Jump to content

Препоручена порука

To  misljenje da je Sv. apostol Simon iz Kane ostavio zenu, kao i ostali ozenjeni apostoli, sto se potom shodno tome trazilo i od episkopa, nije iz apostolskog i postapostolskog vremena... Oni su propovedsali yajedno sa svojim zenama, koje su bile u rangu Svetih Mironosica. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 237
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Potpuno pogresan pristup, iz korena. Ja imam cerku na sred srednje skole, izlazi normalno sa normalnim drustvom, i `fala velikome Bogu - bas nista joj ne fali. Nista se ne dobija rigidnim zabrana

sprdate se sa zenom, a ovo jeste ozbiljan problem, mladi ljudi se ljubavno potrose jako rano a kasnije se cude sto su drvene duse i sto im nista vise nije zelja i san, bas je smijesno nema sta

Dragana da li se cerkin decko zove Vasilije? Ako je tako onda se ne brini, sve ce biti u redu, udace se za koju godinu

Постоване слике

пре 16 часа, dragana.mihic рече

Који је баш став о средњошколским везама?

Ranije nije bilo toliko bluda pre braka jer su mladi sa toliko godina vec stupali u brak! Sada zbog zivotnih okolnosti, dugog skolovanja, trazenja posla itd... granica zasnivanja porodice se pomerila deset-dvadeset godina u napred, pa se porodice zasnivaju u 28, pa i 38  godini. Treba dakle imati razumevanja zbog toga, i u praksi Sveta Majka Crkva ima, ali to ne znaci da se blud moze i sme prihvatiti kao normalno ponasanje i zivljenje u skladu sa Bozjom voljom. Moraju se mladi pozivati od uzdrzavanja od seksualnog kontakta, a ako nemogu, e u tom slucaju neka svoje veze sto pre KRUNISU brakom.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 13 часа, kordun рече

moja mladja  sestra nikolina nije izlazila dok nije srednju skolu zavrsila, nije joj mama dala, danas joj nije zao zbog toga, nije nista specijalno propustila... i bez toga je imala simpatiju, ko i svaki covijek otrovan pubertetom, kasnije joj nikakav problem nije bio da udje u brak iz ciste ljubavi i da rodi , pola ovih potrosenih i ne umijje da voli, kamo li da mu se desi brak iz ljubavi, a to je tako prosto za zakljuciti iz razgovora sa nekim jel uopste zna sta je ljubav ili nema pojma

Potpuno pogresan pristup, iz korena. Ja imam cerku na sred srednje skole, izlazi normalno sa normalnim drustvom, i `fala velikome Bogu - bas nista joj ne fali.

Nista se ne dobija rigidnim zabranama, stvar je u tome da se dete na vreme nauci da bude promisljeno i trezno, tj. da nauci da se samo cuva. Nece ceo zivot neko da ga vodi za ruku, niti bi to bilo normalno, srednja skola je bas dobro vreme da se uzivo proveri kakvo je bilo vaspitanje do tog doba.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
1 hour ago, Благовесник рече

Pa pazi, zar niej ogromna vecina svetitelja iz celibata.

Nije. Kao prvo - mi znamo za devstvenost i celomudrenost (dva potpuno razlicita pojma), a ne znamo sta je to celibat.

Kao drugo - oni koji su bili u braku (nas sv. Simeon, recimo), pa se dogovorno razisli, nisu devstvenici.

Kao trece - u Carstvu imas nebrojeno mnostvo ljudi (medju njima su mnogi nasi preci, na primer), toliko veliko da je tesko i da se zamisli, sveti iz kalendara su po brojnosti - realno - mala manjina. Takodje, i u samom kalendaru imas dosta primera bracnih ljudi koji su bas veliki svetitelji.

I konacno - last, but not least - tvrdnja da je devstvo samo po sebi vece od bracnosti od Crkve je potpuno i saborski odbacena, i osudjena kao zli izdanak manihejstva. Ko nije upucen - manihejstvo je jedna od jeresi iz ranog perioda Hriscanstva, koja je - jasno - odbacena i osudjena.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 20 минута, obi-wan рече

stvar je u tome da se dete na vreme nauci da bude promisljeno i trezno, tj. da nauci da se samo cuva. Nece ceo zivot neko da ga vodi za ruku

Ово је тачно!

