Jump to content

Препоручена порука

Ја сам некако увек читајући и слушајући о свадби у Кани спајао
те две чињенице: брак њега и ње (Симона и његове жене) са једне стране и 
преображај воде у вино са друге стране... Од двоје људи "настаје" један човек,
и од "обичне" воде - настаје "квалитет више" (песнички речено) = вино.
И Христос које преображава и њих у ново биће, и воду.
И Богородица Која послушност своју нуди свима "Што год вам (Христос) каже, учините".
......................
А то какав ће "типик" он и она (а 1 човек) преузети на себе, од венчања па на даље...
Мислим да то остаје између Бога и њих. Не бих се ја ту мешао.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 237
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Potpuno pogresan pristup, iz korena. Ja imam cerku na sred srednje skole, izlazi normalno sa normalnim drustvom, i `fala velikome Bogu - bas nista joj ne fali. Nista se ne dobija rigidnim zabrana

sprdate se sa zenom, a ovo jeste ozbiljan problem, mladi ljudi se ljubavno potrose jako rano a kasnije se cude sto su drvene duse i sto im nista vise nije zelja i san, bas je smijesno nema sta

Dragana da li se cerkin decko zove Vasilije? Ako je tako onda se ne brini, sve ce biti u redu, udace se za koju godinu

Постоване слике

пре 17 часа, dragana.mihic рече

Помаже Бог!

Сумњам да моја шеснаестогодишња ћерка има дечка. До сада смо имале отворен однос али од своје петнаесте године је постала повучена. Заиста је убаво девојче и излгеда старије но што јесте (љуби је мајка!).

Ја у њеним годинама нисам имала момка и прва веза ми је била на факултету, али морам признати да сам имала однос пре брака, али ми је тада дечко, а сада муж већ 20 година, био први момак и била сам сигуран да је онај прави.

Не знам како да поступим. Који је баш став о средњошколским везама?

Бог ти добро дао!

Оно што је најважније јесте однос између вас две и релевантне информације 
на тему "љубав", "забаљање", "секс".....

Пошто је однос између било које две особе уникатан, не знам како
да те посаветујем да ваш однос подигнете на виши ниво, продубите, освежите....

Можда да подлеиш са њом своје недоумице, надања, страхове ... када си ти почела
да се забављаш са својим првим дечком (а садашњим супругом)...
Шта би урадила другачије да можеш...? Тако нешто ... Не знам....

Можеш јој слободно рећи да поуздано знаш да младићи њених година
под речју љубав подразумевају секс. И тачка! И да им је телесни изглед девојака
тотална преокупација а да тек у каснијим годинама карактер девојке полако
почне да постаје битан.

Оно што поуздано знам а кроз речи моје ћерке јесте да девојчице од 15, 16 година
не морају знати да постоје сексуално преносиве болести (СТД) макар изшле у средњу
школу медицинског смера. Њој су се смејале "колегинице" (кад им је поменула СТД):
"Ви побожни сте стварно тотално заостали". Премда, да не грешим душу, сутрадан
јој је пришла једна и шапнула да је мало истраживала на интернету и шокирала се
колико тих болести има, што је опет доказ да нам ваља радити на информисању ближњих
макар нам се смејали у лице....
А да не помињемо мноштво примера малолетниче нежељене трудноће....

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 18 минута, obi-wan рече

@Toma  `De si brate mili, nema te sto godina... :pivo:

Био сам тамте-вамте, сад сам само вамте!
:mahmah:

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 18 часа, dragana.mihic рече

Сумњам да моја шеснаестогодишња ћерка има дечка.

Da li je dečko bogat? :945729:

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 3 часа, Милан Ракић рече

Шта следи?

Ти ниси никада имао 16/17 година и имао симпатију или "девојку" са којом си се држао за руке, по неки пут пољубио и играли ти лептирићи у стомаку?

Ево видим да је Саша (отприлике-на начин "минусног" палца) признао да је остао закинут за то искуство.

Које наравно не претпоставља секс, а како неки овде, било по Џону Локу ил` Старцу Тадеју призивају.

Јер са 16 година нико није нити "призивао" нити воспитана деца уопште у тим годинама размишљају о тому.

sdcvs.jpg

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Баш сте се расписали, мој одговор мало касни јер сам имала неке обавезе.

