Jump to content

Расколнички митрополит Јосиф из непризнате МПЦ: После смрти Патријарха Вартоломеја морамо наћи нови град за првопрестолну патријаршију

Оцени ову тему


Препоручена порука

У својој новој књизи под насловом “Аутокефална Македонска Православна Црква -  Охридска Архиепископија” (Куманово 2018), која циркулише у скопским књижарама, раскилнички митрополит Јосиф Кумановски (из расколничке "Македонске" Цркве у БЈРМ) који је и писац књиге, осврће се на  Васељенску Патријаршију и Патријарха Вартоломеја.

sxismatikos.jpg

 

Сагласно поузданим информацијама до којих је дошла Ромфеа.гр, на 190-тој страни књиге, буквално пише да ће се после смрти садашњег Патријарха Вартоломеја деградирати улога Константинопољске Патријаршије и управо из тог разлога расколнички митрополит Јосиф сматра да је неопходно да се нађе нови град за првопрестолну Цркву.

34529471_2038071216454448_6347281465222365184_n.jpg

Такође расколнички митрополит Јосиф Кумановски наглашава да је начин којим се данас управља у православљу хаотичан.

За нови град овај расколнички митрополит предлаже да се расколничка Македонска Црква договори са Москвом. 

Расколнички митрополит Јосиф наглашава да је, као што карактеристично каже - такозвани Васељенски Патријарх изгубио значење да има назив Васељенски и да је он само један турски чиновник који се покорава турској држави.

 

Извор: Ромфеа / превод Поуке.орг


View full Странице

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Код нас у Подгорицу би рекли: овал је или луд или му ноге они...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Врхунац дна..
Ма дубље од дуплог дна..
таман пиомислиш не може дубље, ''мпц'' пројави неслућене дубине контра здравог разума, чак и минимума физиолошке тупости..
Ово не може да се назове никако.. апсолутно никако. Ово је закључак који нико на свету не би мога да донесе осим потпуно обесвешћеног и дезоријентисаног створења у времену, простору и ка самом себи..

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Какве везе они имају са Једном Светом и Саборном Црквом, да би се уопште бавили њима, нека служе коме хође, ми служимо Једноме Господу у Светој Тројици.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 11 часа, Рилски рече

Врхунац дна..
Ма дубље од дуплог дна..
таман пиомислиш не може дубље, ''мпц'' пројави неслућене дубине контра здравог разума, чак и минимума физиолошке тупости..
Ово не може да се назове никако.. апсолутно никако. Ово је закључак који нико на свету не би мога да донесе осим потпуно обесвешћеног и дезоријентисаног створења у времену, простору и ка самом себи..

Saglasno pouzdanih informacja (sigurno iz POA), sad bas kad se umesao i patrijarh oko ptanje MPC, Romfea ne citira nikakav tekst koji bi trebalo da ogorci Patrijarha, tako da samo i predubegeni ljudi kao vi, mogu tako olako davati ovakve ostrascene komentare.

Ja nisam citao knigu, al mozda je vladika hteo da kaze ono shto i ja mislim. Naime vaseljenska patriarsija odavno je izgubila svoj sjaj. Nema vise Vizantije, nema pravoslavnog cara, nema pravoslavnog Konstantinopolja. Konstantinopolj je bio drugi Rimi zasto bi uloga carigradskog patriarha bila ista kao i ona vremena, shto ne bi moglo bit treceg Rima? 

Pa sami Nikejci, pored zivog Patriarha odabrali svoj novi patriarh, i promenuli stvari onako kako su vremena i okolnosti zahtevali. Cak i sv.Save iz "novi grad" dobijo preemstvo za svoju crkvu...

Mozda bi bilo bolje da su grci jos davno napravili ono shto su napravili onda Nikejci...samo razmishlam...