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 14 минута, obi-wan рече

Potpuno pogresan pristup, iz korena. Ja imam cerku na sred srednje skole, izlazi normalno sa normalnim drustvom, i `fala velikome Bogu - bas nista joj ne fali.

Nista se ne dobija rigidnim zabranama, stvar je u tome da se dete na vreme nauci da bude promisljeno i trezno, tj. da nauci da se samo cuva. Nece ceo zivot neko da ga vodi za ruku, niti bi to bilo normalno, srednja skola je bas dobro vreme da se uzivo proveri kakvo je bilo vaspitanje do tog doba.

ma sta imaju maloljetnici da tumaraju po gradu u gluvo doba noci, nek tebi ostane tvoj ispravni pristup, to nije nikada prije bilo, a danas svasta postaje ispravan pristup , niko ne brani djetetu da se druzi i da ima svoj mali svijet oko sebe, al ako je nesto bolesno onda je to bolesno, a ti nocni izlasci za maloljetnike jesu bolestina i nema sta ne rade bodu se iglama, nozevima, ja mozda i mogu imati povjerenje u dijete, al ne mogu u sto drugih budala iz njenog okruzenja

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 минут, obi-wan рече

tvrdnja da je devstvo samo po sebi vece od bracnosti od Crkve je potpuno i saborski odbacena, i osudjena kao zli izdanak manihejstva.

Наравно, чак на против, у девстевност или целибат треба да иде јако мали број људи. Но, у диптиху светих заиста је највише оних који нису у браку и то је тако од Трулског сабора (5/6 Васељенски)

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 37 минута, Благовесник рече

To  misljenje da je Sv. apostol Simon iz Kane ostavio zenu, kao i ostali ozenjeni apostoli, sto se potom shodno tome trazilo i od episkopa, nije iz apostolskog i postapostolskog vremena... Oni su propovedsali yajedno sa svojim zenama, koje su bile u rangu Svetih Mironosica. 

Na čemu se zasniva ideje da je apostol Simon iz Kane bio mladoženja čuvene svadbe u Kani? Deluje malo neobično da pisac jevanđelja propusti da pomene taj detalj...

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 минут, kordun рече

ma sta imaju maloljetnici da tumaraju po gradu u gluvo doba noci, nek tebi ostane tvoj ispravni pristup, to nije nikada prije bilo, a danas svasta postaje ispravan pristup , niko ne brani djetetu da se druzi i da ima svoj mali svijet oko sebe, al ako je nesto bolesno onda je to bolesno, a ti nocni izlasci za maloljetnike jesu bolestina i nema sta ne rade bodu se iglama, nozevima, ja mozda i mogu imati povjerenje u dijete, al ne mogu u sto drugih budala iz njenog okruzenja

Vremena se menjaju, glavno je da u navali smutnje mlad covek 1) ne padne pod raznorazna i mnogobrjna zla i iskusenja koja danas imamo, 2) ne otpadne od drustvene zajednice u kavez samoizolacije, jer to opet nikako ne bi bilo nimalo normalno niti korisno.

Trezvenoumlje, kako to lepo Oci vele, je taj zlatni, carski put. Drugim recima - potrebna je da se dete nauci promisljenoj i zdravoj ravnotezi, u tome i jeste tezina roditeljstva.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 минут, Благовесник рече

Наравно, чак на против, у девстевност или целибат треба да иде јако мали број људи. Но, у диптиху светих заиста је највише оних који нису у браку и то је тако од Трулског сабора (5/6 Васељенски)

Koliko najvise? Veci deo svakako jeste, ali opet imas i veliki broj zaista bracnih ljudi.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 4 минута, kordun рече

ja mozda i mogu imati povjerenje u dijete, al ne mogu u sto drugih budala iz njenog okruzenja

Ово је већ сасвим у реду. Нико нормалан не би волео да му се дете мува у глуво доба ноћи са друштвом за које није 100% сигуран ко су и шта су.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Управо сада, GeniusAtWork рече

Ово је већ сасвим у реду. Нико нормалан не би волео да му се дете мува у глуво доба ноћи са друштвом за које није 100% сигуран ко су и шта су.