Мислим да би најбоље било да питам ћерку шта она види у вези и шта очекује, мада са 16 је прошло време невиних везица.

  • Свиђа ми се 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 3 часа, Avocado рече

Kao da ćeš ikada biti 100% siguran u to u kojem je društvu i kakvi su ti iz društva?

никада ниси 100% сигуран, али даш све од себе да га правилно васпиташ, па када дође времеда га пустиш, пустиш га, и молиш Бога да си посао добро обавио :)

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 сат, Милан Ракић рече

Ево видим да је Саша (отприлике-на начин "минусног" палца) признао да је остао закинут за то искуство.

Не морам бити закинут за искуство да ми се нешто не свиђа...

Нису то лептирићи, то су демони!

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 47 минута, dragana.mihic рече

Мислим да би најбоље било да питам ћерку шта она види у вези и шта очекује

Ovo je ok, otvoren i iskren odnos između majke i deteta.

  • Свиђа ми се 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Лијепо би било да родитељи од дјетињства стварају са дјецом неки опуштен однос. Некако да ћерка у мајци види пријатељицу, син у оцу пријатеља. Онда би се избјегли многи проблеми. Нажалост јаз је међу дјецом и родитељима, чак би се могло рећи да постоји одбојност. Тако однос браће и сестара. Искреност и отвореност у породици доносе свако добро. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 3 минута, Precious рече

Ако бих провалио да то дете да је у блудној вези

Како би одредио блудну везу? Да ли веза пре брака може да не буде блудна? Можда постоји неки компромис за моју ћерку.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
МОЛИТВА МАЈКЕ ЗА ДЕЦУ
Боже, саздатељу све твари, који нам додајеш милост на милост, Ти си ме учинио достојном да  будем мајка свога порода! Твоја благодат ми је даровала децу и ја се усуђујем да кажем: они су Твоја деца! Јер Ти си им даровао биће, оживотворио си их бесмртном душом, препородио си их Крштењем за живот у складу са Твојом вољом, усиновио си их и примио у недра Своје Цркве, Господе! Сачувај их у благодатном стању до краја живота, учини их причасницима Тајни Твога завета, освети их Твојом истином, да се свети у њима и кроз њих свето Име Твоје!
Пошаљи ми Твоју благодатну помоћ у њиховом васпитању, на славу Твога имена и на корист ближњих! Дај ми за то умећа, трпљења и снаге! Научи ме да усадим у њихова срца корен истинске мудрости - страх Твој! Озари их светлошћу која управља васељеном, Твојом мудрошћу! Нека те заволе свом душом и мишљу својом, нека се прилепе к Теби свим срцем и сав живот свој нека љубе речи Твоје!
