Jump to content

Патријарх српски примио Амбасадора Русије

Оцени ову тему


Препоручена порука

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је 8. јуна 2018. године у Патријаршији српској у Београду Његову Екселенцију Александра Чепурина, амбасадора Руске Федерације у Републици Србији. 
 
 
Његова Екселенција Чепурин је захвалио Његовој Светости на срдачном пријему током кога је вођен разговор о актуелним руско-српским односима. Патријарх српски г. Иринеј заблагодарио је уваженом амбасадору на посети и његовим напорима на укрепљењу пријатељских односа између братских народа Русије и Србије. Пријему су присуствовали службеник амбасаде и шеф Кабинета Патријарха српског ђакон др Александар Прашчевић.
 

View full Странице

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарха српски г. Порфирије говорио је 17. септембра 2021. године на отварању научног скупа „Образовање: стање, перспективе и улога у развоју Србије“ који се, у оквиру циклуса „Стратешки правци и развоја Србије у 21. веку“, одржава у Српској академији наука и уметности у Београду.

       
      Поздрављајући учеснике научног скупа, Његова Светост је нагласио:
      - Тема конференције, која је окупила еминентне стручњаке, тиче се пре свега целине личности али и целине једног народа, што се види и по секцијама којима сте поделили пројекат образовања: политика, економија, али и култура. Образовање подразумева развијање онога што су наши потенцијали и дарови у један непоновљиви етос појединца и личности, али и једног народа. Из тог разлога је важно да образовање подразумева и материјалне ствари односно и тело у смислу економије, као што обухвата и културу, али и један континуитет у контексту образовања. У њему не подразумевамо само тачку од које ми почињемо па убудуће, него подразумевамо наш ход уназад, и то не уназад неколико година или неколико деценија, већ уназад много векова, где ћемо пронаћи корене у којима су записани посебност и непоновљивост нашег народа. У исто време подразумева и опскрбљеност оруђем, а то су таленти, да се та посебност и оригиналост образује, формира тако да буде аутентична, да јесте идентитетска, али истовремено да је отворена ка глобалном, како би онда оно што је наше образовање, оно што смо ми формирали као свој етос и своју културу, могло да кореспонидира са глобалним, да обогаћује глобално, али истовремено да буде способно да без ризика прима и оно што није наше.
       - Враћајући се својим коренима не значи да само понављамо и реплицирамо оно што је у прошлости постојало, него и да хоћемо да се држимо принципа, да се држимо начела на којима смо се кроз векове образовали. Управо у духу латинске пословице Non nova, sed nove, дакле, не мењамо своју суштину, али се усклађујемо са новим тако што смо сачували своју суштину непромењеном, али кроз нове методе. У новим васпитним и образовним формама имамо могућност да ту своју суштину и свој етос пројавимо и прокажемо на нови начин који је прихватљив свима и кореспондира са свима при чему ми остајемо оно што јесмо, а у исто време нисмо без могућности да општимо са оним што је споља. У том смислу обогаћујемо то што је споља, али истовремено без ризика калемимо на себе оно што није наше, истакао је патријарх Порфирије.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије посетио је 16. септембра 2021. године Сремске Карловце. У пратњи Његове Светости били су Преосвећени Епископ ремезијански г. Стефан, викар Патријарха српског  и протосинђел Данило (Гаврановић), директор Патријаршијске управне канцеларије.
        На празник Светог Јоаникија, првог Патријарха српског, испред Патријаршијског двора у Сремским Карловцима Његову Светост су дочекали домаћин, Преосвећени Епископ сремски г. Василије; Преосвећени Епископ моравички г. Антоније, старешина Подворја Српске Православне Цркве у Москви; протојереј Јован Милановић, ректор Карловачке богословије Свети Арсеније Сремац; професори чувног училишта игуман бешеновски архимандрит Арсеније и протосинђел др Клеопа, настојатељ Световаведењског манастира; архијерејски намесници сремскокарловачки Слободан Вујасиновић и подунавски Гавро Милановић и свештенство Епархије сремске.
      У Саборној цркви је затим служена свечана доксологија у част доласка Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија и његове прве посете Сремским Карловцима.
      Уследио је парастос песнику Алексију Бранку Радичевићу чији су живот и стваралаштво дубоко везани за Карловце и оближње Стражилово где почива чувени српски романтичар. Остаће забележено да је први пут уопште један Патријарх српски служио парастос Бранку Радичевићу.
      Његово Преосвештенство Епископ сремски г. Василије је поздравио Његову Светост патријарха, пожелео му добродошлицу и истакао: „Ово је историјски дан за Сремске Карловце и за Епархију сремску. Овде су столовали и митрополити и патријарси, носећи се са свим недаћама, да на најбољи начин изведу брод Српске Цркве ка тихом пристаништу“, подсетио је владика Василије на велика имена поглавара Српске Православне Цркве у историји. „Добро нам дошли, БВаша Светости! Нека је сретан и Богом благословен Ваш долазак“, поручио је епископ Василије.
