članove obitelji.
      Prva tri slučaja
      Cijela ta priča prolazi tiho i bez puno medijske buke, iako o prvim isplatama postoje i pravomoćne presude Apelacionog suda u Beogradu, do sada u tri predmeta.
      Sredstva na ime nematerijalne štete već su isplaćena članovima obitelji čiji su najmiliji ubijeni na Ovčari i u vukovarskom prigradskom naselju Sotin. Potvrdio je to i Igor Matijašević koji je već godinama na čelu neformalne skupine članova obitelji iz Sotina koji tragaju za posmrtnim ostacima svojih najmilijih.
      “Do sada su podignute 52 optužnice članova obitelji za ubojstva u Sotinu i na Ovčari. Od toga broja tri presude su pravomoćne i već isplaćene, dok su neke u postupcima žalbe ili su još uvijek postupci u njima u tijeku. Očekujemo da ćemo u dogledno vrijeme imati još pravomoćnih presuda i isplaćenih odšteta na ime nematerijalne štete. Jako mi je žao što među do sada završenim slučajevima nema roditelja koji na žalost nisu dočekali taj vid satisfakcije. U tome smo zakazali svi”, rekao je Matijašević.
      Odlukom Apelacionog suda u Beogradu obiteljima ubijenih isplaćena je odšteta od gotovo 50.000 kuna (6.670 eura) po članu obitelji.
      “Iznosi su takvi kakvi su. Svakako da su oni neprimjereno malo, ali takva je odluka suda. Ono što je još važnije od tih presuda činjenica je da je na ovaj način Republika Srbija priznala svoju odgovornost i krivnju za događanja u Sotinu i na Ovčari. Ove presude su sada utrasirale put i za sve ostale obitelji koje planiraju pokrenuti tužbe za isplatu nematerijalne štete”, pojasnio je Matijašević.
      Dodao je i kako cijela ta priča oko isplate šteta nije niti malo jednostavna te da sve obitelji ubijenih ne ostvaruju to pravo. Vidi se to i u slučaju Sotina gdje je ukupno ubijeno 67 mještana, ali mogućnost isplate nematerijalne štete postoji samo za njih 16. Za sve ostale ubijene u Sotinu nije ništa utvrđeno, nisu podignute optužnica i tu sve staje.
      Sličan je slučaj i za ratni zločin na Ovčari gdje je ubijeno 200 ratnih zatočenika. Od toga broja identificirano je njih 193 i prema ovim presudama i oni imaju pravo na isplatu nematerijalne štete.
      Još puno posla
      “Nama je cilj bio da pronađemo masovnu grobnicu i naše najmilije i tu je za nas priča trebala stati. Međutim, jedno vuče drugo i sada smo tu gdje smo. Svakako da ćemo i dalje nastaviti raditi jer očito je kako još ima puno posla. Sve to što radimo ovisit će i o sredstvima s kojima raspolažemo”, rekao je Matijašević.
        Vijest o podizanju tužbi naišla je i na dobar odaziv među samim članovima obitelji. U prvome koraku kontaktirano je 10 obitelji i među njima ih nitko nije odbio. Za dalje slučajeve ostavlja se mogućnost da tužbe podnose i dalje preko udruga ili pak da idu i samostalno.
      Cijeli posao oko podizanja optužnica, a onda i dobivanja presuda, išao je preko Fonda za humanitarno pravo (FHP) iz Beograda koji su u procese istraga ratnih zločina i sudskih procesa uključeni gotovo 30 godina.
      Izvršna direktorica Fonda Ivana Žanić kazala je kako su sudski postupci za isplatu štete trajali oko 2,5 godine te da je to zadovoljavajuće posebno kada se zna da neki takvi slučajevi traju i po 10 godina.
      “Činjenica jeste da je članovima porodica isplaćen neprimereno nizak iznos, ali to je samo prvi korak u ovom poslu. Svima nam je žao što su neki od članova porodica u međuvremenu preminuli i nisu dočekali ovakve odluke suda. Preminuli su i neki od presuđenih ratnih zločinaca. Žao nam je i što veći broj krivaca za ratne zločine nije odgovarao za svoja nedela jer bi onda i puno veći broj članova porodica imao pravo na isplatu nematerijalne štete”, rekla je Žanić.