Даруј ми разум да их убедим да се истински живот састоји у држању Твојих заповести, да труд сједињен са побожношћу дарује у овом животу безметежна блага а у вечности – неизрециво блаженство. Откриј им разумевање Твог Закона, да би до краја дана својих осећали свеприсутство Твоје. Усади у срца њихова страх и гађење према сваком безакоњу: нека буду непорочни у путевима својим, нека увек памте да си Ти, Свеблаги Господе, ревнитељ закона и правде Твоје! Сачувај их у целомудрију и благочашћу према имену Твоме! Да не срамоте Цркву Твоју својим понашањем, већ да живе по Њеним прописима. Одушеви их жељом да уче оно што је корисно и учини их способним за свако добро дело! Да задобију истинско разумевање оних ствари које су им неопходне, да се просвете знањима корисним за човечанство!
Господе! Умудри ме да урежем неизбрисивим словима у уму и срцу моје деце да се чувају друштва људи који немају страха Твога, да им усадим да се увек клоне сваког савеза са безаконицима, да не слушају развратне разговоре, да не слушају људе лакомислене, да их не скрену са Твога пута лоши примери, да се не саблазне тиме што је пут безаконика понекад успешан у овом свету.
Оче Небески! Даруј ми благодат да се свим силама чувам тога да саблажњавам децу својим поступцима, већ да их, увек пазећи на њихово понашање, одвраћам од заблуда, исправљам њихове грешке, обуздавам тврдоглавост и роптање, да их задржавам од стремљења ка сујети и лакомислености, да се не заносе безумним помислима, да не иду за својим срцем, да не забораве Тебе и Закон Твој! Да им безакоње не погуби ум и здравље, да им грех не раслаби душевне и телесне силе!
Судијо праведни, кој кажњаваш децу за грехе родитеља до трећег и четвртог колена, одврати такву казну од моје деце, не кажњавај их за моје грехе, већ их окропи росом благодати Твоје, да напредују у врлини и светости, да узрастају у Твојој благој вољи и у љубави благочестивих људи, Оче благости и сваког милосрђа!
По родитељском осећању, ја бих желела својој деци сваког изобиља земних блага, желела бих им благослова од росе небеске и добра земног, али нека буде на њима Твоја света воља!
Устрој њихову судбину по Твоме благовољењу, не лиши их у животу насушног хлеба, пошаљи им све потребно на време, да би задобили блажену вечност. Буди милостив према њима када греше пред Тобом, не узимај им грехе, младости и незнања ради, приведи у скрушеност срца њихова када се буду противили руководству Твоје благости, карај их и милуј, управљајући их на Теби угодан пут, али их не одбацуј од лица Твога!
Примај са благовољењем њихове молитве, даруј им успех у сваком добром делу, не одврати лице Твоје од њих у време туге да их не постигну искушења већа него што могу да поднесу. Осени их Твојом милошћу, пошаљи анђела Свога да иде са њима и да их чува од сваке несреће и злог пута.
Свеблаги Боже!
Учини ме мајком радосном због своје деце, нека они буду радост у дане живота мога и потпора моја у старости мојој. Удостој ме да, са надом на Твоје милосрђе, предстанем са њима на Страшном Суду Твоме и са недостојном смелошћи кажем: ''Ево ја и деца моја, коју си ми Ти дао, Господе!''
Да заједно са њима, прослављајући неизречену благост и вечну љубав Твоју, произносим пресвето име Твоје, Оче, Сине и Душе Свети, у векове векова. Амин.
 