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је истакао: „Велика je радост, али и својеврсно страхопоштовање у односу на Сремске Карловце, када се погледа прошлост овога места у којем се преплићу духовне и народне струје и сплићу у један и јединствени чвор и тежња за слободом, и тежња за миром и тежња за очувањем свога идентитета и потреба да се из корена свог идентитета ступи у пријатељске односе са другима и другачијима, било да су другачији по свом националном идентитету или да припадају неком другом духовном контексту. Поред тежње за економском изградњом, у Карловцима се напоредо, са духовном потребом, развијала и просвета. Осећам велики понос и свештени страх од одговорности због славе Карловаца. Примимо оно што су нам Карловци дали, а онда узрастајмо и чинимо то предање присутним и живим и у наше време“.
      „Порука Карловачке Митрополије нама данас говори о томе колико је битан духовни идентитет једног народа, колико је битна Црква у једном народу. Црква Православна је баш у Карловачкој Митрополији показала снагу духа, снагу вере у Христа, показала да онда када се отуђимо од свог духовног предања, када изгубимо своју веру, ми онда постајемо само једна биолошка маса која бива подобна за сваку врсту обликовања у рукама других носилаца туђег идентитета“, поручио је патријарх Порфирије.
      Након службе Патријарх и архијереји су прешли у просторије изнад Патријаршијске винарије које је Његова Светост освештао. Да подсетимо, блажене успомене Патријарх српски Иринеј је благословио уређење тих просторија намењених српским митрополитима и епископима и 11. августа 2020. године обишао радове који су данас приведени крају. Финаснијску подршку за обнову Патријаршијског двора пружила је Покрајинска Влада Војводине.
      Поздравно слово упутио је песник и књижевник Ненад Грујичић, директор манифестације Бранково коло и истакао вишедеценијску сарадњу у славу Божју у оквиру програма Хришћанске теме покренутог на 20. Бранковом колу 1991. године у Карловачкој гимназији, кда је на тему О покајању данас говорио Епископ сремски Василије, а две године касније заредом на теме О праштању и О греху Епископ бачки Иринеј.
      „На Бранковом колу се затим појавио млади игуман манастира Ковиља, Порфирије, касније викарни Епископ јегарски, доносећи светлосну ауру разлике у односу на многе. Напросто, зрачио је Божјим миром и снагом духа који одушевљава и оплемењује. С почетка сâм, а потом са професором Владетом Јеротићем и Небојшом Дугалићем, епископ Порфирије је говорио о молитви, созерцању, зависти, гордости, среброљубљу, невиности, о мушком, о женском, о апсолутној љубави, о фарисејству, прељуби,  о тиховању, туђиновању“, подсетио је песник Ненад Грујичић.
      Уледило је обраћање Патријарха српског Порфирија који је на почетку подсетио на личност и дело Владете Јеротића, њихову духовну и животну везаност и, коначно, доласке и предавања на Бранковом колу током протеклих деценија.
      „Потребно је да се сабирамо, напајамо новом енергијом, да се сабирајући у себи сабирамо и са самим Господом, Творцем, Поетом, Песником, говорећи српским језиком, а данас нас је песник Бранко Радичевић као магнет привукао“, истакао је патријарх Порфирије који је отворио и занимљиво питање на тему Бранка Радичевића као песника романтизма наглашавајући да он јесте то, али не само то, већ и песник-хришћанин који осећа и слави Творевину Божју као дело Песника - Створитеља.
      „Мени се чини да постоји једна метафизичка носталгија, дубља романтика која је заправо један дубоки хришћански максимализам и реализам, али баш зато што је хришћански, јеванђелски, он надилази оквире стварности и у том смислу је виши ниво романтизма који није сусрет са лепотом или сусрет са целовитошћу, али остаје с ове стране лепоте и целовитости“, казао је Патријарх о стваралаштву Бранка Радичевића.
      „На сваком кораку реч мир је реч која се чује. Најчешће под миром имамо на уму спољашње вредности те категорије, тако да данас говоримо о политичком миру, о социјалном миру и, делимично дотичући појединца, говоримо о  унутрашњем миру, када говоримо о психолошком миру... Мир је најједноставније говорећи одсуство конфликта, одсуство сукоба, одсуство ратова, где најчешће одсуством конфликата различити актери мира остају свако на својој позицији без било какве спољашње комуникације и друштвеног прожимања“, казао је патријарх Порфирије говорећи даље о социјалном и психолошком миру и задобијању унутрашњег мира са Господом, а тиме и мира са људима у окружењу.
      „Посебно бих нагласио речи Светог Серафима Саровског: Стеци мир у себи па ће онда хиљаде људи око тебе и читава творевина са којом си у комуникацији наћи мир у теби“, казао је патријарх Порфирије и истакао значај јеванђељских порука и јеванђељског начина живота као својеврсног рецепта за постизање мира у себи, са другима, али и – у хармонизацији Неба и Земље кроз аспект постигнутог мира у људима.
      Саборовању у Светониколајевској цркви присуствовали су председник Покрајинске Владе г. Игор Маровић са сарадницима, председник Матице српске др Драган Станић, игуман великореметски архимандрит Стефан, професори и ученици Карловачке богословије, пензионисани ректор протојереј-ставрофор Марко Шпановић, архијерејски намесници подунавски Гавра Милановић, сремскокарловачки Слободан Вујасиновић, земунски Страхиња Голијан, старопазовачки Зоран Јовић, пећиначки Бојан Мијановић, румски Сретен Лазаревић, као и гости света културе и науке из Сремских Карловаца и Новог Сада.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски Г. Порфирије дошао је у посету Епархији сремској. У Саборној цркви у Сремским Карловцима дочекао га је Епископ Василије, архипастри сремске епархије.