      Nove tužbe
      Govoreći o daljim planovima, najavila je kako će Fond i dalje raditi na podizanju tužbi za isplatu nematerijalne štete, ali i kako će zbog troškova to raditi sukcesivno, odnosno onim tempom kako im to sredstva budu omogućavala. Razlog tome su visoki troškovi koje je potrebno podmiriti za podizanje tužbi kao i taksi za dobivene odštete. Tome treba dodati i troškove odvjetnika. Sve te troškove u ova tri slučaja na sebe je preuzeo Fond, ali Žanić je odmah napomenula i kako oni nemaju sredstava da podmire sve te troškove za sve slučajeve. Uz sve to iz Fonda napominju i kako svi koji se odluče za podizanje tužbi moraju biti svjesni da će ti slučajevi trajati vremenski dugo.
      “Kada neko sve ovo gleda može pomisliti kako je sve išlo lagano, ali nije. Državi Srbiji je od početka bilo u interesu da pripadnike Teritorijalne odbrane i dobrovoljačke jedinice ‘Leva supoderica’ prikaže kao tamo neke dobrovoljce nad kojima oni nisu imali kontrolu. Mi smo insistirali da u presude za ta dva ratna zločina bude uvedeno kako su oni bili pod kontrolom JNA. Upravo zbog toga je stvorena mogućnost da se dobiju i presude za isplatu nematerijalne štete. Da nije bilo toga, ne bi bilo ništa niti od ovih tužbi. Podsećam i kako je prva krivična prijava za ratni zločin podnesena još 2003. godine i da je od tada, pa do danas prošlo gotovo 20 godina”, rekla je Žanić.
      Članove obitelji ubijenih i nestalih u ova dva slučaja na sudovima je zastupao beogradski odvjetnik Mihailo Pavlović. I on tvrdi kako su temelj ovih presuda bile ranije presude za ratne zločine na Ovčari i u Sotinu u kojima, kako je rekao, jasno se navodi da su TO i postrojba “Leva supoderica” djelovale pod okriljem JNA.
      Tri puta manji iznosi
      “Sledom te tvrdnje JNA je odgovorna za sve posledice koje su se dogodile na Ovčari i u Sotinu što je obavezalo Republiku Srbiju da isplati odštete porodicama. Iznosi su već isplaćeni porodicama na njihove račune od strane Ministarstva odbrane Republike Srbije. Jako važno je da naglasim kako je ovo, sa ova tri slučaja, sada već ustaljena sudska praksa te da bi na isti način trebala da bude završena i sva ostala slična suđenja”, rekao je Pavlović.
      I on napominje kako se radi o neprimjereno niskim iznosima koji su isplaćeni članovima obitelji te da će radi toga podnijeti i žalbe višim sudovima. Ostavio je i mogućnost da će se žaliti i Europskom sudu za ljudska prava ukoliko srbijanski sudovi ostanu “gluhi” na njihove žalbe. Kazao je i kako je nekakav standard Europskog suda isplata nematerijalne štete u iznosu od oko 20.000 eura. Upravo stoga oni su svoj odštetni zahtjev istaknuli na nešto manji iznos od 20.000 eura, ali je obiteljima isplaćen ipak trostruko niži iznos.
      Podsjetio je i na slučaj Brdar protiv Hrvatske u kojemu je Republika Hrvatska članovima obitelji Brdar isplatila po 23.000 eura.
      “Reč je o čoveku kog su u avgustu 1995. godine iz kolone izvukli pripadnici Hrvatske vojske. Od tada mu se gubi svaki trag. U tom slučaju je kasnije, takođe pred međunarodnom sudom, članovima porodice isplaćeno po 23.000 evra. Smatramo kako bi to trebao biti i nekakav standard i kada je reč o Srbiji, iako ostavljamo mogućnost kako je svaki slučaj zapravo slučaj za sebe sa svim svojim posebnostima i specifičnostima”, zaključio je Pavlović.
      Iz Fonda za humanitarno pravo ističu kako je obveza sudova u Srbiji da budu upoznati sa najnovijom praksom Europskog suda za ljudska prava i da postupaju u skladu sa njom.