Мање причај са дјецом о Богу, више Богу о дјеци. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Васкршње бденије, поводом Недјеље Светих Отаца Христових по тијелу, служено је у суботу 2. јануара 2021. у манастиру Ђурђеви Ступови. Бденије је служио преподобни јеромонах Павле (Пајић).

       
      Током бденија, Епископ будимљанско-никшићки и администратор Митрополије црногорско-приморске Г. Јоаникије замонашио је у монашки лик мале схиме досадашње расофорне монахе: Тадеја (Кљакића), јерођакона Евтихија (Кецмана), који је добио ново монашко име Макарије и јерођакона Михаила (Пајовића).
      У чин расе и камилавке замонашен је досадашњи послушник манастира Маринко (Биро), који је добио име Јосиф.
      Послије чина монашења Владика се пригодном бесједом обратио присутнима.
      Он је рекао да досадашњи монаси, који су примили већи степен монашког чина, Тадеј, Евтихије и Михаило, тиме су призвани на већи подвиг. Јерођакону Евтихију, по Владиким ријечима, дато је ново име, да узраста са новим именом и у новом животу, а новопострижени расофорни монах добио је име Јосиф по Светом и праведном Јосифу обручнику да би се удубљивао у тајну оваплоћења Христовог у све дане свог живота.
      „Сви смо призвани да се поклонимо пред том Тајном и да се поклонимо рођењу Христовом, јер доласком у овај свијет Богомладенац Христос је измијенио све. Он је као сунце које обасјава наш живот. Прије Његовог доласка ходили смо по тами, очекујући зору дана и сунце правде о коме су прорицали пророци“.
      „Сви ми који се сабирамо око Богомладенца Христа треба да се очистимо од сваке нечистоте, тјелесне и духовне, да, прије свега, очистимо своје мисли, јер не могу нечисте мисли да сагледају Тајну оваплоћења Христовог, нити ње да се дотакну. Кога се дотакне та Тајна она га очишћује и даје му нови живот, јер је Богомладенац Христос улио у наша срца ту божанску новину. То је права и чиста вјера, то  је нова мисао, ново осјећање, нова радост живота, нова љубав, ново заједништво“, казао је Преосвећени Епископ Јоаникије.
      Навео је да то заједништво није пролазно, од данас до сјутра, па послије пропадне, него то је вјечно заједништо око Христа Спаситеља нашег, са Њим и са свима Светима.
      „У то заједништво треба да уђемо, на то заједништво смо призвани, нарочито, монаси и монахиње, треба да пазе да њихове мисли не залутају и да се не одвоје од Извора љубави и од Извора радости, од Извора новог живота, да се стално удубљују у тајне наше свете вјере, а оне су неисцрпне. Што год човјек више пије са извора наше вјере свете, то пиће му је све слађе и слађе, спреман је да оставља све на овом свијету да би се тим пићем непрестано наслађивао, да би се њиме наслађивала његова душа, његово срце и његове мисли“, бесједио је Владика.
      Оцијенио је да кроз сва искушења кроз која, од прошле године на овамо, прођосмо, Бог је дао, и сада лакше дишемо.
      „Али, видимо да искушења нијесу прошла, јесу мало ослабила. Кроз борбу, кроз коју смо прошли, Бог нас је обдарио разним даровима и те дарове треба да чувамо. А ова света обитељ обнови се и укријепи са још четворицом своје нове братије. Нека Господ дарује њима, нашој сабраћи и саслужитељима, радост, снагу и благодат да носе свој крст, да се њиме освећују, да им бреме монашког живота буде лако, а биће ако буду спремни да увијек иду за Христом, јер ће им Христос олакшавати тежину овог живота“.
      „Треба на овом путу пуно воље, пуно истрајности, онога што савременом човјеку највише недостаје. Данашњи човјек има образовања и много могућности да лијепо живи, али није истрајан и поуздан. Раслабљене је воље и то је извор сваке несреће, и таквом човјеку је тешко помоћи. Ономе који има воље и који је истрајан, када крене добрим и правим путем, Бог ће помоћи и анђели небески и сви Свети. Братија монаси треба да знају да никада нијесу сами, јер је Господ са њима, Пресвета Богородица, анђели Божји, њихов небески заштитник, сви Свети, сва Црква Божја. Не треба да се боје ничега на овом свијету, осим гријеха. Ако се гријеха буду чували, а за Христом ходили, онда ће сваки дан њиховог живота бити плодоносан, на спасење и на радост њима и њиховим ближњима“, поручио је Епископ Јоаникије.
       
      Извор: Епархија будимљанско-никшићка
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки и администратор Митрополије црногорско-приморске Г. Јоаникије служио је у 27. недјељу по Духовима, на празник Светог апостола Андреја Првозваног, 13. децембра 2020. Свету Архијерејску Литургију у катедралном манастиру Епархије – Ђурђевим Ступовима.