Al sam drugo hteo da kazem. Znaci nema sad citat knjige(mozda kontekst je stvarno ponizavajuci u odnosu patriarha, neznam), meni ste zalosni shto imate tolika predubegenja i mrznje prema MPC, da cete sve napraviti kako bi ostavili taj narod shto duze van opstenja, mozda i zauvjek ako se MPC ne saglasi na uslove SPC. Bugari se umesali, odma ste zapretili shizmom. Vartolomej se zamesao pretite jos vecom shizmom.

Ne bojte se, mi smo mali i jadni i niko nas ne voli, mozite sa nama da radite sta hocete i shta vam je volja.

 Ima Boga i za nas...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Зашто се чудимо? Митрополит Јосиф није Македонац у МПЦ већ тајни Бугарин у МПЦ. Као што су тајни Бугари у МПЦ и Пимен и други Јосиф и Наум. Јосиф је поверљиви Наумов човек, а Наум вођа бугарашке струје у МПЦ. Бугари у врху МПЦ и Бугари у Бугарској уопште не желе решење македонског Црквеног раскола, а посебно не желе да се евентуална будућа уједињена аутокефална канонска Православна Црква у Реп. Македонији зове - Охридска Архиепископија. Зашто? Зато што Бугари сматрају да је Охрид њихово Црквено наслеђе, а не ни грчко, ни српско, ни македонско. Посебно су Бугари ту осетљиви и кивни на нас Србе и СПЦ. Није чудо што митрополит Јосиф овако јавно провоцира Васељенског Патријарха. Јосиф жели да спречи решавање раскола. Наравно, под фирмом заштите македонизма, којим се Бугари у врху МПЦ и у Македонији уопште, само покривају и прикривају. Да се полуобавештене и необавештене народне македонске масе не досете, па их не премлате и истерају из Македоније. Бугарима дакле није у интересу да се реши македонско Црквено питање, од стране СПЦ, Васељенске Патријаршије и свих осталих Помесних Православних Цркава. Бугари би да Македонце држе у расколу још 50 година. Зашто? Зато да сачекају да се Македонија сама од себе распадне (на чему они већ јавно раде, Заев и екипа), а онда да Републику Македонију Бугари и Шиптари поделе. По могућству да Бугари узму све значајније црквеноисторијске центре, а посебно Охрид. Дакле, ништа није случајно. Управо бугарашки попови су, подржани комунистима - од којих су такође неки били тајни Бугари, и изазвали Црквени раскол 1945 у Републици Македонији. Ово је само наставак двовековне прљаве бугарске шовинистичке игре, да се Македонија, пошто-пото држи у расколу, све док се не распадне и не припоји Бугарској. Сетимо се Бугарске Егзархије и раскола Бугарске егзархије, којег су у 19. веку изазвали управо Бугари. Тај раскол је решен тек 75 година потсле настанка. А кад се, по бугарском плану, Република Македонија распадне, никакве приче онда и неће бити око неких Македонаца, МПЦ и слично. Све ће бити просто припојено Бугарској и Бугарској Павославној Цркви. И сви ће милом или силом морати да буду Бугари. А и кад су то Бугари икада искрено признавали Македонце? Никада. Као што данас у Бугарској и нема никакве шансе да било ко од Македонаца дигне главу у Пиринској Македонији. Македонце можете наћи као признате само у Србији, јер им Срби не намећу нацију. Е сад, ко ће дугорочно победити у самој  расколничкој МПЦ, старији, промакедонски, или млађи пробугарски кадрови у врху Синода, остаје да се види. Но, није џабе народ говорио - на млађима свет остаје. Никакво изненађење неће бити ако већ за неколико година бугарски кадрови у МПЦ потпуно преовладају. Зато се Бугарима у МПЦ никако не жури и никако не желе разрешење раскола. Зато митрополит Јосиф намерно и изазива сукоб са Васељенском Патријаршијом. Како ствари стоје поделе у врху МПЦ су велике и Бугари у МПЦ ће гледати да на сваки начин спрече враћање македонске Црквене приче у рамове Цркве и Црквеног права. Па да после поделе и нестајања Републике Македоније, на чему Бугари у Македонији, у врху МПЦ, и у Бугарској, већ увелико раде, потпуно избришу причу о МПЦ и македонској нацији. План им је дакле потпуно јасан. Последња нада за Македонце јесте да скину пробугарске власти у Скопљу, поставе искрене Македонце на чело државе, и да сада, док су Македонци још у већини, прегласају Бугаре у врху МПЦ, врате се у Црквено јединство, прихвате Црквену Аутономију, и рашчисте међу собом све бугарашке кадрове у врху МПЦ. Али, реално, мислим да Македонци за то немају снаге ни храбрости. А и рањени макеедонским етнофилетизмом, и сувише су слепи духовно да схвате и виде сву перфидност бугарске политичке и Црквене игре у Републици Македонији. 

