Jump to content

Препоручена порука

Dragana da li se cerkin decko zove Vasilije?:D Ako je tako onda se ne brini, sve ce biti u redu, udace se za koju godinu:D

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 237
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Potpuno pogresan pristup, iz korena. Ja imam cerku na sred srednje skole, izlazi normalno sa normalnim drustvom, i `fala velikome Bogu - bas nista joj ne fali. Nista se ne dobija rigidnim zabrana

sprdate se sa zenom, a ovo jeste ozbiljan problem, mladi ljudi se ljubavno potrose jako rano a kasnije se cude sto su drvene duse i sto im nista vise nije zelja i san, bas je smijesno nema sta

Dragana da li se cerkin decko zove Vasilije? Ako je tako onda se ne brini, sve ce biti u redu, udace se za koju godinu

Постоване слике

пре 1 сат, dragana.mihic рече

Везивање у тако раним годинама би могло бити јако опасно и срло је могуће да би могли имати секс.

Како да поступим?

Kao Nikola Kojo u filmu "Mi nismo andjeli 2" :D  

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

sprdate se sa zenom, a ovo jeste ozbiljan problem, mladi ljudi se ljubavno potrose jako rano a kasnije se cude sto su drvene duse i sto im nista vise nije zelja i san, bas je smijesno nema sta

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 39 минута, Ronald рече

Dragana da li se cerkin decko zove Vasilije?:D Ako je tako onda se ne brini, sve ce biti u redu, udace se za koju godinu:D

али само ако је супругичаста :D

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 11 минута, kordun рече

sprdate se sa zenom, a ovo jeste ozbiljan problem, mladi ljudi se ljubavno potrose jako rano a kasnije se cude sto su drvene duse i sto im nista vise nije zelja i san, bas je smijesno nema sta

Задња времена дошла, морам да се сложим с тобом..

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 7 минута, kordun рече

sprdate se sa zenom, a ovo jeste ozbiljan problem, mladi ljudi se ljubavno potrose jako rano a kasnije se cude sto su drvene duse i sto im nista vise nije zelja i san, bas je smijesno nema sta

И мени би било све ово смешно да сам видела у својим раним двадесетим. Не видим смисао клиначких веза које готово да су осуђене да од њих не буде брак.

Релативно скоро сам почела да истражујем Православље иако се у кући код нас увек знало за основне обичаје и славу, но о томе на некој другој теми. Мене брине то што би само могла да изгуби време, а ни сама не би хтела да се уда. Хвата се за нешто за шта није спремна, највероватније.

Кордун, шта ти мислиш? Ја сам сад у раним педесетим и не могу да се тачно сетим својих гимназијских дана, али није било као сада што се тиче друштвених мрежама и качењем слика. Повремено прелистам шта ова моја ради, да кажемо да је у односу на неке друге у реду, али да нисам одушевљена бројем људи који гледа њене слике.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 минута, dragana.mihic рече

И мени би било све ово смешно да сам видела у својим раним двадесетим. Не видим смисао клиначких веза које готово да су осуђене да од њих не буде брак.

Релативно скоро сам почела да истражујем Православље иако се у кући код нас увек знало за основне обичаје и славу, но о томе на некој другој теми. Мене брине то што би само могла да изгуби време, а ни сама не би хтела да се уда. Хвата се за нешто за шта није спремна, највероватније.

Кордун, шта ти мислиш? Ја сам сад у раним педесетим и не могу да се тачно сетим својих гимназијских дана, али није било као сада што се тиче друштвених мрежама и качењем слика. Повремено прелистам шта ова моја ради, да кажемо да је у односу на неке друге у реду, али да нисам одушевљена бројем људи који гледа њене слике.

klinacki period u modernim vremenima je produzen zbog skolovanja i lazno vece uloge pojedinca u drustvu, nekada je bilo normalno da se djevojka od 16 godina uda i radja djecu, danas to nije normalno i te klinacke veze nemaju nikakv pozitivan smisao, time se ljudi samo upropastavaju, ja sam sam sebe upropastavao da ne ispade sad da sam ja prepodoban, samo kazem sta mislim, ja da sam roditelj sa takvim problemom bilo bi guzve u kuci sto posto jer ja to ne bi dozvolio ko roditelj, govorim u svoje ime, mnogi ce biti protiv mene, ali to nije moj problem neg njihov

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Син једне пријатељице је са 16 почео да ради као програмер, сада завршава факултет, те верујем да и период школовања траје предуго, али и о томе на другој теми. Иначе, моја ћерка похађа гимназију тако да нема говора о томе да би било шта могла да ради са том школом.