       
      Извор: Телевизија Храм
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије благословио је 14. септембра 2021. године у Српској православној општој гимназији Кантакузина Катарина Бранковић у Загребу рад Седмог међународног симпосиона Новомученици: Полиперспектива VII, који заједнички организују Епархија славонска и Музеј жртава геноцида.

       
      Отварајући симпосион, предстојатељ Српске Православне Цркве је говорио о обожењу као смислу људског постојања и нагласио: -Када смо тога свесни можемо да поштујемо капацитете које смо од Бога добили и да истовремено читавим својим бићем препознајемо другог човека, другу икону Божју, као свога брата и да смисао свог постојања остварујемо управо у том троуглу: Бог – други човек или ближњи – ја.
      -Страшна дубина зла која се десила у Јасеновцу, а која се и данас манифестује на многим мстима, имаће снажно противоруђе у Цркви Христовој, заједници љубави Бога и љубави међу људима, рекао је патријарх Порфирије.
      Једнодневном симпосиону, поред Патријарха српског Порфирија, присуствују и Архиепископ катарски Макарије из Јерусалимске Патријаршије, Митрополит смоленски Исидор из Руске Православне Цркве, Епископи аустријско-швајцарски Андреј и славонски Јован, рабин Јеврејске општине у Сарајеву др Елиезер Папо, директор Музеја жртава геноцида др Дејан Ристић, као и представници диполматског кора и стручњаци из области друштвено-хуманистичких наука из Хрватске, Србије, региона и света.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије позвао је све који имају могућност да помогну реализицију филма редитеља Лордана Зафрановића о страдању у логору Јасеновцу у Другом светском рату. На Инстаграм налогу Патријарха објављено је да је г. Зафрановић представио Његовој Светости и министру културе гђи Маји Гојковић нову верзију сценарија филма о страдању у логору Јасеновац, засновану на тексту Арсена Диклића „Деца Козаре“. „Тема апсолутног зла, чија је манифестација логор у Јасеновцу, једна је од вечних уметничких тема која никада неће бити до краја исцрпљена“, поручио је Патријарх Порфирије, који је и иницирао овај сусрет.

       
      Извор: Инстаграм налог Његове Светости
×
×
  • Креирај ново...