  

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Во меѓувреме, пред два дена НБСС г.г. Вартоломеј го прослави својот именден...

https://www.mkd.mk/makedonija/politika/vartolomej-povika-na-prifakjanje-na-narodot-i-crkvata-na-skopje-vo-pravoslavnoto

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Pa posle Vartolomeja ce doci neko slican njemu, nece biti promene.. Neznam cime se ti raskolnici nadaju. Patrijarsi umiru sa vremena na vreme kao i svi ostali... nije Vartolomej sam tu, pa on vodi Carigradsku Crkvu. Iza njega stoji ceo sinod i sabor. Zar se oni ne zapitaju zasto Vartolomej hirotonise toliko episkopa? Samo yto sto su mu verni i sprovodice njegovu politiku uvek.

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      У недељу, пете седмице Часног поста, 18. априла 2021. године, у храму Ваведења Пресвете Богородице у Стапару, свету Литургију је служио протонамесник Саво Николић, архијерејски намесник сомборски, уз саслужење презвитерâ Милана Цирара и Ђуре Родића.

       
      После отпуста, отац Саво је прочитао одлуку Његовог Преосвештенства Епископа бачког др Иринеја, којом је за новог пароха стапарског постављен презвитер Ђуро Родић. Отац Саво је пожелео добродошлицу оцу Ђури, а оцу Милану је захвалио на досадашњем опслуживању парохије стапарске. Отац Ђуро је заблагодарио Преосвећеном владици Иринеју на благослову, указаном поверењу и части, као и својој сабраћи и верном народу на речима добродошлице, уз обећање да ће настојати да оправда поверење Епископа бачког. 
       
      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Иван Ивковић,
      Извор: https://youtu.be/-xjOSdMcdfQ
      Званична презентација: https://otelders.org
      Facebook: https://www.facebook.com/otelders
      Instagram: https://www.instagram.com/otelders
       
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Новине Српске Патријаршије Православље од 15. априла 2021. године великим делом су посвећене блаженоуснулом архимандриту Јовану Радосављевићу, најаутентичнијем монаху у нашој Помесној Православној Цркви, како га је у опроштајном слову описао прота Милутин Тимотијевић. „Господ га је позвао Себи кад је био најспремнији из овог света, за улазак у дом Његов“, више пута је подвукао у беседи Његова Светост Патријарх српски , који је уз саслужење њихових преосвештенстава епископа: новосадског Иринеја, шумадијског Јована, врањског Пахомија, крушевачког Давида, нишког Арсенија, мохачког Исихија и Епископа Јована Пурића служио, у суботу, 10. априла ове године, опело у летњем олтару манастира Лелић новопрестављеном оцу Јовану.
       