Kao da ćeš ikada biti 100% siguran u to u kojem je društvu i kakvi su ti iz društva?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 3 минута, Avocado рече

Na čemu se zasniva ideje da je apostol Simon iz Kane bio mladoženja čuvene svadbe u Kani? Deluje malo neobično da pisac jevanđelja propusti da pomene taj detalj...

 

Знамо из Црквеног сећања, из најстаријег Црквеног Предања (из Светог Предања) које је записано и у Житију Светих Апостола, и у биографији Светог Симона Зилота,да је он младожења из Кане. А у Еванђељу се он назива и Онај који је из Кане - Канаит.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 минут, obi-wan рече

Vremena se menjaju, glavno je da u navali smutnje mlad covek 1) ne padne pod raznorazna i mnogobrjna zla i iskusenja koja danas imamo, 2) ne otpadne od drustvene zajednice u kavez samoizolacije, jer to opet nikako ne bi bilo nimalo normalno niti korisno.

Trezvenoumlje, kako to lepo Oci vele, je taj zlatni, carski put. Drugim recima - potrebna je da se dete nauci promisljenoj i zdravoj ravnotezi, u tome i jeste tezina roditeljstva.

pa nece bez nicega ostati ako mu zabranis nocne izlaske, sta ce to izgubiti, nisam ja govorio o nikakvoj samoizolacij 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Васкршње бденије, поводом Недјеље Светих Отаца Христових по тијелу, служено је у суботу 2. јануара 2021. у манастиру Ђурђеви Ступови. Бденије је служио преподобни јеромонах Павле (Пајић).

       
      Током бденија, Епископ будимљанско-никшићки и администратор Митрополије црногорско-приморске Г. Јоаникије замонашио је у монашки лик мале схиме досадашње расофорне монахе: Тадеја (Кљакића), јерођакона Евтихија (Кецмана), који је добио ново монашко име Макарије и јерођакона Михаила (Пајовића).
      У чин расе и камилавке замонашен је досадашњи послушник манастира Маринко (Биро), који је добио име Јосиф.
      Послије чина монашења Владика се пригодном бесједом обратио присутнима.
      Он је рекао да досадашњи монаси, који су примили већи степен монашког чина, Тадеј, Евтихије и Михаило, тиме су призвани на већи подвиг. Јерођакону Евтихију, по Владиким ријечима, дато је ново име, да узраста са новим именом и у новом животу, а новопострижени расофорни монах добио је име Јосиф по Светом и праведном Јосифу обручнику да би се удубљивао у тајну оваплоћења Христовог у све дане свог живота.
      „Сви смо призвани да се поклонимо пред том Тајном и да се поклонимо рођењу Христовом, јер доласком у овај свијет Богомладенац Христос је измијенио све. Он је као сунце које обасјава наш живот. Прије Његовог доласка ходили смо по тами, очекујући зору дана и сунце правде о коме су прорицали пророци“.
      „Сви ми који се сабирамо око Богомладенца Христа треба да се очистимо од сваке нечистоте, тјелесне и духовне, да, прије свега, очистимо своје мисли, јер не могу нечисте мисли да сагледају Тајну оваплоћења Христовог, нити ње да се дотакну. Кога се дотакне та Тајна она га очишћује и даје му нови живот, јер је Богомладенац Христос улио у наша срца ту божанску новину. То је права и чиста вјера, то  је нова мисао, ново осјећање, нова радост живота, нова љубав, ново заједништво“, казао је Преосвећени Епископ Јоаникије.
      Навео је да то заједништво није пролазно, од данас до сјутра, па послије пропадне, него то је вјечно заједништо око Христа Спаситеља нашег, са Њим и са свима Светима.
      „У то заједништво треба да уђемо, на то заједништво смо призвани, нарочито, монаси и монахиње, треба да пазе да њихове мисли не залутају и да се не одвоје од Извора љубави и од Извора радости, од Извора новог живота, да се стално удубљују у тајне наше свете вјере, а оне су неисцрпне. Што год човјек више пије са извора наше вјере свете, то пиће му је све слађе и слађе, спреман је да оставља све на овом свијету да би се тим пићем непрестано наслађивао, да би се њиме наслађивала његова душа, његово срце и његове мисли“, бесједио је Владика.
      Оцијенио је да кроз сва искушења кроз која, од прошле године на овамо, прођосмо, Бог је дао, и сада лакше дишемо.
      „Али, видимо да искушења нијесу прошла, јесу мало ослабила. Кроз борбу, кроз коју смо прошли, Бог нас је обдарио разним даровима и те дарове треба да чувамо. А ова света обитељ обнови се и укријепи са још четворицом своје нове братије. Нека Господ дарује њима, нашој сабраћи и саслужитељима, радост, снагу и благодат да носе свој крст, да се њиме освећују, да им бреме монашког живота буде лако, а биће ако буду спремни да увијек иду за Христом, јер ће им Христос олакшавати тежину овог живота“.
      „Треба на овом путу пуно воље, пуно истрајности, онога што савременом човјеку највише недостаје. Данашњи човјек има образовања и много могућности да лијепо живи, али није истрајан и поуздан. Раслабљене је воље и то је извор сваке несреће, и таквом човјеку је тешко помоћи. Ономе који има воље и који је истрајан, када крене добрим и правим путем, Бог ће помоћи и анђели небески и сви Свети. Братија монаси треба да знају да никада нијесу сами, јер је Господ са њима, Пресвета Богородица, анђели Божји, њихов небески заштитник, сви Свети, сва Црква Божја. Не треба да се боје ничега на овом свијету, осим гријеха. Ако се гријеха буду чували, а за Христом ходили, онда ће сваки дан њиховог живота бити плодоносан, на спасење и на радост њима и њиховим ближњима“, поручио је Епископ Јоаникије.
       