      “Odluka sudova u Srbiji da dosuđuju trostruko manji iznos tužiocima u ovim postupcima govori o nespremnosti domaćih sudova da primenjuju praksu Evropskog suda za ljudska prava i time obavežu Srbiju na isplatu naknade štete koja je u skladu sa međunarodnim standardima, čime bi osigurali pravedne reparacije žrtvama ratnih zločina”, ističu iz Fonda.
    • Од JESSY,
      U moru negativnih tvitova, nekad je moguće pronaći i neki koji greje dušu, kao što je to priča ovog Beograđanina koji je podelio fotografiju
                    
       
      - Volela me je pune 4 godine u srednjoj školi,a da ja, nadobudni glupan, to nisam primećivao. Životi su nam se razdvojili, prošlo je gotovo 30 godina, bez ikakvog kontakta...
      A onda, pre par meseci, slučajni ponovni susret... Da, sada je moja lepša celina.
      Život...Nepredvidiv...Lep...
      Njegova priča, sudeći po reakcijama, nije usamljena:
       
      U gimnaziji sedeli u istoj klupi, malo se ljubakali, malo zabavljali, onda se on naljutio sto sam raskinula(?!), pa nije pričao sa mnom do mature. Posle se frendovali na FB i evo hrče pored mene već 12 godina - podelila je svoju priču jedna Tviterašica.
      Da se ljubavi iz srednje škole često opet nađu svedoči i ovaj Tviteraš:

      A postoji još jedna domaća priča:

       
      Proslave mature su uglavnom "krivci" za ponovno buđenje starih ljubavi.
        Iako deluju kao filmske priče, sudeći po ovim odgovorima na Tviteru, nije retkost da se ljubavi iz srednje škole posle mnogo godina sretnu i obnove ljubav. Imate li vi sličan primer?   https://zena.blic.rs/porodica/volela-me-je-pune-4-godine-u-srednjoj-skolia-ja-nadobudni-glupan-to-nisam-primecivao/08hxzht
    • Од JESSY,
      Tatjana Trajković
      Crtanje kao proces otvaranja duše
      Izložba grafika Nebu pod oblake, moru pod talase otvara se 5. maja u galeriji Stara kapetanija u Zemunu i traje do 16. maja. Na izložbi će biti predstavljeno više od 40 radova rađenih u tehnici monotipije.
      “U okviru teme Nebu pod oblake i moru pod talase radim grafike koje opisuju otisak duše. Verujem da duša treba da leti sama, i dok je dan i dok je noć, da sakuplja najsuptilnije emocije iz okruženja u kome je slobodna, opuštena i nesputana. Njeno je nebo, njeno je more, njen je i ceo podzemni svet. Kada je duša slobodna čovek vidi duboko, razgovara sa životinjama, poznaje šumu i oblake.
      Različiti su načini na koji može da se poleti, različiti su prizori na koje se u tom letu nailazi i to je osnovna tema kojom se bavim. Svaki utisak postaje otisak!
      Radovi su urađeni u tehnici monotipije, u različitim formatima. Monotipija je tehnika otiskivanja samo jednog otiska. On je jedinstven i neponovljiv, baš kao i svaki let duše. Ne može se umnožiti niti se može podeliti, ostaje kao jedinstven otisak momenta u kome je let trajao.
      Od kada je slikanje tvoja ljubav i da li ti je pomagalo u nekim stresnim situacijama?
      Crtam i slikam od kad znam za sebe ali prelomni trenutak, onaj u kojem sam odlučila da će mi to biti poziv, desio se u drugom razredu gimnazije, kada mi je tata kupio knjigu Brajana Bagnala Crtanje i slikanje. Uz tu knjigu sam otkrila nove tehnike, proporcije, senčenje…
      Mene umetnost opušta i puni pozitivnom energijom. Ona je najbolji lek i najbolja samopomoć u stresnim situacijama jer papir trpi sve. Bezbroj puta sam u atelje otišla ljuta, zabrinuta, umorna a iz njega izašla spremna da poletim i osvajam svet. Stvoriti umetničko delo najdivniji je osećaj koji poznajem.
      Radila si u velikoj kompaniji, da li si i tada slikala?