        Епископ Давид (Нинов): Православље - то је радост духа и излаз из свих људских безизлаза /pdf/
      Протођакон др Дамјан С. Божић: Водостај наших лажи

       
      „Даруј ми покајање Затвори очи тела мога и отвори очи душе моје Отвори, Господе, очи ума мога и разума, да Те могу кроз веру своју познати као свога Бога и Спаситеља Отвори, Господе Боже, очи срца мога, да Те могу осетити као Оца, а све људе као браћу своју.“ – из Молитвене исповести пред Богом, архимандрита Јована Радосављевића – добротом монаха Игнатија Марковића пренето и записано за времена у новинама Српске Патријаршије.
      Господ Исус Христос, који је Васкрсење и Живот (Јн 11, 25), нека одмори свог новоупокојеног слугу тамо где нема боли, ни туге, ни уздисаја – где је живот вечни. Амин. ХРИСТОС ВАСКРСЕ!
      Петнаестоаприлски број новина Српске Патријаршије доноси и друге, бројне текстове: – Епископ стобијски Давид (Нинов): Православље – то је радост духа и излаз из свих људских безизлаза... – Манастир Српске Православне Цркве на Косову и Метохији Високи Дечани сврстан на листу најугроженијих локалитета у Европи за 2021. годину, објавила је паневропска федерација за очување културног наслеђа Европа Ностра. – Јубилеји српског црквеног школства у БиХ – Рељевско-сарајевска богословија 1882–1941. године – Неосноване и злонамерне оптужбе минорне приштинске (не) владине организације против архимандрита Саве Јањића, игумана манастира Високих Дечана, као и у целој јавности, и у Српској Патријаршији су примљене са индигнацијом...
        Извор: Православље
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У среду, пете седмице Часног поста, 14. априла 2021. године,  у храму Светог пророка Илије у Младенову, протојереј Стевица Илић, архијерејски намесник бачкопаланачки, служио је свету Литургију пређеосвећених Дарова. 

       
      Том приликом, отац Стевица је, на основу одлуке Његовог Преосвештенства Епископа новосадског и бачког господина др Иринеја, новорукоположеног презвитера Петра Николића увео у дужност привременог пароха при храму Светог пророка Илије у Младенову и представио га верном народу, пожелевши му плодоносан рад на Њиви Господњој и повереној му парохијској заједници. Отац Петар је заблагодарио Његовом Преосвештенству на указаном поверењу и представио се вернима сабраним на богослужењу.
       
      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Пред читалачком публиком је нови мартовско-априлски 378. број „Православног мисионараˮ, званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе. Наведени број је посвећен 350-годишњици упокојења Светога Василија Чудотворца Острошког, а носи наслов „Свети Василије Острошки – сведок Васкрсењаˮ. Информације о наведеном броју доступне су на интернет страници часописа:  http://misionar.spc.rs/index.php.
       
      Представљање овог броја у медијима: 
      Катихета Бранислав Илић гост Радио-Светигоре: "Православни мисионар" утиче на нашу духовну будност
      Катихета Бранислав Илић гост Радио-Беседе: Сви смо на великом мисионарском задатку
      Катихета Бранислав Илић гост Радија "Слово љубве": Свети Василије Острошки - мисионар речју и делом
      Катихета Бранислав Илић гост Радија "Глас": Читањем "Православног мисионара" обогаћујемо своју душу
      Катихета Бранислав Илић гост Радија "Источник": Да ли у потпуности следимо пут Светога Василија?
      Катихета Бранислав Илић гост Радија "Српски Сион": Циљ црквене мисије је да приводи људе Христу Богу