      Извор: Епархија будимљанско-никшићка
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки и администратор Митрополије црногорско-приморске Г. Јоаникије служио је у 27. недјељу по Духовима, на празник Светог апостола Андреја Првозваног, 13. децембра 2020. Свету Архијерејску Литургију у катедралном манастиру Епархије – Ђурђевим Ступовима.

       
      Преосвећеном Епископу Јоаникију je саслуживало свештенство архијерејског намјесништва беранског и монаштво Манастира.
      Након читања светог Јеванђеља, ријечју јеванђељске проповједи обратио се протосинђел Евстатије (Драгојевић).
      Празник Светог апостола Андреја Првозваног и васкршњи недељни дан сабранима је честитао Владика Јоаникије, обративши се ријечју архипастирске бесједе.
      Празник Светог апостола Андреја Првозваног, по ријечима Владике Јоаникија, долази „да нас укријепи да овај Часни пост постимо како ваља, да се побринемо о својој души и завиримо у своје срце, да видимо гдје гријешимо и којим путем да идемо даље као хришћани“.
      „У вријеме овог поста, спремајући се за празник Рођења Христовог, треба да се исповједимо, али искрено. Од искрене исповјести има вајде, а не оно формално. Човјек ако стане пред лице Божје, онда види колико је нечист и грешан, колико је помрачен. Ако каже да ништа није грешан у овом животу, то значи да је он много далеко од праве вјере, од савјести своје и од лица Божјег“, поучавао је Владика.
      Сваки онај који жели да изађе пред лице Божје, а пред лице Божје излазимо сваке службе, видјеће, навео Епископ Јоаникије, да му још много фали.
      „Светитељи Божји, код којих није било претварања, сваки од њих је осјећао колико је грешан, па се кајао и кроз покајање су чистили своју душу, своје срце и засвијетлили на овом свијету, а посебно са онога свијета свијетле нама, као и Свети Андреј Првозвани“, бесједио је Његово Преосвештенство.
      Говорећи о Светом апостолу Андреју Првозваном, Владика је навео да је био довољан само један сусрет и позив од Христа да он крене за Њим.
      „И не само да крене, очигледно, препородила се његова душа одмах, него је он позвао апостола Петра и остале с којима је био близак и зато је заслужио епитет Првозвани. Сјећамо се много тога што је записано у Јеванђељу и што није записано, његове велике проповједи од Јерусалима до Кијевских гора, гдје је прорекао да ће бити велика светиња, да ће Господ ту припремити да један велики народ и више народа приђе ка Христу. На крају, када је страдао мученички говорили су му да проповједа Христа, Његово распеће и Његов крст и намјеравали су да и њега разапну као Христа“.  
      „Он је одговорио: Нијесам достојан да ме разапнете као Христа, него ме разапните другачије. Имамо крст Светог Андреја Првозваног, тако су га разапели, у облику ћириличног слова Х. Рекао чудесну ријеч коју сви ми хришћани треба да запамтимо: Ако крст проповједам, онда га се и не бојим. Ако проповједам страдање Христово и ако, заиста, видим и осјећам искупитељно, спасоносно дејство Крста Христовог, онда за своју вјеру треба, ако је то потребно, и да пострадам за Христа. Такав био. Ми смо далеко од тога, треба да се сјетимо, каква је то вјера, сила вјере која љуби Крст Христов и која је спрема на страдање. То је и вјера, и љубав, и свјетлост, и истина, и правда и осјећање блискости са Христом распетим и васкрслим“, истакао је Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије.
      Поручио је да нада ваксрсења све хришћане кријепи да издрже све препреке и искушења што их сналазе на овом свијету, а ако дође вријеме мучеништва и тада, указао је Владика Јоаникије, треба да посвједочимо своју вјеру, јер смо на то призвани.
       
