Jump to content
  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      У педесети дан након Празника над празницима, а у десети дан по празнику Вазнесења Господњег, богослужбено се прославља празник силаска Светога Духа на Апостоле – Света Педесетница. После пасхалног богослужења које представља славље над слављима, богослужење Свете Педесетнице обилује посебним благољепијем, дивном и наханутом химнографијом, али и јединственим особеностима, од којих посебно место заузима Педесетничко вечерње. О наведеним особеностима овог пресветлог празника разговарали смо са катихетом Браниславом Илићем, аутором специјалне емисије серијала Богослужбене особености Великих празникâ. Емисију водила: Драгана Машић.
       
       
      Извор: Радио Беседа
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У недељу Свете Педесетнице, 7. јуна/20. јуна 2021. године, Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки госпoдин Иринеј началствовао је на светој Литургији у Саборном храму у Новом Саду, а саслуживали су новоизабрани Епископ ваљевски господин Исихије, братство Саборног храма и новосадски ђакони.
        У свом архипастирском обраћању владика Иринеј је истакао да празнујемо један од великих Господњих празника у току године.
      После отпуста свете Литургије служено је празнично вечерње Свете Педесетнице, на којем су прочитане коленопреклоне молитве.
      На редовном мајском заседању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, 2021. године, за новог Епископа ваљевског изабран је досадашњи Епископ мохачки г. Исихије, викар Епископа новосадског и бачког др Иринеја. Устоличење новоизабраног Епископа ваљевског ће бити на Покладе, у недељу, 27. јуна, у склопу свете архијерејске Литургије, која ће почети у 9 часова, у храму Христовог Васкрсења у Ваљеву. Тим поводом, Епископ бачки г. Иринеј пожелео је владици Исихију свако добро на повереној му служби у Епархији ваљевској.
       
      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Светом архијерејском литургијом у манастиру Свете Тројице – Стањевићи код Будве, данас 14. јуна, на празник Преподобног Јустина Ћелијског почео је сабор свештенства и свештеномонаштва Митрополије-црногорско приморске. Светом службом Божијом началствовао је Његово високопреосвештенство изабрани Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.