      U medijskoj kući sam radila šesnaest godina, u vreme kada su odrastale i moje ćerke. Bio je to naporan period, sa čestim prekovremenim ostajanjem na poslu i stalnom grižom savesti da nisam dovoljno tu za svoju decu. Taj posao sam obožavala i iskreno sam se radovala postavljanju svakog novog broja časopisa na kome sam radila, ali sam u jednom momentu shvatila da meni to nije dovoljno. Tu nije bilo mesta za kreativnost o kakvoj sam ja sanjala. Pokušavala sam svih tih godina da crtam i slikam, mučila sam se sa stalnim postavljanjem i sklanjanjem boja i četkica, sa stalnim prekidima umetničke inspiracije jer je neko u tom trenutku gladan, ili mu se spava ili prosto hoće da se mazi… Tada sam shvatila da mogu da budem ili majka ili umetnica. U tom trenutku, ovo prvo je bilo daleko važnije i potrebnije  pa se moja kreativnost svela na bojenje zidova i crtanje kredama po betonu.
    • Од Sun14861,
      Da li vam se čini da se u poslednje vreme tako na fin, uglađen način želi kazniti Srbin i predstaviti u što ružnijem obliku nasilnika, nacionaliste, primitivca, agresora... Ti neki isfrustirani ljudi što svojoj zemlji nisu umeli pružiti i dati od sebe najbolje sad su na strani onih za koje rade, a koji rade protiv nas...
    • Од JESSY,
      Društvenim mrežama deli se objava ratnog vojnog invalida Novice Kostića iz Vlasotinca, koji je kao pripadnik JNA ranjen u Karlovcu nakon samo pet dana ratovanja, a koji je od ratnog veterana iz Hrvatske na poklon dobio protezu za stopalo, nakon što sedam godina nije uspevao da zameni staru koja se raspala.
        Kostić je već dugi niz godina angažovan kao mirovni aktivista preko neprofitne organizacije Centar za nenasilnu akciju koja okuplja ratne veterane iz Armije BiH, Vojske Republike Srpske Krajine, hrvatske vojske i Vojske Jugoslavije. Od 2008. organizuju zajedničke posete mestima stradanja civila i vojnika u ratu koji se 90-ih vodio na prostoru bivše Jugoslavije i učestvuju na komemoracijama stradalih koje organizuju lokalne i državne vlasti.
      Živi na jugu Srbije, u Vlasotincu, gde je predsednik udruženja ratnih vojnih invalida, pišu zagrebačka 24sata. Nakon što je objavio da sedam godina nosi istu protezu s raspadnutim stopalom i da nema pravo na novu, iznenadio ga je paket koji mu je iz Hrvatske stigao preko Mađarske.
      Naime, ratni veteran iz Hrvatske poslao mu je oblogu stopala za levu protezu C41 koju je, kako je napisao, teško nabaviti i nije jeftina. Uz nju je stiglo i pismo.
      - Pismo koje je bilo unutra je bilo jako jako dirljivog sadržaja s puno topline, empatije i solidarnosti, čovek pojašnjava da smo mi samo ljudi i da smo u istim problemima, kao da nam taj prokleti rat nikome ništa dobrog nije doneo. Taj moj bivši neprijatelj, a sada već duže vreme prijatelj kaže da me je od momenta upoznavanja prihvatio kao prijatelja i brata - napisao je Novica.
      Novica Kostić, FOTO: Facebook/Printscreen Autor pisma zamolio ga je da ostane anoniman jer ne želi da ga sredina u kojoj živi, proziva. Iako nije ranjen u ratu, preko kolega je pronašao deo proteze koji je Kostiću bio potreban.
      - Šta ovde dodati, što reći osim da je ovo možda jedna snažna poruka ostalima, posebno političarima, da ako mi koji smo direktno pucali jedni na druge možemo razgovarati i prihvatiti jedni druge, zašto je to njima problem, što ih sprečava u tome? Znam da će ovo svako gledati iz svog ugla, ali priznaćete, o ovome treba razmišljati posebno kada su u pitanju obični ljudi, ljudi koji sve u društvu pa i rat, iznesu na svojim leđima - zaključuje Novica.
       
      https://direktno.rs/zivot/295311/vojni-invalid-iz-srbije-dobio-protezu-od-veterana-iz-hrvatske.html
       
×
×
  • Креирај ново...