      Извор: Епархија будимљанско-никшићка
    • Од Иван Ц.,
      Драги моји,
      сећате се да сам најављивао да Поуке због немогућности финансирања, покретања другог пројекта (који свакодневно окупља десетине хиљада људи), разних искушења које и лично имам, немогућности проналажења одговорних админстратора, чланова који ће брже-боље да обавештавају шта се овде пише макар то било и обрисано, заустављено итд, додатно правећи ситуације затегнутим тамо и где их нема итд...... једноставно сматрам да треба да ставимо катанац.
      Поуке су изнедриле много лепих, интересантних пројеката, много пријатељстава за цео живот, дружења... Поносан сам на све вас, искрено вам то кажем.
      Имали смо и падове и успехе, као и све што је живо. Без икакве лажне скромности, то и није нама својствено, учинили смо да многи људи остану уз Цркву, не оду у расколе, да схвате Цркву као место за своје остварење.
       
      Нема љутње, нема нервозе... Дајте да ово сада завршимо најлакше и најбоље.
      Домен Поуке ће бити преусмерен на наш сајт Живе Речи где имамо много тога да понудимо. Формираћемо опет страницу за преузимање књига, литературе итд... све то може поново да се уради.
      Помозите, бар ви којима је стало до Поука, да наставимо дружење тамо. Имамо наш Јутјуб канал који свакодневно емитује програм и преко 15,000 пратилаца.
      А ово да полако оде у пензију.
       
       
    • Од Hadzi Vladimir Petrovic,
      Ево за почетак, атеизам не би био атеизам без Бога, његов категорички императив је: да Бог не постоји, када се не би бавио нечим што не постоји, ни он сам не би постојао!
      Дакле на један негативан начин он црпи идентитет из Бога, са друге стране према постојећем, бићу, материји, па и укупном свјету се односи позитивно. Чак подржава науку, дакле и метафизику без бога. Вјерује да има неки смисао постојања или да ћемо га некада спознати. 
      Довршени нихилизам, се не бави Богом, он се бави структуром бића и ако безуспјешно, за разлику од атеизма негира било какву везу међу појединачним бићима (јер све су пропале, све су негирале биће), односно исповједа апсурд постојања бивствујућег.
      Другим ријечима историја нихилизма је историја метафизике. А атеизам ипак није филозофија него светоназор - тек једна од "божијих идеологија"
×
×
  • Креирај ново...