       
      У архипастирској бесједи након прочитаног јеванђељског зачала о Господу као истинском чокоту (Ја сам истински чокот, и Отац мој је виноградар. Сваку лозу на мени која не рађа рода одсијеца је; а сваку која род рађа чисти је да више рода роди), изабрани Митрополит Јоаникије је казао да се ова прича односи на сваког хришћанина. Владика је казао да као што кроз чокот, који црпи све из земље, свака лоза добија живот и способност да рађа, тако и хришћани који се накалемљују на тај истински чокот, који је Христос, добијају истински живот. Ово се, како је казао, односи на све хришћане, а посебно на свештенослужитеље јер се од њих очекује да рађају и плод доносе.
      “Плодови свештенослужитеља које треба да доносе овоме свијету су истина Божија, Јеванђеље, блага ријеч, блага вијест, правда, љубав, доброта”, бесједио је владика, подсјетивши да Господ даје свештенослужитељима, пастирима, духовницима снагу да носе бремена свога народа и да га духовно воде.
      Изабрани Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије се у бесједи осврнуо на лик и дјело Светог Јустина Ћелијског као правог обрасца пастира, учитеља и свештенослужитеља, као и на Светог Јустина мученика кога данас такође прослављамо. Примјетио је да између њих двојице постоји велика сличност те да су и један и други пуни велике и безграничне љубави према Господу били спремни да живот свој у сваком моменту положе за Христа. Јустин мученик је свједочећи Јеванђеље и положио свој живот за Господа, а Преподобни Јустин цијелога свога живота, наручито у комунистичком  времену, био је мученик савјести.
      “Он је образац и пастира и учитеља и свештенослужитеља. Шта видимо као двије његове главне особине? Велику љубав према Господу. Увијек се трудио да угоди Господу, био је велики молитвеник, аскета, подвижник сараспињући се своме Спаситељу Христу Господу из љубави према Њему, одговарајући на љубав Божију која се жртвовала, јер је Господ Исус Христос принио самога себе на жртву  за све нас, своју крв излио за опроштај наших гријехова. Преподобни Јустин је одговорио на ту љубав, сараспињући се своме Господу у све дане свога живота, додајући подвиг.”
      Исто тако, нагласио је владика, видимо и његову велику љубав према знању, према науци, а наука је логос, а логос је Христос:
      “То је једна те иста љубав, само на други  начин испољена. Човјеку је дато и усађено у његово срце и духовно биће жеља за сазнањем, а свезнање је у Господу, у логосу. Он је успио да споји, оно што  ријетко ко успијева да сједини: подвиг и учење, по примјеру Светога Саве, стално се удубуљујући у смисао ријечи Божијих, стално се удубљујући у смисао живота, а смисао је Господ.Тако је дакле трагао и сво своје биће и снагу свог ума и воље принио Господу на дар, творећи ону ријеч како треба љубити Бога свом душом својом, свим  срцем својим, свом мишљу својом и свом снагом својом, цијелим  својим бићем.”
      Говорећи о данашњем свештеничком сабрању Митрополије црногорско-приморске у манастиру Стањевићи на празник преподобнога оца нашег Јустина Ћелијскога, изабрани Митрополит Јоаникије је нагласио да то није случајно. Отац Јустин је био духовник нашем блаженопочившем Митрополиту Амфилохију и “као што је отац Јустин процвјетао великим духовним даровима у оној старијој генерацији наших духовника и свештенослужитеља, тако је и наш блаженопочивши Митрополит процвјетао великим даровима и толико много учинио, ослањајући се увијек на ту ријеч Божију Ја сам чокот, а ви  лозе“ .
      “Он се прицијепио на чокот истински, а то је Христос. И Христос му је давао снагу као што чокот даје снагу лози да рађа. И тако једино можемо разумијети велико дјело нашег блаженопочившега Митрополита и свих оних који су били његови сарадници, који су се такође прицијепили и сјединили са истинским чокотом Христом. Он је био пастир свима нама, и све нас је руководио и показао нам како без Христа не можемо чинити ништа и како са Христом можемо учинити све. Често је понављао: све могу у Христу Исусу, који ми моћ даје, говорећи заједно са апостолом Павлом ту  ријеч. То је било исповиједање његове вјере”, рекао је владика Јоаникије.
      На крају свог архипастирског слова Његово високопреосвештенство изабрани Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је нагласио да је данашњи сабор свештенства и свештеномонаштва Митрополије-црногорско приморске заправо подсјећање на њихову свету дужност: шта она значи и како се Света служба врши, који је њен смисао и значај за њихово спасење и за спасење народа.
      “Нека Бог да, као што смо се данас овдје сабрали на овој Светој служби у заједници  Духа Светога, у радости и међусобној љубави, да тако увијек наставимо, и да се међу нама умножава братска љубав, слога. Да једни друге подржавамо и помажемо у добру у служби, да једни друге храбримо, треба нам то. Ми смо као људи слаби, али кад смо са Господом и када смо у овој нашој служби ослоњени на Христа, који је истински чокот, онда ће он сигурно дати да и ми доносемо плодове Господу, на радост нашем народу, на спасење и радост нашега духовнога потомства. Амин, Боже дај! Живјели на многаја љета!“
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије поручио је 13. јуна 2021. године у манастиру Светог Прохора Пчињског, поводом 950 година од оснивања тог манастира и 700 година од упокојења краља Милутина који га је обновио, да је молитва Христова његовом Оцу позив на јединство и то не на било какво јединство, не на јединство у идеологијама овога света, не на јединства која нас деле од других, него на јединство управо у Христу.
        Током свете Литургије прочитан је одломак из Јеванђела по Јовану, а у последњој реченици је молитва Христова: Молим те, Оче, да сви једно буду. Патријарх каже да му је један човек рекао да је народ уморан од подела – на ми и они, на наше и њихово.
      - Јединство разбијамо пре свега ми сами различитим фанатизмима, осуђивањем једни других, оговарањем, завишћу на успеху онога другога, делимо себе различитим врстама искључивост. Јединство се разбија осећањем некога да је бољи од других, да је позван да буде судија другоме, да види мане другога, да види грешке другога, а да не види себе, своју таму, мрак који носи у себи. Не види потребу за тим да пронађе Христа у себи, не види потребу за тим да се мења, да прашта и тражи опроштај, а то значи да расте у Христу и тако расте у сваком јединству са сваким који је његов ближњи, а позван је сваки да буде ближњи, јер други је оно како га ми дефинишемо, други је онакав каквог га ми видимо, други је непријатељ само ако смо га ми тако дефинисали, навео је Патријарх.
      - Делимо се и онда када бирамо да будемо екстремно либерални, модерни, да нас похвали свет, да му се допаднемо, да нам аплаудира... Некада је било много више непријатеља Цркве Христове који су били отворени и транспарентни, знали смо ко је ко, није нас могла завести лажна, а наизглед истинита реч, а сада је много вукова у јагњећој кожи. Ми ћемо се молити и молимо се и за њих, да и вукови постану јагњад по свом расположењу, али ћемо знати да су вукови - вукови, и знаћемо где је наше срце и где је наш извор, знаћемо да је то Црква, каже патријарх Порфирије.
      - Црква није институција, већ да је сабор. Сви су позвани да буду Црква, све институције, свака страна у нашем народу је позвана да буде једно у Христу, једно у Цркви, истакао је Патријарх и указао на то да, када се погледа свет који се хвали својим достигнућима, споља све је златни дворац, а изнутра у највећем броју појединаца руина, рушевине и гробови.
      - И зато реч Христова изречена да сви једно буду не значи укидање слобода, не значи да сви будемо копије једни других. Та реч значи слобода, али у Христу. Да сви једно будемо у вери, онда ћемо бити једно у себи, бићемо целовити, бићемо једно у својој породици. У јединству породице биће нам здраво и село и град и држава, каже Патријарх.
      Подсећајући да је апостол Павле рекао да нема Грка и Јеврејина, Патријарх је појаснио да то значи да постајући једно нећемо се одвајати од других народа и истицати себе важнијим од других.
      - Сваки народ јесте створен да буде Црква и сваки човек икона Божја и сваки је позван да буде наш брат. Знамо да смо православни Срби, али знамо и да многи људи припадајући другим народима, и православне вере и неправославне вере, овде у манастир када долазе скрушено наилазе пре свега на љубав монаха и монахиња који овде живе, али осећају и Божју љубав и од Њега добијају помоћ, закључио је патријарх Порфирије.
       
      Извор: РТС
×
×
  • Креирај ново...