Главни аргументи који се излажу су некакво искуство, мада ту не видим смисао јер за међуљудске односе само треба мало мозга, мада ни изучавање Владете Јеротића не шкоди.

Како се сада осећаш пошто си се упропашћавао? Је ли вредело, барем?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ја стварно не знам у ком цртаном филу живе поједини.

Већина жена које знам су имале једно десетак веза до факултета. Прве или у основној или средњој. И скоро све су нормално удате и имају и саме децу. А ако треба озбиљно да се одговара на тему: да, сасвим је нормално да има дечка са 16 година и да, сасвим је нормално да се не уда за њега ако она то не жели.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 5 минута, dragana.mihic рече

Како се сада осећаш пошто си се упропашћавао? Је ли вредело, барем?

Ma uopšte ne troluje :0212_rolleyes:

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 3 минута, dragana.mihic рече

Син једне пријатељице је са 16 почео да ради као програмер, сада завршава факултет, те верујем да и период школовања траје предуго, али и о томе на другој теми. Иначе, моја ћерка похађа гимназију тако да нема говора о томе да би било шта могла да ради са том школом.

Главни аргументи који се излажу су некакво искуство, мада ту не видим смисао јер за међуљудске односе само треба мало мозга, мада ни изучавање Владете Јеротића не шкоди.

Како се сада осећаш пошто си се упропашћавао? Је ли вредело, барем?

necu o sebi licno pricati, meni se cini da sam ja malo drugaciji od vecine ljudi...

sto se tice cerke, dobro je dok je to na nivou nedostupne simpatije, dok je na nivou sna i zelje, ali preko toga ne bi bilo dobro, jer tamo kad dodje vreme da ide u brak covijek vec istrosen u nekim stvarima, zelje potrosene, snovi izlistani i zguzvani, ljudi su preglupi da o tom razmisljaju na vreme

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Де те пубертетске љубави не трају дуго.

То су још лептири, истражују ... па док нађу пролети по пар година.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Васкршње бденије, поводом Недјеље Светих Отаца Христових по тијелу, служено је у суботу 2. јануара 2021. у манастиру Ђурђеви Ступови. Бденије је служио преподобни јеромонах Павле (Пајић).