       
      На првим страницама овог броја налази се честитка уредништва и редакције, поводом избора и устоличења новог првојерарха Српске Православне Цркве. Наведену честитку доносимо у целости:
      Током припреме за штампу овог броја Православног мисионара, дана 19/6. фебруара 2021. године, у Саборној цркви у Београду устоличен је новоизабрани Архиепископ пећки, Митрополит београдско карловачки и Патријарх српски Господин Порфирије (Перић). Уредништво и редакција Православног мисионара овом приликом упућују срдачне жеље Његовој Светости Патријарху српском Г. Порфирију, да га Господ укрепи у жртвеном служењу Богу и роду, и да молитвени покров Светог Фотија Цариградског (на чији празник је устоличен) и Преподобног Порфирија Атонског (чије име носи), а особито молитвено заступништво светих српских архијереја на челу са Светим Савом увек буду уз њега у узвишеној патријарашкој служби на коју је призван. Аксиос! На мнoгаја љета!
      Мисионар par excellence, наслов је уредничког уводника у којем презвитер др Оливер Суботић казује да је Манастир Острог духовно и телесно лечилиште коме од вајкада прибегавају небројени људи жељни утехе. Они притичу Светитељу кога је Бог изабрао да кроз његове мошти чудотвори својом нествореном благодаћу. Наш уредник се присећа речи блаженопочившег митрополија црногорско-приморског Амфилохија које је изрекао на устоличењу, сада, новопрестављеног умировљеног Епископа захумско-херцеговачког и приморског Атанасија (Јевтића). Уводно слово отац Оливер закључује подсећањем да је Острошки светитељ био прави и истински мисионар, како речју, тако и делом.
      У оквиру рубрике Сећајте се својих старешина, протонамесник Александар Јевтић, парох при Светосавском храму у Краљеву, читаоцима предочава једну занимљиву причу која сведочи о љубави братства према свом упокојеном духовном оцу и игуману. На следећим странама, а у оквиру истоимене рубрике, налази се слово Епископа западноамеричког Максима, које је посветио свом духовном оцу блаженопочившем епископу Атанасију (Јевтићу).
      Приказ житија свете славне и добропобедне мученице Агније, чији свештени спомен прослављамо 21. јануара / 3. фебруара, можете да прочитате у рубрици Материк.
      Свете тајне су пројавa јединствене Светајне — Цркве, у којој Сâм Господ дарује човеку божански живот и избавља га од греха, смрти и ђавола, истиче у свом ауторском тексту потписник ових редова, који је своје казивање о значају Светотајиснког живота крунисао подсећањем на своју ауторску емисију „Светотајинско богословљеˮ, која је у оквиру три циклуса емитована на таласима Радио-Беседе, Епархије бачке.
      Наш сарадник Раде Булајић пише о великом расколу, и у оквиру свог текста, између осталог истиче да су: Постојеће разлике између Истока и Запада проширили су римски црквени обичаји као што су: обавезни целибат клира, вршење миропомазања само од стране епископа, скраћење Велике четрдесетнице за једну недељу, служење Свете Литургије на бесквасном хлебу.
      Оперативни уредник нашег мисионарског гласила, за овај број пише о надасве познатом и знаменитом делу Светог Владика Никола „Охридски прологˮ. Према сведочанству аутора Охридски пролог Владике Николаја је радо читан деценијама после свог настанка. Упркос одређеном дистанцирању од лика и дела Епископа Николаја, Охридски пролог је уважаван и поштован међу верујућима и током периода социјалистичке Југославије.
      Милена Стефановић за рубрику Црквена уметности, а у оквиру циклуса текстовâ Библијски бестијаријум, доноси занимљиву причу о Пеликану. Она подсећа да је изузетна симболика пеликана нашла је своје место код раних хришћанских теолога, настављајући да живи у световној књижевности. Средњовековни симбол божанске милости, спремности на жртву и спасења, резонантан је и у рано модерно доба.
      Човекова идеја бесмртности, па и идеја Ричарда Докинса о „бесмртним смотуљцима“ јесу ништа друго него, свесно или несвесно, сведочење истине библијског откривења – да човек јесте на слику Оног који јесте, наводи др Александар Милојков у свом ауторском тексту „Идеја бесмртностиˮ.