       
      Преосвећеном Епископу Јоаникију je саслуживало свештенство архијерејског намјесништва беранског и монаштво Манастира.
      Након читања светог Јеванђеља, ријечју јеванђељске проповједи обратио се протосинђел Евстатије (Драгојевић).
      Празник Светог апостола Андреја Првозваног и васкршњи недељни дан сабранима је честитао Владика Јоаникије, обративши се ријечју архипастирске бесједе.
      Празник Светог апостола Андреја Првозваног, по ријечима Владике Јоаникија, долази „да нас укријепи да овај Часни пост постимо како ваља, да се побринемо о својој души и завиримо у своје срце, да видимо гдје гријешимо и којим путем да идемо даље као хришћани“.
      „У вријеме овог поста, спремајући се за празник Рођења Христовог, треба да се исповједимо, али искрено. Од искрене исповјести има вајде, а не оно формално. Човјек ако стане пред лице Божје, онда види колико је нечист и грешан, колико је помрачен. Ако каже да ништа није грешан у овом животу, то значи да је он много далеко од праве вјере, од савјести своје и од лица Божјег“, поучавао је Владика.
      Сваки онај који жели да изађе пред лице Божје, а пред лице Божје излазимо сваке службе, видјеће, навео Епископ Јоаникије, да му још много фали.
      „Светитељи Божји, код којих није било претварања, сваки од њих је осјећао колико је грешан, па се кајао и кроз покајање су чистили своју душу, своје срце и засвијетлили на овом свијету, а посебно са онога свијета свијетле нама, као и Свети Андреј Првозвани“, бесједио је Његово Преосвештенство.
      Говорећи о Светом апостолу Андреју Првозваном, Владика је навео да је био довољан само један сусрет и позив од Христа да он крене за Њим.
      „И не само да крене, очигледно, препородила се његова душа одмах, него је он позвао апостола Петра и остале с којима је био близак и зато је заслужио епитет Првозвани. Сјећамо се много тога што је записано у Јеванђељу и што није записано, његове велике проповједи од Јерусалима до Кијевских гора, гдје је прорекао да ће бити велика светиња, да ће Господ ту припремити да један велики народ и више народа приђе ка Христу. На крају, када је страдао мученички говорили су му да проповједа Христа, Његово распеће и Његов крст и намјеравали су да и њега разапну као Христа“.  
      „Он је одговорио: Нијесам достојан да ме разапнете као Христа, него ме разапните другачије. Имамо крст Светог Андреја Првозваног, тако су га разапели, у облику ћириличног слова Х. Рекао чудесну ријеч коју сви ми хришћани треба да запамтимо: Ако крст проповједам, онда га се и не бојим. Ако проповједам страдање Христово и ако, заиста, видим и осјећам искупитељно, спасоносно дејство Крста Христовог, онда за своју вјеру треба, ако је то потребно, и да пострадам за Христа. Такав био. Ми смо далеко од тога, треба да се сјетимо, каква је то вјера, сила вјере која љуби Крст Христов и која је спрема на страдање. То је и вјера, и љубав, и свјетлост, и истина, и правда и осјећање блискости са Христом распетим и васкрслим“, истакао је Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије.
      Поручио је да нада ваксрсења све хришћане кријепи да издрже све препреке и искушења што их сналазе на овом свијету, а ако дође вријеме мучеништва и тада, указао је Владика Јоаникије, треба да посвједочимо своју вјеру, јер смо на то призвани.
       
      Извор: Епархија будимљанско-никшићка
    • Од Иван Ц.,
      Драги моји,
      сећате се да сам најављивао да Поуке због немогућности финансирања, покретања другог пројекта (који свакодневно окупља десетине хиљада људи), разних искушења које и лично имам, немогућности проналажења одговорних админстратора, чланова који ће брже-боље да обавештавају шта се овде пише макар то било и обрисано, заустављено итд, додатно правећи ситуације затегнутим тамо и где их нема итд...... једноставно сматрам да треба да ставимо катанац.
      Поуке су изнедриле много лепих, интересантних пројеката, много пријатељстава за цео живот, дружења... Поносан сам на све вас, искрено вам то кажем.
      Имали смо и падове и успехе, као и све што је живо. Без икакве лажне скромности, то и није нама својствено, учинили смо да многи људи остану уз Цркву, не оду у расколе, да схвате Цркву као место за своје остварење.
       
      Нема љутње, нема нервозе... Дајте да ово сада завршимо најлакше и најбоље.
      Домен Поуке ће бити преусмерен на наш сајт Живе Речи где имамо много тога да понудимо. Формираћемо опет страницу за преузимање књига, литературе итд... све то може поново да се уради.
      Помозите, бар ви којима је стало до Поука, да наставимо дружење тамо. Имамо наш Јутјуб канал који свакодневно емитује програм и преко 15,000 пратилаца.
      А ово да полако оде у пензију.
       
       
    • Од Hadzi Vladimir Petrovic,
      Ево за почетак, атеизам не би био атеизам без Бога, његов категорички императив је: да Бог не постоји, када се не би бавио нечим што не постоји, ни он сам не би постојао!
      Дакле на један негативан начин он црпи идентитет из Бога, са друге стране према постојећем, бићу, материји, па и укупном свјету се односи позитивно. Чак подржава науку, дакле и метафизику без бога. Вјерује да има неки смисао постојања или да ћемо га некада спознати. 
      Довршени нихилизам, се не бави Богом, он се бави структуром бића и ако безуспјешно, за разлику од атеизма негира било какву везу међу појединачним бићима (јер све су пропале, све су негирале биће), односно исповједа апсурд постојања бивствујућег.
      Другим ријечима историја нихилизма је историја метафизике. А атеизам ипак није филозофија него светоназор - тек једна од "божијих идеологија"
×
×
  • Креирај ново...