       
      Током бденија, Епископ будимљанско-никшићки и администратор Митрополије црногорско-приморске Г. Јоаникије замонашио је у монашки лик мале схиме досадашње расофорне монахе: Тадеја (Кљакића), јерођакона Евтихија (Кецмана), који је добио ново монашко име Макарије и јерођакона Михаила (Пајовића).
      У чин расе и камилавке замонашен је досадашњи послушник манастира Маринко (Биро), који је добио име Јосиф.
      Послије чина монашења Владика се пригодном бесједом обратио присутнима.
      Он је рекао да досадашњи монаси, који су примили већи степен монашког чина, Тадеј, Евтихије и Михаило, тиме су призвани на већи подвиг. Јерођакону Евтихију, по Владиким ријечима, дато је ново име, да узраста са новим именом и у новом животу, а новопострижени расофорни монах добио је име Јосиф по Светом и праведном Јосифу обручнику да би се удубљивао у тајну оваплоћења Христовог у све дане свог живота.
      „Сви смо призвани да се поклонимо пред том Тајном и да се поклонимо рођењу Христовом, јер доласком у овај свијет Богомладенац Христос је измијенио све. Он је као сунце које обасјава наш живот. Прије Његовог доласка ходили смо по тами, очекујући зору дана и сунце правде о коме су прорицали пророци“.
      „Сви ми који се сабирамо око Богомладенца Христа треба да се очистимо од сваке нечистоте, тјелесне и духовне, да, прије свега, очистимо своје мисли, јер не могу нечисте мисли да сагледају Тајну оваплоћења Христовог, нити ње да се дотакну. Кога се дотакне та Тајна она га очишћује и даје му нови живот, јер је Богомладенац Христос улио у наша срца ту божанску новину. То је права и чиста вјера, то  је нова мисао, ново осјећање, нова радост живота, нова љубав, ново заједништво“, казао је Преосвећени Епископ Јоаникије.
      Навео је да то заједништво није пролазно, од данас до сјутра, па послије пропадне, него то је вјечно заједништо око Христа Спаситеља нашег, са Њим и са свима Светима.
      „У то заједништво треба да уђемо, на то заједништво смо призвани, нарочито, монаси и монахиње, треба да пазе да њихове мисли не залутају и да се не одвоје од Извора љубави и од Извора радости, од Извора новог живота, да се стално удубљују у тајне наше свете вјере, а оне су неисцрпне. Што год човјек више пије са извора наше вјере свете, то пиће му је све слађе и слађе, спреман је да оставља све на овом свијету да би се тим пићем непрестано наслађивао, да би се њиме наслађивала његова душа, његово срце и његове мисли“, бесједио је Владика.
      Оцијенио је да кроз сва искушења кроз која, од прошле године на овамо, прођосмо, Бог је дао, и сада лакше дишемо.
      „Али, видимо да искушења нијесу прошла, јесу мало ослабила. Кроз борбу, кроз коју смо прошли, Бог нас је обдарио разним даровима и те дарове треба да чувамо. А ова света обитељ обнови се и укријепи са још четворицом своје нове братије. Нека Господ дарује њима, нашој сабраћи и саслужитељима, радост, снагу и благодат да носе свој крст, да се њиме освећују, да им бреме монашког живота буде лако, а биће ако буду спремни да увијек иду за Христом, јер ће им Христос олакшавати тежину овог живота“.
      „Треба на овом путу пуно воље, пуно истрајности, онога што савременом човјеку највише недостаје. Данашњи човјек има образовања и много могућности да лијепо живи, али није истрајан и поуздан. Раслабљене је воље и то је извор сваке несреће, и таквом човјеку је тешко помоћи. Ономе који има воље и који је истрајан, када крене добрим и правим путем, Бог ће помоћи и анђели небески и сви Свети. Братија монаси треба да знају да никада нијесу сами, јер је Господ са њима, Пресвета Богородица, анђели Божји, њихов небески заштитник, сви Свети, сва Црква Божја. Не треба да се боје ничега на овом свијету, осим гријеха. Ако се гријеха буду чували, а за Христом ходили, онда ће сваки дан њиховог живота бити плодоносан, на спасење и на радост њима и њиховим ближњима“, поручио је Епископ Јоаникије.
       
      Извор: Епархија будимљанско-никшићка
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки и администратор Митрополије црногорско-приморске Г. Јоаникије служио је у 27. недјељу по Духовима, на празник Светог апостола Андреја Првозваног, 13. децембра 2020. Свету Архијерејску Литургију у катедралном манастиру Епархије – Ђурђевим Ступовима.