      Тематски део часописа отвара протопрезвитер Слободан Лукић, парох будвански. У свом ауторском тексту под насловом „Свети Василије Острошки – похвала рода нашегаˮ, прота Слободан указује на правилно поимање светости у Цркви Христовој и подсећа на важну истину да је светитељство дар Божји.
      Васкрсење — начин живота Светог Василија Острошког, наслов је ауторског текста ђакона Владимира Пекића. Мошти Светог Василија, међутим, никако нису једини разлог зашто би га требало повезивати са животом који сведочи васкрсење, премда су најочигледнији. Заправо читав живот овог угодника Божијег говори о томе, поучава читаоце ђакон Световаведењске обитељи у Београду.
      Према сведочанству протонамесника Александра Јевтића, Свети Василије Острошки је у духовном смислу био на челу прошлогодишњих величанствених литија које су походиле Црну Гору закрстивши је колонама људи са молитвеним песмама на уснама. А о сили Божјој која се пројавила на лику и делу великог чудотворца Острошког, можете на прочитате у наставку тематског дела овог броја.
      Светитељ острошки је сведок васкрсења, јер је својим животом показао нама да је наш живот динамизам који подразумева реалност распећа, али увек врхуни и завршава се у радости Христовога Васкрсења, које је постало догађај над догађајима, чудо над чудима и једини истински смисао људскога живота и делања – јер ако Христос није устао, онда је празна проповед наша, па празна и вера ваша (1 Кор 15, 14), наводи се у ауторском тексту потписника ових редова. На наведени ауторски текст ослања се и извод из химнографије Светом Василију Острошком.
      Мр Александар Вујовић, професор Богословије Светог Петра Цетињског и уредник Катихетског програма Радио Светигоре, доноси неколико молитвених записа из богате архиве свештене обитељи манастира Острог. Међу овим записима налазе се писма светитеља и знаменитих првојерараха и архијереја, који су своју љубав према Острошком чудотворцу показали и на овај начин.
      Духовно искуство са Острога уверило ме у снагу Христових речи: „Дођите и видите“ (Јн 1, 39). Увидео сам, непосредно, да хришћанство није идеологија, спекулативни систем, само пуки религиозни наратив, већ да је оно духовна сила која преображава човека, да у њему долази до истинског сусрета Бога и човека, наводи психолог Виктор Вицановић у свом надахнутом казивању.
      Тематски део овог броја у част Светог Василија Острошког, закључен је текстом др Ђорђа Вуковића под насловом „Пренос моштију Светог Василија Острошкогˮ.
      У оквиру рубрике Света земља, Јелена Јонић пише о манастиру Светог Онуфрија Великог, Акелдама. Манастир је смештен на уској тераси у југоисточном делу долине Хиноом, на око 150 метара од места где се ова долина спаја са долином Кидрон. Постоји предње које каже да се средином 4. века у пећини, изнад које је манастир саграђен, доселио монах Онуфрије, подсећа аутор.
      О Светогорском скиту Светог Димитрија читајте у рубрици Света Гора. 
      Здравље душе као предуслов за здравље тела, наслов је текста др Марије Лазаревић, који је објављен у новоотвореној рубрици Хришћанство и медицина. А овој број „Православног мисионараˮ закључен је рубриком Мисионарски излог и текстом Дајане Лазаревић под насловом „Збирка поезије Игора Григорјева на српском језику Отаџбина срце милујеˮ.
      Православни мисионар – званично мисионарско гласило Српске Православне Цркве за младе, можете купити у храмовима Српске Православне Цркве и црквеним продавницама и књижарама, а о начину претплате могуће је информисати се путем имејл адресе [email protected] или путем наше интернет странице на адреси  http://misionar.spc.rs.
       
      Препоручени садржај: 
      Свете Тајне као благодатно дело љубави Божје
      Сведок васкрсења
      Радуј се, Василије свети, похвало рода нашег!
       
      Катихета Бранислав Илић,
      Члан уређивачког одбора „Православног мисионараˮ
      задужен за односе са медијима
×
×
  • Креирај ново...