       
      Преосвећеном Епископу Јоаникију je саслуживало свештенство архијерејског намјесништва беранског и монаштво Манастира.
      Након читања светог Јеванђеља, ријечју јеванђељске проповједи обратио се протосинђел Евстатије (Драгојевић).
      Празник Светог апостола Андреја Првозваног и васкршњи недељни дан сабранима је честитао Владика Јоаникије, обративши се ријечју архипастирске бесједе.
      Празник Светог апостола Андреја Првозваног, по ријечима Владике Јоаникија, долази „да нас укријепи да овај Часни пост постимо како ваља, да се побринемо о својој души и завиримо у своје срце, да видимо гдје гријешимо и којим путем да идемо даље као хришћани“.
      „У вријеме овог поста, спремајући се за празник Рођења Христовог, треба да се исповједимо, али искрено. Од искрене исповјести има вајде, а не оно формално. Човјек ако стане пред лице Божје, онда види колико је нечист и грешан, колико је помрачен. Ако каже да ништа није грешан у овом животу, то значи да је он много далеко од праве вјере, од савјести своје и од лица Божјег“, поучавао је Владика.
      Сваки онај који жели да изађе пред лице Божје, а пред лице Божје излазимо сваке службе, видјеће, навео Епископ Јоаникије, да му још много фали.
      „Светитељи Божји, код којих није било претварања, сваки од њих је осјећао колико је грешан, па се кајао и кроз покајање су чистили своју душу, своје срце и засвијетлили на овом свијету, а посебно са онога свијета свијетле нама, као и Свети Андреј Првозвани“, бесједио је Његово Преосвештенство.
      Говорећи о Светом апостолу Андреју Првозваном, Владика је навео да је био довољан само један сусрет и позив од Христа да он крене за Њим.
      „И не само да крене, очигледно, препородила се његова душа одмах, него је он позвао апостола Петра и остале с којима је био близак и зато је заслужио епитет Првозвани. Сјећамо се много тога што је записано у Јеванђељу и што није записано, његове велике проповједи од Јерусалима до Кијевских гора, гдје је прорекао да ће бити велика светиња, да ће Господ ту припремити да један велики народ и више народа приђе ка Христу. На крају, када је страдао мученички говорили су му да проповједа Христа, Његово распеће и Његов крст и намјеравали су да и њега разапну као Христа“.  
      „Он је одговорио: Нијесам достојан да ме разапнете као Христа, него ме разапните другачије. Имамо крст Светог Андреја Првозваног, тако су га разапели, у облику ћириличног слова Х. Рекао чудесну ријеч коју сви ми хришћани треба да запамтимо: Ако крст проповједам, онда га се и не бојим. Ако проповједам страдање Христово и ако, заиста, видим и осјећам искупитељно, спасоносно дејство Крста Христовог, онда за своју вјеру треба, ако је то потребно, и да пострадам за Христа. Такав био. Ми смо далеко од тога, треба да се сјетимо, каква је то вјера, сила вјере која љуби Крст Христов и која је спрема на страдање. То је и вјера, и љубав, и свјетлост, и истина, и правда и осјећање блискости са Христом распетим и васкрслим“, истакао је Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије.
      Поручио је да нада ваксрсења све хришћане кријепи да издрже све препреке и искушења што их сналазе на овом свијету, а ако дође вријеме мучеништва и тада, указао је Владика Јоаникије, треба да посвједочимо своју вјеру, јер смо на то призвани.
       
      Извор: Епархија будимљанско-никшићка
    • Од Иван Ц.,
      Драги моји,
      сећате се да сам најављивао да Поуке због немогућности финансирања, покретања другог пројекта (који свакодневно окупља десетине хиљада људи), разних искушења које и лично имам, немогућности проналажења одговорних админстратора, чланова који ће брже-боље да обавештавају шта се овде пише макар то било и обрисано, заустављено итд, додатно правећи ситуације затегнутим тамо и где их нема итд...... једноставно сматрам да треба да ставимо катанац.
      Поуке су изнедриле много лепих, интересантних пројеката, много пријатељстава за цео живот, дружења... Поносан сам на све вас, искрено вам то кажем.
      Имали смо и падове и успехе, као и све што је живо. Без икакве лажне скромности, то и није нама својствено, учинили смо да многи људи остану уз Цркву, не оду у расколе, да схвате Цркву као место за своје остварење.
       
      Нема љутње, нема нервозе... Дајте да ово сада завршимо најлакше и најбоље.
      Домен Поуке ће бити преусмерен на наш сајт Живе Речи где имамо много тога да понудимо. Формираћемо опет страницу за преузимање књига, литературе итд... све то може поново да се уради.
      Помозите, бар ви којима је стало до Поука, да наставимо дружење тамо. Имамо наш Јутјуб канал који свакодневно емитује програм и преко 15,000 пратилаца.
      А ово да полако оде у пензију.
       
       
    • Од Hadzi Vladimir Petrovic,
      Ево за почетак, атеизам не би био атеизам без Бога, његов категорички императив је: да Бог не постоји, када се не би бавио нечим што не постоји, ни он сам не би постојао!
      Дакле на један негативан начин он црпи идентитет из Бога, са друге стране према постојећем, бићу, материји, па и укупном свјету се односи позитивно. Чак подржава науку, дакле и метафизику без бога. Вјерује да има неки смисао постојања или да ћемо га некада спознати. 
      Довршени нихилизам, се не бави Богом, он се бави структуром бића и ако безуспјешно, за разлику од атеизма негира било какву везу међу појединачним бићима (јер све су пропале, све су негирале биће), односно исповједа апсурд постојања бивствујућег.
      Другим ријечима историја нихилизма је историја метафизике. А атеизам ипак није филозофија него светоназор - тек једна од "божијих идеологија"
×
×
  • Креирај ново...